Beogradski zoološki vrt kroz vreme

Beogradski zoološki vrt nastao je davne 1936. godine. Osnovao ga je tadašnji gradonačelnik, industrijalac, gospodin Vlada Ilić.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Te prve godine, kada je formiran, zauzimao je prostor od 3,6 hektara da bi, vrlo brzo, bio proširen na sedam, a zatim, izgradnjom restorana Kalemegdanska terasa i pripajanjem jednog dela Donjeg grada Vrtu, čak na nešto više od 14 hektara. Danas, nažalost, obuhvata znatno manju površinu, od približno 6,5 hektara.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vrt je smešten na Malom Kalemegdanu , u okviru prostora Beogradske tvrđave, najznačajnijeg kulturno istorijskog spomenika grada. Po svom mestu jedinstven je u svetu i, mada nevelik, uvek je bio zanimljiv ne samo po životinjskim vrtsma koje se u njemu nalaze, nego i po svom specifičnom fizičkom okviru i arhitekturi.

Rešenje Zoološkog vrta iz 1936. godine urađeno je kao jedinstvena celina u urbanističkom i arhitektonskom smislu. Projektovao ga je inženjer Aleksandar Krstić, inače tvorac niza objekata i parkova tadašnjeg Beograda.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ideja o osnivanju zoološkog vrta u Beogradu, i to na prostoru na kojem se danas nalazi, datira još iz vremena od pre Prvog svetskog rata, o čemu svedoči govor Živojina Đorđevića, profesora Beogradskog univerziteta, održan na svečanom otvaranju Zoološkog vrta u Beogradu 12. jula 1936. godine, a objavljen u osmom broju Beogradskih opštinskih novina 1936. godine.

Gospodin Vlada Ilić, predsednik Gradse opštine“Još pre Svetskog rata pomišljalo se na zoološki vrt u prestonici, u Beogradu. Mnoge preče potrebe sprečavale su ostvarenje ove kulturne zamisli, a naročito vojni posed tvrđave Beograda, koji je tada bio na granici i najveći garnizon u zemlji.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naglo povećanje Beograda posle rata, i njegova smanjena vojnička uloga sada kao gradau srcu zemlje, omogućile su ponovo isticanje ideje o zoološkom vrtu na Kalemegdanu i jednom delu grada, koji vojska sada napušta. Ja sam i pre, a naročito posle Svetskog rata iznosio ideju da se zoološki vrt što pre ostvari u Beogradu, i to baš na mestu na kome ga sada vidimo, jer bi još dugo čekali njegovo ostvarenje van Beograda u Topčideru ili još dalje, kako se nekad isticalo.

Neposredna okolina Beograda još ne nudi uslove za otvaranje zoološkog vrta, kao ni za mnoge druge ustanove od primordijalne vrednosti za jedan veliki grad. Praktičnije je, i ako hoćemo i estetičnije, da se na padinama Kalemegdana, u neposrednoj blizini Dunava, iskoriste kako te padine, tako i profili napuštene Tvrđave koji se, nešto preuređeni, idealno mogu upotrebiti za smeštaj životinja po sistemu Hagenbeka, tj. da se životinje drže što manje u kavezima, već da se što više drže kao u slobodnoj prirodi. Strme padine gradskih profila omogućavaju vodeni tok i izgradnju bazena za veće životinje, kao i za barske tice u takvoj razmeri i tako estetski, da bi na tome mogli pozavideti najbolje uređeni, stari zoološki vrtovi koji su većinom u ravnici.”

Više puta odlagana za bolja vremena i stavljena ad acta, ideja o osnivanju zoološkog vrta ipak je zaživela na osnovu predloga tadašnjeg predsednika Gradske opštine, gospodina Vlade Ilića, podnesenog Gradskom poglavarstvu Beograda, pod brojem 17898, 16. maja 1935. godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Već narednog dana, 17. maja, Gradsko veće je na svojoj sednici u celosti usvojilo predlog predsednika Gradske opštine o osnivanju zoološkog vrta u Beogradu i donelo izvršnu odluku: Da se pristupi osnivanju zoološkog vrta - rasadnika u Beogradu na prostoru koji se nalazi između gradskih zidina, na padini Malog Kalemegdana. Organizacijom ovog vrta - kaže se u odlucu - rukovodiće zajedno šef veterinarskog otseka i šef Otseka za parkove i spremiti potrebne pravilnike za njegovu organizaciju i održavanje.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Početak radova na uređenju zoološkog vrta u Donjem gradu, na prostoru koji se nekad zvao Zerek i služio kao smetlište malog naselja, predstavljao je veliki događaj za stanovnike glavnog grada koji su skoro svakodnevno dolazili da posmatraju kako radovi napreduju, sa nestrpljenjem očekujući dan svečanog otvaranja. I on je, napokon, došao.

O svečanom otvaranju Zoološkog vrta u Beogradu, te daleke 1936. godine, i o tome šta je taj čin značio za grad i beograđane, Beogradske opštinske novine pišu:

[You must be registered and logged in to see this image.]

“Opština grada Beograda otvorila je na dan 12. jula, na svečan način, svoj Zoološki vrt. Na taj način Beograd je i u tome pogledu stupio u red naprednih evropskih gradova i zadovoljio jednu kulturno vaspitnu i zabavnu potrebu svojih građana.
Svečano otvaranje direktno je prenosio Radio Beograd, a na Kalemegdanu su se tog dana okupile brojne ugledne zvanice, diplomatski predstavnici, predstavnici vlasti i raznih ustanova.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bili su tu: Izaslanik NJ.B. Kralja, kapetan I klase gospodin Milan Prosen, ministar vojske i mornarice, armijski general gospodin Ljubomir Marić sa gospođom, ministar prosvete gospodin Dobrivoje Stošović, predsednik Senata, gospodin Ljubomir Tomašić, bugarski poslanik na našem Dvoru, gospodin dr Dečko Karadžov, austrijski poslanik, gospodin Plenis, savetnik francuskog poslanstva, gospodin Žan Rivijer, upravnik Vojne intendantske akademije, brigadni general, gospodin Stevan Pešić, predsednik Velikog vojnog suda, divizijski general, gospodin Joca Jovanović, u ime Komadanta grada Beograda major gospodin Vojin Đorđević i ordonans oficir, kapetan I klase gospodin Miodrag Palošević, upravnik Zoološkog vrta u Zagrebu, gospodin Dragutin Canki, bivši predsednik Beogradske opštine gospodin Kosta Glavinić, profesor Univerziteta gospodin Živojin Đorđević i mnogi ugledni Beograđani.”

Govor tadašnjeg predsednika Beogradske opštine, Vlade Ilića, čoveka koji je ideju o osnivanju Vrta sproveo u delo i koji je za Beogradski zoološki vrt mnogo uradio, Beogradske opštinske novine prenose u celini. Evo nekoliko najinteresantnijih segmenata:
“ U nizu svojih mnogostrukih zadataka, Opština ima i zadatak da svojim delovanjem doprinosi i vaspitnom napretku svoga stanovništva. I mi danas otvaramo jednu takvu vaspitnu ustanovu Opštine grada Beograda, koja svojim uređenjem treba da posluži upoznavanju našeg sveta sa bogatstvom i raznolikošću kako naše domaće faune isto tako i sa životinjama drugih zemalja, koje inače u retkim prilikama mogu da upoznadu.

Ovaj Vrt treba da posluži, na prvom mestu tom vaspitnom cilju i da naročito našoj školskoj mladeži bude kao jedna živa knjiga iz koje će se ona upoznavati sa životinjskim carstvom. Ovaj Vrt treba da kod našeg sveta širi onu ljubav prema životinjama, koja se propagira u celom svetu i koja za krajnji rezultat ima stvaranje preduslova za zaštitu životinja i humano ophođenje prema njima. Prestiž Beograda, prestonice velike Jugoslavije, iziskivao je da se sa početkom izgradnje ove ustanove više ne odlaže.

Ovaj današnji čin u stvari je jedan skroman početak u razvoju Zoološkog vrta Opštine grada Beograda. Uostalom, svi su gradovi pri osnivanju ovakvih ustanova počinjali skromno. Zagreb je , na primer, počeo pre desetak godina sa svega nekoliko životinja, a znamo da se ta ustanova danas razvila u jedan velelepni Vrt koji budi veliko interesovanje ne samo domaćih već i stranaca.

