Da li je ateizam religija?

Pitanje: Šta je to ateizam?

Odgovor: Ateizam je pogled na svet koji kaže da Bog ne postoji. Ateizam nije neki novi izum. Psalam 14:1, koji je napisao David oko 1000 godina pre Hrista, pominje ateizam – “Reče bezumnik u srcu svom: ̀nema Boga.’” Skorije statistike pokazuju da se povećava broj ljudi koji postaju ateisti, čak do 10% ljudi širom sveta se deklarišu kao pristalice ateizma. Zašto ima sve više i više ljudi koji postaju ateisti? Da li je ateizam zaista logična pozicija onako kako to ateisti tvrde?

Zašto ateizam uopšte postoji? Zašto se Bog jednostavno ne otkrije ljudima i ne dokaže im da zaista postoji? Zaista, ako bi se Bog samo pojaio, svi bi poverovali u Njega! Problem je u tome da Bog ne želi jedino da ubedi ljude u svoje postojanje. Božija želja za ljude je da oni poveruju u Njega po veri (Druga Petrova 3:9) i da prihvate Njegov dar spasenja (Jovan 3:16). Da, Bog može da se pokaže i da demonstrira jednom zauvek da postoji. Problem je u tome da je Bog jasno demonstrirao svoje postojanje mnogo puta u Starom zavetu (Prva Mojsijeva poglavlja 6-9; Druga Mojsijeva 14:21-22; Prva Carevima 18:19-31). Da li su ljudi poverovali u Božije postojanje? Da! Da li su se okrenuli od svojih zlih puteva i da li su poslušali Boga? Ne! Ako osoba nije voljna da prihvati Božije postojanje po veri, onda oni nisu definitivno spremni da private Isusa Hrista kao svog Spasitelja po veri (Efescima 2:8-9). To je Božija želja – da ljudi postanu hrišćani, a ne samo teisti (oni koji veruju da Bog postoji).

Biblija nam kaže da se Božije postojanje mora prihvatiti po veri. Jevrejima 11:6 objavljuju: “A bez vere ne može mu se ugoditi; jer ko prilazi Bogu mora verovati da ima Boga i da On uzvraća nagradom onima koji ga traže.” Biblija nas podseća da smo blagosloveni kada se pouzdajemo u Boga po veri: “A reče mu Isus: ‘poverovao si zato što si me video. Blaženi su koji ne videše– a poverovaše.’” (Jovan 20:29).

Činjenica da se Božije postojanje mora prihvatiti verom ne znači da je vera u Boga nelogična. Postoji mnogo dobrih argumenata za Božije postojanje. Molimo vas posetite našu veb stranicu: “Da li Bog postoji?” Bibja nas uči da se Božije postojanje može jasno sagledati u univerzumu (Psalam 19:1-4), u prirodi (Rimljanima 1:18-22), i u našim srcima (Knjiga Propovednika 3:11). Ali sa svim ovim koje je do sada rečeno, ponavljamo, postojanje Božije se ne može dokazati, mora se prihvatiti verom.

U isto vreme, potrebno je isto toliko vere da se veruje u ateizam. Da tvrdimo da je izjava “Bog ne postoji!” apsolutno tačna označava da tvrdimo da imamo apsolutno znanje o svemo što postoji – i da smo bili svugde u svemiru gde se može biti – i da smo bili svedoci svega što se može videti. Naravno, ni jedan ateista neće trvditi ovako nešto. Međutim to je u osnovi ono što oni tvrde kada kažu da Bog ne postoji. Ateisti ne mogu da dokažu da Bog ne može, na primer, da živi u centru sunca, ili ispod oblaka na Jupiteru, ili negde u nekom dalekom Mlečnom putu. Ovo se ne može dokazati, tako da se ne može dokazati da Bog ne postoji. Potrebno je isto toliko vere da se bude ateista koliko i da se bude teista.

