Olimpijske igre 2012

Olimpijska tradicija kroz istoriju



U Grčkoj je upaljen olimpijski plamen, a krajnje odredište baklje je London. Smatra se da je sve počelo 776. godine p.n.e, kada su održane prve antičke igre.

Ovogodišnje Olimpijske igre održavaju se od 27. jula do 12. avgusta.

U početku je na tim igrama održavana samo trka na jedan stadij, a kasnije se program širio, pa su se stari Grci takmičili i na deonicama od dva i 24 stadija, u pankratonu (kombinacija boksa i rvanja), klasičnom rvanju, petoboju, pesničenju i ostalim disciplinama.

Manifestacija je poprimila takav značaj da su u antičko vreme periode Olimpijada (četiri godine) primenjivali kao jedan od metoda za računanje vremena, što se delimično nastavilo i kroz srednji vek.

Na Igrama u antičkoj Grčkoj mogli su da učestvuju samo Grci, ženama takmičenje nije bio dozvoljeno, a sportisti su se od 720. godine p.n.e nadmetali potpuno goli.

Ideju o oživljavanju modernog olimpizma pokrenuo je francuski baron Pjer de Kuberten, posle poraza svoje zemlje u Francusko-pruskom ratu 1870-1871. godine.

Na Prvim Olimpijskim igrama modernog doba u Atini 1896. učestvovali su sportisti iz samo 15 zemalja, što je, ipak, predstavljalo solidnu osnovu za razvijanje značajnog međunarodnog sportskog pokreta.

Vremenom, Olimpijske igre prolazile su kroz razne faze i različita iskušenja. Igre u Parizu 1900. i Sent Luisu 1904. bile su u senci velikih svetskih izložbi koje su organizovane u tim gradovima i trajale su skoro po pet meseci.

London, koji je ove godine treći put domaćin Olimpijskih igara, prvi put je to bio 1904. godine, a igre su trajale čak šest meseci. Glavni britanski grad bio je domaćin olimpijcima i 1948. godine, trebalo je da se, prema odluci iz 1939. igre 1944. održe u Londonu, ali je to odloženo zbog rata.

Program igara je ograničen na 15 dana, odnosno pola meseca, od Los Anđelesa 1932. godine.



Od 1924. godine održavaju se i Zimske olimpijske igre. Prve su održane u Šamoniju u Francuskoj. Jedne od uspešnijih zimskih olimpijskih igara, organizovala je Jugoslavija, odnosno Sarajevo 1984. godine.

U istoriji olimpizma bilo je i teških trenutaka. Tako je Olimpijske igre 1936. u Berlinu, zloupotrebio Adolf Hitler, koji je pokušao da ih iskoristi za afirmaciju nacional socijalizma.

Najtragičniji događaj bio je 1972. na igrama u Minhenu, kada su palestinski teroristi, predstavnici organizacije poznate kao "Crni septembar", ubili 11 Izrealaca, a ukupno je bio 17 mrtvih.

Ovo je himna Olimpijskih igara

Za zvaničnu pesmu ovogodišnjih Olimpijskih igara u Londonu snimljen je i spot...



Pesma "Survival" grupe Muse je odabrana kao zvanična pesma Letnjih olimpijskih igara, koju ćete sigurno da naučite napamet jer će biti emitovana svaki put kada sportisti budu ulazili na stadion i kao uvod za ceremoniju dodele medalja, a biće i muzička podloga za televizijske izveštaje sa OI 2012.

Frontmen grupe Muse, Met Belami, kaže da je pesma inspirisana atmosferom "totalnog uverenja i čiste odlučnosti da se pobedi".

Za produkciju spota, u kojem možete da vidite mnoge malu retrospektivu Igara kroz istoriju, bio je zadužen Olimpijski komitet. Igre će biti održane od 27. jula do 12. avgusta.

London 2012 - u brojkama

Na 30. Olimpijskim igrama u Londonu učestvovaće 10.490 sportista iz 203 zemlje sveta, a o njihovim uspesima izveštavaće 20.000 akreditovanih novinara.



Tokom Igara u britanskoj prestonici biće organizovana takmičenja u 26 olimpijskih sportova i 39 disciplina.

U organizaciju Olimpijskih igara uloženo je 11,6 milijardi evra, dok će baklja na svom putu do Olimpijskog stadiona u Stratfordu "preći" 12.875 kilometara.

Do sada je prodato 11 miliona ulaznica, dve trećine pripašće domaćoj publici, a očekuje se dolazak oko dva miliona turista.

Tokom Igara biće urađeno 5.000 doping testova, angažovano je 70.000 volontera, dok će se o bezbednosti učesnika brinuti 23.500 redara i 7.500 vojnika.

I na kraju, s obrzirom na reputaciju žurki i zabava u Olimpijskom selu, organizatori su odlučili da podele oko 150.000 kondoma, što je 15 za svakog sportistu.

(Tanjug)

Tamna strana Olimpijskih igara

Olimpijske igre su najprestižnji sportski događaj na svetu, mnogi sportisti su posvetili život nastupu na Igrama, ali i one imaju svoju tamnu stranu.



Možda i najsramniji događaj u vezi sa Olimpijskim igrama dogodio se na trećim Igrama koje su održane 1904. godine u Sent Luisu, u SAD-u.

Tada je Džejms Edvard Saliven organizovao rasni eksperiment osmišljen sa ciljem da se dokaže da prirodni atleticizam nije dorastao civilizovanim belim Amerikancima. Domaćin je osvojio 239 od ukupno 280 medalja.

Ovaj događaj, nazvan "Dani antropologije" dogodio se dva dana pre početka stvarnih Igara.

Na ovim "igrama" su učestvovali "divljaci" koji su dopremljeni u SAD iz svih krajeva sveta. Među njima su se našli američki i austalijski domoroci, kanibali, Pigmeji, Eskimi i pripadnici mnogih plemena iz Afrike, Južne Amerike, sa Filipina.

Učestvovali su u trci na 100 metara, bacanju koplja i diska, kao i u skoku u dalj. Takmičari su napravili neke od najkraćih skokova u istoriji Igara, dok su prolazna vremen u sprintu bila na nivou osnovaca.

U trci na 100m, onog trenutka kada je pištolj dao znak za start, neki su se 'zaledili' u mestu, a drugi, nesvesni da do cilja treba doći što pre, su počeli lagano da trče stazom.



To nije bila poslednja zloupotreba Igara. I kasnije su mnogi Igre koristili kako bi ponizili druge, dok su pojedinci najveći sportski događaj iskoristili kako bi skrenuli pažnju na neki problem.

Na OI 1936. godine u Berlinu Adolf Hitler je iskoristio Igre kao deo svoje nacističke propagande. Zabranio je učešće Jevrejima, ali je njegov plan pokvario tamnoputi Amerikanac Džesi Ovens koji je ponizio Arijevce osvojivši četiri zlatne medalje.

Južnoj Africi je bilo zabranjeno učešće na Igrama od Tokija 1964. do Barselone 1992. godine. Razlog je bila rasna segregacija u JAR.



Na igrama u Meksiko Sitiju 1968. godine u prvom planu su bila dva američka šampiona. Tomi Smit i Džon Karlos su osvojili zlatnu i bronzanu medalju u trci na 200 metara, a na pobedničko postolje su izašli bosi sa podignutom šakam u crnoj rukavici (podrška pokretu Afro-amerikanaca "Black Power") kako bi izrazili nezadovoljstvo tretmanom Afro-amerikanaca u SAD-u.

Na igrama u Minhenu 1972. godine palestinski teroristi upali su u Olimpijsko selo i ubili devetoro izraelskih olimpijaca.

XXX Olimpijske igre održaće se u Londonu od 27. jula do 12. avgusta.

b92

Olimpijske igre - snažan i značajan pokret


Prema jednoj od sačuvanih legendi, Olimpijske igre pokrenuo je antički bog Zevs... U Atini 1896. godine učestvovali su sportisti iz samo 14 zemalja...



Francuski baron Pjer de Kuberten pokrenuo je inicijativu o oživljavanju antičkih Olimpijskih igara sa ciljem da stvori snažan internacionalni pokret koji će afirmisati pozitivne društvene vrednosti, sportsku i takmičarsku kulturu i razvijati duh zajedništa među narodima. Iako je Kubertenova ideja aktuelna i u modernom dobu, Olimpijske igre danas predstavljaju snažan i značajan pokret, čiju važnost verovatno ni njihov osnivač nije mogao da nasluti. Olimpijske igre predstavljaju najvažniji sportski i sigurno najznačajniji medijski događaj savremenog sveta.

Na Prvim Olimpijskim igrama modernog doba u Atini 1896. godine učestvovali su sportisti iz samo 15 zemalja, što je, ipak, predstavljalo solidnu osnovu za razvijanje značajnog međunarodnog sportskog pokreta.

Ideju o oživljavanju olimpizma Kuberten je počeo da razvija nakon poraza svoje zemlje u francusko-pruskom ratu 1870-1871. On je, naime, smatrao da francuski vojnici nisu bili dovoljno fizički pripremljeni za borbe, da su mladi ljudi neaktivni, kao i da nemaju razvijen takmičarski i pobednički duh.

PRVE IGRE 776. P.N.E

Prvi verodostojan zapis o održavanju Olimpijskih igara datira iz 776. godine pre nove ere, pa se ta godina navodi kao datum održavanja prve Olimpijade, iako neki istoričari tvrde da su se slična takmičenja održavala od 13. veka pre nove ere.

U isto vreme u Evropi je, zahvaljujući istraživanjima nemačkih arheologa Hajnriha Šlimana i Ernsta Kurtijusa, naglo poraslo zanimanje za antičku Grčku i manifestacije koje su održavane u toj državi, a posebno za Olimpijske igre.