Dalja izgradnja našeg Zoološkog vrta zavisiće u najvećoj meri od razumevanja i ljubavi na koju on bude naišao kod našeg građanstva. Prema dosadašnjim rezultatima možemo sa sigurnošću tvrditi da je naš Zoološki vrt već stekao ljubav naših građana, što najbolje dokazuju mnogobrojni prilozi u životinjama koje je dobio”

Spisak darodavalaca Zoološkom vrtu

Spisak darodavalaca je podugačak I interesantan. Zabeleženo je da su poklonili:“ Francuska vlada- antilopu, pantera,bivola, zebua, tri makakia, muflona, mangabeja, krunskog ždrala, marabua i pelikana; Gospođa Augusta M. Stojadinovića-par belih medveda;

Gospođa Olga V. Ilića- dva lava i jedan par pauna; direkcija Dvorskih lovišta-100 barskih ptica; direkcija bioskopa Kasina-jednu lavicu; direkcija cirkusa Rebernik (koji je tih dana boravio u prestonici)- jednu četvorogodišnju lavicu po imenu Sumba, koja je ujedno i bila prva poklonjena životinja; Šumska uprava Kotor Varoš-jednog medveda; Dvorski živinar-jednog srndaća; gospodin Pavle Malinovski-dve srne;

Episkopija Šabačka-jednu srnu, gospodin Milorad Petrović-jazavca; Vlastelinstvo kneza Odeskalki-jednu košutu i pet fazana; Poljoprivredna škola Banjaluka-jednog jelena; gospodin Dragomir Lazović-jednu vučicu; gospodin Gedeon Dunđerski-jednu bivolicu; gospođa Katarina Čohadžić-vevericu; gospodin Svetozar Ilić, Karlovac-jednu vučicu; gospodin Stevan Pešić-jednu lisicu;

gospodin A. Stanojević, Veles-dva vučića; gospodin Artur Pađen, brčko-jednu majmunicu; Šumska uprava, Koršumlija-jednog srndaća; gospođa Sofija Pavlović-jednu buljinu; gospodin A. Feodosijev-jednu buljinu; gospođa Marija Stefanović-jednu buljinu; gospodin Branko Kojin-jednu jarebicu; gospodin Žarko Peruničić-jednu lisku; gospodin Popović-dva orla; braća Krnjačić-jednog orla; gospodin Panta Šurbanović-jednog orla; gospodin Vasa Ermodenko-jednog orla; gospodin Dobrivoje Đorđević-jednog orla; gospođa Rada Petrović-jednu paunicu, dva fazana i četiri para papagaja; gospodin Sotirović-jedan par papagaja; Lovačko udruženje iz Dubrovnika-četiri ptice pevačice; gospođa Danica Jovanović-jednu rodu; gospodin Gara Stamenković-jednu rodu; gospodin Časlav Đukanović-jednu rodu; gospodin Todorović-jednog fazana; gospodin marković- četiri fazana....“ Na spisku se nalazi još mnogo imena i još mnogo zanimljivih poklona.

Zabeleženo je između ostalog, da je inženjer Aleksandar Krstić, povodom rođenja svog sina Mirka, Brt i decu beograda darovao vrednim poklonima-pravim nilskim konjem, legendarnim Bucom, koga je kupio vlastitim parama. Žirafe iz istočne Afrike, nabavila je Nj.V. kraljica Marija. Prvog tigra poklonila je novinska kuća Politika, ženku partnera, po imenu Suvaj, miljenicu izvese grofice iz Pariza, darivao je Pariski Zoološki vrt, a lavicu Olgu, koja je već u septembru donela na svet četiri mlada, zagrebački Vrt.

I svi ugledniji beogradski trgovci i privrednici kupili su po jednu životinju i na taj način dopineli bogaćenju zbirke Zoološkog vrta.


zivotinje.

Veliki planovi za Vrt dobre nade

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na dan otvaranja Vrt se mogao pohvaliti sa 83 sisara i 306 ptica. Do kraja godine, dakle od jula do decembra 1936, taj broj se znatno povecao i iznosio je 123 sisara i 597 ptica.

U govoru na svecanosti otvaranja profesor Živojin Ðordevic je istakao šta je u novootvorenom Vrtu vec uradeno, ali je govorio i o onome što je tek u planu:“Iako ovo što je dosad uradeno predstavlja tek jedan deo onoga što ce se još uraditi, ipak je dovoljno da privuce pažnju i starijih, ozbiljnijih lica, bar za dva sata.
Uostalom, i ostali zoološki vrtovi u Evropi i Aziji nisu odjednom postali, vec su se postupno razvijali, pa ce tako biti i sa našim Vrtom. Glavno je da ga sad imamo i on ce biti osnova oko koje ce se dalje izgradivati.
Za taj dalji rad, svi potrebni uslovi dati su: i velicina terena (sedam hektara) i njegova raznolikost, a ne monotonost kakve bi bilo da je u ravnici, i dovoljna kolicina vode za održavanje cistoce, i blizina Dunava za sliv kanala i održavanje celog parka u cistoci, i najzad, njegov periferni položaj otvoren prirodnom provetravanju.
U planu su za prve dalje radove: izgradivanje akvarija kako za slatkovodne, tako i za morske životinje.
Dalje, terapija za vece i manje, egzoticne i domace gmizavce i vodozemce, a narocito insektarija, koji su u poslednje vreme sa olakšanim dobijanjem ekzota postigli velike uspehe, prikazivanjem klasicnih primera simpaticnog bojenja mimikrija i drugog.Osnivanje ovog Vrta bilo je od pocetka srecne ruke, kako idejno, tako i tehnicki.
Moj predlog podnesen je prošle godine opštinskom vecu, naišao je na topli prijem i razumevanje g. Ilica, kako i celokupnog opštinskog veca, i njima izjavljujem ne samo zahvalnost na brzom rešenju, takoreci za 24 sata, vec im ukazujem i na zadovoljstvo, koje treba da osecaju, što su u delo priveli jednu tako kulturnu ustanovu, za koju prethodne uprave nisu poazale takvo razumevanje.
Gospodinu Vladi Ilicu, predsedniku, može se cestitati na velikoj zauzimljivosti sa kojom je sproveo ovo delo, darujuci još i prve stanovnike ovom Vrtu.”

Uloga Zoološkog vrta

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pitanje koje se, izgleda, postavljalo kroz istoriju, dakle i te daleke 1936. godine, jeste ono koje se odnosi na opravdanost osnivanja i postojanja zooloških vrtova.

Da bi javnost uverio u neophodnost takvih ustanova i u njihov značaj za društvo u celini, tadašnji direktor Zagrebackog zoološkog vrta, Dragutin Canki, u svom govoru na svecanom otvaranju Vrta u Beogradu istakao je sledece:

“Sva kulturna središta država po svijetu imadu zoološke vrtove. Zoološki vrt je kulturna institucija koja privlači sve narodne slojeve, od djeteta do animalnog psihologa i umjetnika. U kulturnom i uzgojnom pogledu vrši veliku zadacu, pogotovo u gradu, u kojem ima raznih škola. Mnogo toga što učenici uče teoreticki u školama mogu u zoološkom vrtu vidjeti na živim objektima. U zoološkom vrtu proširuje se i upotpunjuje znanje stečeno u školama, jer u dobro uredenom zoološkom vrtu vide učenici najedamput životinje sa svih strana svijeta.

Možda ce netko s nepravdom prigodovati, da je zoološki vrt luksuz, da se podiže iz obijesti ili nekog običaja. Možda ce nepravo netko tvrditi, da briga za zoološki vrt znaci nebrigu za sirotinju. Ali naprotiv je istina da ova briga za zoološki vrt znaci brigu za sirotinju. Jer, ne živi sirotinja samo od kruha, i ako u prvom redu živi od kruha. Ona živi i od viših moralnih osjecaja. Zoološki vrt znaci ljubav prema zajednici svih živih stvorova - mi moramo biti dobri prema svakom živom bicu - i onaj koji je dobar prema životinjama može biti dobar i čovjeku.

