Snovi koji predvidjaju budućnost

Prekognitivni snovi




Nije čoveku dato sve da sazna, a i ne bi valjalo sve da zna, tvrde religiozni ljudi. Ipak, savremena nauka nikako ne miruje kad su u pitanju tajne. Prekognitivni snovi, to jest oni koji otkrivaju budućnost, i te kako su zagonetka na koju naučnici zasad nemaju odgovora. Neki naučnici smatraju da određeni događaj uzrokuje talas koji se širi napred i natrag u vremenu i na subatomskom nivou donosi informaciju o događaju koji će se na atomskom nivou tek desiti. Ovi se talasi najčešće prenose u vidu slutnji i snova. Sva materija na neki način već ima plan svoje budućnosti, s tim što događaji postoje samo kao mogućnost. Psiholozi tvrde da podsvest zna mnogo više nego mi sami ili nas nije previše briga za to. Najnovija istraživanja pokazuju da je oko trećina populacije bar jednom doživela ovaj fenomen.



Abraham Linkoln je navodno sanjao atentat dve nedelje pre nego što je ubijen. Sanjao je da šeta belom kućom i čuje jauke. U holu je ugledao vojnike koji zapomažu nad nečijim telom. Kad ih je upitao ko je to, odgovorili su: “To je predsednik. Ubili su ga.” Mark Tven je opisao san u kome je video leš svog brata kovčegu nekoliko nedelja pre nego što je poginuo u eksploziji, a Čarls Dikens je sanjao o ženi u crvenom pod imenom gospođica Napije baš pre nego što ga je posetila devojka koja je nosila crveni šal i predstavila se kao gospođica Napije. Ruski hemičar Dmitrij Mendeljejev sanjao je kako hemijski elementi plešu i svrstavaju se prema svojoj atomskoj težini. Tako je svet dobio periodni sistem elemenata.

Tibetanska tradicija povezuje različite vrste snova s određenim razdobljima noći. Tako između deset uveče i jedan iza ponoći sanjaju se snovi koji su sećanje na događaje iz prošlosti. Od jedan do četiri ujutro duhovi snove kreiraju duhovi prirode prema svom raspoloženju. Od četiri do sedam ujutro snovi su rezultat naših unutrašnjih stanja. Snovi koji dolaze između sedam i osam ujutro predviđaju budućnost, jer se u to doba prekoračuju granice vremena i primaju poruke iz budućnosti.

SAN O NOSU



Najveći autoritet među antičkim tumačima snova Artemidor iz Daldisa (134 – 200) u svojoj čuvenoj knjizi “Simbolika snova” naveo je primer tri neobična sna jednog trgovca parfemima. On je tri puta uzastopce sanjao potpuno isti san – da nema nos. Kada je prvi put sanjao taj san propala mu je radnja, što Artemidor objašnjava “on je izgubio svoj nos, kojim je procenjivao svoje parfeme”. Nekoliko godina kasnije, kada je parfemdžija već odavno ponovo otvorio svoju radnju, sanjao je isti san. Ubrzo je optužen zbog falsifikata i morao je pobeći iz otadžbine, jer “nos je najistaknutiji na licu čoveka”, zaključio je Artemidor. Kad je treći put sanjao isti san, ubrzo je umro, jer zaključio je Artemidor, lobanja nema nos. On je svaki simbol sna stavljao u kontekst životne situacije snevača, kao i u modernom tumačenju snova, budući da jedan isti simbol kod različitih osoba ima različita značenja.

KREVETI ZA SNOVE



Egipćani i Grci su verovali da su snovi poruke od bogova. Kad bi ih nešto mučilo, pravi odgovor je ležao upravo u snovima. Da bi se posavetovali s bogovima Egipćani su putovali u hram u Memfisu. Tamo bi preko noći spavali na posebnim krevetima za snove u nadi da će primiti božanski savet, pomoć ili ozdravljenje. Bolesnici su čak pili posebne čajeve ili su postili da bi izazvali snove. Pojedini tumači snova veruju da je snove moguće usmeravati i dobiti odgovor na bilo koje pitanje, jer je univerzum ogromna riznica znanja.