Tako da se vraćamo na početak. Ateizam se ne može dokazati i Božije postojanje se mora prihvatiti po veri. Ja duboko verujem da Bog postoji. Ja spremno priznajem da se moja vera u Božije postojanje zasnovana na veri. U isto vreme, strogo se protivim ideji da je vera u Boga nelogična. Ja verujem da se Božije postojanje može jasno sagledati, iskreno osetiti i filozofski i naučno dokazati ako je neophodno. Ponavljam, za više informacija posetite našu veb stranu “Da li Bog postoji”. “Nebesa kazuju slavu Božiju i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski. Dan danu dokazuje i noć noći javlja. Nema jezika niti ima govora gde se ne bi čuo glas njihov. Po svoj zemlji ide kazivanje njihovo, i reči njihove do kraja vasione” (Psalam 19:1-4).

VAŠ odgovor na ovo pitanje?

VERNIK,ATEISTA ili AGNOSTIK ?


Pre neki dan sam bio u crkvi.
Zapravo, često se sa svojom decom šetam gradom i odvedem ih tom prilikom i u crkvu. Mali su, zanimljivo im je to, i treba da vide i nauče što više o svom okruženju.
Na sva njihova pitanja odgovaram krajnje nepristrasno, rekao bih na neki bajkovit način, ne zeleći pri tom da na bilo koji način silom namećem svojoj deci verske stavove i pripadnosti i sa željom da što manje uplivam u kreiranje njihovih sudova.Moguće je to uraditi, samo se treba potruditi. A i kad opsujem, nikada ne psujem boga, eventualno opsujem po koju ovozemaljsku mater...
Smatram, da moja deca imaju ustavno pravo da se na osnovu svih informacija koje će dobiti do svoje osamnaeste godine sama odluče koju će veru izabrati, i da li će je uopšte izabrati.
Zato ih nisam vodio na tradicionalni obred krštenja dok su bili bebe.
Pa kakva je to verska sloboda ako je nekome naturiš dok mu se jos neuronske veze u mozgu nisu ni formirale kako valja ?
U tom smislu možda će oni sutra rešiti da budu i ateisti, to je njihovo ustavno pravo. A u ovakvoj zemlji moguće je da sutra to i neće biti njihovo ustavno pravo. Medjutim, ubedjen sam da je to prirodno ljudsko pravo za koje se čovek mora boriti...
A možda će odabrati i agnosticizam...
Koliko ljudi danas u Srbiji uopšte zna šta znači reč "Agnostik" ?
Kada u današnjoj Srbiji prekrivenoj blatom i glibom, iz koga ponegde štrči po koji Delta City,
nekome spomenete da ste Agnostik, taj obično pomisli da je to neka opasna verska sekta i pogleda vas onako sa poluotvorenim ustima uz iskrenu zgranutost.Možda je to neki novi
pederski pokret, pa ne znaju kako da reaguju, a možda je i neki oblik dijabetesa ili tumora.
Najgore je što i mnogi jadni ateisti ne znaju da po svom ubedjenju možda i nisu ateisti već
agnostici.
Po čemu se razlikuju Ateista i Agnostik ?
Ateista je ubedjen da boga nema i ne veruje u njega.
Agnostik ne zna da li boga ima ili nema, agnostik smatra da je to pitanje nemoguće dokazati u
ovozemaljskom životu i da je to samim tim irelevantno za zemaljski život.
Medjutim, Agnostik ne isključuje mogućnost postojanja boga. On nije siguran i zapravo
bi u religiji mogao da se nazove nekim ekvivalentom nesvrstane zemlje...
S druge strane,
Sve česće se u govoru pravoslavnih vernika koji se osvrću na neka teška ljudska nedela moze čuti teza da jedan vernik tako nešto sigurno ne bi mogao učiniti. Time se naravno aludira na ateiste i prebacuje se loptica da jedino onaj ko u boga ne veruje može činiti zlodela.