Zoološki vrt potreban je baš tako kao što su potrebne školske ustanove, muzeji i druge kulturne i naucne institucije. Zato Zoološki vrt ne smije biti menažerija, da se posjetiocisamo zabavljaju, vec treba da služi u prvome redu za pouku kao uzgojno - naucna institucija. Zoološki vrt je za zornu obuku školeske omladine uzgojno - poucno, umjetnicko i narodno naucno obrazovanje. Poznato je da imade omladine koja svaku životinju u prirodi susreće neprijateljski, pa je progoni i ubija a da prvo ne zna zašto to čini. Eto, škola nija ulila dovoljno znanja za ozirnost prema svakome živom biću, nije dovoljno razbudila eticku svijest, nije dovoljno oplemenila našu cud da cinimo zlo, a mnoge su životinje nedužne i od koristi baš covjeku i njegovom gospodarstvu u životnoj zajednici. Baš tu sliku steci ce mladež u bližem poznavanju živih bica u zoološkom vrtu, kad vidi kako se ovdje najprijateljskije i najobzirnije postupa sa najkrvožednijim životinjama.”

Svoja razmišljanja o novootvorenom Vrtu u Beogradskim opštinskim novinama izneo je i inžinjer Aleksandar Krstic, tadašnji šef Odseka za parkove,prvi v.d upravnika Beogradskog zoološkog vrta i tvorac najvećeg broja objekata u njemu :

,,Otvaranjem Gradskog zoološkog vrta Prestonička opština se obogaćuje sa jednom ustanovom koja je poučna, a istovremeno i zabavna. U nizu mnogih komunalnih zadataka i staranja, Opština beogradska smatra vaspitno-poučno delanje kao svoju osobitu dužnost. I zaista, ovaj novootvoreni Vrtic treba da služi posetiocima kao živa knjiga iz koje će se, specijalno školska mladež, upoznati na najbolji način sa životinjskim carstvom.

Upoznati životinju znači - zavoleti je. Prema tome, ovaj vrt treba da služi kao rasadnik ljubavi prema životinjama, što u krajnjoj liniji stvara najbolji preduslov za njihovu zaštitu i milosrdnije ophođenje. To su, uostalom, osobine na koje se kod kulturnih naroda mnogo polaže. Najzad, pored egzoticnih životinja, u Vrtu ce narocito biti zastupljene sve domaće vrste životinjskog carstva. Na taj način ce vršiti propagandu reprezentujući bogatstvo faune pojedinih naših krajeva...

Tako ce Beogradski zoološki vrt imati značaja i sa gledišta turisticko-kulturnog.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Današnje stanje Vrta ne predstavlja ništa više nego jedan skroman, ali vrlo uspeo početak. Ali, Opština ne misli zaustaviti se na ovome što je do sada izgradeno, vec će se odmah produžiti sa daljim radovima, i to popunjavanjem kolekcija životinja, kao i proširenjem Vrta. Pomišlja se i na uređenje jednog specijalnog decjeg zoo-vrta, gde ce biti smešten sav životinjski podmladak, koji i inace treba da bude izolovan. Osim toga, u okviru vrta bice uredeno i jedno decje igralište sa zabavnim i gimnastickim spravama, malom plažom za kupanje i sunčanje dece. Isto tako jedan veliki prostor biće rezervisan za decu - za jahanje raznih životinja...

Na jednoj od postojecih terasa, sa veličanstvenim vidikom, izgradiće se jedna restauracija, opet u okviru Vrta, tako da posetilac posle razgledanja životinja može da se odmori i osveži, a pomišlja se i na zavođenje radio-muzike. U projektu su nastambe za krupne životinje i zverad, kao i akvarijumi i terarijumi.’’

Objašnjavajuci zbog cega se Opština opredelila da Zooloski vrt locira baš na Kalemegdanu, inženjer Krstic kaže :

,,Izabrano mesto koje je, uzgred budi rečeno, usled bliskosti veoma pristupacno, što je glavni uslov za prosperitet Zoo-vrta, pruža neverovatne mogućnosti za orginalnu i jeftinu obradu. Tu vec postoje podzemne instalacije: vodovod, kanalizacija i dr. tako da nije bilo potrebno većih investicija. Sasvim bi bila drukcija situacija da smo išli negde izvan Beograda.

Topografski teren isto tako pruža mogucnost za prirodan tok vode, pa čak i njen dekorativni pad. Profil prvog fortifikacionog rova pružio nam je priliku da u njemu napravimo nekoliko životinjskih naseobina sa vodom, i po sistemu Hagenbek, i to: sa 10-15 puta manje izdataka, nego što bi bilo potrebno u normalnim prilikama.’’

Koliko je interesovanje kod Beograđana bilo za novootvoreni Vrt, najbolje svedoči prvi dan rada sa publikom koja je, kako piše Politika, 14. jula 1936. godine, u nedelju posle podne prosto preplavila staze. Ne računajući na onu publiku koja je ujutru prisustvovala svečanom otvaranju Zoološkog vrta, samo od četiri do sedam sati prošlo je izmedu kaveza sa životinjama 3.214 lica. Od tog broja najviše je bilo radnika i činovnika sa porodicama. Samo dece je bilo tri stotine...

Ubrzo po otvaranju Beogradski zoološki vrt je postao jedno od najomiljenijih mesta na koje su Beograđani dolazili. Kako arhivski podaci kažu, kroz njegove kapije je tokom 1936. godine prošlo 151.108 posetilaca, naredne 1937. godine taj broj se popeo na 395.490, a 1938. godine na čak 410.407 posetilaca.

Obogaćivanje zoološke zbirke

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zoološka zbirka je iz dana u dan obogaćivana. Početkom marta 1937. godine, kao poklon Zoološkog vrta iz Budimpešte, u Beograd su stigli: lav, dve lavice, bizon i gnu, a samo nekoliko dana kasnije i tri jednomesečna mečeta, uhvaćena na planini Grmeč, dar gospodina Vsevolda Tregubova, inženjera iz šumske uprave u Potočici.

Prvih dana maja, iste godine, Vrt je dobio tigra sa Sumatre i par mladih pelikana, dok je krajem meseca, kako piše politika 29. maja 1937, kupljeno više od 20 novih životinja.

“U Zoološkom vrtu na Kalimegdanu vrše se velike pripreme za smeštaj novih životinja, koje ce doci u najskorije vreme. Posetioci ce iduceg meseca zateci Zoološki vrt vrlo izmenjen. Mnogi njihovi dosadašnji ljubimci promenili su svoja mestada bi ih ustupili drugima. Na mestu za kamile izgraduje se smestište za jednog lepog bengalskog tigra a kamile dobijaju nove staje. Za njih se podiže citav africki pejzaž.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U kavezu, u kome je do juče boravila lavica, sada se nalazi hijena koju je Zoološki vrt ovih dana kupio. To je jedan lep primerak mužjaka. Zove se Moric. Zajedno sa Moricom stigao je i jedan lep majmun-pavijan. On je već osvojio simpatije publike. U najskorije vreme biće Zoološki vrt obogaćen jednimm krunastim majmunom, koji je već kupljen. Veliko iznenađenje za posetioce biće jedan veliki šimpanza, koji dolazi u junu mesecu.

Beli medved dobiće još jednu damu, pošto je on u neku ruku mnogoženac, kao i lav. Tako će imati prilike, ako se ženke ne budu slagale, da sudi po ceo dan njihove sporove. Lav je već dava dana na muci od Olgice, koja je ljubomorna na novu mladu lavicu. Čak joj ne da ni da jede, a preksinoć je prodrmala malo za vrat. Gnu će, takođe, dobiti dve ženke. One kao i većina novih životinja, dolaze iz Pešte, kupljene su u tamošnjem zoološkom vrtu.

