Zanimljivosti o sladoledu
J. JOVANOVIĆ | novosti.rs

LEGENDE: Sladoled, planetarno popularna poslastica, nekada je bio strogo čuvana tajna, luksuz dostupan samo kraljevima



GOTOVO da nema osobe koja tokom toplih dana ne uživa u sladoledu. On je ukusan, sladak, neodoljiv, prosto savršen. Preliven, na štapiću, u kornetu... sladoled može da popravi raspoloženje za samo nekoliko trenutaka.



Istraživanja pokazuju da samo jedna kugla izaziva lučenje hormona sreće, što je dovoljno da se odmah osećamo bolje. Istorija sladoleda duga je koliko i istorija čovečanstva, a ova omiljena poslastica doživela je potpunu evoluciju od trenutka kada je nastala.

Nekada je bila luksuz, danas navika, nekada jednostavna mešavina leda i šećera, dok se danas služi u najneverovatnijim kombinacijama i ukusima. Ono što se kod sladoleda nikada nije promenilo jeste činjenica da je jedna od najukusnijih i najpopularnijih poslastica na svetu.

O sladoledu postoji bezbroj mitova i legendi, priča o tome kako i gde je nastao. Naučnici tvrde da nije moguće utvrditi tačnu godinu nastanka, kao ni ime tvorca sladoleda, ali je sigurno da postoji vekovima.

Italija, zemlja u kojoj se reč sladoled ("đelato") može pročitati i čuti na svakom koraku, smatra se kolevkom ove poslastice. Međutim, sladoled, ili barem neki njegov oblik, postojao je i mnogo ranije.

Istoričari tvrde da je veliki vojskovođa Aleksandar Makedonski uživao u sladoledu i da ga je delio svojim vojnicima. Njegov sladoled bio je samo mnogo jednostavniji od današnjeg, nezgrapna mešavina sitnih komadića leda i šećera, ali je za njega pripreman posebno tokom svih vojnih pohoda.



U antičko vreme u Maloj Aziji pili su se voćni sokovi rashlađeni do zaleđivanja, a ovaj napitak smatra se pretečom modernog sladoleda, tvrde stručnjaci. Slična "vrsta" služila se i u Egiptu u doba faraona, a za pripremu sladoleda koristilo se i zaslađeno mleko, pavlaka ili jogurt, dodavani su mu kandirano voće i orašasti plodovi.
Arapi, još jedan narod čije se ime vezuje za istoriju sladoleda, spravljali su takozvani šerbet ("slatki sneg") i preneli ga na Siciliju, a kasnije i u druge italijanske gradove. Tamo je sladoled dobijao sve lepšu formu i ukus. Dodavani su mu voće, šećer i mleko, pa je brzo postao omiljen desert bogatih.

Rimski car Neron ostao je, između ostalog, zapamćen i po tome što je robove slao u planine kako bi mu doneli led koji je kombinovao sa voćem. Obožavao je ovu poslasticu i služio je samo odabranim gostima.

Legenda kaže da je i kineski kralj Tang poznavao metod pravljenja sladoleda od leda i mlečnih napitaka, a sladoled je iz Kine brzo stigao i u Evropu. Prema nekim podacima prvi kineski recept za sladoled nastao je još 3000 godina p.n.e, a zahvaljujući pustolovinama venecijanskog istraživača Marka Pola, sladoled je sa dvora Kublaj-kana stigao na Stari kontinent.

Postoji jedna interesantna priča o sladoledu iz 16. veka. Naime, na jednom takmičenju u kulinarstvu, koje je održano na dvoru porodice Mediči, kuvar Ruđeri predstavio je sladoled ne nadajući se mnogo da će nova poslastica izazvati interesovanje. Međutim, novi slatkiš bacio je u senku sve ostale poslastice, pa ga je Katarina Mediči povela sa sobom kada je krenula u Francusku da postane supruga budućeg kralja, vojvode od Orleana. Ohrabren svojim izumom, Ruđeri je pustio mašti na volju, pa su nastajale najneobičnije kombinacije sladoleda u kojima su uživali isključivo članovi kraljevske porodice i njihovi prijatelji i poslušnici. Međutim, otkriće je na njega navuklo i veliki gnev ostalih vrlo ljubomornih francuskih kuvara, pa mu je slava donela prezir i usamljenost. Nesrećni Ruđeri vratio se u rodnu Italiju, ali je za sobom ostavio recept, koji je do tada bio privilegija kraljevske porodice. Vrlo brzo sladoled se proširio po čitavoj Francuskoj.