Ako šire shvatimo pojam boga od onoga kako ga definiše savremena crkva onda bih se i mogao uslovno složiti.
Medjutim, čini mi se da je u praksi situacija upravo obrnuta, te da su pravi ateisti ili agnostici upravo ljudi dovoljno jaki sa čvrstom verom u sebe i svoja moralna načela te u svoje sposobnosti i dobrotu, pa zato i imaju razloga da veruju više u sebe nego u kakvog boga koga nisu imali prilike ni da upoznaju.
A i kada ga budu upoznavali to će se svakako dešavati nakon ovozemaljskog života kada i treba da budu nagradjeni ili kažnjeni za svoje ponašanje, a ne za svoje verovanje.
U tom smislu plašim se da je čitava ideja crkve, a pogotovu njeno današnje ponašanje u Srbiji upravo najkonkretniji odraz klasičnog ljudskog licemerja i pohlepe.
Zašto ?
Upravo zbog činjenice da se ideja religije svodi i banalizuje na prostu zakonitost izraženu na sledeći način:
" Ja ću redovno da se molim bogu, da idem u crkvu i da ljubim tamo šta ima da se izljubi, i to će me oprati od svih sranja koje činim tokom preostalog dela dana, nedelje, meseca, godine i života ! "
Ako medjutim uzmemo da ateista može pomisliti sledeće:
" Meni ne treba pretnja bogom i kaznom da bih se ponasšao u skladu sa svim moralnim i civilizovanim načelima, jer ja lično smatram takvo ponašanje neophodnim, bez obzira na kaznu ili nagradu. Osećam se lepo kada sam dobar čovek, osećam se zapravo kao sam bog. A boga ako stvarno ima, on će svakako ovo moje ponašanje prepoznati i posebno nagraditi, ako ni zbog čega drugog onda zato što moje ponašanje za života nije bilo iz koristoljublja. Jer zamisli, nisam verovao u boga, pa ipak, bio sam pošten čovek. Pa to valjda isto treba nagraditi.
Dakle, zapravo, imamo dve vrste dobrih ljudi.
Imamo dobre ljude koji su religiozni i imamo dobre ljude koji nisu religiozni (bilo da su ateisti aili agnostici. Recimo da veruju u teoriju evolucije).
Ovi koji su dobri i religiozni, verovatno su dobri u strahu od odlaska u pakao.
Ovi koji su dobri a nisu religiozni, su jednostavno dobri jer smatraju da čovek dobar i pošten treba da bude.
Da li to znači da su ovi prvi pošteni iz koristoljublja, tj. samo da bi stekli pravo na luksuzan večni boravak u raju ?
Ipak, svaka dobrota jeste odraz neke, barem male koristi.
Ponekad smo dobri prema ljudima jer nam nešto treba, a ponekad smo dobri samo da bi nas neko voleo i da možda ne bismo bili usamljeni.
Ali i to je neko iskorisćavanje. Ja ću tebi pružiti dobrotu, a zauzvrat ću biti voljen jer mi je to potrebno.
Medjutim, ako je kojim slučajem bogu stvarno važnije da li sam ja u njega verovao tokom života i klanjao mu se redovno u crkvi, nego kako sam se ja tokom života stvarno ponašao, i ako će kod njega bolje proći kriminalac koji 6 dana u nedelji krade, pljačka i ubija, a sedmog se savija u crkvi, onda takav bog, sve i da ga ima jednostavno nije bog nego narcis.

Sta mislite generalno o ovakvom tumacenju?U koju kategoriju bi svrstali sebe?Pronalazite li se u nekom od ovih tumacenja,ili da li ste se malo zamislili citajuci ovakvo razmisljanje?