Da bi bolje upotpunila Zoološku baštu, za koju se publika sve više zanima, nabavila je Opština i jednog velikog leoparda, dve dvogrbe kamile, jedan par divljih tibetanskih ovaca, antilope elen i oriks jedan par svinjskih jelena (tako se zovu zato što liče na svinje po svojoj njušci) i jedan par nutrija. Zatim, kupljen je i jedan nandu, a biće nabavljene i vidre.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Drugi svetski rat

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prve nemačke bombe koje su pale na Beograd porušile su kaveze i ograde u Zoološkom vrtu i pobile većinu mesoždera. Da se preostale životinje ne bi razbežale po gradu, čuvari su bili prinuđeni da mnoge poubijaju. Već tom prilikom zbirka je desetkovana. Nojevi su viđeni na Terazijama, a gladni majmuni su upadali u kuće u potrazi za hranom. Mnoge životinje su od naglog zahlađenja dobile zapaljenje pluća i uginule.

Naredno, savezničko bombardovanje, nanelo je posebno težak udarac Zoološkom vrtu. Ne samo da su uništeni prostori za smeštaj životinja i same životinje, već je bilo i ljudskih žrtava. Tog 16. aprila 1944. godine, na svom radnom mestu, poginuli su radnici Zoološkog vrta: Petrija Čabrajac, Stevan Horvaćanin, Mirko Kiso, Mile Malić i Boža Svetalica.

Vrhunac uništenja stanovnika Zoološkog vrta nastao je kada je nemačka vojska ušla u grad. Tokom borbi za oslobođenje Beogrrada Nemci su bili ušančeni u samom Zoološkom vrtu, gde im je bio jedan od položaja. Tom prilikom pobili su mnogo životinja da bi se prehranili (srne, guske,patke) a neke i iz čiste obesti, kao na primer bele medvede. Po njihovom odstupanju nađeni su mrtvi: dva bela medveda, dva bizona i dve zebre. Stradalo je i mnogo drugih životinja i ptica.

Period okupacije svakako je bio najteže razdoblje u istoriji Zoološkog vrta. Uprava je činila sve da novim primercima nadomesti životinjski fond, međutim, to joj nije polazilo zarukom ne samo zbog nedostatka sredstava, već i zbog neviđene torture beogradske policije nad radnicima Vrta. Naime, u to vreme u Zoološkom vrtu je bio zaposlen i majstor za izradu kaveza, Bora Marković, kasnije narodni heroj, koga je policija stalno progonila tako da je zbog njega i rad i živvot ostalih radnika  bio neprestano na udaru okupatora i policije.

Na čelu Zoološkog vrta tada se nalazio Miodrag Savković, predratni zamenik Aleksandra Kostića, veliki zaljubljenik u Vrt i njegove stanovnike, strog i preduzimljiv direktor. Međutim, na tom mestu Stavković je proveo samo četiri godine. Smutno poratno vreme surovo se poigralo sa njegovom sudbinom. Godine 1944. on je bez obrazloženja i prave optužbe, uhapšen. Nakon dužeg vremena provedenog u zatvoru lišen je života, a da porodica nikada nije saznala ni mesto, ni razlog, ni način njegove smrti.

Nažalost, malo je pisanih podataka koji govore o dešavanjima u Beogradskom zoološkom vrtu tokom ratnih godina, tako da se, kada je reč o tom periodu, uglavnom možemo osloniti na sećanja naših sugrađana.

Po kazivanju, sada već pokojne Danke Savković Gligorić, žene poznatog šahoskog velemajstora Svetozara Gligorića, a kćerke upravnika Vrta Miodraga Savkovića, koja je doživela bombardovanje upravo u Zoološkom vrtu, gde je sa roditeljima stanovala, najslikovitije možemo dočarati te dane.

Nemci su gađali fabriku vojne odeće (kasnije Beoko) međutim, nijedna bomba nije pala na tu fabriku, već su sve završile u Zoološkom vrtu. Stanari iz okolnih zgrada naivno su verovali da Vrt neće biti meta pa su listom prihvatili da tu nađu utočište, ali bombe su nekontrolisano padale baš po Zoološkom vrtu. U pećini u kojoj se danas nalaze zebre i antilope izginulo je mnogo ljudi, jer je jedna bomba pala upravo tu, probila ploču i odnela bezbroj života.

Prisećajući se tih strašnih trenutaka, gospođa Savković Gligorić pričala je da je gledala kako mnoge životinje, koje su bile u letnjim ispustima, pogođene bombama letele u vazduh. Najmučniji prizor, prema njenim rečima , bio je kada je velika bomba pala u ispust sa slonovima, pravo na slonicu Luciju, miljenicu mališana, i kada su delovi tela tog kolosa među životinjama počeli da lete na sve strane.

Mnoge životinje su tada pobegle iz Vrta jer su njihovi kavezi bili razrušeni, ali većinu predatora i životinja koje su bile opasne za okolinu, zaposleni u Vrtu morali su da poubijaju da bi sprečili tragediju. Preživeli su samo retki primerci, među kojima su nilski konj Buca i aligator Muja.

Bombardovanje, rat i očeva pogibija učinili su da Dana Savković-Glogorić decenijama odbijala da kroči u Zoološki vrt. Uradila je to tek kada je na mesto direktora došao Vuk Bojović i to na njegovo uporno insistriranje.

Među šturim napisima o Zoološkom vrtu tokom ratnih godina, izdvaja se jedan glasovitog autora, bivšeg britanskog premijera, Vinstona Čerčila. U svomm čuvenom delu  "Drugi svetski rat", u odeljku Jugoslavija, pišući o šestoaprilskom bombardovanju  Beograda, Čerčil se osvrnuo na dešavanja u Beogradskom zoološkom vrtu i zabeležio sledeće:

" U jutro 6. aprila nad Beogradom su se pojavili nemački bombarderi. Leteći na smenu sa okupatorskih aerodroma u Rumuniji, oni su na jugoslovensku prestonicu izvršili metodičan napad koji je trajao tri dana. Ne strahujući od otpora, nemilosrdno su uništavali grad leteći iznad samih krovova. To je nazvano operacija "Kazna". Kada je najzad, 8. aprila zavladala tišina, po ulicama i pod ruševinama je ležalo preko sedamdeset hiljada mrtvih građana Beograda. Iz užasa dima i vatre pojavljivale su se izbezumljene zveri oslobođene iz svoojih razrušenih kaveza u zoološkom vrtu. Jedna ranjena roda je skakutala pored glavnog hotela, koji je predstavljao veliku buktinju. Jedan medved, ošamućen i ne shvatajući ništa, gegao se lagano i nezgrapno kroz taj pakao naniže ka Dunavu. To nije bio jedini medved koji ništa nije shvatao.Bila je sprovedena operacija Kazna"

Nakon Drugog svetskog rata u Zoo vrtu preživelo samo 70 životinja

Oslobođenje Beograda i završetak Drugog svetskog rata Zoološki vrt je dočekao bez direktora, jer je Miodrag Savković 1944. godine uhapšen, a nakon toga i ubijen. Arhivski dokumenti kažu da ga je zamenio profesor Ante Tadić, prvi posleratni upravnik ove isntitucije, koji se na tom mestu nalazio od 1945. godine do 1948. godine kada je, na sopstveni zahtev, penzionisan.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Posle Tadića rukovođenje Zoološkim vrtom preuzima učitelj Milorad Lazarević.
Neosporno je da su i Tadić i Lazarević imali težak zadatak. Vrt je, praktično, trebalo napraviti iz početka jer su tokom rata uništeni mnogi objekti, a životinjski fond je bio desetkovan.

Primera radi, godine 1945. u Zoološkom vrtu zatečeno je svega 70 životinja. Načinjena materijalna šteta procenjena je na oko šest miliona dinara.

Za rad na raščišćavanju ruševina i rekonstrukciju oštećenih kaveza angažovani su nemački ratni zarobljenici i sami radnici Zoološkog vrta. O tome piše Glas 4. septembra 1946. godine:

“ Prilikom bombardovanja 1941. godine Zoološki vrt je mnogo oštećen. Na samom terenu Zoološkog vrta bilo je mnogo rupčaga i bilo je potrebno dosta vremena i materijala za zatrpavanje istih, što je bilo neophodno da bi se moglo Vrtom prolaziti radi popravke ostalih oštećenih mesta. Porušene su zgrade, naročito majmunara i nekoliko štala. Prilično su bili oštećeni radnički stanovi iz Dušanove ulice.

