|
| Autor | Poruka |
---|
katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Vrste reči Pon 22 Apr - 22:30 | |
| Reč je skup glasova ili samo jedan glas koji ima neko značenje. Rečima najčešće saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja.
Neke reči u našem jeziku se menjaju, a neke ne.
Reči koje menjaju svoj oblik nazivamo promenljive reči.
Reči koje uvek ostaju u istom obliku nazivamo nepromenljive reči.
U srpskom jeziku postoji deset vrsta reči, pet promenljivih i pet nepromenljivih.
Promenljive vrste reči su: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i brojevi.
Nepromenljive vrste reči su: predlozi, prilozi, uzvici, veznici i rečce.
Imenice
Imenice su promenljive vrste reči kojima se imenuje neko biće, predmet ili pojava.
Zamenice
Zamenice su promenljive vrste reči kojima zamenjuju imena bića, predmeta i stvari, tj. zamenjuju se imenice, pridevi i brojevi.
Pridevi
Pridevi su promenljive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju, odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje.
Glagoli
Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju radnju, stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi.
Brojevi
Brojevi su promenljive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje je nešto po redu.
Predlozi
Predlozi su su nepromenljive vrste reči koje izražavaju odnos između bića, stvari i pojava i utiču na padež reči uz koju stoje. Stoje uz imenice i zamenice.
Prilozi
Prilozi su nepromenljive vrste reči koje označavaju mesto, vreme, način, uzrok ili količinu vršenja radnje. Stoje uz glagole.
Uzvici
Uzvici su pojedini glasovi ili skupovi glasova kojima se izražavaju lična osećanja ili raspoloženja.
Rečce
Rečce su reči koje izražavaju lični stav govornika prema onome što govori.
Veznici
Veznici su reči koje služe kao veze između pojedinih reči u rečenici, kao i veza između rečenica. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Vrste reči Pon 22 Apr - 22:32 | |
| Imenice
Imenice su promenjive vrste reči kojima se imenuje neko biće, predmet ili pojava. Gramatičke kategorije imenice su rod, broj i padež. U rečenici imenice su samostalne reči, a mogu da vrše sve službe reči (subjekat, imenski deo predikata, objekat, apozicija, atribut i priloške odredbe).
Po rodu imenice se dele na :
imenice muškog,
imenice ženskog i
imenice srednjeg roda.
Imenice muškog roda
otac, sin, deda, učitelj, pekar, lekar, tigar, lav, slon, avion, automobil, smeh, plač, kamen, mač, pištolj, šestar, Miloš, Aleksa, Kragujevac...
Imenice ženskog roda
mama, baka, nastavnica, pevačica, žirafa, zebra, stonoga, olovka, gumica, bolest, radost, sreća, prašina, pustinja, suza, kiša, kabanica...
Imenice srednjeg roda
dete, unuče, pile, mače, tele, jagnje, polje, selo, imanje, ime, učenje, pevanje, lišće, cveće, drvo, ćebe, čanče, pero, veslo, more, jezero, oružje...
Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih imenice mogu da imaju:
jedninu i
množinu.
Neke imenice imaju samo jedninu a neke samo množinu. Postoje imenice koje u jednini imaju jedan, a u množini drugi oblik (čovek - ljudi).
Jednina (množina) imenica
kuća (kuće), oko (oči), rame (ramena), majka (majke), dete (deca), brat (braća), lekar (lekari), pile (pilići), list (listovi), rame (ramena), uho (uši)...
Imenice koje imaju samo množinu
usta, leđa, grudi, prsa, novine, makaze, vrata, pantalone, farmerke, merdevine, gaće, kola, pluća, nosila ...
Po značenju imenice se dele na:
vlastite (vlastita imena bića, država, gradova, reka, planina.. ),
zajedničke (imena bića, pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama),
zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom zbiru),
gradivne (imena pojmova koji označavaju neku materiju, građu),
misaone (imenuju ono što se ne može opipati, nešto što se zamišlja),
glagolske (nastale od glagola i označavaju radnju, stanje i zbivanje) i
brojne imenice (nastale od brojeva pomoću sufiksa). Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Vrste reči Pon 22 Apr - 22:33 | |
| Zamenice su promenjive vrste reči kojima se zamenjuju imena bića, predmeta i stvari, tj. zamenjuju se imenice, pridevi i brojevi. Dele se na imenične i pridevske zamenice.