Tokom noći podsvest se "sanjaču" otkriva u slikama od četiri do sedam puta. A samo pet minuta što se probudi, zaboraviće više od polovine snova, dok će posle deset nestati 90 odsto. Psihoterapeuti i hipnoterapeuti ističu da je važno beležiti snove nakon buđenja.



Svaki san u traje od pet do dvadeset minuta, a preko podsvesti i sveta snova saznajemootkrića iz sadašnjosti i budućnost i donosimo životne odluke

Što više detalja i prizora iz snova može, uz pravilno "dijagnostikovanje", da reši mnoge emotivne, zdravstvene ili finansijske probleme.

- U budnom stanju probleme gledamo kroz prizmu racionalnog, a podsvest putem snova teškoće gleda bez ikakva ograničenja i daje intuitivne odgovore. Oni su najčešće u bojama jer samo 12 odsto ljudi sanja crno-bele snove - kaže - kaže Kelly Sullivan Walden, terapeut.

LICA IZ SNOVA POSTOJE

Zanimljivo je i da dok sanja, čovek ne izmišlja nova lica, nego podsvest bira između stvarnih lica koje je videla na javi, ali ih se u budnom stanju ne seća.
Tokom života čovek vidi stotine hiljada lica, pa mozak ne treba da izmišlja nove likove za snove.

PAS SANJA KOSKE

Psi sanjaju kao i ljudi, a najčešći san kod ovih ljubimaca je gde je sakrivena kost. Dok sanja, pas trza nogom i nepravilno diše.

DEFINICIJA

San je pojavni oblik nesvesnog. U njemu nedostaje kontrola svesnog "ja".

PRIČA U SNU

Govorenje u snu je karakteristično za decu do 12 godina. Podstiče ga umor, a može se sprečiti toplom kupkom i laganom, umirujućom muzikom pre spavanja.

SVE SE DEŠAVA U SNOVIMA

Prekognitivne snove u kojima ljudi sanjaju budućnost iskusilo je između 18 i 38 odsto ispitanika više istraživanja. Između 63 i 98 odsto ljudi veruje kako su prekognitivni snovi mogući, ali na ovu temu nema još ozbiljnih naučnih analiza

5 NAJČEŠĆIH SNOVA




Padanje u snu pojavljuje se sa teskobom i osećajem bespomoćnosti. Odvija se u ranom stadijumu sna, a praćeno je grčevima u rukama i nogama.

Gubljenje zuba vezuje se za osećaj gubljenja moći, statusa i uticaja. Zubi su simbol snage.

Ljudi koji se u stvarnosti osećaju izloženo, nelagodno i ranjivo ili imaju grižu savesti da su otkrili previše o sebi, najčešće sanjaju da su goli.

Ljude koje u snovima neko ili nešto proganja otkrivaju da i na javi pokušavaju da izbegnu probleme. Poruka je da se treba da se suoče sa svojim demonima.

Snovi o letenju pokazuju kako se sanjač uspešno nosi sa novim izazovima. Oni podstiču kreativnost i produbljuju duhovnost. Ljudi koji ih sanjaju opisuju ih kao inspirativne i snažne doživljaje.

SAN KAO NADAHNUĆE



Wagner je svoje delo "Tristan i Izolda" komponovao inspirisan snom, Einstein je teoriju relativiteta otkrio dok je dremao, a slikar Salvador Dali u ruci je držao metalni predmet koji bi ispao čim bi utonuo u san, što ga je probudilo. Zapamtio bi prizore iz sna, a posle bi ih slikao.
Osim što su podsvesna inspiracija snovi imaju važnu ulogu u održavanju fizičkog i psihičkog zdravlja. Istraživač Eugen Tarnow pokazao je kako su snovi važni za pravilno funkcionisanje i organizaciju dugoročne memorije.

