KAFA - Najbolji prirodni antioksidant na svetu.

..čisti telo od teških bolesti.



Redovno konzumiranje smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti, kancera vrata i glave i smanjuje rizik od pojave dijabetetsa..


Antioksidansi su prirodne materije u hrani, koje čuvaju zdravlje i štite organizam od slobodnih radikala.

Oni su posebno važni za naš imuni sistem i sasvim je jasno da bi ih trebalo unositi u što većoj količini. Što imamo jači imunitet, to smo otporniji naprehlade, viruse, bakterije, ali teža oboljenja kao što je rak.

Istraživanja su pokazala da se u kafi nalazi značajan broj antioksidanasa. Ipak, loše vesti su što naučnici i dalje traže način da izloju antioksidanse iz kafe i iskoriste ih na najbolji način. Poznato je da je kafa i diuretik i da oslobađa vodu uz organizma.

Kafa se, takođe, nalazi na spisku namirnica koje se bore protiv kancera zbog visokog sadržaja antioksidanata.
Različite studije povezale su kafu sa smanjenim rizikom od dobijanja raka jetre, dojke, prostate, melanoma...

Istraživanja su pokazala da muškarci koji piju šest ili više šoljica kafe dnevno imaju 60 odsto manji rizik da obole od najsmrtonosnijeg oblika karcinoma -raka prostate i za 20 odsto manji rizik od oboljenja od bilo kog karcinoma prostate u poređenju sa muškarcima koji ne piju kafu.

Takođe, istraživanja na Univerzitetu u Juti, pokazala su da konzumiranje kafe smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti, kancera vrata i glave i smanjuje rizik odpojave dijabetetsa.


Ipak, nemojte da zaboravite da bi na svaku šoljicu kafe trebalo da popijetenajmanje četiri čaše vode.

Ako pomešate kafu sa malo maslinovog ulja ili maslaca dobićete odlično prirodno sredstvo za telo koje će smanjiti celulit na bedrima i zadnjici.


Ako ste ljubitelj domaće, crne kafe ovo su dobre vesti za vas. Otkrivamo vam 8 fantastičnih načina da maksimalno iskoristite svoju omiljenu kafu.

1. Šoljica kafe je sastavni deo jutarnjeg rituala koji nas razbuđuje i priprema za početak dana.
2. Ispijanje kafe podstiče rad probave, pa se nameće i kao odličan alat prilikommršavljenja i dijeta – naročito ako pijemo crnu, domaću kafu bez mleka i šećera.
3. Naučnici su potvrdili njen blagonaklon učinak na prevenciju bolesti srca, dijabetesa i rizika od Alchajmerove bolesti.
4. Zrnca sveže mlevene kafe možete upotrebiti kao jeftin piling za telo. Njima možete da istrljate sve, od kože lica, vrata i udova, do tvrde kože na stopalima.
5. Ako pomešate kafu sa malo maslinovog ulja ili maslaca dobićete odlično prirodno sredstvo za telo koje će smanjiti celulit na bedrima i zadnjici.
6. Skuvajte kafu na uobičajen način, pa je sipajte u kalupe za led i pustite da se zamrzne. Kockicama ledene kafe pređite preko lica i tela kada vam je potrebno da brzinski osvežite izgled kože.
7. Napravite jeftinu kremu protiv bora: pomešajte pola šoljice ohlađene crne kuvane kafe sa malo ražanog brašna i jednim žumancetom, pa ovom pastom osvežite izgled lica dva do tri puta dnevno.
8. Uklonite neprijatne mirise iz frižidera uz pomoć kafe.U frižider stavite par zrnaca kafe i ona će za dan ili dva "upiti" sve nečistoće. Sličan efekat postići ćete i ako u frižideru ostavite praznu kesicu kafe.

O prednostima i štetnosti kafe za zdravlje gotovo se svakodnevno u uglednim medicinskim časopisima i na interent portalima objavi barem jedno istraživanje. Većina se slaže u tome da je kafa dobra u umerenim količinama - dve do tri šoljice na dan. Za sve one koji se pribojavaju da bi ih previše kafe moglo stajati dobrog zdravlja, donosimo argumente "za" i "protiv" kafe.