Prve radove na opravci vršilo je samo osoblje Zoološkog vrta. Nazidan je oko Vrta zid sa ciglama iz Staroga grada, tako da je za taj rad utrošeno samo 15.000 dinara, dok bi državu koštao 140.000 dinara. Sami radnici su opravili vodovod i kanalizaciju u dužini od 207 metara. Zatim se pristupilo popravci kaveza, kućica, štala i bazena.”

A onda je Narodna vlada iz budžeta Obnove odobrila kredit u iznosu od milion i 300 hiljada dinara za obnovu i rekonstrukciju Zoološkog vrta i to osamsto hiljada za popravku objekata, a petsto hiljada za nabavku životinja, nameštaja i veterinarske biblioteke.

ZOO vrt posle oslobođenja

[You must be registered and logged in to see this image.]

Od novca iz budžeta, po ideji i na insistiranje direktora Tadića, opremljena je i jedna prostorija u upravnoj zgradi u kojoj su organizovana stručna, edukativna predavanja za srednjoškolce i posetioce Vrta, koja je kasnije služila za sastanke biološkog kružoka. U cilju ozelenjavanja i vraćanja Vrtu parkovskog izgleda, zasađeno je 700 mladih stabala.

Odmah posle oslobođenja uprava Zoološkog vrta obratila se građanima s molbom da pomognu u obnavljanju životinjskog fonda, a apelovala je na lovce da po šumama prirede hajku i lov i na taj način dođu do mnogih neophodnih primeraka. Odaziv je bio više nego dobar.

Poklonima sa svih strana – od građana, lovačkih udruženja, Ministarstva šuma i muzeja i organizovanim lovom na ptice u okolini Beograda i na Obedskoj bari – broj životinja se 1946. godine popeo na 89 sisara i 127 ptica.

„U pogledu životinja Vrt je takođe na putu skore i brze obnove – piše Politika u oktobru 1946. godine. U zadnje vreme dobio je veliki broj primeraka – većinom životinja naših krajeva, koje šalju građani sa svih federalnih jedinica kao poklon: srne, barske ptice, lešinare, poludivlje mačke i druge sitne životinje. Od egzotičnih životinja Vrt je dobio jednogrbu kamilu – poklon sofijske Zoološke bašte i tri nandu noja, stanovnike prostranih srednjoameričkih pampasa.“

A list Glas 1. juna 1947. godine još detaljnije izveštava o onima koji su pomogli Zoološkom vrtu da upotpuni svoju kolekciju:
„Naročito je vredno istaći da su pokloni Zoološkom vrtu, u životinjama, veoma česti. Svakako značajan i lep primer je poklon kolektiva matičnog broda Kozara – jedna mlada srna, koja je isporučena uz pismo: Osoblje matičnog broda Kozara u svom Nizvodnom putovanju na Savu, između Brčkog i Bosanske Rače, spaslo je iz vode jednu srnu. Kolektiv matičnog broda Kozara poklanja srnu Zoološkom vrtu u Beogradu.

Nedavno je Ministarstvo poljoprivrede Srbije poklonilo Vrtu, sa imanja Kosančić u Vojvodini, jednog jelena i košutu.

Ima još čitav niz lepih darova. Vladimir Vlatović, zemljoradnik sa Kosmaja, poklonio je jazavca, profesor Jelenko Mihailović poslao je vevericu, radnik – instalater Veljko Vajanović poklonio je sokola vetrušku, radnica Ranka Milenković donela je buljinu, Đorđe Nebrigić nameštenik, priložio je fazana, Dragan Barjaktarević pticu lisku.

Koliko je to bio mukotrpan period u istoriji Zoološkog vrta najbolje svedoče beleške tadašnjeg upravnika, profesora Ante Tadića, sabrane u Dnevnik rada koji je on uredno, svakodnevno, vodio od 6. januara 1948. godine, kada je predao dužnost novom upravniku – Miloradu Lazareviću.

Životinje umirale bez hrane, medvedi dočekali jesen budni i izgladneli

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dnevnik direktora Zoo vrta u periodu nakon Drugog svetskog rata - 1945. godina.

U zabelešci upisanoj pod datumom 5-14. jun 1945. godine Ante Tadić navodi:

- Pregledao sam više puta Zoološki vrt da se uverim šta je sve uništeno i kako osoblje radi. Uništeno je mnogo, osoblje radi požrtvovano. U prvom razgovoru sa drugom Brankom Maksimovićem, dato mi je do znanja da je preče izvršiti popravke na raznim zgradama nego u Zoološkom vrtu. Istog dana razgovarao sam sa predsednikkom Ratkovićem, video sam da on sve prepušta Maksimoiću.

Nekoliko dana kasnije, 17. juna, profesor Tadić piše:

-Predao predlog za obnovu Zoo vrta br. 14559 drugovima Mišiću, Ratkoviću i Maksimoviću. Mišić prepušta meni da sve izvršim, a on samo da primi na znanje. Ratković obećao da će se zauzeti za Vrt. Maksimović primio izveštaj na brzinu, i da ponovo dođem. Pri sastavljanju gornjih izveštaja svesrdno mi pomagali drugovi Velimir Petković, geometar i veterinar Branko Trbić.

13. jul:
- Bio kod druga Maksimovića. Iznenađuje se da mogu toliko da tražim za Zoološki vrt. Ostavio je loš utisak na mene svojim primedbama. On traže da se nabave životinje. A gde da ih smestim - primetih.

2. avgust:
- Od kako su donete ptice sa Obedske bare, dosta ih je uginulo, i to one koje su bile slabije. Ishrana u Zoo vrtu nije bila dovoljna. Stalno je dolazila u pitanje nabavka ribe : ili kasno jave da nema ribe ili sa Reve ne pošalju, pa se na pijaci više ne može nabaviti.

3. avgust:
- Danas mi je saopštio drug Petković da je Arsenijević naredio da se za Fifija i Bobija ne kupuje više mleko, jer su oba lavića debela. Upitavši veterinara Trbića za mišljenje, reče mi: - Lavićima prema starosti više nije potrebno mleko, ali pošto ne dobijaju redovno mesnatu hranu, jer je uvek nema, potrebno im je davati mleko i nadalje, da ne bi zakržljali od jednolične hrane a potrebno im je više različitih vitamina.

20. septembar:
- Ponovo urgirao za hranu životinja: mesnatu i zrnastu. Danas lavovi povratili meso jer pet dana nisu ništa jeli.

5. oktobar:
- Bio sa Petkovićem kod Veljkovića da konačno uredimo budžet. Dobio utisak da je Veljković vrlo ozbiljan čovek i pokazao je razumevanje za Zoo vrt. Reče nam da je bilo predloženo da se Zoološki vrt zatvori i ostave samo tri čuvara. Ipak je prevladalo mišljenje da to ne treba raditi, već samo smanjiti budžet.

10. oktobra:
- Drugu Titu poklonili malo meče - ispunjeno.

21. decembar:
- Medvedi još nisu spavali. Samo je mala Božana-Bula tri dana pokušavala da drema u decembru kada su bili najhladniji dani. Razlog što ostali medvedi nisu spavali je slaba ishrana preko leta i jeseni, nisu mogli stvoriti dovoljno masti i sala u sebi kao rezervnu hranu.

Zoološki vrt kao učionica

[You must be registered and logged in to see this image.]

Profesor Ante Tadić bio je ambiciozan i preduzimljiv direktor, vrstan intelektualac, koji je nastojao da instituciji ne čije je čelo došao vrati nekadašnji značaj, izgled i ugled, da je unapredi u svakom pogledu kako bi Beograd, poput drugih velikih svetskih prestonica , dobio Zoološki vrt kakav mu dolikuje.

Ideja mu je bila da Vrt podigne na nivo kulturno-edukativne ustanove i za što se zalagao tokom svih godina svog rada.

Insistirajući na tvrdnji da Zoološki vrt nije samo mesto za razonodu, već da treba da predstavlja nastavno-naučnu bazu, odmah po dolasku, već od septembra 1945. u prostorijama upravne zgrade počeo je da drži stručna predavanja, najpre radnicima Vrta da bi ih edukovao, a zatim zainteresovanim posetiocima, osnovcima, srednjoškolcima, studentima i profesorima.

