|
| Autor | Poruka |
---|
katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Služba reči u rečenici Pon 22 Apr - 23:08 | |
| Rečenica je skup reči (ili samo jedna reč) koji ima određeno značenje. Ona je izgovorena ili napisana misao.
Rečenica se sastoji od rečeničnih delova (članova), koji imaju odgovarajuću službu u rečenici. Članovi se dele na glavne i zavisne članove rečenice.
Glavni rečenični članovi su:
- subjekat i
- predikat.
Zavisni rečenični članovi su:
- objekat,
- atribut,
- apozicija i
- priloške odredbe.
Najvažniji član rečenice je predikat, jer od njegovog značenja zavisi koje će još članove rečenica imati. Neke rečenice imaju samo jednu reč koja vrši funkciju predikata.
Subjekat
Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. U službi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu.
Predikat
Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje označavaju radnju su glagoli, a pored glagola u službi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.
Objekat
Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. U službi objekta su najčešće imenice i zamenice. Objekat može biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči.
Atribut
Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. U službi atributa najčešće su pridevi, a pored prideva u službi atributa mogu biti brojevi, zamenice i imenice u nekom zavisnom padežu.
Apozicija
Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. Službu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član.
Priloške odredbe
Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način, količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. U službi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padežu s predlogom ili bez predloga.. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Služba reči u rečenici Pon 22 Apr - 23:23 | |
| Subjekat spada u grupu glavnih rečeničnih članova.
Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. U službi subjekta najčešće su imenice, zamenice ili brojevi u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu. Pored nominativa subjekat može da bude i u drugim padežima.
Subjekat može biti:
gramatički i
logički subjekat.
Gramatički subjekat je subjekat kod koga su reči koji vrše službu subjekta uvek u nominativu.
Logički subjekat je subjekat kod koga reči koje vrše službu nisu u nominativu nego u genitivu, dativu ili akuzativu. predikat
Predikat spada u grupu glavnih rečeničnih članova.
Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje označavaju radnju su glagoli. Pored glagola u službi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.
Predikat može biti:
glagolski i
imenski predikat.
Glagolski predikat se se sastoji samo od glagola u ličnom glagolskom obliku koji se slaže sa subjektom u licu, broju i rodu ako glagolskioblik razlikuje rod.
Imenski predikat se sastoji od pomoćnog glagola u ličnom glagolskom obliku i imenske reči.
Pomoćni glagoli su: JESAM (sam, si, je, smo, ste, su), HTETI (ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će) i BITI (budem, budeš, bude, budemo, budete, budu).
Imenske reči su reči koje se menjaju po padežima, a to su: imenice, zamenice, pridevi, redni brojevi, imenička ili pridevska sintagma.
Prema složenosti predikat se deli na:
prost i
složen predikat.
Prost predikat se sastoji od jednog glagola u ličnom glagolskom obliku.
Složen predikat se sastoji sastoji se od dva, ponekad i od tri glagola. U složenom predikatu prvi glagol nema potpuno značenje. Takvi su glagoli: moći, hteti, želeti, morati, smeti.
PAŽNJA !
Pomoćni glagoli nikada ne mogu sami biti predikat!
Imenski deo predikata nije atribut! Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Služba reči u rečenici Pon 22 Apr - 23:35 | |
| Objekat
Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. Pripada grupi zavisnih rečeničnih članova.
Objekat može biti:
☼ pravi i
☼ nepravi.
Pravi (bliži) objekat je stoji u akuzativu bez predloga ili partitativnom genitivu. Upotrebljava se uz prelazne glagole i radnja direktno prelazi na njega. Dobija se na pitanja: koga? šta? čega?
Nepravi (dalji) subjekat stoji u genitivu, dativu, akuzativu sa predlogom, instrumentalu i lokativu. Upotrebljava se uz neprelazne i povratne glagole. Dobija se na pitanja: kome? čemu? kome? o čemu? čime? čega? za čime?
U službi objekta su najčešće imenice i zamenice. Objekat može biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. U jednoj rečenici mogu da budu i pravi i nepravi objekat.
Objekat nikada ne može biti u nominativu i vokativu. priloške odredbe
Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način, količina, uzrok ili cilj vršenja radnje iskazane predikatom. Pripadaju grupi zavisnih rečeničnih članova.
Priloške odredbe se dele na:
☼ priloška odredba za vreme,
☼ priloška odredba za mesto,
☼ priloška odredba za način,
☼ priloška odredba za količinu,
☼ priloška odredba za uzrok,
☼ priloška odredba za cilj,
☼ priloška odredba za društvo.
U službi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padežu sa predlogom ili bez njih.
Priloška odredba za vreme određuje vreme vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanje kada?
Priloška odredba za mesto određuje mesto vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanja: gde? kuda? odakle? dokle?
Priloška odredba za način određuje način vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanje kako?
Priloška odredba za količinu ili meru određuje količinu, meru onoga što znači glagolska radnja i dobija se na pitanje koliko?
Priloške odredbe za uzrok i cilj određuju uzrok, odnosno cilj vršenja glagolske radnje i dobijaju se se na pitanja zašto? zbog čega? radi čega?
Priloška odredba za društvo određuje društvo s kojim se vrši glagolska radnje i dobija se na pitanje s kim? Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Služba reči u rečenici Pon 22 Apr - 23:37 | |
| Pravi objekat
Ana posprema sobu.