http://blog.b92.net/text/8280/VERNIKATEISTA-ili-AGNOSTIK-/

Ateizam (od grčkog α - "ne" ili "bez" + Θεος - "bog"; doslovno "bezbožje", "bezbožnost") je stajalište da nema bogova. U širem smislu, označava nevjerovanje u boga i konzistentan je sa agnosticizmom. U užem smislu, ateizam je stav da nema božanstva; ova uporaba je postala standardnom.
Ateizam je opozicija teizmu, koji je u svom najopštijem obliku verovanje da postoji barem jedno božanstvo. Najčešće se vezuje za filozofske škole materijalizma, agnosticizma, empirizma ili racionalizma, ali nije nužno. Kroz istoriju se često primjenjuje i na one sa odrečnim stavom prema zvaničnoj religiji.
Termin ateizam je u početku imao negativno značenje kojim su označavane osobe koje su odbijale da veruju u ono u šta su tada verovali širi slojevi društva. Širenjem slobodoumlja, naučnog skepticizma i potonje kritike religije, značenje reči je primilo uže značenje. Prve osobe koje su se izjašnjavale kao ateisti pojavili su se u 18. veku.
Ateisti su skeptični prema tvrđenjima o natprirodnim pojavama, obrazlažući svoj stav nedostatkom empirijskih dokaza. Takođe, ateisti su ponudili brojne razloge za neverovanje u bilo koje božanstvo. Među njima su problem zla, argument protivrečnih otkrovenja i argument neverovanja. Drugi razlozi za ateizam spadaju u spektar od filozofskih do društvenih i istorijskih. Iako su neki ateisti prihvatili sekularne filozofije, Ne postoji jedna ideologija ili skup pravila o ponašanju koji svi ateisti poštuju.
U zapadnom svetu, ateisti se smatraju nereligioznim i nespiritualnim osobama. Međutim, ateizam postoji u nekim religijskim sistemima, kao što su đainizam, budizam i hinduizam. Đainizam i neki vidovi budizma ne propovedaju verovanje u bogove.

U ranoj Antičkoj Grčkoj, pridev (ἄθεος (od odričnog prefiksa ἀ- i θεός "bog") je značio „bezbožan“. Prvim put se koristio kao cenzorski izraz koji je otprilike značio „sraman“ ili „grešan“. U 5. veku pne. reč je počela da se upotrebljava da označi odlučnije i aktivnije bezbozništvo u smislu „kvarenja odnosa sa bogovima“ ili „negiranja bogova“. Reč ἀσεβής (asebēs) je kasnije počela da se upotrebljava protiv onih koji su bez stida negirali ili nepoštovali lokalne bogove, čak i ako su verovali u njih. Moderni prevodi klasičnih tekstova ponekad daju atheos kao „ateistički“. Kao apstraktna imenica postojala je reč ἀθεότης (atheotēs). Ciceron je preslovio ovu grčku reč u latinsku atheos. Ova reč se često koristila u raspravama između ranih hrišćana i helenista, u kojoj je svaka strana tako opisivala onu drugu u pežorativnom smislu.
U engleskom jeziku reč atheist (od francuske athée), u značenju "onaj koji poriče ili ne veruje u postojanje bogova", prethodi reči atheism, a prvi put se koristila najranije od 1566. godine, i ponovo od 1571.Reč atheist (ateistički) kao izraz za praktično neverništvo se počela koristi najranije od 1577. Reč atheism (ateizam) je izvedena od francuske reči athéisme, i pojavljuje se u engleskom oko 1587. Ranije delo, iz oko 1534, je koristilo reč atheonism. Povezane reč su nastale kasnije: deist in 1621,theist 1662. godine,deism 1675. godine, i theism 1678. godine.
Karen Armstrong je napisala da je „tokom 16. i 17. veka, reč „ateista“ još uvek bila rezervisana isključivo za polemiku... Reč „ateista“ je bila uvreda. Niko nije ni sanjao da nazove sebe ateistom.“ Sredinom 17. veka još uvek se smatralo da je nemoguće ne verovati u boga; reč ateista je značilo neprihvatanje trenutnog poimanja božanskog.
Reč ateizam se prvi put upotrebila u Evropi krajem 18. veka da se opiše samopriznato izričito neverovanje u monoteističkog avramskog boga. Delimično zahvaljujući svojoj širokoj upotrebi u monoteističkom zapadnom društvu, reč ateizam obično znači „neverovanje u boga“, više nego uoštenije „neverovanja u božanstva“. U modernim radovima, jasna razlika između ove dve definicije se ne pravi. U engleskom jeziku, arhaično značenje reči atheism je je značilo samo neverovanje u jednog boga, a ne i u politeistička božanstva. Na osnovu ovoga je u 19. veku skovana zastarela reč adevism da označi neverovanje u politeistička božanstva. Početkom 20. veka, globalizacija je doprinela širenju reči ateizam na neverovanje na sve vidove božanstava, iako je u zapadnom svetu česta pojava da se ateizam označi prosto kao „neverovanje u Boga“.
Neki ateisti su se usprotivili samoj prirodi reči "ateizam". U svojoj knjizi Letter to a Christian Nation, Sem Haris je napisao:
Zapravo, „ateizam“ je reč koja ne bi trebalo ni da postoji. Nikom nije nikad potrebno da se izjasni kao „neastrolog“ ili „nealhemičar“. Nemamo reči za ljude koji sumnjaju da je Elvis još uvek živ ili da su vanzemaljci prešli galaksiju samo da bi uznemiravali farmere i njihovu stoku. Ateizam je ništa drugo do buka koju razumni ljude prave u prisustvu neosnovanih religioznih verovanja.

