Morfologija pored toga što proučava vrste reči i njihove oblike, takođe proučava i tvorbu reči, odnosno postupke po kojima nastaju nove reči. Reč je glas ili utvrđeni skup glasova koji ima svoje značenje i sintaksičku funkciju u rečenici. Reč je i skup glasova koji nema više od jednog akcenta. Da bi neki skup glasova bio reč dovoljno je da ima i jedan pojedinačan glas (a, i, u). Morfema ja najmanja jezička jedinica koja ima značanje, odnosono određenu funkciju u rečenici. Jedna reč se može sastojati od jedne ili više morfema.

reč od 1 morfeme: a, e, i, u, o, k, od, do, na
reč od 2 morfeme: sob-a, po-red, kuć-ama
reč od 3 morfeme: kuć-n-i
reč od 4 morfeme: do-kup-i-ti

Morfeme su koren i afiksi.
do-kup-i-ti: do-= prefiks; -kup-=koren; -i-=sufiks; -ti=nastavak za oblik
Koren (tvorbena osnova) je najmanja jezička jedinica koja ima svoje značenje i koja se ne može razlagati na manje delove:

kup iz glagola kupiti, kuć iz imenice kuća

Afiksi su nesamostalne i vezane morfeme. Mogu biti jedan glas, skup glasova ili u obliku nulte morfeme, odnosno bez nastavka. Afiksi se dele na: prefikse, sufikse i nastavke za oblik. Prefiksi dolaze ispred korena reči ili ispred nekih drugih prefiksa, dok sufiksi dolaze posle korena reči ili posle nekog drugog sufiksa. Nastavci za oblik dolaze iza korena i iza sufiksa i obeležavaju različite gramatičke odnose u koje stupaju reči.

u-rad-i-ti
u: prefiks
rad: koren ili osnova reči
i: sufiks
ti: nastavak za oblik

Pored prefiksa i sufiksa, postoje i infiksi koji označavaju umetke koji dolaze iza korena i iza sufiksa, a pre nastavka za oblik. Najčešći infiksi su skupovi glasova -ov i -ev i glasovi -n, -t.

sneg-ov-i; pleme-n-a; panj-ev-i; bure-t-u