Iako su istorijski izvori o nastanku antičkih Igara izgubljeni tokom proteklih vekova, o tom drevnom takmičenju, ipak, postoji dovoljno informacija. Prema jednoj od sačuvanih legendi, Olimpijske igre pokrenuo je antički bog Zevs, povodom pobede u bici za vlast nad ocem Hronosom, dok je prema drugoj polubog Herakle odlučio da se svake četvrte godine u Olimpiji održava takmičenje na jedan stadij (oko 185 metara), kao uspomena na njegovu veliku pobedu u trci u tom gradu.


U početku je na Igrama održavana samo trka na jedan stadij, a kasnije se program širio, pa su se stari Grci takmičili i na deonicama od dva i 24 stadija, u pankratonu (kombinacija boksa i rvanja), klasičnom rvanju, petoboju, pesničenju i ostalim disciplinama.

Na Igrama su mogli da učestvuju samo Grci, ženama takmičenje nije bio dozvoljeno, a sportisti su se od 720. godine pre nove ere nadmetali potpuno goli. O značaju manifestacije svedoči i to da su u antičkom dobu periode Olimpijada primenjivali kao jednu od metoda za brojanje godina.

Kubertena je posebno inspirisao mit o Olimpijskom primirju, po kome su za vreme trajanja Igara sve grčke države prekidale sva neprijateljstva.
Olimpijske igre su tokom rimske vladavine Grčkom gubile značaj, a car Teodosije ih je 393. godine nove ere, nakon što je hrišćanstvo proglasio jedinom zvaničnom religijom Carstva, potpuno ukinuo, pošto je smatrao da predstavljaju ostatke paganskih rituala.

PRVA MEDALJA AMERIKANCU

Prvu zlatnu medalju na modernim Olimpijskim igrama, osvojio je Amerikanac Džejms Brendan Konoli, koji je trijumfovao u troskoku, a najviše zlatnih medalja osvojio je Nemac Karl Šuman. Sportisti su podelili 43 kompleta medalja, a najviše ih je osvojila ekipa SAD, ukupno 20, od čega 11 zlatnih. Junak Igara bio je grčki maratonac, pastir Spiridon Luis. Iako je pobedio u, za Grke, najvažnijoj discipline na Igrama i postao nacionalni heroj, Luis se povukao u svoj dom u predgrađu Atine i nikada se više nije takmičio u maratonu. Prvu olimpijsku medalju u ženskoj konkurenciji, četiri godine kasnije u Parizu, osvojila je Engleskinja Šarlot Kuper, najbolja svetska teniserka tog doba.

Ideju o zajedništvu među narodima i nadmetanju mladih ljudi na sportskom, a ne bojnom polju, Kuberten je počeo da realizuje 1894. Na kongresu na Sorboni, koji je održan od 16. do 23. jula, dobio je podršku međunarodnog auditorijuma da prve Olimpijske igre modernog doba organizuje u Grčkoj, domovini te manifestacije. Tom prilikom formiran je i Međunarodni olimpijski komitet, koji je dobio zadatak da organizuje Igre u Atini, a za njegovog predsednika izabran je Grk Demetrius Vikelas.


Na Olimpijskim igrama u Atini, koju je otvorio grčki kralj Džordž I, takmičio se 241 muškarac iz 14 zemalja, a podeljena su 43 kompleta medalja. Sportisti su se nadmetali u gimnastici, atletici, biciklizmu, mačevanju, tenisu, rvanju, streljaštvu, plivanju i dižanju tegova, a takmičenja u jedrenju i veslanju nisu održana, iako su uvrštena u olimpijski program.

Međunarodni olimpijski komitet, po završetku manifestacije, odlučio je, uprkos velikom protivljenju Grka, da se sledeće Igre održavaju u drugim zemljama i to je bio jedan od ključnih razloga što je ta manifestacija brzo stekla ogromnu popularnost širom sveta.

Tokom svog razvoja Olimpjske igre prolazile su kroz razne faze i različita iskušenja. Igre u Parizu 1900. i Sent Luisu 1904. bile su su u senci velikih svetskih izložbi koje su organizovane u tim gradovima i trajale su skoro po pet meseci.

Igre u Londonu trajale su, čak, šest meseci, a tek u Los Anđelesu 1932. program je sveden na 15 dana, koliko i danas traju.

Uporedo sa širenjem i popularizacijom olimpijski pokret se suočavao sa brojnim problemima.

Značaj popularnosti najveće sportske manifestacije na svetu vrlo brzo su shvatili političari, koji su preko njih pokušali da promovišu svoje ciljeve i projekte, a u poslednjih tridesetak godina ogroman uticaj na organizaciju Igara imaju i najveće multinacionalne kompanije.

Olimpijske igre prvi je, još 1936. u Berlinu, zloupotrebio Adolf Hitler, koji je pokušao da ih iskoristi za afirmaciju nacional socijalizma, a veliku štetu olimpizmu, tokom "hladnog rata", naneli su i čelnici SAD i ŠSR, stavljajući često politiku ispred sporta.

OI U PARIZU TRAJALE POLA GODINE

Olimpijske igre u Parizu 1900. predstavljale su, veliki korak unazad, zbog nezainteresovanosti organizatora. Direktor Svetske izložbe u Parizu Alfred Pikar sport je smatrao nepotrebnom aktivnošću i nije želeo da pomogne osnivaču modernog olimpijskog pokreta baronu Pjeru de Kubertenu u organizaciji Igara. Olimpijada u Parizu trajala je neverovatnih pet i po meseci, a ceremonija svečanog otvaranja i zatvaranja nije ni održana. Na programu su bili sportovi koji su se jedini put tada našli na Igrama (kriketu, kroketu, polu, ragbiju, natezanju konopca i baskijskoj peloti), a takmičile su se prvi put i žene.

Najtragičniji događaj u 112 godina dugoj istoriji modernog olimpizma dogodio se 1972. u Minhenu, kada su palestinski teroristi, predstavnici organizacije "Crni septembar", ubili devetoricu izrealskih sportista i dva trenera, učesnike Igara.

Terorizam je i danas, 40 godina nakon te tragedije, uz, sve prisutniji doping, jedan od najvećih neprijatelja olimpijskog pokreta.

Geslo, koje se pripisuje Kubertenu, "nije važno pobediti, važno je učestvovati", odavno se ne uvažava u olimpijskom pokretu. Ta fraza, kojom se afirmisala masovnost olimpijskog pokreta, odavno je izgubila izvorni smisao i sada se najčešće apostrofira kao neuspešni "alibi za gubitnike".

Sportisti već duže vreme ne biraju sredstva da postignu cilj i koriste razne doping stimulanse, kako bi postigli vrhunske rezultate. Sve češća pojava je da MOK, nekada čak i nekoliko meseci po završetku Igara, dopingovanim sportistima oduzima medalje i ta bezskrupuloznost pojedinaca sve više i ozbiljnije ugrožava smisao takmičenja i sporta.

Najčuvenije olimpijsko gelso "brže, više, jače" i dalje je aktuelno. Na predstojećim Olimpijskim igrama u Londonu biće svaki sportista uložiće maksimum snage, spretnosti i znanja da postigne najbolji rezultat i pokuša da osvoji medalju kojom će steći doživotnu slavu u svojoj zemlji.


tanjug

Rafael Nadal ne igra u Londonu!

Treći teniser sveta i zvanični olimpijski šampion Rafael Nadal otkazao je učešće na Olimpijskim igrama u Londonu!




Nadal, koji ima hroničnih problema sa kolenima, rekao je da je ovo odluka koju je morao da donese, jer se "ne oseća spremno" da bi mogao da se takmiči.

"Smatram da nisam dovoljno spreman da se suprotstavim protivnicima. Ovo je jedan od najtužnijih trenutaka u mojoj karijeri", rekao je vidno razočarani šampion iz Pekinga 2008.

Nadal je kao jedan od razloga istakao i što ne može na pravi način da pomogne španskom timu.

"Moram da mislim i na timske kolege, ne mogu da budem egoista i mislim samo na sebe. Moram da mislim o španskom sportu, a jedan od kolega iz tima koji je spremniji od mene može da zauzme moje mesto i takmiči se najbolje što može".

Šampion sa prethodnih Igara je pokušao da se do poslednjeg trenuka oporavi i spremi za London.

"Čekao sam do poslednjeg momenta mojih priprema i treninga, ali ne mogu to da uradim. Nositi zastavu Španije na ceremoniji otvaranja bi bila jedana od najvećih časti za mene, jedan od najposebnijih trenutaka. Zbog toga se nadam da možete razumeti koliko mi je bilo teško da donesem ovo odluku", zaključio je Nadal.

(b92.net)

Više od 100 sportista dopingovano uoči OI u Londonu



Predsednik Svetske anti-doping agencije Džon Fahi rekao je da više od 100 sportista neće biti na Olimpijskih igara u Londonu zbog dopinga.

Fahi je objasnio da je od sredine juna najmanje 107 sportista bilo pozitivno na doping kontroli.

„Sa zadovoljstvom mogu da kažem da oni neće biti sa nama“, rekao je Fahi i dodao da sportisti treba da znaju da su njihove šanse da ne budu otkriveni na OI u Londonu „manje nego ikada“.

Vestinet

Big Ben će označiti početak Igara

Londonski Big Ben zvoniće tri minuta bez prestanka kako bi u petak najavio otvaranje Olimpijskih igara.



Kako prenosi “Gardijan”, specijalna dozvola dobijena je kako bi časovnik u Vestminsterskoj palati 42 puta zvonio u periodu od 8.12 do 8.15 ujutru 27. jula i tako označio prvi dan Igara.

To će biti prvi put da Big Ben radi mimo svog uobičajenog rasporeda od 15. februara 1952, kada je svakog minuta zvonio 56 puta zbog sahrane kralja Džordža VI.

Dobitnik Tarnerove nagrade Martin Krid tvorac je te ideje i on je predložio da sva zvona u zemlji što glasnije zvone tri minuta.

Zvona će se čuti u celoj Britaniji, od Šetlandskih ostrva do najzapadnije tačke Engleske. Zvona u skupštini Velsa, škotskom parlamentu i u Severnoj Irskoj će se takođe oglasiti u 8.12 ujutru.