Izvor: wikipedia.org

Kad izjavim da ne verujem u Boga najčešće se suočim sa dve reakcije: dušebrižnički mi obećaju molitve za spas moje bezbožničke duše ili navale da me ubeđuju da sam i ja zapravo verujući samo da nisam toga svestan a na osnovu argumentacije da je i neverovanje u Boga verovanje. Baš ako neko hoće da dangubi moleći se da me Svevišnji poštedi ognja i sumpora zbog mojega “mraka”, nemam ništa protiv – svako ima pravo da zgubidani kako mu je volja, ali me ozbiljno zamara ostrašćeno bombardovanje nesuvislim argumentima koji navodno potvrđuju da je i ateizam, zapravo, svojevrsni oblik religije.
“Veruješ li da je ateizam istina? Ako ne onda lažeš. Ako da onda deluješ sa stanovišta vere. Ako ne veruješ u Boga, mora da veruješ u nešto ili nekog drugog. Jedan ateista nije samo da nema pozitivnu veru u Boga. On ima pozitivno verovanje u nepostojanje Boga.”

Postoji jedna mala ali važna nijansa između “verovanja u nepostojanje Boga” i “neverovanja u postojanje”. Ovo prvo je verovanje, drugo je nedostatak tog verovanja. Ne poznajem ni jednog ateistu koji “veruje” da Bog (koji god, izaberite sami) ne postoji. Svi ateisti koje znam jednostavno ne veruju da Bog postoji.

Атеизам (грч. α - одрични префикс, грч. Θεος - Бог; без бога у дословном преводу) је, у ширем смислу, одбијање веровања у постојање божанстава. У ужем смислу, атеизам је став да не постоје божанства. Кроз историју се често појављује и као одречан став према званичној религији. Атеизам је опозиција теизму, који је у свом најопштијем облику веровање да постоји барем једно божанство.

Термин „атеизам“ је у почетку имао негативно значење којим су означаване особе које су одбијале да верују у оно у шта су тада веровали шири слојеви друштва. Ширењем слободоумља, научног скептицизма и потоње критике религије, значење речи је примило уже значење. Прве особе које су се изјашњавале као атеисти појавиле су се у 18. веку.

Атеисти су скептични према тврдњама о натприродним појавама, образлажући свој став недостатком емпиријских доказа. Такође, атеисти су понудили бројне разлоге за неверовање у било које божанство. Међу њима су проблем зла, аргумент противречних откровења и аргумент неверовања. Други разлози за атеизам спадају у спектар од филозофских до друштвених и историјских. Иако су неки атеисти прихватили секуларне филозофије, не постоји једна идеологија или скуп правила о понашању који сви атеисти поштују.