Teme su bile različite: Šta su to zoološki vrtovi, Životinje pred početak zime, Zadaci zooloških vrtova u nastavi biologije, Ishrana životinja, Posmatranje zooloških vrtova sa ekološkog gledišta... a broj slušalaca je varirao od 18 do 106.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U želji da omasovi ova predavanja, profesor Tadić je u izjavama za štampu popularisao svoju ideju.

Tako Glas 17. aprila 1946. beleži sledeće:

" Treba zauvek da se izgubi zastareli pojam da je Zoološki vrt menažerija. On će postati predavaonica prirodnih nauka za đake svih srednjih škola u Beogradu. Kada dobije biblioteku , laboratoriju gde će se vršiti anatomski preseci i mikroskopska ispitivanja, akvarijume, terarijume, onda će studenti biologije, veterine, medicine i šumarstva moći i tu da dopunjuju svoja teoretska znanja. Osnovaće se i Klub mladih prirodnjaka, ne samo školovanih, već i za radnike koje prirodne nauke interesuju.”

Samo nekoliko meseci kasnije , 6. septembra 1946, Glas izveštava o tome kako je zaživela Tdićeva inicijativa:

“Upravnik Zoološkog vrta, profesor Ante Tadić, održao je nekoliko predavanja radi stručnog podizanja osoblja Zoološkog vrta. Desetini radnih grupa omladinaca, koji su došli da u slobodnim časovima povećaju svoje znanje zoologije, upravnik je održao nekoliko predavanja o biološkom posmatranju životinja.”

Hranioci zverova, razgovarli su sa mečkicom Mirjanom, češkali Pašu po čupavoj bradi, nilskog konja Bucu redovito milovali po debeloj koži i to nije bilo sve...

Milenko Marković, hranilac zverova, voli svoj poziv. On razgovara sa mečkicom Mirjanom hraneći je, dok mu ona drsko šapama pretura džepove da vidi da li u njima ne krije još neku poslasticu. Paša zatvara oči i prede od zadovoljstva dok mu čuvar češka čupavu bradu. Ceo Milenkov život vezan je za životinje. Pre rata je, bez žaljenja, odležao četiri meseca u zatvoru jer je udario čoveka koji mu je tukao psa. On je u Zoološkom vrtu od njegovog osnivanja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Najpopularnija životinja u Zoološkom vrtu je nilski konj. Buca je doveden iz Pešte, gde je u nastupu ljutine zadavio jednog čuvara. Sada je star oko devet godina, a u težini je prebacio nešto preko 2.000 kila. Ujutru, kada ga puste iz kućice, zagnjuri se u bazen i veselo se brčka. Njegov čuvar Milivoje Žunić ponosi se svojim pitomcem i tvrdi da on sve razume, iako ne zna da govori.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Svako jutro čuvar ga hrani senom, kukuruzom i povrćem, miluje ga po debeloj koži i češka po ogromnim ustima. To Buca naročito voli. Dva puta je samo pokušao da malo dočepa zubima svoga hranitelja, ali to je bila šala. Milivoje Žunić napisao je za zidne novine članak o životu nilskog konja i aligatora o kojima takođe vodi brigu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Statistički podaci kažu da je kroz njegove kapije 1946. Godine prošlo 254.439 građana. Dnevna poseta je ponekad premašivala i brojku od 10.000, što je upravu navelo na razmišljanje o potrebi teritorijalnog proširenja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zaseban deo Vrta čine higijeničari prirode. Orlovi lešinari, golubovi purpurnih nogu, mudre buljine, raskošni paunovi i barske ptice. Hraniteljska ptica je baba Marija Štibl, sestra Slovenka, koja je volela ptice odmalena kada je jela iz istog tanjira sa svojim petlićem kikirezom.

Nikola Mamula čuvao je nekada stoku u okolini Užica, a sada čuva lame nalik na gorde, ali priglupe dame crnih očiju, vitke srne i dostojanstvene staljingradske kamile, koje su videle propast i uskrsnuće herojskog grada. Nikola Mamula dobro poznaje životinje.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Proživeo je sa njima ceo vek. Plašljiva srna mu prilazi s poverenjem kao starom poznaniku, srndać Janko ga od šale bocka oštrim šiljcima svojih rogova. Bivolica se trapavo umiljava. Iako je ona Nikolina ljubimica, on pomalo izbegava njene nzgodno savijene rogove. Kaže da bi mu dovoljno bilo da ga bivolica samo malo potkači pod rebra. Muflon je veliki šaljivdžija. Poskakuj i gurka ogromnim rogovima svoga čuvara. To je naravno samo igra. Nikada ne bi životinje učinile nažao ljudima koji im posvećuju sav svoj život.

Upravo zahvaljujući tako predanom radu zaposlennih i zalaganju direktora Tadića, Beogradski zoološki vrt je ponovo postao jedno od najposećenijih mesta u gradu.

Spuštanje životinja na Dunav

“S obzirom na povećanje stanovništva Beograda i svakodnevne masovne posete iz unutrašnjosti, potrebno je da se Zoološki vrt proširi kako u pogledu prostranstva, tako i u pogledu raznovrsnosti životinja“ – piše Glas 7. Februara 1947.godine:

„ Prošireni vrt, koji bi se prema predlogu uprave prostirao do autostrade ispod Kalemegdana i prema kuli Nebojši, mogao bi da primi oko2.500 životinja. U razmeri sa zoološkom baštom u Moskvi koja ima 6.000 životinja, ovaj broj bio bi potreban da bi Vrt dobio svoj pravi značaj."

Ideju  o proširenju su, podržavale i gradske vlasti jer se Zoološki vrt našao među javnim ustanovama čije je proširenje bilo predviđeno Generalnim planom proširenja Beograda iz 1946. godine. O tome, takođe svedoči Glas navodeći sledeće:

„U vezi sa Generalnim planom proširenja Beograda treba da se prošire sve ustanove javnog karakera, među kojima i Zoološki  vrt. Zoološki vrt će se proširiti sve do Dunava. Od Dušanove ulice pa do Dunava zasadiće se šuma i tu će živeti životinje, a dovršiće se i radovi na izgradnji terena za jahanje. Ovaj teren služiće u zimskim danima za klizalište.

Povećanje teritorije Vrta automatski je nametalo i obavezu ozbiljnijeg obogaćivanja životinjskog fonda, nabavku retkih i egzotičnih primeraka i vrsta. Stoga je direktor Tadić inicirao uspostavljanje tesne saradnje Beogradskog zoološkog vrta sa ostalim vrstama u zemlji, a potom i sa onima u inostranstvu. Čak je od 23. do 25. oktobra 1947. godine, u Beogradu organizovao i sastanak upravnika svih jugoslovenskih vrtova kome su, kako saznajemo iz Dnevnika rada, prisustvovali: Dončevski Kiro- Skoplje, Marković Ljudevit – Zagreb, Novak Petar – Split, Rosi Marijo – Rijeka i Tadić Ante – Beograd. Predstavnici Dubrovnika, Ljubljane, Sarajeva i Ilidze tom prilikom nisu došli.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Glas piše i ovoj Tadićevoj inicijativi:

„Uprava Vrta uspostavila je vezu sa svim zoološkim vrtovima u zemlji, tako da će se kroz tu moći da izvrše zamene zooloških vrsta i Vrt će dobiti popunu u životinjama.

Bogradski zoološki vrt, u okviru te saradnje poslao je novoosnovanom zoološkom vrtu na Rijeci retke primerke paunova.Kako su radovi na uspostavljanju morskog saobraćaja završeni, te su putevi prema Aziji i Africi otvoreni, to je moguća nabavka i raznih vrsta tropskih životinj, majmuna, slonova, žirafa, zebri, carskih zmija, pigmejskih koza, američkih biona, naročitih vrsta  jelena, lama, pumi i ostalih. Potrebno je samo shvatiti potrebu i značaj ovakve bašte za Beograd pa će se radovi na proširenju Zoološkog vrta uspešno završiti.