Zvonjava bi trebalo da postavi svetski rekord u najvećem broju zvona koja simultano zvone i u svemu tome mogu da učestvuju sve vrste zvona od dečjih, do zvonca na biciklu, vratima, zvona u tornjevima i crkvenih zvona.

“Ovo je pokazatelj koliko je specijalno ovo leto kada će jedno od najpoznatijih zvona zvoniti van svoje šeme kako bi bilo deo Olimpijskih igara. Oduševljen sam što ćemo učestvovati u ovom umetničkom delu Martina Krida”, rekao je predsedavajući donjeg doma parlamenta Džon Berkov.

(b92.net)

Haos na OI: Sportisti bez struje i vode, lažne uzbune, loš transport, nigde prevodilaca!

Prva dva uvodna dana Olimpijskih igara pokazala su da domaćin najvećeg sportskog planetarnog događaja apsolutno nije pripremljen za organizaciju i da su sportisti koji upadaju u nevolje na svakom koraku, u čudu kako će se sve dalje odvijati.

Od čega početi u osvrtu na neverovatna prva dva dana boravka sportista u Londonu?

1. Katastrofalna organizacija u Olimpijskom selu
Sportisti su prvog dana boravka u Selu ostali bez struje i vode, a mnogi od njih žale se, poput Australijanaca, da su u kantinama otrovani hranom. Buka je, kažu uveče nesnosna, a neki poput Milorada Čavića nisu se libili da javno iskritikuju organizatore što dopuštaju puštanje glasne muzike do ponoći, iako je poznato da je sportistima za postizanje vrhunskih rezultata potreban mir.

2. Reči dobrodošlice na pogrešnim jezicima
Arapski sportisti ostali su zapanjeni kada su, došavši u Selo pročitali dobrodošlicu na jeziku koji samo podseća na njihov. Niko u organizaciji nije se setio da unajmi dobrog prevodioca koji bi osnovne pojmove i rečenice napisao pravilno.
Tržni centar pored Olimpijskog parka izložio je nerazumljivu pozdravnu poruku na lošem arapskom, tako dodatno osramotivši domaćina Olimpijskih igara u trenutku kada su sve oči sveta uprte u London.

"Neverovatno je da ne umeju čak ni 'dobrodošli' da napišu na arapskom. Šta će naši olimpijski gosti pomisliti. To je neprijatno", rekao je Kris Dojk iz Saveta za napredne arapsko-britanske odnose.

3. Anti-doping agencija ne poznaje bonton
Specijalni tim anti-doping agencije (WADA) upao je među srpske odbojkašice i maltene kidnapovao Maju Ognjenović i Jovanu Vesović kako bi ih odveo na rutinsku doping kontrolu. Prema rečima našeg stručnog štaba, sve se odvijalo na tako ružan način da je izgledalo kao da se radi o hapšenju odbojkašica.

3. Pogrešne zastave na takmičenjima
Svakako najveći skandal do sada je kardinalna greška u Glazgovu na utakmici ženskih fudbalskih reprezentacija Severne Koreje i Kolumbije. Korejke su videle svoje slike na video bimu uz zastave, nesimpatične im Južne Koreje. Posle polučasovnog moljakanja domaćina, Severna Koreja vratila se na teren koji je prethodno demonstrativno napustila.
Organizator se, kao i za sve do sada, samo izvinio i obećao da se ovakve greške više neće ponoviti. Kako kada ih ima na svakom koraku?

4. Slučajno paljenje alarma na utakmicama
Pred pripremnu utakmicu rukometnih reprezentacija Hrvatske i Islanda aktiviran je alarm, a spiker je upozorio sve u dvorani da moraju da napuste objekat.
Posle stvaranja opšteg meteža i haosa, stigla je informacija da je alarm upaljen slučajno??!!

5. Očajan transport od Sela do igrališta
Ogroman broj sportista žali se na loš transport i nemogućnost da za manje od sat vremena stignu od Sela do igrališta, odnosno borilišta. Organizator nemoćno sleže ramenima pravdajući se da je London "poznat po saobraćajnim gužvama".


6. Baklja umalo da bude ukradena
Maloletni građani Londona pokušali su u više navrata da ukradu Olimpijsku baklju dok su je sportisti nosili po glavnom gradu Engleske. Organizator je kasnije poslao poruku da je nemoguće ukrasti baklju i da je "sve pod kontrolom". Kako kada su dotična lica zamalo ukrala simbol OI???

Šta je sledeće? Igre još zvanično nisu ni počele a širom sveta postale su predmet podsmeha i zluradih komentara na račun organizatora.

Otvaranje je u petak, retko ko veruje da će proći bez nekog skandala, a šta tek reći za naredne dve nedelje. Sasvim dovoljno vremena da se u Londonu dogodi raspad sistema, ali i da se organizatori prizovu pameti i uzmu stvari konačno u svoje ruke.

Blic

U 21.12h otvaranje Igara

Svečanost otvaranja Olimpijskih igara, nazvana "Ostrvo čuda", počeće u petak veče simbolično u 20 časova i 12 minuta po lokalnom vremenu (21.12 po našem).




Ceremonija otvaranja Igara je sa prvobitna tri i po časa skraćena za pola sata, kako bi desetine hiljada gledalaca moglo da se vrati kući mrežom javnog prevoza.

Otvaranje OI na Olimpijskom stadionu u istočnom Londonu gledaće 62.000 ljudi, a širom sveta će ceremoniju pratiti oko milijardu ljudi. U svečanost, čiji je tvorac reditelj Deni Bojl, uloženo je 36 miliona evra.

Ovogodišnje Igre održaće se na sportskim terenima u Olimpijskom selu u Londonu, i na pojedinim mestima van grada, uz učešće oko 10.500 takmičara iz 204 zemlje.

Programom manifestacije OI predviđena su nadmetanja u 26 olimpijskih sportova, odnosno 29 disciplina. U organizaciju ovogodišnjih Olimpijskih igara uloženo je ukupno 11,6 milijardi eura.

Baklja, kojom će biti zapaljen olimpijski plamen što će označiti početak Igara, na putu od Olimpije u Grčkoj do stadiona u Stratfordu u Londonu prešla je 12.875 kilometara.

Olimpijske igre će obezbeđivati 20.000 ljudi, od čega će čak 16.000 biti profesionalni vojnici. O sigurnosti učesnika brinuće i 3.000 volontera kao i regularna policija.

Domačin Olimpijskih igara Velika Britanija s optimizmom dočekuje početak takmičenja, nadajući se osvajanju najvecheg broja medalja u
svojoj istoriji.

Na Olimpijskim igrama u Pekingu Velika Britanija je osvojila 47 medalja, od kojih je 19 bilo zlatno. Zbog toga je Olimpijski komitet kao ovogodišnji cilj domaćina Igara naveo osvajanje 48 medalja u Londonu.

Britanski tim predstavljache 542 takmičara, što je najveći broj sportista iz Velike Britanije koji je učestvovao na nekim Igrama, pa je i to jedan od razloga očekivanja velikog broja medalja.

London, grad domaćin predstojećih, 30. Letnjih olimpijskih igara, ove godine je postao i prvi grad u kojem će se Igre održati tri puta. Prethodno je bio domaćin 1908. i 1948.

London je postao grad domachin 6. jula 2005. godine, tokom 117. sednice Međunarodnog olimpijskog odbora u Singapuru, pobedivši Moskvu, Njujork, Madrid i Pariz nakon četiri kruga glasanja.

Igre, koje će trajati od 27. jula do 12. avgusta, zajedno su organizovali Olimpijski komitet Velike Britanije i Međunarodni Olimpijski komitet (MOK).

Srbiju će predstavljati 115 takmičara u 15 sportova.

(b92.net)

Počinje Olimpijada u Londonu - kako izgledaju borilišta

Olimpijske igre 2012 mogu da počnu, ocena je svih učesnika, sportista i zvaničnika koji sa nestrpljenjem čekaju otvaranje 27. jula.

Predstavljamo vam najinteresantnija borilišta i izgled u koje su London i Velika Britanija uložili preko 10 milijardi funti.

Akvatiks centar



Tokom igara, Akvatiks centar će biti korišćen za plivanje, vaterpolo, sinhronizovano plivanje, paraolimpijska plivačka takmičenja i plivački deo modernog pentatlona.


Košarkaška arena



Biće korišćena za košarku i odbojku, kao i košarku i ragbi u kolicima.
Kosarkaska arena beograd


BMX centar



Biće korišćen samo za biciklistička takmičenja na Olimpijadi.
BMX London


Rukomet arena

Biće korišćen samo za rukomet na Olimpijadi.



rukomet London


Hokej arena
Biće korišćen samo za hokej i paraolimpijski hokej na Olimpijadi.

Olimpijski stadion



Biće korišćen ceremonije otvaranja i zatvaranja, kao i atletska takmičenja na Olimpijadi.

Građani Srbije poslali najlepše poruke našim olimpijcima




Građani Srbije poslali najlepše poruke našim olimpijcimaAleksandros Danilidis, generalni direktor Ujedinjenih srpskih pivara, članice HEINEKEN grupe, uručio je Vlade Divcu, predsedniku Olimpijskog komiteta Srbije, jedinstvenu zastavu podrške sačinjenu od najlepših poruka građana Srbije Nacionalnom olimpijskom timu.

Originalni poklon nacije i brenda PilsPlus, Vlade Divac će poneti u London sa maštovitim porukama koje će bodriti olimpijce na njihovom putu ka novim medaljama.

Građani Srbije imali su priliku da, u okviru PilsPlus Olimpijskog karavana, ispišu svoje lične želje olimpijcima, na komadićima tkanine od kojih je sašivena šarena i originalna zastava podrške. Šireći duh olimpizma, veseli karavan je obišao sve veće gradove u Srbiji, među kojima su: Zaječar, Niš, Kruševac, Kragujevac, Čačak i Beograd.