Obzirom da je slika jezik snova, prekognitivni san je često nerazumljiv u prvom momentu jer ono što određuje značaj i značenje datih slika, odnosno toka događaja, je sama svest snevača sa svojim ličnim asocijacijama. Čest primer za to može biti komentar da je sanjana određena osoba koja je “uvek loša na snu”. Mehanizam tumačenja negativnog prizvuka datog sna je u ličnom odnosu prema sanjanoj osobi ali ovoga puta na javi. Osoba “lošeg predskazanja” sasvim sigurno izaziva negativan stav na javi, stav koga sanjač ne mora biti uvek svestan, jer civilizacijske norme ga primoravaju da prema takvoj osobi gaji pozitivne emocije. Obično su u pitanju rođaci ili komšiluk, osobe prema kojima moramo biti ljubazni radi odrzavanja mirnih međuljudskih odnosa. Da bi kreirana emocija bila realna, neophodno je “zaboraviti” osnovni emotivni stav i zaista osećati pozitivne emocije prema datoj osobi. Međutim, san ne poznaje zabranu i negaciju, stoga se na polju sna sve prikazuje onako kako zaista jeste, te je sanjanje mrske osobe zaista negativan predznak.

Snovi u kojima se pojavljuju umrle osobe mogu se tumačiti dvojako. Jedno tumačenje je na bazi vec prethodno rečenog, da su oni simboli određenih emocija koje su “umrtvljene” pa pojavljivanje pokojnika u snu predstavlja izvesno oživljavanje starih emocija ili stavova, jer su kao takvi neophodni za ostvarivanje date namere.



Drugo tumačenje, koje ne mogu preskočiti, je sanjanje pokojnika koji traže određene predmete ili hranu, tvrdeći da im to nedostaje. Lično nemam iskustvo takvog sna, ali mnogo je priča o takvim snovima od različitih osoba, što može ukazivati na jednu zajedničku podlogu. Ukoliko prihvatimo stav da se duše umrlih nalaze na određenoj frekvenciji svesti u nematerijalnom obliku, čekajući trenutak ponovnog rođenja u novom telu (što podrzava hinduistička teorija reinkarnacije), tada ove snove možemo nazvati mestima kontakta sa dušama dragih, preminulih osoba. Mehanizam koji elementarno upravlja snovima je svakako namera snevača, koja se može manifestovati na različite načine. Ukoliko je snevač osoba višeg intelektualnog tipa, san mu može doneti rešenje intelektualnog ili naučnog problema kojim je okupiran neko vreme. Primere za ovo imamo kod nekih naučnika. Snovi, kao deo svesti, mogu biti smesteni u sećanje, istovetno sećanjima na doživljaje koji su proživljeni u budnom stanju svesti. Ono što budnu svest generalno razlikuje od svesti tokom sna je njeno fokusiranje. San i java se razlikuju samo po fokusu svesti. Fokusirana svest je razum, koji deluje na javi i svojim jasnim viđenjem procenjuje događaje i mogućnosti, prima utiske i emocije i kao takve stvara iskustva i reakcije na okolinu. Sve to biva smešteno u sećanje, kao izvesnu bazu podataka, iz koje se kasnije, metodom asocijacija, nove situacije prepoznaju na bazi prethodnih iskustava, te se tako reaguje na okolinu. Ovaj mehanizam je često poguban po međuljudske odnose i uzrok mnogih konflikata, jer situacija koja je prepoznata kao slična nekoj davnašnjoj, negativnoj situaciji, stvara ponovo istu reakciju, koja je za dati trenutak neprimerena. Ovaj mehanizam deluje i u snu. Ukoliko sećanja definišemo kao energetske tvorevine veće “specifične težine” ili gustine energije, onda sećanja jave i sećanja sna imaju podjednaku težinu u svesti. Ono što određuje težinu ili gustinu utiska, svejedno, je jačina kojom se doživljaj prima. Snovi koji se pamte obično su puni emocija, najčešće je strah uzrok da se san zapamti, a ponekad sanjanje veoma lepog “doživljaja” ostane zabeleženo u sećanju zbog intenziteta emocija koje su sadržane u njemu. Obzirom da je razum zgusnuta ili fokusirana svest, logično je da “zgusnute” emocije imaju snagu fokusirane svesti ili razuma, i kao takve lako bivaju smeštene u memoriju. U slučaju sna koji ima značaja kao prekognitivni san, dešava se spontano buđenje usred noći da bi se san zapamtio i predao dnevnoj svesti na dalju analizu. San je oblik svesti u kome ne postoje negacije, u kome su sve mogućnosti dostupne ali osnovni mehanizmi uma nastavljaju da deluju i u snu. Sve što je van tih standardnih mehanizama zahteva veću kolicinu energije svesti da bi bilo sanjano kao mogućnost, a zbog te veće kolicine energije takav san i biva zapamćen kao neobičan.