У западном свету, атеисти се сматрају исључиво нерелигиозним и неспиритуалним особама. Међутим, атеизам постоји у неким верским или духовним системима веровања, као што су ђаинизам, будизам и хиндуизам. Ђаинизам и неки видови будизма не проповедају веровање у богове.


Iz Wikipedie

Na neki način i jeste ...Jer verovanje da ne postoji bog ili u bilo šta bez dokazanih činjenica, i jeste na neki način verovanje u nešto..tj. ništa... Zanimljivo je i to što takve osobe, ateisti, veruju u alternativnu medicinu ili u ljubav na primer, što je takođe bez ikakvih dokazanih činjenica prihvaćeno kao nešto što postoji i što ima efekta na druge ljude, a u boga, veru ne... 

Ateizam nije religija.
Jer je džaba.
Ništa te ne košta.
Nikome nisi dužan plaćati to što vjeruješ ili ne vjeruješ.
Možemo se nadmudrivati koliko nam volja.
Ali meni je svejedno.
Mene ne košta ništa.

Dočim, religija košta.
To je već biznis.
Krupan.
Tu se lijepe pare okreću.
Pogledajte samo kakva bijesna vozila gare naši dični "pastiri".
Baš onako kako je Bog i zamislio.  
Ili možda nije.  
Piše u knjigama.
Ako su original?
ili su možda dorađene?

A tko će ga znati?

Ne plaća se svaka religija..niti je vernik obavezan da ide u crkve i manastire ako veruje u boga...Svako ima prava da ispoljava ili ne ispoljava svoju veru..Neko samo ..veruje..ali to niko ne zna, niti sme da zna.. ...

Ateizam nije religija. Religija ima crkvu, džamiju, sinagogu, ....

Na ateizam gledam kao na uzdržanost od religije..kao nesvrstanost u bilo koju religiju.
Mislim da ateizam nije religija jer ona zahteva verovanje u nešto, što sa ateistima nije slučaj.

Pa možda nemaju svoju crkvu, ali su vernici, jer veruju da Bog ne postoji..
Osim toga, na neki način su korak od religije jer imaju svoja udruženja.
Protiv koga ili čega se udružuju, ako to ''nešto'' ne postoji?

Inače, verovanje u Boga ništa ne košta. Sebe smatram vernikom i ništa me ne košta. A i molitve su besplatne.

Nije religija ateizam, samo je neverovanje u božanstva.

Košta, košta.  

Krštenje, blagoslov kuće, vjenčanje, sprovod, misna nakana, udijeljivanje bolesničkog pomazanja - sve te stvari načelno su besplatne, iako je nerijedak slučaj "nepisane tarife" i točno se zna koliko neka stvar košta. Naravno, sve se to tretira kao dobrovoljni prilog.


A na nedjeljnoj propovijedi javno poručuju da ispod 200 kn ne primaju priloge za ........

Ako je teist vernik , ateist je ne vernik, ali opet u neku ruku vernik samo ne u Boga  
Ima dosta svrstanih u tu ''ne religiju'' da postaju masovni kult , mnogo poznatih se izjašnjava kao ateisti , imaju neka svoja sastajališta i drže propovedi o tome da Bog ne postoji  
To mi nekako zvuči ko opozicija veri  

Nezvanicno je kao neka religija ili sekta - zato sto svi ateisti ne veruju u Boga i to ih cini jednom grupom istomiljenika ( kao u religiji   )  - hteli ili ne - veruju ili imaju uverenje da Bog ne postoji 

Abu Dabi ::

Košta, košta.  

Krštenje, blagoslov kuće, vjenčanje, sprovod, misna nakana, udijeljivanje bolesničkog pomazanja - sve te stvari načelno su besplatne, iako je nerijedak slučaj "nepisane tarife" i točno se zna koliko neka stvar košta. Naravno, sve se to tretira kao dobrovoljni prilog.