Prilikom uručenja zastave podrške, Aleksandros Danilidis, generalni direktor Ujedinjenih srpskih pivara, članice Heineken grupe, izjavio je: „Naš PilsPlus brend deli viziju olimpizma o spajanju ljudi. Kao sponzor i zvanično pivo Olimpijskog komiteta Srbije i Nacionalnog olimpijskog tima, želeli smo da pružimo iskrenu podršku sportistima i da im, zajedno sa svim građanima Srbije, poželimo sreću i uspeh na predstojećim Olimpijskim igrama. Izuzetno nam je drago što je PilsPlus Olimpijski karavan naišao na tako veliki odziv građana i što smo zastavu napravili od preko 5.000 poruka.“.

“Kao bivši sportista, mogu da kažem da podrška i navijanje građana predstavlja najveći pokretač i daje vam snagu za borbu onda kada je najteže. Upravo zato, u ime celog Olimpijskog tima Srbije, želim da zahvalim, kako građanima, tako i Ujedinjenim srpskim pivarama na ovom divnom gestu i veri koju imaju u naše olimpijce“, rekao je Vlade Divac, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije. (Economy.rs, 24. jul 2012.)

Svečano otvorene XXX Igre - FOTO

Letnje igre XXX Olimpijade zvanično su otvorene u Londonu, srpski tim izašao je na stazu 33 minuta posle ponoći po našem vremenu.




Svečanost je počela u 22h po našem, a pod nazivom "Ostrvo čuda" oslikalo je bogatu istoriju Velike Britanije.

Britanci su se potrudili da u sat i po programa obuhvate sve, od industrijske i socijalne revolucije, preko ratova i književnosti, do popularne kulture, filma i muzike. Posle toga usledio je defile, a čitav program potrajao je skoro do 2 posle ponoći po našem.

Srpsku delegaciju predvodio je Novak Đoković, a sa njim je izašla većina sportista, izuzetak su bili oni koji nastupaju sutra, kao i ono koji još nisu stigli u London.



Milijardu ljudi bilo je uz svoje televizore, a 62 hiljade na stadionu tokom ceremonije. Na ovom mestu moći ćete da vidite interesantne fotografije i informacije tokom celog otvaranja.

Takmičenja na Igrama počela su još u sredu, igrani su mečevi na oba fudbalska turnira, a u petak su održane kvalifikacije u streličarstvu, tokom kojih su pali prvi svetski rekordi.

Prvi srpski takmičari počinju nastup u subotu ujutro, a već oko podneva možemo se nadati i prvim medaljama.



Bliži se 22.00, raste uzbuđenje pred početak ceremonije otvaranja, scenografija je već postavljenja, na terenu se nalazi improvizovano selu uz pravo drvo na pravom brdu.

Na ceremoniji otvaranja na prvim modernim Olimpijskim igrama 1896. godine u Atini, prisustvovalo je 70.000 gledalaca, a Igre je otvorio grčki kralj Jorgos. Tada su bili prisutni takmičari iz 13 zemalja. 116 godina kasnije u Londonu došli su sportisti iz 204.



U nastavku ceremonije usledili su citati Viljema Šekspira. Britanski glumac Kenet Brenan izveo je deo Šekspirovog komada "Bura".

"Ne plaši se, ostrvo je puno zvukova...", počeo je Brenan obučen kao Islambar Kingdom Brunel, legendarni biritanski inženjer, čovek koji je promenio istoriju ljudskog transporta praveći mostove, tunele i pruge, sredinom 19. veka.



Više od 1.000 bubnjara ispratilo je performans "Pandemonijum", reč koju je u 17. veku izmislio engleski pesnik Džon Milton, a koja je predstavljala glavni grad pakla u epskoj poemi "Izgubljeni raj". Na sceni je 7 dimnjaka, 6 razboja, 5 parnih motora, te jedan vodeni točak.

Ovaj segment je označio "putovanje" kroz velike revolucije engleskog društva, počev od industrijske, preko socijalne tokom 1960-ih godina, pa do savremene digitalne 21. veka. Taj deo obeležili su i borba za prava radnika te ravnopravnost žena.



Ceremonija je nastavila da prati vreme, stigla je do grupe vojnika iz Prvog svetskog rata, ljudi u cilindričnim šeširima odaju poštu svima koji su izgubili život tokom konflikta od 1914. do 1918. godine.

Potom se svi kreću u centar stadiona, gde muškarci i žene, uz bubnjare teraju veće bubnjeve, a potom stiže brod sa imigrantima sa indijskog potkontinenta, posle Drugog svetskog rata.

Uskoro se sa zemlje podiže pet olimpijskih krugova i prave kišu iskri.



Dolazi savremeno doma, simbol engleskog šmeka, tajni agent Džejms Bond (u ulozi aktuelni Danijel Krejg) odlazi po kraljicu i helikopterom iz Bekingemske palate do stadiona dovodi Elizabetu II, koja padobranom sleće na teren.

Kraljica je na stadion došla uz pratnju Vojvode od Edinburga i pridružila se predsedniku MOK-a Žaku Rogu, ouči izvedbe himne Velike Britanije.



U sledećem segmentu ceremonije učestvovalo je 1.200 volontera koji su zaposleni u zdravstvenim ustanovama iz cele Britanije, uključujući i pacijente iz dečje najveće bolnice Ormond strit.

Ovaj deo predstavlja dva velika dostignuća Britanije, sjajnu dečju literaturu i Nacionalnu zdravstvenu službu, jer u Britaniji nikome ne sme biti uskraćena zdravstvena zaštita.

Posle plesa deca uskaču u krevete da spavaju, uz čitanje Džoan JK Rouling, spisateljice Harija Potera koja im čita Petra Pana. Pojavljuju se zli likovi, Kapetak Kuka, Kruel de Vil iz 101 dalmatinca, Voldemort iz Harija Potera. Međutim, stiže omiljena bejbisiterka, Meri Popins i tera noćne more.



Spektakl nije mogao da prođe bez još jednog omiljenog Britanca, legendarnog glumca Rouana Etkinsona u ulozi nepopravljivog Mister Bina.
Ovaj put pokušava da svira klavijature za muziku iz "Vatrenih kočija", filma koji možda i najbolje opisuje olimpijski duh, uz pratnju Londonskog simfonijskog orkestra. Ponovo ima problema, sada ga ometa "smartfon", pa se nekako dovija da isprati kompoziciju.



Dolazimo do savremenog domaćinstva, uz promenjivo ostrvsko vreme. Priča počinje u običnoj kući u kojoj živi većina Britanaca. Pratimo porodicu u kojoj "glume" amateri, majka donosi namirnice, otac gleda televiziju, dok sin igra video igrice, a tinejdžerka se sprema za odlazak u disko, redovno subotnje veče na Ostrvu.

Sledi obilazak muzičke istorije, uživamo uz najbolje zvuke hipi perioda, te 80-ih i 90-ih, legendarnih Bitlsa, Erika Kleptona, Dejvida Bouvija, Pink Flojda, Kvina, Seks Pistolsa, Kleša, Euritmiksa, Majka Oldfilda, Kemikal Bradersa, Prodižija.., a potom stižu elektronska muzika i hip-hop.



Potom je centralno mesto na stadionu zauzeo Tim Berners-Li. Ovaj čovek je zaslužan za WWW, nije izmislio internet, ali jeste protokol koji nam omogućava da uživamo u svim njegovim prednostima.

U nastavku spektakla mogli smo da videmo ukratko kako je olimpijska baklja putovala poslednjih 70 dana i obišla skoro 9.000 kilometara kroz Britaniju. Sledi vatromet sa "Tower Bridge"-a, uz vožnju gliserom kroz Temzu sa Dejvidom Bekamom.

Na terenu se pojavljuju ogromno sunce i plesna tačka uz pesmu "Abide With Me" (Pridrži se za mene) Henrija Frensisa Litea iz 1847. godine, koji je preminuo tri nedelje pošto ju je završio. Pesmu, čija je tematika borba života i smrti, otpevala je Emeli Sande.



Možda je nedostajao omaž fudbalu, čija je kolevka Engleska, ali i uopšte sportu, s ozbirom da su u pitanju Olimpijske igre. Spektakularno na njima svojstven način, uz neizbežan britanski humor, otvaranje jeste bilo sjajno, ali da li je moglo da parira onom sa Igara u Pekingu 2008?

Odmah posle ovoga, počela je i parada nacija, njih 204. Prvi su izašli rodonačelnici Olimpijskih igara Grci, čiju zastavu nosi Aleksandros Nikolaidis, dvostruki olimpijski šampion u taekvondoa. Potom su olimpijci krenuli da izlaze po abecednom redu, od Afganistana i Andore, pa tako dalje...



Tim Srbije izašao je na stazu u 23.33 po lokalnom vremenu (pola sata posle ponoći po našem). Novak je ponosno nosio zastavu, a predsednik Republike je pozdravio tim šalom sa nacionalnom zastavom.

Naš tim je toplo pozdravljen od publike, svakako dobrim delom zbog nosioca zastave, koji je jedno od najprepoznatljivijih sportskih livca na planeti.



Tačno 21 minut kasnije, uz zvuke pesme "Heroes", pojavili su se i domaćini, koji zatvaraju defile.

Odmah zatim zabava se nastavila, na scenu izlazi šefildski bend Arctic Monkeys, jedan od najboljih muzičkih proizvoda Britanije u ovom veku.

Posle još malo muzike, obratio se predsednik Organizacionog komiteta Sebastijan Kou, koji je rekao da očekuje veoma uspešne Igre.

"Kada jednog dana budemo pričali svojim unucima o ovome, treba da im kažemo da kad je naše vreme došlo, pokazali smo se dobro. Nikad nisam bio ponosniji što sam Britanac", rekao je nekadašnji zlatni dugoprugaš.



Za njim je za govornicu izašao predsednik MOK Žak Rog.

"London je prvi grad koji je ugostio olimpijce tri puta. To govori mnogo o njegovom sportskom duhu, ali i o tome da je ovo mesto gde se prepliću kulture".

"Velika pobeda za sport je to što će svaka država na Igrama imati predstavnike i u muškoj i u ženskoj konkurenciji", rekao je Rog.