Još dvojica Italijana, Bernardo Buontaleti i Frančesko Prokopio važna si imena u istoriji sladoleda. Prvi, inače čuveni arhitekta, spravljao je fenomenalne sladolede, kojima je dodavao jaja, voće i mlečne napitke, a Prokopio je usavršavao mašinu za pravljenje sladoleda, što ga je dovelo u Pariz, gde je otvorio svoj kafe. Unapredio je sladoled dodavajući mu med umesto šećera, cimet, limun, pomorandžu... I, uživanje niko više nije mogao da zaustavi. Neobične mešavine koje je spravljao oduševile su i francuskog kralja Luja XIV, a kasnije i mnoge druge poznate Francuze, Napoleona, Balzaka, Igoa... Recepti su se menjali, prilagođavali istančanim ukusima, a sladoled je postajao simbol luksuza na italijanskim i francuskim dvorovima.

Ni Engleska nije dugo odolela. Na jednom banketu kralja Čarlsa I za odabrane zvanice služena je najbolja hrana tog vremena, a sladoled je poslužen kao glavna poslastica. Sladak, hladan i neodoljiv, nadmašio je sve što su plemići do tada probali. Oduševljeni gosti nisu imali reči da pohvale kuvara. Kralj je zbog toga zatražio da se recept za sladoled sačuva kao najstroža tajna, a privilegiju da ga jedu imali su samo članovi kraljevske porodice. Međutim, kada je Čarls pogubljen 1649. godine, kuvar po imenu Demirko odao je tajnu "običnom" svetu, a sladoled je, očekivano, potpuno očarao masu. Kada su Britanci u 18. veku naselili Ameriku, sa sobom su doneli i taj strogo čuvani recept. Sladoled počinje da se služi na balovima i svečanostima, a poznati ljubitelji u Americi bili su i Džordž Vašington i Tomas Džeferson. Obavezno su ga nudili svojim gostima na svim važnijim večerama i prilikom diplomatskih susreta. Amerikanci su inače, prema statistikama, nacija koja najviše voli sladoled. Kod njih čak 98 odsto domaćinstava svakodnevno kupuje sladoled, a to je i zemlja u kojoj se pojede najviše sladoleda po glavi stanovnika.



Za komercijalnu upotrebu sladoleda značajne su dve godine - 1851, kada je Džejkob Fasel otvorio prvu fabriku i 1926. godina, kada je osmišljen prvi rashladni uređaj.
Aparat za sladoled izmislila je, takođe, jedna Amerikanka - Nensi Džonson iz Nju Džerzija. Međutim, nije zaštitila patent, pa se njeno ime izostavlja iz zvanične istorije najpopularnijeg ledenog zadovoljstva. Sladoled u kornetu izmislila je jedna devojka u Luizijani 1904. godine. Navodno, momak joj je poklonio buket cveća uvijen u fišek i njoj je tada sinula ideja da napravi sličan fišek od oblandi i u njega stavi sladoled.

U 20. veku ukusi su prevazišli granice mašte. Sladoled je postao brend, a najneverovatnije, egzotične mešavine, dodaci aroma i dostupnost učinile su ga nezaobilaznim, planetarno obožavanim. Danas je izbor ukusa nepregledan. Sladoled se meša sa voćem, keksom, prelivima, likerima, jogurtom, ali i povrćem. Najneobičniji ukusi su beli luk, senf, bundeva, pasulj, kiseli krastavci... Ali, najbizarniji svakako je sladoled "bahasi". Ovaj japanski specijalitet u sebi sadrži delove sirovog konjskog mesa!

Danas se recepti za sladoled mogu pronaći na svakom koraku, na Internetu i u časopisima. Deca ga obožavaju, domaćice ga same prave kod kuće, a gastronomski stručnjaci smatraju da je odličan izvor energije i prava kalorijska bomba. Gotovo da ne postoji porodica koja ga nema na svojoj trpezi, naročito u letnjim mesecima, a o popularnosti sladoleda dovoljno govori i statistički podatak da samo 2 odsto svetske populacije ne voli ovo neverovatno ledeno osveženje.