Dobri učinci kafe na zdravlje

1. Žene koje dnevno popiju četiri ili više šoljica kafe imaju gotovo 25 posto niži rizik za razvoj raka endometrija, a one koje popiju dve šoljice za 22 posto manji rizik od te zloćudne bolesti nego žene koje ne piju kafu.
To je zaključeno na temelju temeljite, 26-godišnje studije kojom su od 1980. do 2006. godine praćene prehrambene navike 67.500 žena u dobi od 34 do 59 godina. Istraživanje su sproveli istraživači s Harvard School of Public Health koji su pomoću različitih laboratorijskih pretraga utvrdili i niz drugih dobrih učinaka kafe.
2. Kafa ima snažne antioksidativne moći zahvaljujući kojima štiti naše ćelije, belančevine i DNK od oštećenja izazvanog oksidativnim stresom. Na taj način pomaže sprečavanju više degenerativnih bolesti - Parkinsonove, dijabetesa tipa 2, ciroze jetre, raka prostate, depresije kod žena.
U umerenim količinama umiruje krvni sistem i stimulira mišiće. Cirkulacija se kafom podstiče, moždana aktivnost se pojačava. Nedavno je dokazano da kafa deluje antibakterijski, što je više pijemo, imamo manji rizik od razvoja karijesa.
3. Kofein razbuđuje organizam i poboljšava koncentraciju. Prema studiji iz Journal of Experimental Psychology čini se da može pomoći i bržem uočavanju i smanjenju broja gramatičkih grešaka na ispitu.
Stoga nije čudno što za ovim crnim napitkom posežemo kad god želimo da stimulišemo mozak i poboljšamo svoje kognitivne sposobnosti, recimo dok učimo za ispit ili idemo na poslovni dogovor.

4. Kafa povećava ukupnu izdržljivost organizma i podiže raspoloženje. Iz tih razloga šoljicu-dve dnevno mogu uzeti odrasli, ali i starije osobe i deca. Brazilska studija, naime, dokazuje da kafa s mlekom može deci poboljšati koncentraciju i ujedno smanjiti pojavu depresije.
Stručnjaci je jedino ne preporučuju trudnicama jer smatraju da može povećati rizik od preranog porođaja ili niske porođajne težine novorođenčeta.
5. Kofein deluje kao stimulans, diuretik i blagi laksativ. Mnoge ljude oslobađa teškoća izazvanih astmom, a sadrže ga i neki lekovi protiv migrene. Pojačava lučenje hormona gušterače, sprečava stvaranje bubrežnih kamenaca, stimuliše rad srca i lučenje kiseline u želucu. Kofein, među ostalim, pojačava brzinu i intenzitet disanja, omogućava dopremanje veće količine kiseonika u mišiće i smanjuje osećaj umora. Loši učinci kafe na zdravlje
1. Prevelike količine kafe izazivaju euforiju, nervozu, ubrzan rad srca, mogu povisiti krvni pritisak, a mogu uzrokovati i žgaravicu i nesanicu. Kod nekih osoba izaziva depresiju, probavne smetnje, drhtavicu, iritaciju i uznemirenost, a uzrokuje i suženje malih krvnih sudova.
2. Količina kofeina u telu ne bi smela da bude veća od 0,5 grama (oko četiri šoljice dnevno). Lekari kažu da ne bismo smeli da dnevno unesemo više od 400-450 miligrama kofeina. Ako je količina kofeina veća, rizik od aritmije srca, grčeva i problema s disanjem raste. Fatalni nivo kofeina u krvi koji može izazvati smrt, prema tvrdnjama lekara, iznosi 10 grama, što odgovara količini od 75 do 100 šoljiva kafe.
3. Kafa može dovesti do pogoršanja želučanih tegoba kod osoba koje boluju od stvaranja prekomerne želudačne kiseline.
4. Velike količine kafe mogu dovesti do dehidracije jer je kafa vrlo snažan diuretik. Isto tako može pojačati stres i uzrokovati visok krvni pritisak, što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
5. Osobe koje naglo prestanu da piju napitke s crnom kafom mogu se pojaviti preosetljivost, nervoza, uznemirenost, mučnina, pospanost i glavobolja. Ona se javlja zbog popuštanja tonusa nervnog sistema koji nije pod uticajem naše volje (vegetativni sastav) i kod osoba sklonih migrenoznim glavoboljama.