Tri poslednja bastiona neravnopravnosti su pala, Saudijska Arabija posle duge borbe, a Katar i Brunej su ne samo poslali sportistkinje, nego su one nosile zastavu na ceremoniji otvaranja.

Posle Žaka Roga u centru pažnje ponovo je bila kraljica. Elizabeta je pre 36 godina, kao suveren Kanade otvorila Igre u Montrealu, a sada je to učinila u gradu, u kojem je smeštena njena palata. Njen otac je otvorio prethodne londonske igre, 1948. godine.



Usledila je olimpijska himna, posle koje je stigao Bekam na čamcu, sa bakljom.

Baklju je preuzeo veliki Stiv Redgrejv, jedini sportista koji je osvajao zlata na pet uzastopnih Igara, od LA do Sidneja, sve u četvercu.

Sara Stivenson, tekvondoistkinja, položila je olimpijsku zakletvu u ime sportista, a zatim i Mik Basi u ime sudija. Posle njega i Erik Farel u ime svih trenera.



Pola sata posle ponoći i posle 20.000 kilometara puta baklja je stigla na Olimpijski stadion. Tamo je preuzela grupa mladih talentovanih britanskih sportista, koje su nominovale najveće sportske zvezde Britanije.

Njih sedmoro je dobilo priliku da zapali olimpijsku vatru, u skladu sa parolom "Insipiracija za generaciju".Baklja se sastoji od 204pojedinačne vatre, po jedne za svaku od nacija.

Pol Mekartni svira "Hej Džud", čime se zatvara ceremonija. Trajala je gotovo četiri sata.

(b92.net)

Andrija Zlatić osvojio bronzu!

Prvog dana Olimpijskih igara u Londonu Srbija je osvojila medalju! Andrija Zlatić stigao je do bronzanog odličja u disciplini vazdušni pištolj.




Zlatić je u sa 685.2 kruga osvojio svoju i prvu medalju za Srbiju u Londonu, a ukupno 99 u istoriji srpskog olimpizma.

On je u finalu zadržao poziciju iz kvalifikacija, a iako je tokom finala bio četvrti i šesti, u sedmoj seriji uspeo je da nadoknadi ceo jedan krug i stigne do odličja (u finalu pogodio 100,2 kruga).

Zlato je osvojio Đongoh Đin iz Južne Koreje sa 688.2 kruga, dok je srebro pripalo Italijanu Luki Teskoniju sa 685.8 krugova.

Zlatić je u kvalifikacijama iz 60 hitaca ubio 585 krugova i zauzeo treće mesto. Damir Mikec je u istoj disciplini bio sedamnaesti, sa 578 krugova. Za finale su bila potrebna 583 kruga, koliko je imao Portugalac Žorž Košta.

Među 44 učesnika jedini preostali predstavnik bivše Jugoslavije bio je Nikola Šaranović iz Crne Gore, koji je sa 565 krugova bio na 41. mestu.

Popularni američki sajt USA Today je prognozirao da će Zlatić osvojiti dve bronzane medalje.

(b92.net)

Janko,Ana prošli – ispali Viktor,JJ

Janko Tipsarević i Ana Ivanović plasirali su se u 1/16 finala Olimpijskih igara u Londonu, dok su Viktor Troicki i Jelena Janković eliminisani.




Tipsarević je sa 6:3, 6:4 bez mnogo problema dobio Argentinca Davida Nalbandijana, dok je Ivanovićeva eliminisala Amerikanku Kristinu Mekhejl sa 6:4, 7:5.

Za razliku od njih, Troicki je ispao u prvom kolu od Španca Nikolasa Almagra sa 6:4, 7:6(3). Eliminisana je i Jankovićeva koja je bila nemoćna u duelu sa Amerikankom Serenom Vilijams, koja je slavila 6:3, 6:1.

U nedelju će na teren i peti predstavnik Srbije u singlu, drugi favorit Novak Đoković kojem je rival Italijan Fabio Fonjini (12.30h). Đoković će nastupiti i u dublu sa Viktorom Troickim protiv Šveđana Roberta Lindšteda i Johana Brunstroma, dok će Nenad Zimonjić i Janko Tipsarević igrati protiv Martina Kližana i Lukaša Lacka.

A. Ivanović – K. Melhejl 6:4, 7:5



Ivanovićeva će u 1/16 finala igrati protiv 102. teniserke sveta, Britanke Elene Baltače, koja je bila bolja od Mađarice Agnes Šavaj sa 2:0 (6:3, 6:3). Sa četiri godine starijom naturalizovanom Britankom, rođenom u Kijevu, Srpkinja se do sada nije sastajala.

Meč srpske i američke teniserke obeležili su loši servisi na obe strane. Ivanovićeva je u prvom setu osvojila čak četiri brejka, ali je tri puta izgubila svoj servis. Ona je, međutim, u samom finišu seta bila sigurnija, ponovo je napala servis rivalke i brejkom u desetom gemu dobila prvi set sa 6:4.

Već na startu drugog seta Mekhejlova je napravila brejk, te sigurnim servisom povela 2:0. Ipak, Ivanovićeva nije pala, osvojila je sledeći servis gem, a potom iskoristila prvu šansu za ribrejk i izjednačila. Ivanovićeva je ušla u sjajan ritam i osvojila još tri gema, uključujući novi brejk, te sa ukupno pet uzastopnih poena stigla na gem od pobede.

Ana je ipak u finišu popustila, te je Amerikanka posle servis gema stigla i do novog brejka koji ju je ostavio u meču (5:4). Melhejlova je potpuno preokrenula stanje na terenu i izjednačila na 5:5. Ivanovićeva je konačno uspela da prekine seriju rivalke i povede 6:5. Naša teniserka je iskoristila ovaj momentum i iskoristivši drugu meč loptu sa 7:5 dobila Mekhejlovu sa 2:0 u setovima.

Ivanovićeva je posle meča istakla da je imala tremu i da su odlučile nijanse.

J. Tipsarević – D. Nalbandijan 6:3, 6:4



Tipsarević će u sledećoj rundi igrati protiv Nemca Filipa Pečnera, koji je sa 7:6(5), 6:1 dobio Lukaša Lacka. Tipsarević je protiv Nemca, koji je na Igra stigao odustajanjem Ive Karlovića, igrao tri puta, a dobio ga u dva meča. Pečner je 92. teniser sveta.

Nakon tri uvodna gema bez problema za servis tenisera, Tipsarević je prvi krenuo u napad i odmah stigao do brejka za 3:1. Ipak, iskusni Argentinac je odmah uzvratio ribrejkom, ali je Janko nastavio seriju brejkova za 4:2. Janko je "pustio" rivala da bez problema stigne do trećeg gema, a potom rutinski osvoji novi gem za 6:3 i vođstvo u setovima.

Argentinac je dobio uvodnih gem drugog seta, da bi Tipsarević posle svog servis gema odmah iskoristio prvu brejk šansu za preokret na 3:1. Nakon što je Nalbandijan uspeo da osvojio drugi gem, Janko je nastavio da sigurno servira i čuva brejk prednosti (4:2).

Nakon što su oba tenisera osvojila po još jedan gem, Janko je pokušao da odmah stigne do novog brejka i završi meč, ali je propusto dve meč lopte, te je Nalbandijan iz drugog pokušaja smanjio na 5:4. Janko je hrabro servirao u odlučujućem gemu i as udarcem sa 6:4 dobio drugi set za ukupnu pobedu 2:0.

Tipsarević je posle pobede istakao da može daleko, ali da ne razmišlja o medalji.

V. Troicki – N. Almagro 4:6, 6:7(3)



Duel Viktora i Nikolasa krenuo je sa po dva gema na obe strane. Ipak, u petom gemu Španac je iskoristio slabiji servis našeg tenisera i stekao brejk prednosti. Lako je dobio sledeći servis gem, da bi i Troicki osvojio svoj za 4:3 za Almagra. Španac je rutinski odigrao završnicu seta koji je dobio sa 6:4.

I drugi set počeo je sa dobijenim servis gemovima na obe strane, da bi ovaj put već u trećem Viktor stao. Almagro je odmah stigao do tri brejk šanse, Troicki je spasao sve tri, ali ne i četvrtu za vođtvo Almagra 2:1. Španac lako stiže do trećeg gema, da bi i Troicki konačno bez problema osvojio jedan na svoj servis.

Almagro se korak po korak približavao pobedi, lako osvajao svoje gemove, dok je Viktora namučio da ponovo sačuva servis, pa je imao servis za meč na 5:4. Ipak, Troicki je pokazao karakter i stigao do dve brejk lopte, iskoristio već prvu i izjednačio, , te preokrenuo na 6:5.

Španac je osvojio sledeći servis gem, pa je o drugom setu odličivao taj-brajk. Španac je krenuo furiozno i poveo 4:0. Almagru je potom ostalo da odradi ostatak meča pa je sa 7:6(3) dobio drugi set za plasman u 1/16 finala.

Troicki je posle meča da je igrao jadno i tragično.

J. Janković – S. Vilijams 3:6, 1:6



I dok je Serena lako dobila prva dva gema na svoj servis, Jankovićeva se u oba namučila, a u drugom nije uspela da spasi obe brejk šanse pa je Amerikanka povela 3:1, posle 20 minuta igre.

Nakon što je konačno malo izvršila pritisak i na servis Vilijamsove, Jelena je sledeći gem dobila bez izgubljenog poena. Međutim, do kraja seta Amerikanka je čuvala svoj servis i bez problema povela sa 6:3.

Odmah na startu drugog seta Amerikanka je iskoristila sve slabosti Jeleninog servisa i posle skoro deset minuta borbe povela 1:0. Svoju dominaciju Vilijamsova je potvrdila u sledeća tri gema u kojima je izgubila samo dva poena dok je povela 4:0.

Jankovićeva je potom osvojila gem, ali to joj je bio poslednji poen pošto je Amerikanka lako stigla do još jednog gema, a potom i novog brejka za 6:1 i konačnih 2:0.

Srpska teniserka je istakla da je dala sve od sebe.