Imeničke zamenice
Imeničke zamenice u rečenicama zamenjuju imenice. One su u rečenici samostalne reči, a vrše službu subjekta ili objekta.
Imeničke zamenice se dele na lične i nelične imeničke zamenice.
Lične imeničke zamenice imaju rod (muški, srednji i ženski rod) i broj (jednina i množina). Prilom promene po padežima lične zamenice mogu imati duže naglašene oblike ili kraće nenaglašene oblike.
Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padežima. Ne upotrtebljava se u službi subjekta i nema nominativ. U glagolima koji uz sebe imaju reč SE (igrati se, smejati se...) SE nije lična povratna zamenica.
Nelične zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja.
Vrste imeničkih zamenica:
lične (ja, ti, on, ona, ono, mi, vi, oni, one, ona),
lična povratna zamenica (sebe, se),
upitne (ko?, šta?),
neodređene (neko, nešto),
odrične (niko, ništa) i
opšte ili određene (svako, svašta) i
Pridevske zamenice
Pridevske zamenice zamenjuju prideve. U rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. Kao i pridevi slažu se sa imenicom u rodu, broju i padežu.
Vrste pridevsih zamenica:
prisvojne ili posesivne (moj, moja, moje, tvoj, tvoja, tvoje, njegov, njegova, njegovo, njen, njena, njeno, naš, naša, naše, vaš, vaša, vaše, njihov, njihovo, njihova),
pokazne (taj, ta, to, onaj, ona, ono, ovaj, ova, ovo, ovakav, ovakva, ovakvo, toliki, tolika, toliko, takav, takva, takvo, onoliki, onolika onoliko, onakav, onakva, onakvo),
odnosno-upitne (koji, koja, koje, koliki, kolika koliko, kakav, čiji, čija, čije),
neodređene(nekolik, nekolika, nekoliko, nekakav, nekakva, nekakvo, nečiji, nečije, nečija),
odrične (nikoji, nikoja, nikoje, ničiji, ničija, ničije, nikakav, nikakva, nikakvo, nikolik, nikolika, nikoliko),
opšte ili određene (svakakav, svakakva, svakakvo, svačiji, svačija, svačije, ma čiji, bilo čiji, koji god...). Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Vrste reči Pon 22 Apr - 22:33 | |
| Pridevi
Pridevi su promenjive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju, odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. Oni se slažu sa imenicom uz koju stoje po rodu, boju i padežu. U rečenici pridevi nisu samostalne reči, a vrše službu atributa ili imenskog dela predikata, odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju.
Prema značenju pridevi se dele na:
opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje, kakvo je),
prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome, čije je),
gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje),
vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i
mesne (pokazuju mesto).
Pridevi su najčešće izvedene reči. Izvedeni pridevi nastaju od imenične osnove i korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i njih je u srpskom jeziku ima malo (beo, crn, lep, brz, lenj, star, mlad, živ, bled...)
Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Anino, Majin, Ivanov...) pišu se velikim slovom. Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na -ski, -ški, -čki pišu se malim slovom (srpski, kragujevački, fruškogorski, banjalučki, niški...)
Prema pridevskom vidu pridevi se dela na:
određene (svi pridevi)
neodređene (opisni i gradivni pridevi)
Odrđeni pridevski vid označava nešto određeno. Dobija se na pitanje koji? U muškom rodu određeni vid prideva ima nastavak -u koji se u govoru dugo izgovra. U ženskom i srednjem rodu određeni i neodređeni vid prideva imaju isti oblik, a razlika je samo u akcentu i dužini izgovora nastavka. Oblici određenog vida u ženskom rodu završavaju se dugim a u jednini i dugim i u množini.
Neodrđeni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se odgovorom na pitanje kakav?.
Neodređeni i odreženi vid prideva se različito menjaju po padežima.