A na nedjeljnoj propovijedi javno poručuju da ispod 200 kn ne primaju priloge za ........

Ne moram ići u ckrvu da bih bila pobožna. Mogu se moliti i videti u svemu božansko, imati bogatsvo duše, bez  pražnjenja novčanika. Mogu izaći ljudima u susret  na drugi način. Poklanjati im, činiti dobro, biti predusretljiva, u tome vidim više veru, nego da svaki dan odlazim u crkvu, ostavljam novac, a u duši želim da ''komšiji crkne krava''....

Ne treba gledati veru samo kroz institucije, možeš biti vernik u duši i to ti niko ne brani i ne naplaćuje.
Ako bi se  vera posmatrala samo kroz institucije, onda bi ateisti bili veći vernici od mene. Oni imaju svoja udruženja i grčevito se bore protiv vernika, a moraš priznati da je to Sizifov posao koji iscrpjuje.

I dokle god nauka ne bude imala odgovore na sva pitanja, religija će uvek tražiti uporište  u nemoći nauke.

Nije religija.Evo malog obajsnjenja:

Nikada nije dokazano da Bog postoji, ali nikada nije dokazano ni da ne postoji.

Zašto nauka nema odgovore  recimo  na temu ''Bermudski trougao''...?
Ima toliko misterija pred kojima je nauka nemoćna.
Nisam ni ja sad ne znam koji vernik. Obrazovanje i mnogo toga mi ne dozvoljavaju da budem ''zatucana verom'', ali da ''nešto ima'' ima...

Ono što sam primetila da se neki ateisti mnogo češće prekrste nego ja.... Ponekad mi se učini da su veći vernici nego ja koja sebe svrstavam u religiozne osobe...
Kao da i ima onih religioznih, koji ne izlaze iz crkvi, ali vera za njih predstavlja samo taj odlazak u  iste, jer u duši nisu uspeli dostići neki drugi čistiji nivo...

Postoje i lažni vernici, koji odlaze u crkvu u nadi da će svoj obraz oprati i da će im bog oprostiti što kad izađu iz crkve rade sve suprotno od onoga kako bi pravi vernik trebalo da se ponaša  
Ali, kada razmišljam o ateistima moram da primetim i još jednu činjenicu koju veoma često povezuju  razni psiholozi i tumači religije..A to je što je, na primer, ne verovanje u boga vezano za neki događaj u njihovim životima, za koji oni smatraju da je bog taj koji je kriv za to što se dogodilo i nemajući koga drugog da krive, odlučuju se da to bude on ..Tako da je u suštini ateizam neka vrsta mržnje ili osuda boga...Što opet znači da ateisti podsvesno veruju u njega ..

Sagacity ::

Abu Dabi ::

Košta, košta.  

Krštenje, blagoslov kuće, vjenčanje, sprovod, misna nakana, udijeljivanje bolesničkog pomazanja - sve te stvari načelno su besplatne, iako je nerijedak slučaj "nepisane tarife" i točno se zna koliko neka stvar košta. Naravno, sve se to tretira kao dobrovoljni prilog.


A na nedjeljnoj propovijedi javno poručuju da ispod 200 kn ne primaju priloge za ........

Ne moram ići u ckrvu da bih bila pobožna. Mogu se moliti i videti u svemu božansko, imati bogatsvo duše, bez  pražnjenja novčanika. Mogu izaći ljudima u susret  na drugi način. Poklanjati im, činiti dobro, biti predusretljiva, u tome vidim više veru, nego da svaki dan odlazim u crkvu, ostavljam novac, a u duši želim da ''komšiji crkne krava''....

Ne treba gledati veru samo kroz institucije, možeš biti vernik u duši i to ti niko ne brani i ne naplaćuje.
Ako bi se  vera posmatrala samo kroz institucije, onda bi ateisti bili veći vernici od mene. Oni imaju svoja udruženja i grčevito se bore protiv vernika, a moraš priznati da je to Sizifov posao koji iscrpjuje.