(b92.net)

Debakl odbojkašica protiv Kine

Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije porazom je otvorila olimpijski turnir.




Srbija je dobro počela, lagano dobila prvi set, ali je zatim došlo do potpunog kolapsa, koji je oličen u samo 25 osvojenih poena u poslednja dva seta - 16:25, 25:18, 25:13, 25:12.

Srbija u narednom kolu igra sa Korejom ima apsolutni imperativ pobede, ukoliko želi plasman u četvrtfinale. Meču u dvorani Erls Kort pristustvuje i predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Predsednik Nikolić pojavio se u društvu supruge Dragice, a na tribinama su ambasador Srbije u Velikoj Britaniji Dejan Popović i šef srpske misije na OI Branislav Jevtić.

Srpkinje su odlično ušle u meč i sigurnom igrom kontrolisale prvi set. Sve vreme su imali prednost od najmanje pet poena, i na kraju smirenom i rutinskom igrom privele prvi set u svoju korist rezultatom 25:16. Činilo se u tim trenucima da naša selekcija dobija ključni meč koji će je praktično odvesti među osam najboljih.

Međutim, Kineskinje su odlično zaigrale od početka drugog seta, što je potpuno poremetilo našu igru. Kina je povela 14:7, izgledalo je da dva puta imamo put nazad, kada su srpske odbojkašice smanjivale na minus 4, ali je Kina ipak dobila set ubedljivo.

Od tog trenutka na terenu je funkcionisao samo jedan tim. Kineskinje su u preostalim setovima odmah sticali veliku prednost, ali su je do kraja još i povećavale. Poslednja nada ispuštena je posle prvog tehničkog tajm-auta u četvrtom setu, kada se Kina odlepila serijom i okončala meč rutinski.

Srbija sa Južnom Korejom igra u ponedeljak.

(b92.net)

Novak savladao kišu i Fonjinija

Novak Đoković plasirao se u drugo kolo Olimpijskog turnira u Londonu posle puno problema.



Srpski teniser je u prvom kolu posle tri seta savladao Italijana Fabija Fonjinija sa 6:7(7), 6:2, 6:2.

Novak je imao puno problema i sa vremenom i sa protivnikom i sa svojom igrom, ali je ipak prošao u drugo kolo gde će igrati sa pobednikom duela Rodik – Kližan. Duel koji je po srednjeevropskom vremenu trebalo da počne u 13 časova završen je tek u 15 do 9 zbog jake kiše koja je tokom celog dana padala u Londonu.

Đoković i Fonjini su na početku bez većih rpoblema održavali svoj servis. Novak je imao manjih problema u svom drugom servis gemu, kad je Italijan imao dve brejk loptte, ali je Srbin odličnim servisima uspeo da dođe do 2.2 u gemovima.

Oba tenisera nastavljaju odlično da serviraju i da, bez većih problema, osvajaju svoje gemove. Posle nešto slabijeg starta gde je Novak imao par neiznuđenih grešaka iz forhenda, sada deluje mnogo sigurnije. Rezultat je 4:3 za Srbina, bez brejka.

Novak u osmom gemu dolazi do prvih brejk lopti i već prvu koristi posle duple servis greške Fonjinija. Novak u sledećem gemu servira za osvajanje prvog seta.

Đoković je u gemu u kom je servirao za osvajanje prvog seta naravio nekoliko atipičnih grešaka za njega, kao na samom početku meča, i dozvoljava Italijanu da napravi brejk i varti se u prvi set, 5:4.

Posle ribrejka Italijan je odservirao relativno siguran gem, i stigao do izjednačenja od 5:5. Da bi Novak u sledećem gemu, bez izgubljenog poena, osigurao taj-brejk i naterao Fonjinija da servira za ostanak u prvom setu.

Taj-brejk je doneo izjednačenu borbu kao i veći deo seta, uz 16 neiznuđenih grešaka od strane našeg tenisera, koji su mu napravili velike probleme. U taj-brejku nije viđen ni jedan mini brejk. Pri rezultatu od 7:7 u odlučujućem gemu ponovo je počeo pljusak i meč je prekinut. Na servisu je Fonjini kome je ostao još jedan servis.

Tek nakon tri i po sata duel je nastavljen, Fonjini je dobio prva dva poena i dobio je prvi set sa 7:6 (9:7).

Nije izgubljeni prvi set previše uznemirio najboljeh srpskog tenisera, već u trećem gemu drugog seta napravio je brejk koji je uz malo problema potvrdio za vođstvo od 3:1. Novak je drugi set prelomio u sedmom gemu, propustio je prvo dve vezane brejk šanse, ali se izborio za treću koji je pretvorio u vođstvo od 5:2.

Lako je potvrdio Đoković drugi brejk i izjednačio u setovima (6:2), a početak odlučujućeg trećeg seta bio je identičan drugom. Ponovo je Novak napravio brejk u trećem gemu i bez većih problema je nakon toga dobio svoj servis za 3:1.

(b92.net)

"Delfini" moćni protiv Mađarske

Vaterpolisti Srbije odličnom igrom su sa ubedljivih 14:10 (2:2, 3:1, 6:3, 3:4), pobedili Mađarsku u prvom meču na Olimpijskim igrama.



Srbija i Mađarska igraju prvi meč u okiru Grupe A u kojoj se nalaze i selekcije SAD-a, Crne Gora, Australije i Rumunije.

Srbija je utakmicu prelomila u prvoj polovini treće četvrtine kada su golove postigli Filipović, Prlainović i Pjetlović, a "delfini" stekli pet golova prednosti - 8:3.

Tokom celog meča odlično je branio golman Slobodan Soro, a najefikasniji je bio Prlainović sa pet golova.

Posle dva minuta igre Srbija je povela golom Slobodna Nikića. Srbija je gol postigla sa igračem više pošto je prehodno isključen Tamaš Varga, a kapiten Udovičić je proigrao Nikića.

Mađari su izjednačili takođe u situaciji sa igračem više, isključen je Gocić, a gol je postigao Tamaš Kašaš. U četvrtom minutu Srbija je ponovo povela. Filip Filipović je pronašao Milana Aleksića za 2:1.

Mađari do novog izjednačenja stižu ponovo sa igračem više. Gol za 2:2 postigao je Hošnjanski posle isključenja Mandića. Prva četvrtina je završena nerešeno - 2:2.

Srbija je ponovo prva postigla gol. Posle drugog isključenja Varge Filip Filipović je postigao prvi gol na meču. U narednom napadu Mađarske isključeni su Udovičić i Filipović pa je Mađarska upravo preko Varge stigla do izjednačenja.

Posle isključenja Hošnjaskog Srbija je lepom akcijom Rađena i Nikića stigla do novog gola za 4:3. Fantastičnim golom Vanje Udovičića iz daljine Srbija je u 12. minutu povela sa 5:3.

Srpski golman Slobodan Soro je sigurno branio tokom cele druge četvrtine. Srbija je u poslednjih 90 sekundi druge četvrtine propustile dve stoprocente šanse. Prvo je odlično otplivao kontru Milan Aleksić, ali je golman Seči dobro odbranio. Još jednu priliku imali su Aleksić i Pjetlović 13 sekundi pre kraja drugog poluvremena, ali je ostalo 5:3 posle 16 minuta igre.

Srbija je utakmicu prelomila u prvoj polovini treće četvrtine sa tri gola. Slobodan Soro na golu je svojim odbranama davao sigurnost celom timu. Prvo je Filipović pogodio za 6:3, zatim je Andrija Prlainović postigao svoj prvi gol na turniru za 7:3, a ubedljivo vođstvo Srbiji doneo je Duško Pjetlović u 20. minutu - 8:3.

Mađari su seriju Srbije prekinuli golom Gergeljija Kiša.

Mađari su potom počeli da se "vraćaju" u meč, ali su Pjetlović i Prlainović svojim golovima čuvali prednost "orlova", koju je u poslednjim trenucima treće četvrtine Mitrović vratio na pet razlike.

Početak poslednje četvrtine obeležio je raspoloženi Danijel Varga, ali je njegova dva pogotka na startu "poništio" Prlainović i omogućio Srbiji da mirnije odigra do kraja meča.

Četiri i po minuta pre kraja utakmice Norbert Madaraš je pogodio za minus tri Madjara, ali je onda Soro nastavio da pokazuje svoj kvalitet i nije dozvolio protivniku da dodatno smanji razliku.

Do kraja meča Madaraš i Prlainović su pogodili još po jednom za pobedu Srbije od 14:10 protiv devetostrukog olimpijskog šampiona.

Srpski vaterpolisti će u drugom kolu igrati u utorak u 19.20 protiv domaćina Velike Britanije.

(b92.net)

Rukometaši pali u nastavku

Rukometna reprezentacija Srbije poražena je na startu Olimpijskih igara u Londonu.



Vicešampioni Evrope izgubili su u prvom kolu B grupe od Španije rezultatom 26:21 (10:14).

Ekipa Veselina Vukovića odlično je igrala u prvih 50-ak minuta, ali je u narednih pet sve upropastila. Španci su do pobede došli serijom od šest postignutih golova kada su stigli do četiri gola viška (24:20).

Momir Ilić postigao je šest golova, Ivan Stanković četiri, a Ivan Nikčević tri. U sastavu Španije Sarmiento Melian je bio strelac pet, a Makeda i Tomas po četiri gola. Naredni rival srpskim rukometašima biće selekcija Hrvatske u utorak.

Španci su bolje otvorili duel, imali su tokom prvih desetak minuta konstantno prednost, ali naš tim je sredinom prvog dela postigao tri vezana gola i došao je do prve prednosti (7:6).

Španci su najveće pšrobleme kao što se i očekivalo pravili preko pivotmena Aguinagaldea, ali srpski rukometaši igrali su raznovrsnije. Novom serijom, ovoga puta od četiri vezana gola, tim Veselina Vukovića je došao do tri gola viška (11:.