ZANIMLJIVOSTI

* Najpopularniji ukus sladoleda na svetu je vanila, a nutricionisti tvrde da samo jedna kugla može da ima do 275 kalorija

* 80 odsto svog sladoleda na svetu pravi se od vanile sa Madagaskara, a osim Amerike najviše ga jedu na Novom Zelandu i

u Danskoj

* Najviše sladoleda pojedu deca do 12 godina i stariji od 45


* Da bi se pojeo sladoled na štapiću potrebno je polizati ga najmanje 50 puta
* Najveća porcija na svetu napravljena je 1985. godine. Bila je visoka 4 metra i prelivena sa 145 litara topinga od čokolade

* Statistički podaci pokazuju da se najviše sladoleda proda nedeljom

* Klinička ispitivanja dokazala su da samo jedna kašičica sladoleda donosi trenutni osećaj zadovoljstva i sreće

* Gastronomski stručnjaci tvrde da sladoled najidealnije "ide" uz šampanjac ili zeleni čaj

* U Velikoj Britaniji postoji poslastičarnica u kojoj se služi sladoled od majčinog mleka

* U Italiji postoji Univerzitet koji obučava majstore za pravljenje sladoleda

* Sladoled za desert češće biraju muškarci nego žene, pokazuju statistike, a čak svaki peti konzument svoju poslasticu podeli sa kućnim ljubimcem, najčešće sa psom ili mačkom

* Najskuplji sladoled na svetu košta 1000 dolara. Napravljen je od listića 23-karatnog zlata, kavijara i drugih skupocenih sastojaka

TAJNA VEZA SLADOLEDA I SEKSA

Stručnjaci tvrde da se na osnovu omiljenog ukusa sladoleda vrlo lako mogu proceniti nečije seksualne sklonosti.

* Oni koji biraju čokoladu su strastveni, vole da uživaju i budu zadovoljeni. Odlični su ljubavnici, sposobni da pruže nezaboravno iskustvo.

* Vanilu vole osobe koje vole klasičan seks. Eksperimenti im nisu primamljivi, više vole udobnost kreveta, ali su zato vrlo odani i nežni.

* Ukus kafe i karamele vole pragmatičari, nezainteresovani za erotske igre. Njima je intelektualna strana ljubavi mnogo značajnija od telesne.

* Limun vole slobodoumni. To su uglavnom sanjari, ljubitelji egzotičnog i neistraženog. Sa njima je seks vrlo interesantan i upečatljiv.

Ljubitelji sladoleda sa ukusom badema, lešnika, pistaća ili oraha vole uvek samo jednu osobu i najređe se odlučuju na neverstvo. To su romantične duše usredsređene uvek na trenutnog partnera. U seksu mogu da budu sjajni ako vole, ali i vrlo dosadni ako im niste dotakli emocije.

Inače, sladoled se smatra izuzetnim afrodizijakom, posebno mlečni, ili onaj sa dodatkom aromatičnog bilja.

Gde pojesti najbolji sladoled?



Omiljeno letnje osveženje priprema se na hiljade načina i sa najrazličitijim ukusima, a podjednako ga obožavaju na svim kontinentima

Pogledajte gde se može pojesti najbolji sladoled po izboru poznatog časopisa "Nešnal Džiografik".

Perke No!, Firenca, Italija



Još od 1939. "Perke No!" ili u prevodu "Zašto ne!" prodaje sladoled intenzivnog ukusa koji se svakodnevno proizvodi u ovoj poslastičarnici. Izbor je veliki, a među omiljenima su kombinacija meda i susama, zeleni čaj i kafa sa komadićima čokolade. Takođe, ovde se pravi i veliki izbor voćnih sorbeta i granita. "Perke No!" se nalazi u Via dei Tavolini, samo dva minuta od poznate firentinske katedrale.

Vaflberit, Kopenhagen, Danska



Zabavni park Tivoli je dom najpoznatijeg danskog "autleta" za sladolede sa stogodišnjom tradicijom. Spacijalitet je sladoled poslužen u kornetu od vafla zvanog "amerikaner" koji može da drži do četiri kugle na koje idu prelivi od sirupa, šlaga i razni drugi prilozi. Vrtovi Tivoli nalaze se u središtu Kopenhagena i otvoreni su od sredine aprila do kraja septembra, a uz razne koncerte i zabavu nude čak 40 restorana.

A’žia Hotel, Istanbul, Turska



Čim se smire nemiri, na sladoled ponovo možete u Istanbul, jer je retko šta tako romantično kao što je šetnja obalama Bosfora. Posebno ako još imate i sladoled na terasi hotela "A’žia", smeštenog u preuređenoj vili iz 19. veka. Na spisku poslastica od sladoleda su i pohovani sladoled od vanile, sorbet od marakuje i tradicionalni turski sladoled od kozjeg mleka – dondurma.

Ajs krim Siti, Tokio, Japan



Sa desetinama štandova koji nude više od 300 raznih ukusa, tokijski Ajs krim Siti je mesto je gde možete probati najčudnije sladolede na svetu. Ukusi poput piletine u soji, orhidejinog korena, morske soli ili jegulje samo su neki u moru neobičnih ideja. Ljubiteljima konvencionalnih ukusa nude se i italijanski ili američki specijaliteti ovog omiljenog deserta.