Neodređeni vid: U mojoj zgradi svaki zid je beo. Neki mlad čovek je pisao pismo.
Neodređeni vid: Obojiću sutra onaj beli zid tamo. Ovaj mladi čovek piše pismo. komparacija prideva
Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva se komparacija.
Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića, kažemo da je pridev u svom osnovnom obliku koji se naziva pozitiv.
Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izražena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kažemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ. Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka - iji, - ji, -ši na osnovni oblik prideva.
Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izražena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kažemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ. Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce naj na komparativ prideva. Rečica se uvek piše zajedno sa komparativom, a u slučaju kada pridev počinje slovom j, ono se piše dva puta. (jak - jač - najjači, jasan - jasniji - najjasniji).
U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima i oni spadaju u izuzetke.
Izuzeci komparacije prideva:
dobar - bolji - najbolji zao - gori - najgori veliki - veći - najveći mali - manji - najmanji Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Vrste reči Pon 22 Apr - 22:39 | |
| Glagoli
Glagoli su promenjive reči koje označavaju radnju, stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi.
Zavisno od svršenosti radnje, stanja ili zbivanja glagoli se dele na:
svršene (označavaju završenu radnju) i
nesvršene (označavaju radnju koja koš traje).
Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na:
prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga) i
neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga).
Glagoli koji uz sebe imaju reč SE, nazivaju se povratni glagoli. Oni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli.
Zavisno od toga da li se menjaju po licima glagoli se dele na:
nelične (ne menjaju se po licima) i
lične (menjaju se po licima).
Nelični glagolski oblici su:
infinitiv (osnovni glagolski oblik koji se imenuje samo glagolska radnja, a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje, rodu i broju)
radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za građenje drugih glagolskih oblika ),
trpni glagolski pridev,
glagolski prilog prošli i
glagolski prilog sadašnji.
Lični glagolski oblici
prezent - sadašnje vreme (glagolski oblik koji iskazuje radnju koja se dešava u vremenu govorenja).
perfekat - prošlo vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja se dešavala u prošlosti, pre trenutka govorenja),
futur I - buduće vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja će se dešavati u budućnosti, posle trenutka govorenja),
imperfekat
pluskvamperfekat
aorist
futur II
imperativ i
potencijal.
Promena glagola naziva se KONJUGACIJA. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Vrste reči Pon 22 Apr - 22:40 | |
| Brojevi
Brojevi su promenjive vrste reči kojima se izražava koliko ima nečega na broju ili koje je nešto po redu. U zavisnosti od toga se njima izražava dele se na glavne i redne brojeve.
Glavni brojevi
Glavni brojevi su brojevi kojima se izražava koliko nečega ima na broju. Na osnovu toga šta izražavaju brojevi su podeljeni na više podvrsta.
Vrste glavnih brojeva:
osnovni ( dva, tri, pet...),
zbirni brojevi (dvoje, troje, petoro),
brojne imenice na -ica (dvojica, trojica, petorica...) i
brojni pridevi (dvoja, troja, petora...),
Osnovni brojevi su brojevi koji označavaju koliko nekih pojmova ima. Menjaju se po padežima (jedan, ređe dva i tri, i veoma retko četiri) i po rodu (samo jedan i dva)
tri dana, osam jabuka, šest šoljica, sto dvadeset učenika
Promena po podežima: nominativ: jedan, genitiv: jednog, dativ: jednom
Promena po rodu: muški rod: jedan, ženski rod: jedna, srednj rod; jedno
Zbirni brojevi su brojevi koji označavaju skup osoba muškog i ženskog pola ili skup mladih bića označen zbirnom imenicom. Ne menjaju se ni po rodu, ni po broju, ni po padežima.
dvoje mališana, osmoro studenata, petero dece, desetoro jagnjadi
Brojne imenice na - ICA označavaju skup osoba muškog pola. Menjaju se samo po padežima.
dvojica dečaka, dvanestorica odbojkaša, trojica drugova
Promena po podežima: nominativ: dvojica, genitiv: dvojice, dativ: dvojici
Brojni pridevi označavaju koliko ima predmeta koji su označeni imenicama koje uvek imaju množinu. Menjaju se samo po rodu.