Sjajan je bio i golman Darko Stanić u prvom delu, a prosto je briljirao Ivan Stanković koji je postigao tri gola i imao nekoliko odličnih proigravanja. Na kraju, nakon prvog poluvremena Srbija je imala najvećih plus četiri (14:10).

Drugo poluvreme Španci su počeli mnogo bolje, i posle 11 minuta uspeli su u potpunosti da se vrate u meč pošto su izjednačili na 16:16. Odgovornost je tada preuzeo Momir Ilić koji je održavao našu selekciju u vođstvu, ali je nekoliko velikih grešaka u dodavanju u drugom delu drugog poluvremena omogućilo Španiji da dođe do prvog vođstva u nastavku (21:20).

U tim trenucima Španci su i rešili pitanje pobednika, postigli su šest vezanih golova, stigli do četiri gola viška (24:20) i do kraja su održali su prednost.

(b92.net)

Janko i Ana pobedili, poraz dubla

Janko Tipsarević plasirao se u osminu finala Olimpijskih igara, pošto je pobedio Nemca Filipa Pečnera sa 3:6, 6:3, 6:4.




Janko će u osmini finala igrati sa Džonom Iznerom, a u istu fazu takmičenja plasirala se Ana Ivanović trijumfom nad Elenom Baltačom 6:4, 7:6 (7-5).

Ivanovićevu sada čeka bolja iz okršaja Klajsters - Suares Navaro. Novak Đoković i Viktor Troicki u prvom kolu dublova izgubili su od Šveđana Linšteda i Brunstroma sa 7:6 (10-, 6:3 Tipsarević i Nenad Zimonjić kasnije igraju sa Kližanom i Lackom.

Pečner, koji je u žreb ušao zahvaljujući povredi Iva Karlovića, eliminisao je Lacka i odlično je počeo meč sa Tipsarevićem. Prvi gem na svoj servis osvojio je bez izgubljenog poena, a zatim je došao do dve uzastopne brejk lopte.

Međutim, Tipsarević je dvama dobrim servisima neutralisao obe, zatim još jednu napadom iz forhenda, da bi potom izjednačio na 1:1 u gemovima.

Ono što nije uspeo tada, Nemac je učinio u sledećem gemu na servis Tipsarevića. Došao je do brejk lopte preciznim napadom, a zatim i do brejka uz obilatu pomoć mreže – 3:1.

Janko je već u sledećem gemu imao dve vezane šanse za brejk, ali je Pečner obe spasao snažnim servisima. Tipsarević je bio veoma nervozan, posle sledećeg izgubljenog poena slomio je reket, a Nemac je ubrzo poveo sa 4:1.

Pečner je do kraja sačuvao prednost i osvojio set sa 6:3. Jedinu priliku imao je u poslednjem gemu, kada je vodio 0:30 i imao aktivan poen. Međutim, izgubio ga je, a Pečner je sjajnim servisima uzeo set.

U prva tri gema drugog seta igrači nisu imali većih problema u ‘svojim’ gemovima, a onda Janko napokon stiže do brejka – vratio je nekoliko teških servisa, iskoristio drugu brejk šansu i poveo sa 3:1.

Tipsarević je prvu priliku da okonča set imao pri rezultatu 5:2 na Pečnerov servis, ali se Nemac izvukao preciznim servisima. To nije poremetilo srpskog tenisera, koji je u narednom gemu slavio bez izgubljenog poena za 1-1 u setovima (6:3).

Na isti način Nemac je spasao i treću brejk loptu, ali Tipsarević je mnogo bolje riternirao nego na startu meča – stigao je do nove brejk šanse i briljantnim volejom je poveo sa 1:0.

Janko je odlično servirao i posle brejka je bio koncentrisan skoro isključivo na gemove na svoj servis. Jedinih problema imao je pri rezultatu 4:3, kada je Pečner posle izvrsnog riterna na Jankov drugi servis poveo sa 0:30.

Tipsarević nije izgubio odvažnost – nastavio je sjajno da servira i beskompromisnom, agresivnom igrom osvojio je sledeća četiri poena, samim tim i gem. Nekoliko minuta kasnije Janko je servirao za meč, izgubio je samo jedan poen i zasluženo je napravio preokret – 3:6, 6:3, 6:4.

U osmini finala Tipsarević će igrati Džonom Iznerom iz SAD, koji je u dva seta izbacio Maleka Žazirija iz Tunisa

Ana ponovo u dva seta do trijumfa




Srpska teniserka Ana Ivanović pobedila je Elenu Baltaču sa 6:4, 7:6 u drugom kolu Olimpijskih igara.

Ana Ivanović je bey izgubljenog poena osvojila gem na svoj servis, a briljantnim forhendima odmah je napravila brejk za 2:0. Prvi problemi došli su u trećem gemu, ali je Ana spasla dve brejk lopte i dobrima servisima povela sa 3:0.

Međutim, Baltača je bila veoma motivisana, a imala je i podršku iz gledališta. Podigla je nivo igre i osvojila je tri od naredna četiri gema izjednačivši na 4:4.

Naredni gem Ivanovićeva je odigrala nervozno, ali uspela je da ga osvoji i povede sa 5:4. To joj je donelo veliko olakšanje, pa je sledeći gem osvojila bez izgubljenog poena, poslednji uz pomoć mreže – 6:4.

Sa prvim problemima u drugom setu Ivanovićeva se suočila u sedmom gemu, ali je spasla brejk loptu i povela je sa 4:3.

Pri rezultatu 5:4 Ivanovićeva je došla do dve uzastopne meč lopte na servis Britanke, ali je požurila u oba poena koji su završeni Aninim greškama iz forhenda.

Stvorila je srpska teniserka još jednu meč loptu, ali se Baltača izvukla lepim napadom i ‘drop šotom’ (5:5).

Ana je ‘pregrmela’ nervozni sledeći gem i ubrzo se ušlo u taj brejk. Srpkinja je mnogo bolje počela, asom je povela 1:0, a zatim je Baltača napravila duplu grešku, zatim je bekhendom poslala predugu lopticu, a posle novog napada forhendom Ivanovićeva je povela sa 4:0.

Međutim, Baltača se tada razigrala i anulirala je oba mini-brejka (5:4 za Anu). Ivanovićeva neodbranjivim servisom stiže do nove dve vezane meč lopte.

Prvu je Britanka spasla snažnim servisom, ali je Srpkinja uzvratila istom merom i došla do pobede.

Novak i Viktor izgubili na startu



Novak Đoković i Viktor Troicki u prvom kolu dublova izgubili su od Šveđana Roberta Linšteda i Johana Brunstroma sa 7:6 (10-, 6:3

Do rezultata 4:4 u prvom setu nije bilo prilika za brejk, a onda su Đoković i Troicki spasli brejk loptu. Već u narednom gemu propustili su set loptu, pa se nedugo zatim ušlo u taj brejk.

U ‘dodatnom’ gemu srpski dubl propustio je još jednu set loptu, a Brunstrom i Linšted ključni mini-brejk napravili su pri rezultatu 8-8. Potom su iskoristili svoju treću set loptu i poveli sa 1:0 u setovima.

Srpski dubl je već na početku drugog seta imao priliku da protivniku oduzme servis, ali nije uspeo da iskoristi brejk loptu, što je Šveđanima kod vođstva 4:3 pošlo za rukom, pa su došli do pobede.

(b92.net)

I Korejke bolje od Srpkinja

Odbojkašice Srbije poražene su i u drugom meču na Igrama u Londonu, bolje od Srpkinja bile su Korejke rezultatom 3:1 (25:12, 25:16, 16:25, 25:21) po setovima.




Naše reprezentativke su poražene u prvom meču na turniru od reprezentacije Kine sa 3:1.

Srpkinje su pružile sličnu partiju kao u prvom kolu. Mnogo su grešile uz dosta uspona i padova u igri. Kao i u prvom meču na turniru naše odbojkašice su uspele da osvoje jedan set, i u tom trenutku smanje na 2:1, ali nisu uspele da održe visok nivo igre iz trećeg seta.

Srpske odbojkašice su vrlo loše odigrale prvi set protiv Korejki, kao zadnja tri protiv Kine u prethodnom kolu. Korejke su sigurnom igrom, i sa vrlo malo grešaka, rešile prvi set u svoju korist, 25:12. Srpkinje imaju velike probleme da poentiraju, i isto kao i u prvom meču, prave veliki broj grešaka.

Naše igričice nikako ne mogu da se konsoliduju i da počnu da igraju u svom stilu. Koreja i dalje nastavlja da dominira u svim segmentima igre. Šampionke Evrope ne mogu nikako da nađu rešenje za odličan blok odbojkašica Koreje. Tek krajem drugog seta su naše igračice počele da liče na sebe, ali je već bilo kasno jer su Korejke već stekle osetniju prednost i rešile set u svoju korist, 25:16.

U tećem setu naše igračice su napokon počele da igraju onako kako su nas navikle. Počeo je da funkcioniše blok uz izvaredan servis, i odmah je to počelo da se oseća na terenu. Naše odbojkašice su odlično počele set i od prvog do poslednjeg poena držale osetnu rezultatsku prednost, 25:16.

Naše odbojkašice nisu u potpunosti uspele da održe igru iz trećeg seta i u do sada najnaizvesnijem setu, ipak, izgubile od Korejki. Rezultat je bio 25:21, a Srpkinje su ,opet, imale velikih problema sa prijemom i prelaska iz odbrane u napad.

(b92.net)

Savršen Novakov meč, sledi Hjuit

Srpski teniser Novak Đoković odigrao je jedan od najboljih mečeva ove sezone i pobedio je Endija Rodika iz SAD sa 6:2, 6:1 u drugom kolu Olimpijskih igara.




U osmini finala Novak će igrati sa Australijancem Lejtonom Hjuitom, koji je pobedio Marina Čilića iz Hrvatske sa 6:4, 7:5.

Sve u Novakovoj igri izvanredno je funkcionisalo – od servisa (14 asova), preko forhenda i bekhenda, do riterna, pa Amerikanac nije mogao da pruži jači otpor.