I dokle god nauka ne bude imala odgovore na sva pitanja, religija će uvek tražiti uporište  u nemoći nauke.

 
Jedno je vjera, a drugo je religija.

Ateisti se udružuju. Ne zbog vjernika. I ni slučajno da se BORE PROTIV VJERNIKA.
Udružuju se da se bore protiv želje Crkve da se ugura u sve pore društva.

Citiram "Ateisti Srbije":

Sa druge strane, mešanje crkve i njenih predstavnika u poslove države, nametanje moralnih pravila i normi zasnovanih na religijskim tekstovima, uvođenje verskih učenja i simbola u državne škole, uvođenje verske službe u Vojsku Srbije, nametanje doprinosa za izgradnju verskih objekata, zahtevanje poštovanja i nasilno nametanje žalosti zbog smrti predstavnika samo jedne vere i poistovećivanje veroispovesti sa nacionalnom pripadnošću, apsolutno su nedopustiva kršenja osnovnih ljudskih prava svih građana i građanki jedne sekularne države!

Pospan sam. Ovu bih diskudiju čitao sutro

drexler ::

Pospan sam. Ovu bih diskudiju čitao sutro

Ako si se naspavao, i ako se složiš da tvoj post nije baš neki doprinos temi, ja bi ga obrisao kao spam. 

  

Citat :

Jedno je vjera, a drugo je religija.

'' Religiju možemo definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim bićem, odnosno Bogom --

''Vera označava uverenje u istinitost neke tvrdnje bez njene provere, odnosno bez logičkog rasuđivanja i zaključivanja.''
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B0
Kada pričam o veri na ovoj temi, mislim na religiju, jer se religija zasniva na veri. Ne znam kako ti odvajaš jedno od drugog. Ako nema vere, nema ni religije.

Ateisti su organizovali udruženje protiv religije, da dokažu da ne veruju u postonjanje Boga. Ako ne veruju da ne postoji, zašto se oko istog ''žigaju''?  I jedni i drugi su vernici. Jedni veruju da Bog postoji, drugi ne veruju...

Ono po čemu se ateisti razlikuju, što nemaju nikakve  rituale, pa se po tome ne mogu svrstati baš u religiju, mada ko' zna...

Sagacity ::

Citat :

Jedno je vjera, a drugo je religija.

'' Religiju možemo definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim bićem, odnosno Bogom --

''Vera označava uverenje u istinitost neke tvrdnje bez njene provere, odnosno bez logičkog rasuđivanja i zaključivanja.''
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B0
Kada pričam o veri na ovoj temi, mislim na religiju, jer se religija zasniva na veri. Ne znam kako ti odvajaš jedno od drugog. Ako nema vere, nema ni religije.

Ateisti su organizovali udruženje protiv religije, da dokažu da ne veruju u postonjanje Boga. Ako ne veruju da ne postoji, zašto se oko istog ''žigaju''?  I jedni i drugi su vernici. Jedni veruju da Bog postoji, drugi ne veruju...

Ono po čemu se ateisti razlikuju, što nemaju nikakve  rituale, pa se po tome ne mogu svrstati baš u religiju, mada ko' zna...

Pročitaj ovo Sago: 

Ateisti u svijetu trpe progon i diskriminaciju: U sedam zemalja prijete i smrtnom kaznom!

Pa možemo nastaviti diskusiju.


Iskreno Sago.
Mene je potpuno nevažno da li ga ima ili nema. Ja mislim da nema. To mi je dovoljno.
Ali neću dopustiti nikome da mi propisuje praznike. Da mi propisuje oblik križa ili krsta. Da me terorizira "svojim vjerovanjem".
Vjerujte tko želi.
Ali se manite mene koji ne vjerujem.

PS
Valjda ovo nećeš shvatiti osobno.  
Pišem općenito.

Abu Dabi, 100% sa slažem s tobom!