dvoja vrata, troje makaze, četvore farmerke, petore naočare
Promena po rodu: dvoja usta, dvoje pantalone
Redni brojevi
Redni brojevi označavaju koje je nešto po redu. Menjaju se i po rodu i po broju i po padežima.
prvi čas, druga nagrada, četvrti festival, peto takmičenje
Promena po podežima: nominativ: prvi, genitiv: prvog, dativ: prvom
Promena po rodu: muški rod: prvi, ženski rod: prva, srednji rod; prvo
Promena po broju: jednina: prva, množina: prve Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Vrste reči Pon 22 Apr - 23:03 | |
| Imenice
kuća, sestra, škola, učitelj, sreća, deca, slon, pevanje, ljubav, prvak, drveće, mleko, šampion, škola, drugovi, lopta, utakmica...
Zamenice
ja, ti, on, ko, niko, neko, nešto, svako, moj, ono, moje, tvoje, naše, nečije, koji, onoliko, onakav, takav, nikakav, čiji...
Pridevi
plav, dobar, jak, mrzovoljan, drveno, školski, kućni, Milanov, bakin, školski, kragujevački, srpski, ruski...
Glagoli
pevati, crtati, slušati, sunčati se, preslišavati se, učiti, voleti, radovati se, spavati, naoblačiti se, fijukati, vejati...
Brojevi
jedan, pet, deset, sto, hiljada, milion, prvi, deseti, pedeseti, stoti, hiljaditi...
Predlozi
od, do, iz, spred, iza, iznad, ispod, između, pored, pre, posle, osim, uz, kroz, na, o, po, pri, u, s, za, radi, zbog...
Prilozi
ovde, onde, negde, nigde, unutra, napolju, tamo, napred, svejedno, levo, desno, blizu, juče, tek. lako, brzo, malo, zato
Uzvici
jao, joj, oj, uh, ah, oh, uf, ura, ua, vau, opa, op, ups, oho, mrš, kuš, iš, mac...
Veznici
i, pa, te, ni, niti, ili, samo, zato, tek, a, ali, nego, no, već, da, kad, iako...
Rečce
da, ne, valjda, dakle, međutim, samo, jedino, kao, eno, eto, gle, baš, još... Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Vrste reči Pon 22 Apr - 23:04 | |
| Vlastite imenice
Milan, Laza, Aleksandar, Reks, Srbija, Hercegovina, Trebinje, Novi Sad, Kragujevac, Grbice, Erdoglija, Lepenica, Kopaonik, Stara planina, Fruška gora, Sunce, Venera, Jadransko more, Đerdap, Tjentište...
Zajedničke imenice
kuća, prozor, olovka, avion, brod, škola, klupa, ranac, tata, mama, sestra, brat, pismo, brdo, planina, reka, more, miš, papagaj, slon, konj, kiša, sneg, selo, grad, ulica, semafor, čovek, životinja...
Zbirne imenice
lišće, drveće, cveće, klasje, snoplje, grmlje, žbunje, trnje, granje, perje, pruće, kamenje, prstenje, jagnjad, perad, telad, prasad, pilad, užad, ćebad, momčad, unučad, deca, braća, gospoda, srpstvo, vlastela, stanovništvo, seljaštvo...
Gradivne imenice
vino, voda, mleko, čaj, ulje, mast, brašno, šećer, so, meso, mast, kamen, žito, gas, nafta, benzin, ugalj, srebro, bakar, zlato, olovo, pesak, prašina, sneg, mraz, krv...
Glagolske imenice
igranje, pevanje, učenje, hodanje, smejanje, plivanje, plakanje, crtanje, sanjanje, skakutanje, udaranje, borba, seoba, deoba, pobeda...
Brojne imenice
prvak, prvačić, petak, šestak, sedmorica, osmak, trojka, dvojka, dvojica, petorka, polovina, četvrtina, oboje, oba, stotina, stotinjak, hiljadarka, milioner, milionče... Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Vrste reči Pon 22 Apr - 23:05 | |
| Atributska funkcija prideva
Veliki dečak šutira loptu.
Marljivi učenici redovno uče.