U prvih pet gemova teniseri su veoma dobro servirali i sa lakoćom su osvajali ‘svoje’ gemove. Onda je u šestom gemu proradio Novakov ritern – od rezultata 30:15 za Rodika videli smo tri izvrsna riterna posle prvih servisa Amerikanca i Đoković je napravio brejk.

Istine radi, u poslednjem poenu imao je i malo sreće jer je lopta posle njegovog riterna završila u visokom luku na samoj liniji, da bi Rodik u nastavku poena poslao lopticu forhendom u aut (4:2).

Novak je i dalje bio suveren na svoj servis, igrao je sa mnogo samopouzdanja i gađao je linije, a u osmom gemu napravio je novi brejk – sjajnim riternima došao je do set lopte i odmah ju je iskoristio uz malu pomoć mreže (6:2).

Ubojitost Đokovićeve igre u prvom setu adekvatno ilustruje broj direktnih poena – 18, naspram samo šest Rodikovih.

Na isti način na koji je završio prvi, Đoković je započeo drugi set – bez većih problema uzeo je gem na svoj servis, a zatim je napravio novi brejk, treći uzastopni.

Munjevitom bekhend paralalelom Novak je stvorio brejk loptu, a zatim je spektakularnim lobom uhvatio protivnika na krivoj nozi za vođstvo od 2:0.

Đoković je bio superioran i Endi nije imao nikakav odgovor na igru srpskog tenisera – novim riternom na liniju Novak je poveo sa 5:1 (4 od 4 brejk lopte), a ubrzo je i okončao meč, za samo 53 minuta.

(b92.net)

Srpski dubl u četvrtfinalu

Janko Tipsarević i Nenad Zimonjić plasirali su se u četvrtfinale Olimpijskog turnira u konkurenciji parova.



Srpski dubl je u drugom kolu bio bolji od kanadskog sa 2-1, po setovima 6:4, 6:7(5), 11:9.

Tipsarević i Zimonjić su treći nosioci, a rivali u borbi za polufinale biće im Francuzi Beneto i Gaske koji su savladali sedme favorite Indijce Bupatija i Bopanu sa 2:0.

Tipsarević i Zimonjić odlično su počeli pošto su dobili prvi set napravivši rani brejk (6:4). U drugom setu nije bilo brejkova pa se ušlo u taj-brejk. Kanađani su bolje počeli 13. gem, odmah na startu su napravili mini brejk i poveli sa 2-0, ali Zimonjić i Tipsarević su se brzo vratili u igru.

Međutim, odlučujući je bio deseti poen, Nestor i Pospišil su novim mini-brejkom došli do dve vezane set šanse i drugu su iskoristili za 1:1 (7:5 u taj-brejku). Treći set bio je veoma neizvestan, Kanađani su u tom periodu imali čak četiri šanse za brejk, ali Janko i Nenad su ostali smireni i napravili su odlučujući brejk u 20. gemu za plasman u četvrtfinale gde ih čekaju Francuzi Beneto i Gaske.

(b92.net)

Kanonada naših vaterpolista – 21:7

Vaterpolisti Srbije pobedili su Veliku Britaniju sa 21:7 (3:3, 7:2, 6:1, 5:1) u drugom kolu B grupe Olimpijskih igara i tako su zabeležili i drugi trijumf.




U sledećoj rundi ’delfini’ u četvrtak od 15.10h igraju sa Crnom Gorom.

Naši nisu počeli meč punim intenzitetom, Britanci su se držali do 5:5, a onda je Srbija pojačala ritam i bez problema ostvarila ubedljivu pobedu. Najefikasniji je bio Andrija Prlainović sa pet golova, Filip Filipović je dao četiri, a Vanja Udovičić i Stefan Mitrović po tri pogotka.

Naši vaterpolisti počeli su utakmicu golom Duška Pijetlovića, a domaća publika na kratko se obradovala nakon gola Adama Skolefilda.

Bilo je evidentno da su srpski vaterpolisti nešto opuštenije ušli u meč, pošto je posle gola Udovičića Britanija ponovo stigla do izjednačenja – precizan iz peterca bio je Figs.

Srbija je iskoristila prvog igrača više, precizan sa krila bio je Gocić, ali su Britanci opet imali odgovor, pošto je Figs bio precizan sa distance. Prlainović je postigao lep gol pri kraju prve četvrtine, ali on je poništen jer je naš vaterpolista prešao zamišljenu liniju od pet metara - 3:3.

Drugi period Britanci su bolje počeli, Soro je primio još jedan gol sa distance, ali u naredna dva-tri minuta usledio je preokret – dva gola Filipovića, jedan iz peterca, i vođstvo Srbije 5:4.

Džejms je izjednačio na 5:5, a onda je usledio bolji period igre naše reprezentacije – Udovičić i Nikić postigli su golove za dva gola viška prvi put na meču, a na dva i po minuta do poluvremena Aleksić je pogodio za 8:5.

Do kraja drugog perioda precizni su bili Prlainović i još jednom Filipović, pa je naša reprezentacija sigurno plovila ka trijumfu (10:5).

Meč je od tog trenutka poprimio manje-više revijalni karakter, a Britanci su u trećem periodu dali samo jedan gol. Sa druge strane, raspucani su bili Mitrović, Prlainović i Udovičić, pa se mreža Eda Skota tresla čak šest puta.

U poslednjoj deonici isključen je naš golman Gojko Pijetlović, a na gol je stao njegov brat Duško, centar. I mladi Aleksa Šaponjić postigao je gol, a Srbija je na kraju slavila sa ubedljivih 21:7.

(b92.net)

Ubedljiv poraz rukometaša Srbije

Rukometaši Srbije zabeležili su i drugi poraz na Olimpijskim igrama u Londonu – u okviru drugog kola B grupe bolja je bila Hrvatska sa 31:23 (13:9).




Primarni uzrok poraza, kao i u prvom meču sa Špancima, jeste veliki broj tehničkih grešaka, ali i nedostatak kontri i igre po krilima.

Sledeći meč ekipa Veselina Vukovića igra u četvrtak sa Danskom. Naš tim prolaz u četvrtfinale najverovatnije će tražiti u mečevima sa Mađarskom i Južnom Korejom.

Najefikasniji u pobedničkoj ekipi bio je Ivan Čupić sa osam golova (tri iz sedmerca), Manuel Štrlek i Igor Vori dali su po pet, a Lacković i Duvnjak po četiri gola. Marko Vujin je sa šest golova bio najefikasniji kod Srbije, Nenad Vučković postigao je pet, a Momir Rnić četiri pogotka.

Počelo je veoma tvrdo – iako je Lacković već u prvom napadu doveo Hrvate u vođstvo, potom nismo videli gol puna tri minuta, do izjednačenja Vučkovića.

Prvo isključenje na utakmici sasvim zasluženo ‘zaradio’ je Beljanski, ali naša reprezentacija pregrmela je taj period bez primljenog gola zahvaljujući sjajnom Staniću, koji je odbranio zicere Kopljaru i Čupiću.

Znajući da je Srbija izgubila mnogo grešaka u predaji lopte u duelu sa Španijom, Hrvati su u odbrani zaigrali 5-1, sa isturenim Vorijem i čestim ‘iskakanjima’.

Nikčević je doveo Srbiju u vođstvo od 2:1, ali su ‘kockasti’ bili odlični u odbrani i usledio je preokret preko Duvnjaka i Štrleka (3:2). Hrvati bi povremeno zaigrali i 3-2-1 u odbrani i, baš kao u meču sa Španijom, naši su mnogo grešili pri dodavanjima – prvi put nisu kažnjeni, ali usledile su dve kontre i novim golom Duvnjaka Hrvatska je povela sa 5:2.

Golgeterski post Srbije prekinuo je Rnić, ali to je bio samo prolazni sjaj Srbije jer su Hrvati nastavili sa mnogo boljom igrom. Najbolja ilustracija dekoncentrisanosti naših rukometaša jeste sedmi gol Hrvata, koji je Vori postigao direktno iz deveterca.

Posle gola Čupića Hrvatska je imala prednost od +5 (8:3), ali je selektor Goluža posle pogodaka Rnića i Manojlovića bio primoran da zatraži tajm-aut.

Pri rezultatu 10:6 Ilić je promašio sedmerac, a Stanić je otišao na klupu zbog problema sa kolenom. Njega je među stativima zamenio Dragan Marjanac, posle čije odbrane je Srbija postigla gol za 10:7 (Stanković).

Rnić je jedini bio raspoložen za igru u ekipi Srbije, ali to nije bilo dovoljno, pošto je nedostajalo više kretanja i organizacije u napadu. Čupić je sa sedmerca doneo Hrvatima pet golova prednosti (13:.

Do kraja poluvremena Stanković je smanjio na 13:9, a nismo iskoristili ni napad sa igračem više, pošto je Alilović odbranio udarac Prodanovića sa desnog krila.

Srpski rukometaši bolje su počeli drugo poluvreme, Stanić se vratio na crtu, a posle gola Vujina Srbija je prvi put prišla na dva gola zaostatka (13:11). Međutim, Hrvati su i dalje nešto lakše dolazili do gola rivala i nisu pravili tehničke greške, koje su sprečile naše da se potpuno vrate u meč.

Posle perioda u kojem se igralo ‘gol za gol’, naša reprezentacija imala je dva gola zaostatka i igrača više. Međutim, Ilić je prodao loptu u napadu, Vujin je napravio probijanje, a Hrvati sun as kaznili sa dve kontre – 18:14.

Nakon gola Vučkovića Srbija je ponovo došla na -2 (19:17) i imala napad, ali je Rnić brzopleto šutirao. To je bio početak novog velikog pada Srbije – nova greška Vujina, a posle kontre Horvata ‘kockasti’ su opet stvorili pet golova viška (22:17).

To je prelomilo meč, kakva-takva igra Srbije potpuno se raspala, naši su izgubili želju i potpuno su spustili gard, a Hrvatska je do kraja zadala još nekoliko udaraca i došla do zaslužene, ubedljive pobede (31:23).

(b92.net)