Marko je juče kupio knjigu.
Pas juri mačku po dvorištu.
Sonja će će pozvati Natašu.
Daj mi malo šećera.
Nepravi objekat
Celo jutro maštam o izletu
Uželeo sam se kolača.
On se javio Martini.
Zadovoljni smo uspehom.
Stalno mislim na tebe.
Gordan trči za tobom.
Priloška odredba za vreme prilozi i imenice (sa predlozima):
juče, danas, sutra, nikad, noću, uveče, jutros, nedavno, zimus, danju, posle časa, pre podne, uskoro, na proleće, u jesen, nedeljom, preko dana...
Priloška odredba za mesto prilozi i imenice (sa predlozima):
tamo, ovde, dole, blizu, daleko, napred, preko puta, iz grada, iza kuće, pod stolom, na stolu, u gradu, ispred auta, prema jugu, od sela, do mora, ulicom, u Sarajevu,
Priloška odredba za način prilozi i imenice (sa predlozima):
brzo, dobro, zajedno, veselo, tiho, sa ljubavlju, bez straha, bez napora, sa nestrpljenjem, žustrim rečima, najednom...
Priloška odredba za količinu prilozi i imenice (sa predlozima)
mnogo, malo, previše, dosta, nimalo, sedam sati, pet tona, dvadeset metara, sto vekova, deset dana...
Priloška odredba za uzrok, cilj prilozi i imenice (sa predlozima):
zato, zbog sestre, zbog bolesti, od straha, od uzbuđenja, radi uspeha, zbog znanja...
Priloška odredba za društvo
sa sestrom, sa drugovima.. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | Sarra
Poruka : 9173
Učlanjen : 09.04.2011
| Naslov: Re: Služba reči u rečenici Sub 20 Jul - 22:28 | |
| Nepravi objekat
Nepravi objekat se javlja u svim zavisnim padežima sa predlogom ili bez predloga i to uz neprelazne glagole.
Ispričala sam im celu istinu. (dativ) On stalno samo klima glavom. (instrumental) Pričamo o sreći. (lokativ; uvek s predlogom) Najeli smo se sarmi i napili piva. (genitiv; ne može se zameniti akuzativom)
U srpskom jeziku postoje glagoli koji uz sebe mogu vezati dva objekta, odnosno dve rekcije, pa se takvi glagoli nazivaju dvorekcijski glagoli. To su glagoli davanja (dati, pokloniti, poslati, uručiti, pružiti) i glagoli saopštavanja (reći, kazati, saopštiti, javiti, pričati). Takvi glagoli se dopunjuju nepravim objektom u dativu i pravim objektom u akuzativu.
Javiti Milici lošu vest. Poslati roditeljima poklon za godišnjicu braka. Uručiti učenicima diplome. Always be positive |
| | | Sarra
Poruka : 9173
Učlanjen : 09.04.2011
| | | | Sarra
Poruka : 9173
Učlanjen : 09.04.2011
| Naslov: Re: Služba reči u rečenici Sub 20 Jul - 22:37 | |
| Predikat
Predikat je glavni konstituent rečenice koji označava određenu situaciju, a koja se pripisuju nosiocu situacije, odnosno subjektu. Predikat se mora sastojati od glagola u ličnom glagolskom obliku da bi bio predikat. Kao takav, predikat formira predikatsku rečenicu. Postoji nekoliko vrsta predikata.
I Glagolski predikat
Glagolski predikat se deli na:
1. prost glagolski predikat-gradi se od glagola u ličnom glagolskom obliku (Radim. Pevam. Radio sam. Pevaću.)
2. složen glagolski predikat-sastoji se od dva glagola, jedan je nepotpuni glagol i to u ličnom glagolskom obliku, a drugi je u infinitivu, ili se koristi konstrukcija da+prezent (Moram da spavam. Ne smem da trčim. Prestajem pušiti. Nastavljam da učim.)
Nepotpuni glagoli su modalni glagoli i fazni (aspektualni glagoli).
Modalni glagoli su: hteti, smeti, morati, trebati, moći, valjati. Fazni (aspektualni) glagoli su: početi, počinjati, nastaviti, nastavljati, prestati, prestajati.
II Imenski kompulativni predikat
Imenski kopulativni predikat se sastoji od kopule ili spone (pomoćni glagol jesam/biti u ličnom glagolskom obliku) i imenskopredikativa (imenska reč ili imenička sintagma).
Milica je studentkinja.
je= kopula; studentkinja= imenski predikativ; je studentkinja= imenski kopulativni predikat
Nož je oštar.
je= kopula; oštar= imenski kopulativni predikativ; je oštar= imenski kopulativni predikat
III Priloški kopulativni predikat
Priloški kopulativni predikat se sastoji od kopule ili spone (pomoćni glagol jesam/biti u ličnom glagolskom obliku) i priloškog predikativa (priloški izraz ili priloška sintagma).
On je dobro.
je= kopula; dobro= priloški kopulativni predikativ; je dobro= priloški kopulativni predikat
Milica je tamo.
je= kopula; tamo= priloški kopulativni predikativ; je tamo= priloški kopulativni predikat Always be positive |
| | | Sarra
Poruka : 9173
Učlanjen : 09.04.2011
| | | | Sponsored content
| Naslov: Re: Služba reči u rečenici | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 1 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 699 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 699 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|