Marko ima lepo okruglo lice.
Moja mama ima kožnu tašnu.
Najbolji su sarajevski ćevapi.
Crvena lampa visi na zidu.
Pedikatska funkcija prideva
Todor je dobar učenik.
Aleksa je veliki talenat.
Moja mama je vredna žena.
Naši gosti su bili zadovoljni.
Novčić je bio star i izlizan.
Ovaj crveni ranac je Nemanjin.
Opisni pridevi
lep, ružan, visok, nizak, mali, veliki, star, mlad, tanak, debeo, mršav, gorak, sladak, taman, mračan, osvetljen, glasan, tih, pametan, glup, lud, nestašan, nemiran, miran, živahan, mek, tvrd, čvrst, jasan, šaren, dlakav, srećan, nesrećan, užasan...
Prisvojni pridevi
Milanov, Martinin, kragujevački, trebinjski, niški, srpski, školski, gradski, kućni, poljski, rečni, planinski, morski, pozorišni, radnikov, seljakov, lekarski, dečiji, ljudski, bakin, dedin...
Gradivni pridevi
drven, zlatan, bakarni, metalni, gvozdeni, betonski, pamučni, vuneni, svileni, čokoladni, slan, medeni, šećerni, uljni, mastan, benzinski, plinski, naftni, krvav, peščani, kameni ...
Vremenski pridevi
letnji, zimski, prošli, budući, jučerašnji, nedeljni, mesečni današnji, tadašnji, večni, davni, trajni, dnevni, noćni...
Mesni pridevi
gornji, donji, prednji, zadnji, levi, desni, bočni, severni, južni, daleki...
Komparacija prideva
srećan - srećniji - najsrećniji
žalostan - žalosniji - najžalosniji
crven - crveniji - najcrveniji
loš - lošiji - najlošiji
beo - belji - najbelji
debeo - deblji - najdeblji
skup - skuplji - najskuplji
crn - crnji - najcrnji
tesan - tešnji - najtešnji
blizak - bliži - najbliži
strog - stroži - najstroži
nizak - niži - najniži
visok - viši - najviši
tih - tiši - najtiši
ljut - ljući - najljući Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Vrste reči Pon 22 Apr - 23:06 | |
| Glagoli radnje
čitati, trčati, igrati se, pevati, plivati, kopati, učiti, pričati, lomiti, udarati, grebati...
Glagoli stanja
spavati, sanjati stajati sedeti, ležati, osećati se, crveneti se misliti, voleti, mrzeti, želeti...
Glagoli zbivanja
duvati, fijukati, grmiti, sevati, pljuskati, kišiti, naoblačiti se, snežiti, vejati, svitati...
Svršeni glagoli
ustati, baciti, dati, doći, naučiti, odvojiti, pojesti, reći...
Nesvršeni glagoli
ustajati, bacati, davati, dolaziti, učiti, odvajati, jesti, govoriti...
Prelazni glagoli
kuvati, kupati, čitati, seći, bacati pevati, udarati, sanjati...
Neprelazni glagoli
sesti, ustati, misliti, ići, uspeti, ličiti, ležati, stajati...
Povratni glagoli
igrati se, češljati se, smejati se, umivati se, oblačiti se...
Infinitiv
govoriti, pričati, hodati, trčati, hteti, ići, peći, vući, seći...
Glagolski pridev trpni
uradio sam, pisao bih, ići ću, budem doputovao...
Prezent
pišem, jedem, idem, govorim...
Perfekat
pisao sam, jeo sam, išao sam, govorio sam...
Futur I
pisaću, ješću, ići ću, govoriću... Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | Sarra
Poruka : 9173
Učlanjen : 09.04.2011
| Naslov: Re: Vrste reči Sub 20 Jul - 22:03 | |
| Prilozi
Prilozi su nepromenljiva vrsta reči koja najčešće stoji uz glagole i bliže određuje glagolsku radnju. Prilozi mogu stajati i uz imenice, prideve i druge priloge i bliže ih određivati.