Kapođiro Đelato, Filadelfija, SAD



Napravljeni od najsvežijih namirnica kao što su mleko sa amiških farmi, sladoledi i sorbeti koji se svakodnevno prave u Kapođiro Đelato imaju mnogo jedinstvenih ukusa. Među njima su madagaskarska burbon vanila, melograno (šipak), nočola pijemonte (lešnik), sajgonski cimet, tajlandsko kokosovo mleko (sa malo ruma) i zuča (tikva). Kapođiro ima čak četiri poslastičarnice u Filadelfiji.

Bombaj Ajs krimeri, San Francisko, SAD



Neki od najboljih indijskih sladoleda na svetu mogu se pronaći u Americi, tačnije španskoj misionarskoj četvrti u San Francisku. U ponudi su ukusi poput kardamoma, čaja (chai), šafrana, ruže i đumbira koji se retko mogu pronaći van indijskog potkontinenta. Na meniju su i tradicionalni zamrznuti mlečni desert "kulfi" i pića od jogurta "lasi".

Devon Haus, Kingston, Jamajka



Izgrađena u kasnom 19. veku kao kuća prvog crnog jamajčanskog milionera, Devon Haus je remek delo karipske viktorijanske arhitekture i mesto najpoznatijeg sladoleda na ostrvu. Tridesetak ukusa proteže se od tradicionalnih kao što su višnja i pistaći do egzotičnih ostrvskih izazova – manga, kokosa, ali i sladoleda na bazi piva pod imenom Devon Staut. Kuća uz koju obavezno treba obići i vrt nalazi se u središtu Kingstona.

Elados Skanapjeko, Buenos Ajres, Argentina



Ova mala radnja za proizvodnju sladoleda tek se malo izmenila od 1938. kada su italijanski doseljenici Andres i Žozefina Skanapjeko prvi put otvorili vrata. Članovi porodice Skanapjeko i dalje prave sladoled na identičan način kao pre 70 godina i nalaze se u četvrti Palermo. Nude pedesetak ukusa od čokolade i vanile do breskve, cimeta, limuna, šampanjca i kajpirine, brazilskog koktela napravljenog od kašase i limete.



Izvor: net.hr

Sve što niste znali o sladoledu



Mmm, sladoled… Samo pri pomisli na njega nam krene voda na usta. Ta osvežavajuća, poslastica neponovljivog ukusa osvežava nas tokom vrelih letnjih dana bolje nego bilo koji napitak. Muškarci, žene, stari, mladi – svi vole sladoled, pa ipak, o njemu tako malo znaju. Šteta bi bilo da ostanete uskraćeni za interesantne informacije koje se vezuju za ovaj slatkiš.

   prvi sladoled nastao je u Kini, a njegovi sastojci bili su led i mleko; odatle ga u Italiju donosi Marko Polo

   Aleksandar Veliki je svoju vojsku okrepljivao upravo sladoledom

   1846. godine Nensi Džonson je konstruisala prvu mašinu za pravljenje sladoleda

   1924. godine poslastičar Italo Marćioni je izmislio kornet

   1934. godine Kris Nelson je realziovao svoju ideju prelivanja sladoleda čokoladom i stavio ledenu poslasticu na štapić

   1984. godine Ronald Regan je jul proglasio za nacionalni mesec sladoleda

   industrijska proizvodnja sladoleda započeta je u Americi sredinom 19. veka

   u Italiji je, nedaleko od Bolonje, pre samo nekoliko godina osnovan Univerzitet Sladoleda na kojem studenti uče sve tajne pravljenja sladoleda; fakultet je osnovo Caprigiani, jedna od najpoznatijih fabrika za pravljenje mašina za sladoled, a cena studiranja iznosi 800 eura nedeljno

   2011. godine u Velikoj Britaniji je u jednoj poslastičarnici prvi put poslužen sladoled od majčinog mleka

   poslasticarnice iz Ujedinjenih Arapskih Emirata najavljuju sladoled od mleka kamile sa četiri različita ukusa: karamela, čokolada, datula i šafran

Sladoled je nekada bio dostupan isključivo kraljevima i plemićima, vezivao se za moć i luksuz, dok nam je danas mnogo širi spektar njegovih ukusa svima na raspolaganju. Zato iskoristite ovu privilegiju, odaberite svoju omiljenu aromu i prepustite se uživanju.