wordpress.

Mogu li snovi predvideti budućnost?

Kada se desi neka nesreća ljudi često tvrde da su predvideli tragediju. Ali da li su takva predskazanja zaista moguća? U odlomku nove knjige, psiholog Ričard Vajsmen objašnjava kako nas naši snovu mogu prevariti.



U Aberfanu, malom selu u Južnom Velsu desila se velika nesreća 21. Oktobra 1966. Veliki odron sa brda, težak nekoliko miliona tona krenuo je ka selu i pogodio školu. Poginulo je 139 dece i 5 nastavnika.

Jedno od najpotresnijih iskustava doživeli su roditelji desetogodišnjeg deteta koje je stradalo u tragediji. Dan pre nego što se desio odron, njihova ćerka je opisala san u kome je krenula u školu, ali „tamo škole nije bilo” jer „je nešto crno palo preko nje”.

U drugom slučaju, gospođa M.H. pedesetčetvorogodišnja žena tvrdila je da je noć pre nesreće sanjala da grupu dece zarobljene u sobi pravougaonog oblika. U njenom snu, kraj sobe je bio blokiran sa nekoliko drvenih dasaka i deca su pokušala da se popnu na njih i spase se.

Još jedna gospođa, S.B. iz Londona, tvrdila je da je nedelju dana pre nesreće sanjala školu pored brda, lavinu i decu koja ginu. I tu nije bio kraj ovoj listi.

Verovanje da se budućnost može videti u snu je iznenađujuće uobičajeno, a najnovija istraživanja pokazuju da je oko trećina populacije bar jednom doživela ovaj fenomen.

Abraham Linkoln je navodno sanjao atentat dve nedelje pre nego što je ubijen, Mark Tven je opisao san u kome je video leš svog brata kovčegu samo par nedelja pre nego što je poginuo u eksploziji, a Čarls Dikens je sanjao o ženi u crvenom pod imenom gospođica Napije baš pre nego što ga je posetila devojka koja je nosila crveni šal i predstavila se kao gospođica Napije.

Šta bi moglo da objasni ove neverovatne događaje? Da li ljudi stvarno mogu da nagoveste da će se izvesne stvari desiti?

Skoro svi sanjamo u boji. Iako su neki snovi bizarni, mnogi uključuju svakodnevne poslove kao što su pranje veša, popunjavanje formulara ili usisavanje. Ukoliko sednete pored nekog ko spava i tiho svirate muziku, osvetlite mu lice ili ga blago poprskajte vodom i on verovatno će uključiti ovaj stimulans u svoje snove.

Ipak, možda je najvažnije otkriće da sanjate mnogo više snova nego što mislite. Naučnici koji proučavaju san su otkrili da u proseku sanjamo 4 sna svake noći. Oni se dešavaju na približno svakih 90 minuta, a svaki traje oko 20 minuta. Kada se probudimo zaboravljamo veliku većinu ovih „epizoda” , i mislimo da smo sanjali mnogo manje nego što zapravo jesmo. Jedini izuzetak se dešava kada se probudite tokom sna. Kada se ovo desi, obično ćete se setiti suštine sna ili nekih specifičnih delova, ali, ukoliko nije posebno potresan, obićno ćete brzo sve zaboraviti. Međutim, postoji niz okolnosti koje mogu u velikoj meri da povećaju verovatnoću da se setite ovih snova. U procesu sličnom asocijacijama, događaji posle buđenja mogu da pokrenu sećanje. Imate mnogo snova i uglavnom oni nemaju neku povezanost sa onim što se dešava u stvarnom životu pa ih brzo zaboravljate.