Jutarnji.hr

Dve studije sprovedene u Americi i Velikoj Britaniji, otkrile su da tri šoljice kafe dnevno mogu da produže život.
Ove studije baziraju se na tezi da konzumiranje kafe smanjuje rizik od bolesti jetre, problema sa cirkulacijom, srčanih bolesti, šloga i bolesti digestivnog trakta.
Studije su pokazale da se pozitivno dejstvo po zdravlje duguje antoksidansima iz kafe, a ne kofeinu, jer su istraživanja imala pozitivne rezultate i na ljudima koji piju kafu bez kofeina.




Prilikom istraživanja sprovedenog u Britaniji ispitao je više od 520.000 ljudi u 10 evropskih zemalja, a otkriveno je da konzumiranje kafe znatno produžava životni vek. U drugoj studiji ispitano je više od 185.000 ljudi, a rezultati se podudaraju s rezultatima prve studije.
U studiji se navodi da su osobe koje su pile tri šoljice kafe dnevno imale 18 odsto niži rizik od smrti u poređenju s osobama koje ne konzumiraju kafu.


Nova studija pokazuje da osobe koje konzumiraju tri šoljice kafe dnevno imaju manji rizik od bolesti srca, raka, respiratornih bolesti, moždanog udara, dijabetesa i bolesti bubrega.
Studija sprovedena u evropskim zemljama pokazuje da osobe koje konzumiraju kafu imaju manji rizik od bolesti jetre, raka, bolesti probavnog sistema i manji rizik od svih uzroka smrti u odnosu na osobe koje ne konzumiraju kafu.
- Istraživali smo više evropskih zemalja u kojima stanovnici različito pripremaju i konzumiraju kafu - rekao je Mark Ganter iz Međunarodne agencije za istraživanje raka.


Istraživanje takođe pokazuje da kafa ima neuroprotektivna i protivupalna svojstva koja mogu pomoći u smanjenju rizika za bolesti poput Parkinsonove bolesti. Naravno, kafa neće magijom popraviti sve vaše zdravstvene probleme i pomoći vam da živite zauvek, ali postoji šansa da će pomoći vašem telu da duže živi.
Oba istraživanja objavljena su u časopisu “Annals of Internal Medicine”.

Blic žena

„Sada bih radije prihvatila kafu nego komplimente.“

Luiza Mej Alkot

„Kafa je način da se ukrade vreme koje bi po pravilima trebalo da pripada tvom starijem biću.“

Teri Pračet

„Postoje tri nepodnošljive stvari u životu – hladna kafa, mlak šampanjac i previše uzbuđene žene.“

Orson Vels

„Kafa je dobra za tebe. Stvar je u kofeinu u njoj. Kofeine, mi smo tu.“

Hemingvej

Miris sveže kafe se raširio po stanu, miris koji razdvaja noć od dana.“

Haruki Murakami

„Naša kultura živi na kafi i benzinu, dok prvo često ima ukus kao drugo.“

Edvard Abi

„To je nešto što me užasno nervira – mislim, kad neko kaže da je kafa gotova, a u stvari nije.“

Dž. D. Selindžer

„Mnogi ljudi kažu da ih kafa inspiriše, ali kao što svi znamo, kafa čini dosadne ljude još dosadnijim.“

Onore de Balzak

„Duvan, kafa, alkohol, hašiš, cijanid, strihnin su slabe supstance. Najsigurniji otrov je vreme.“

Ralf Voldo Emerson

Čak je i šolja loše kafe bolja od nepostojanja kafe uopšte.“

Dejvid Linč

„Zapravo, ispostavlja se da je ovo osnovna potreba ljudskog srca u skoro svakoj velikoj krizi – šolja dobre, vruće kafe.“

Aleksandar King

„Ne smejem se dok ne popijem moju kafu.“

Klark Gejbl

„Život merim kašičicama kafe.“

T. S. Eliot