“Zoološki vrt je polako dobijao obrise vrta kakav dolikuje glavnom gradu. Delovalo je da sve kreće uzlaznom putanjom, međutim, sasvim iznenada, prvih dana 1948. godine, profesor Tadić je, na sopstveni zahtev, penzionisan. Nigde u dokumentaciji nije pronađen neki zapis koji bi objasnio  šta ga je nateralo da donese takvu odluku."

Od 6. januara, 1948. godine rukovođenje Zoološkim vrtom preuzima učitelj Milorad Lazarević.

Nedostatak novca

Nažalost, nije ostalo mnogo novinskih tekstova koji svedoče o radu Vrta tokom te četiri godine Lazarevićevog upravljanja. Iz šturih podataka saznajemo da je interesovanje publike za Zoološki vrt i dalje bilo izuzetno veliko.

Uprava Vrta nastavila je započetu saradnju sa zoološkim vrtovima u Pragu i Parizu, kao i sa ostalim jugoslovenskim vrtovima. Planirane su nove nabavke i zamene životinja, ali nije izvesno šta je od planiranog i realizovano.

U tekstu objavljenom u listu Glas septembra 1950. godine piše:

" Pošto u našoj zemlji ima ptica koje se u svetu traže, Zoološki vrt u Beogradu je sklopio ugovor sa nekim vrtovima iz inostranstva da se isporuči veći broj belih roda, kojih kod nas ima dosta, i crnih, kojih ima samo u našoj zemlji te im je cena dosta visoka. U zamenu za njih dobićemo egzotične životinje koje nemamo. Za sada u Vrtu nema slonova, zebri, tigrova, antilopa i tako dalje...

Jugoslovenski zoološki vrtovi u Subotici, Rijeci, Bitolju, Skoplju, isto tako, vrše među sobom razmenu tako da će ubrzo Zoološki vrt u Beogradu nabaviti veći broj sisara i ptica kojih do sada nije imao.”

U tom periodu nedostatak novca javlja se kao problem broj jedan kada su u pitanju popravke i izgradnja novih objekata u Vrtu, ali i kada je u pitanju angažovanje radne snage. Glas u istom tekstu navodi sledeće:

“I pored zalaganja uprave Zoološkog vrta da izvrši opravku svih zverinjaka i krletki za nove životinje, radovi se sporo obavljaju, jer Zoološki vrt uglavnom vrši opravke iz svojih prihoda koje dobija od ulaznica. Ti prihodi su srazmerno mali kada se uzme u obzir da od toga nabavljaju životinje, isplaćuju službenike i kupuju seno. Staze i cvetne aleje u Vrtu nisu uređene. To je usked maog broja službenika koji ne mogu da posvršavaju sve poslove u Vrtu. Pored nadzora nad životinjama, oni donose hranu, a dobavljaju i razne životinje kojih ima u našoj državi. Zbog toga danas pioniri ne mogu da koriste za jahanje male ponije, jer nema službenika koji će voditi nadzor nad njima.”

[You must be registered and logged in to see this image.]

Samo tokom 1949. godine Vrt je obišlo 847.894 posetilaca. Nedeljom je prosečno dolazilo između 11 i 13 hiljada ljudi, a radnim danom od 2.500 do 3.000

Upravnik sa najdužim stažem kojeg su nepravedno optužili za smrt životinja

Breme ovakvog načina poslovanja najviše je osetio i izneo na svojim plećima Milorad Medenica, direktor sa, do sada, najdužim stažem u istoriji ove ustanove, koji je čak 30 godina vodio Vrt (od 1952. do 1981.). Čovek kome se društvo nije odužilo na adekvatan način.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nametnuli su mu neuke ljude koji su imali titule, a nisu imali znanje, a oni su okrenuli teze i okrivili direktora za sav javašluk i razne misteriozne smrti životinja koje su se dešavale u Zoološkom vrtu krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka.

Naravno, mediji su jedva dočekali senzaciju. Mnogi novinari su imali svoje eksponente u Vrtu koji su davali potpuno iskrivljenu i lažnu sliku stvari, napadajući za sve Medenicu, tako da je on u penziju otišao potpuno ponižen.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Međutim, vreme je kao i uvek, najbolji sudija, razotkriva zablude i čini da istina dođe na videlo. Danas je jasno šta se zapravo dešavalo iza kapija Zoološkog vrta. Milorad Medenica je rehabilitovan, ali nažalost, kasno pošto je preminuo još 1992. godine.

Značajnije popravke ratom razrušenih kaveza i pećina u Zoološkom vrtu započete su 1958. godine kako bi se u njih mogle smestiti nove životinje, koje su tih godina intenzivno nabavljane. Tako je zbirka dopunjena jednogrbim kamilama i leopardima nabavljenim iz Austrije putem zamene za domaću faunu, kao i tigrovima iz Zapadne Nemačke, takođe putem zamene za orlove, sove ušare, pelikane i vidre.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Beli medvedi su nabavljeni januara 1957. godine iz Holandije, odakle su nešto kasnije stigli i morski lavovi.

Veliki broj životinja Beogradskom zoološkom vrtu podario je tadašnji predsednik Jugoslavije, maršal Josip Broz Tito, inače veliki I osvedočeni ljubitelj prirode i životinja.Na njegov predlog podignut je i zoološki vrt na Brionima koji je, osim što je bio uzgajalište u slobodnoj prirodi, predstavljao i rasadnik više vrsta lovne divljači - muflona, lopatara, aksisa, srneće divljači i fazana - koja je kasnije transportovana u odgovarajuća skloništa i rezervate širom zemlje.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vraćajući se sa svojih putovanja, posebno iz afričkih i azijskih zemalja, Tito je uvek donosio i određeni broj retkih životinja. Tako je prilikom boravka u Burmi u Indiji, na poklon od predsednika Nehrua dobio malog leoparda kojeg je kasnije podizao u svojoj kući i sasvim pripitomio, ali mnogo drugih vrednih životinja koje su transportovane pratećim brodom do Jugoslavije.

Tito u Beograd doveo Tisu i Mitu, indijske slonove

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prema pričanju Titovih savremenika, učesnika tog putovanja, zabeleženom u monografiji Tito u prirodi i lovu, Maršal je u svakoj luci u kojoj bi Galeb pristajao silazio sa broda i odlazio da obiđe životinje, da bi proverio kako podnose plovidbu.

Među putnicima iz daleke Burme našli su se tada i slon Mita (čije ime na burmanskom znači ljubav) i slonica Tisa (istina), dar burmanske vlade, koje je predsednik Tito poklonio Beogradskom zoološkom vrtu i koji su godinama predstavljali njegovu glavnu atrakciju, naročito od trenutka kada su na svet počeli da donose potomke.

Rođenje indijskog slona u zarobljeništvu je veoma redak događaj. Iako gotovo svaki zoološki vrt u svetu ima ovu vrstu slonova uglavnom su to primerci ženki iz prostog razloga što mužjaci, čim polno sazru, postaju nepouzdani i opasni. Neretko se dešavalo da u nastupu besa ubiju slonice sa kojima dele kavez, ali i svoje čuvare.

Rođenje prvog Mitinog i Tisinog mladunčeta, 23. avgusta 1963. godina, predstavljalo je i prvi posleratni porođaj indijskog slona u nekom od zooloških vrtova Evrope, pa nije ni čudo što je izazvalo ogromno interesovanje javnosti. Posetioci su se danima tiskali oko Tisinog kaveza u iščekivanju radosnog događaja, a uprava Vrta je prosto bila blokirana telefonskim pozivima sa istim pitanjem:
“Kada će se Tisa poroditi?”

Ništa se nije prepuštalo slučaju. Još polovinom jula direktor Medenica se obratio poznatoj engleskoj laboratoriji za izradu lekova, Parke, Davis&Company, sa molbom da na adresu Beogradskog zoološkog vrta hitno pošalju anestetik srnylan, ukoliko tokom porođaja nastupe eventualne komplikacije. Tisa je odvojena od Mite i premeštena u zasebnu, namenski pripremljenu prostoriju gde joj je ukazivana posebna nega i pažnja, što je podrazumevalo i znatno pojačanu ishranu.

A kada je taj dugo očekivani dan došao, sve novine su nesvakidašnju novost iz Zoološkog vrta objavile kao udarnu vest.