Ali, povremeno će poneki san odgovarati realnosti. Kada se ovo jednom desi, odjednom je lako setiti se sna i ubediti sebe da ste magično predvideli budućnost. U stvarnosti, na delu su jednostavno zakoni verovatnoće. Ova teorija takođe pomaže da se objasne prilično zanimljive karakteristike proročkog sna. Većina predskazanja podrazumeva veliku količinu strahote i tuge , osobe koje redovno predviđaju ubistva svetskih vođa, sahrane najbliskijih prijatelja, vide avione koji se ruše i zemlje koje zahvata rat. Ljudi se retko sećaju da su predvideli budućnost sanjajući neki beskrajno srećan dan venčanja ili unapređenja na poslu.

Naučnici koji proučavaju snove su otkrili da je oko 80 % snova veoma potresno i povezano sa negativnim događajima. Zbog ovoga, loše vesti su nešto što će mnogo lakše pokrenuti sećanje na snove, što objašnjava zašto je toliko proročkih snova povezano sa smrću i katastrofama. Naravno, oni koji veruju u paranormalno će možda tvrditi da postoje primeri kada ljudi prethodno ispričaju svojim prijateljima i porodici o snu, ili ga opišu u dnevniku, a potom shvate da se poklapa sa predstojećim događajima.



Krajem 60-tih godna prošlog veka istraživači su otkrili da sadržaj naših snova nije samo pod uticajem događaja iz našeg okruženja, već često odražava nešto što nas muči. Ovo objašnjava jedan od najpotresnijih primera navodnih predviđanja katastrofe u Aberfanu. Rekli smo da je jedna od devojčica koja je kasnije stradala u nesreći ispričala roditeljima kako je sanjala kako „nešto crno“ prekriva školu i da je više nema.

Godinama pre nesreće lokalne vlasti su sa razlogom izrazile zabrinutost zbog smeštanja velikih količina zemlje iz rudnika na brdu, ali oni koji su upravljali rudnikom su ih ignosrisali. Ali šta je sa još 23 slučaja u kojima su ljudi izneli dokaze da su opisali san pre nego što se tragedija desila, a nije imao nikakve veze sa njihovim mislima ili brigama.

Da bismo shvatili ovo, treba da se udaljimo od nauke o snovima i okrenemo se tvrdoglavoj statistici. Prvo, hajde da uzmemo jednu osobu X za primer i pretpostavimo neke stvari o njoj. Ona sanja svake noći od 15 do 75 godine. Godina ima 365 dana, tako da je X u tih 60 godina imala 21900 noći u kojima je sanjala. Takođe, pretpostavimo da će se događaj kao što je nesreća u Aberfanu desiti samo jednom u generaciji, i to bilo kog dana.

Sada, pretpostavimo da će se X sećati samo snova o strašnim događajima koji mogu da se dovedu u vezu sa tragedijama kakve se dešavaju samo jednom u životu. Šanse da X ima svoj „katastrofični san“ noć pre same tragedije je 22000 : 1. Ipak, sada dolazi pomalo čudni deo. Godine 1960. bilo je oko 45 miliona ljudi u Britaniji, a očekuje se da jedna osoba na svakih 22000, ili približno 2000 ljudi ima ovo neverovatno iskustvo u svakoj generaciji. Ovo je princip poznat kao Zakon velikih brojeva i pokazuje da se neobični događaji mogu desiti kada postoji mnogo prilika za to.

Ovaj primer razmatra samo ljude koji su sanjali o Aberfanu. U stvarnosti, nesreće u svetu se dešavaju svakodnevno. Avionske nesreće, cunami, atentati, serijske ubice, zemljotresi, kidnapovanja, teroristički napadi itd. Pošto ljudi mnogo češće sanjaju ovakve stvari, brojke se brzo množe i očigledna proročanstva su neizbežna.



B92