Miloš brzo čita. Ona lepo peva. (prilozi uz glagole)
Ja imam mnogo prijatelja. Ljudi nemaju dovoljno novca za sve životne potrebe. (prilozi uz imenice)
On je vrlo pametan momak. Milica je veoma ozbijna za svoje godine. (prilozi uz prideve)
Devojka vrlo pametno zbori. Marko veoma brzo trči. (prilozi uz druge priloge)
Prilozi po značenju mogu biti:
a) prilozi za vreme: kada, nekada, nikada, uvek, zauvek, danas, juče, noću, danju
b) prilozi za način: kako, nikako, nekako, svakako,ma kako, bilo kako, tako, ovako
v) prilozi za mesto: ovde, onde, svuda, kuda, gde, kamo, gore, dole, levo, desno, negde, nigde
g) prilozi za uzrok: zašto, zato
d) prilozi za meru, količinu: koliko, nekoliko, toliko, ovoliko
Razlikovanje prideva i priloga:
Miloš je dobro dete. (pridev; stoji uz imenicu i može se menjati po padežima)
Miloš dobro trči. (prilog; bliže određuje gagol uz koji stoji i nepromenljiv je) Always be positive |
| | | Sarra
Poruka : 9173
Učlanjen : 09.04.2011
| Naslov: Re: Vrste reči Sub 20 Jul - 22:06 | |
| Predlozi
Predlozi su nepromenljiva vrsta reči koja označava odnose među pojmovima uz koje stoje.
Razlikujemo nekoliko vrsta predloga:
1) mesni: pored (kapije), pred (kapijom), uz (kapiju), do (kapije), na (kapiji), pod (kapijom), iznad (kapije), kod (kapije)
2) vremenski: na (taj dan), uoči (praznika), o (Uskrsu), u (subotu), s (jeseni)
3) uzročni: iz (straha), od (ljubomore), zbog (lenjosti), usled (nepažnje)
4) predlozi za poređenje: (nema) bolje od (nje)
5) predlozi koji označavaju društvo/zajednicu: (Došla je) sa (roditeljima kod drugarice). Always be positive |
| | | Sarra
Poruka : 9173
Učlanjen : 09.04.2011
| Naslov: Re: Vrste reči Sub 20 Jul - 22:07 | |
| Veznici
Veznici su nepromenljiva vrsta reči koja vezuje reči, sintagme i rečenice.
Dele se u sledeće grupe:
1) naporedni veznici (spajaju naporedne konstrukcije): i, pa, te, ni, niti, a, ali, nego, već
2) zavisni veznici (spajaju zavisnu rečenicu sa glavnom): ako, da, jer, iako, premda, mada
*Funkciju veznika mogu imati upitno-odnosne zamenice, upitno-odnosni zamenički prilozi: gde, kuda, odakle, ko, šta, koji, čiji, kakav; kao i upitna rečca li- da li Always be positive |
| | | Sarra
Poruka : 9173
Učlanjen : 09.04.2011
| Naslov: Re: Vrste reči Sub 20 Jul - 22:08 | |
| Uzvici
Uzvici su nepromenljiva vrsta reči koja iznosi ekspresivni stav govornika o radnji. Uzvici mogu imati vrednost čitave rečenice. Neki od uzvika su:
jao, joj, ah, oh, uh, kuku, lele ej, oj, dum, tras, fijuk, kvrc iš, mac, pis Always be positive |
| | | Sarra
Poruka : 9173
Učlanjen : 09.04.2011
| Naslov: Re: Vrste reči Sub 20 Jul - 22:10 | |
| Rečce (partikule)
Rečce su morfološki prilozi ili veznici, ali se rečce upotrebljavaju kako bi se iskazao lični stav govornika prema radnji o kojoj se govori.
1. potvrdna rečca: da
2. odrična rečce: ne
3. upitne rečce: da li, zar, li
4. rečca za isticanje ličnog stava: zaista, nipošto, valjda, zbilja
5. rečca za pokazivanje: evo, eno, eto
6. rečca za posebno isticanje: baš, upravo, bar
Rečce su i reči: takođe, inače, jamačno, svakako, tek, već, čak Always be positive |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Vrste reči | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 1 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 471 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 471 Gosta :: 3 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|