Politika 24. avgusta 1963. godine u velikom tekstu piše:

“Juče u 3.45 sati, slonica Tisa teška oko 2.500 kilograma, posle 22 meseca trudnoće donela je na svet žensko mladunče od preko 80 kilograma. Majka je dobila prinovu u zatvorenoj prostoriji Zoološkog vrta na Kalemegdanu, posle kratkotrajnih porođajnih muka. Za to vreme otac Mita, slon težak više od 3.000 kilograma, uznemireno se šetao po svom ograđenom reviru od oko 80 kvadratnih metara. Smirio se tek kada mu je slonica piskavm glasom dala znak da se sve dobro završilo.”

POČETAK SUNOVRATA I deo

[You must be registered and logged in to see this image.]

Stalna neizvesnost, priče o iseljenju, apsurdni zakon, besparica i bezbroj drugih problema učinili su da Zoološki vrt krajem sedamdesetih godina krene silaznom putanjom. Novine su počeli da pune tekstovi sa bombastim naslovima tipa: Neurotični lav sa Kalemegdana, Divlji se žale na pitome, Kad lav sanja zeleno, Uginulo 19 životinja, Ne treba nam zverinjak, Ni slonovi nisu izdržali i slično.

Ilustrovana Politika, u broju od 28. decembra 1976. godine, ističe da već četiri decenije, odnosno od osnivanja nije bitnije promenjena arhitektura, a ni ograničen prostor Zoološkog vrta, iako je Beograd u međuvremenu porastao nekoliko puta.

“ Vodeći kroz Vrt svoju decu roditelji idu istim onim stazama kojima su i njih njihovi roditelji vodili.”

Pišući o sve lošijem utisku koji vrt ostavlja na posetioce, isti časopis navodi primer žirafe koja pune dve godine vodi tužan, usamljenički život u skučenom kavezu koji pre liči na krletku ili kažnjeničku samicu:

" Važno je da preživi - do lepših dana. Uopšte važno je da životinje prežive. To je utisak većine posetilaca Zoološkog vrta u Beogradu. O 174 četvoronošaca i 250 pernatih lepotana brigu vodi ekipa od 37 zaposlenih, između kojih i dva veteriharska tehničara. Prihodima od ulaznica mogu da podmire lične dohotke i troškove za ishranu životinja, ali za sve ostalo, uključujući i kupovinu životinja , finansijer je Komunalna služba Skupštine grada. Ne postoji nikakav društveni, čak ni stručni forum upravljanja, osim dvojice građana koje Komunalna služba delegira u samoupravna tela radnika u Vrtu.”

U istom tekstu Ilustrovane Politike upravnik Medenica objašnjava zbog čega je stanje takvo kakvo jeste:

“Mogu slobodno da tvrdim da naš Zoološki vrt ima najlepši položaj u Evropi” - kaže Medenica. “Kad bismo pustili samo vodu da teče potočićima, koji posvuda presecaju kalemegdansku padinu, bio bi to spektakularan prizor i sasvim drugi utisak bi ljudi imali o Zoološkom vrtu. Ali voda je skupe. Nekada je Vlada Ilić nije ni plaćao, a mi sada dajemo samo za ono najnužnije 15 do 20 miliona starih dinara godišnje vodovodu. Novčane nevolje su neosporno velika prepreka da Zoološki vrt bude privlačniji. Šta reći kada je tek ove godine sakupljeno nešto para da se izda prva knjižica o Vrtu, neka vrsta vodiča o njegovim stalnim stanovnicima, kojima je pesnik Dušan Radović posvetio svoje stihove.”

Početak sunovrata II deo

Krajem sedamdesetih godina prošlog veka Beograd je imao dosta rupa, poput one čuvene Mitićeve na Slaviji, koje su čekale “urbanističko” čudo. U planu je bila izgradnja nove železničke stanice, mostova, podzemnih tunela i mnogo drugih projekata koji su iziskivali velika ulaganja. O Zoološkom vrtu niko nije ni razmišljao. Tačnije, nisu razmišljali oni čija je obaveza bila da za njega budu zainteresovani. Predlagali su i sugerisali samo dugogodišnji posetioci i ljubitelji životinja.

Televizijski reditelj Ratko Ilić, koji je svojevremeno snimio dokumentarac za mali ekran o stanovnicima Vrta, apelovao je:

“ Trebalo bi popraviti staze, više pažnje posvetiti higijeni, osloboditi golubove, kokoške, veverice i sve bezopasne životinje. Nedostaje i prodavnica hrane za životinje: ribe za foke, kupusa za zečeve, kikirikija za majmune. Sav se natovarim kada s decom idem u Vrt jer tamo toga nema. Da i ne govorim o posebnom odeljenju za mladunce, koje bi zaista obradovalo najmlađe. A svakako bi trebalo iz Vrta iseliti direkciju za Gradsko zelenilo i tu zgradu korisnije upotrebiti.”

Arhitekta Nebojša Delja smatrao je da bi njegove kolege mogle doprineti lepšem izgledu Zoološkog vrta kada bi ih neko pozvao:

“ Kiosci koje sad po gradu postavlja Poljoprivredni kombinat Beograd čekali su 15 godina od projekta do primene. Verovatno će ružni i dotrajali kiosci u Vrtu, koje drži takođe PKB, poslednji doći na red za zamenu. A kavezi i bazeni bi se mogli obložiti novim materijalima koji su trajni i lako se peru svake večeri deterdžentima i mlazovima vode. Uz pomoć Gradskog zelenila i šumara mogle bi se naseliti krošnje drveća našim pticama pevačicama, da Vrt bude raspevan a ne da zaudara. Mislim da u ovakvom Vrtu ima još dosta mesta koje bi arhitekti sa ostalim stručnjacima mogli da iskoriste na diku Beograda.”

Iz svih tih predloga i sugestija očigledno je bilo da je Zoološki vrt mogao postati i privlačniji i korisniji uz nešto ulaganja i mnogo više dobre volje onih koji bi trebalo da o njemu brinu. Ali zainteresovanosti sa te strane očigledno nije bilo. Nadležni sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu izbegavali su čak i bilo kakav razgovor o Vrtu, a ni sa Institutom za zoologiju i Biološkim fakultetom nije bilo gotovo nikakve saradnje.

Početak sunovrata III deo

Sam kraj naredne 1977. godine mogao bi biti obeležen kao  početak sunovrata Beogradskog zoološkog vrta. Situacija u ovoj ustanovi iz dana u dan postajala je sve teža i problematičnija. Naravno, štampi to nije promicalo. Zoološki vrt je postao omiljena novinska tema, ali u negativnom kontekstu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prvi u seriji nepovoljnih tekstova objavljen je u Ilustrovanoj Politici 1. novembra 1977. godine, pod naslovom „Kad lav sanja zeleno“:

„ Staromodan, sa klasičnim kavezima koji se u savremenim zoološkim vrtovima odavno  ne upotrebljavaju, sa skučenim prostorom, bez ikakvih stručnjaka, čak i bez stalnog veterinara, mada tu živi oko 450 četvoronožnih i dvonožnih stanovnika, i prilično prljav – Beogradski zoološki vrt više liči na neki zverinjak nego na reprezentativnu ustanovu velegrada kroz koju godišnje prođe više od 650 hiljada posetilaca. Zadah koji se širi iz zimskog skloništa za majmune i nilske konje toliko je neprijatan da mnogi i ne žele da se ovde duže zadržavaju. Mnogi građani su tražili od nadležnih u Zoološkom vrtu da se ove prostorije bar urednije i savesnije peru i održavaju, ali to nije mnogo pomoglo.

Malo je posetilaca koji se u prostoriji, na čijem ulazu piše „Štala za ponije“, zadrže duže od nekoliko minuta. Mučni prizor ovako izloženih životinja ničijem oku ne može da bude prijatan.

Nesrećne životinje stoje tako nedeljama, mesecima, pa i godinama, uvek u istom položaju, gledajući u oguljen zid pred sobom, pomirene sa sudbinom da će bolje dane doživeti možda u nekom svom drugom životu, ako ga za ponije uopšte ima. U ovom koji sada provode-sigurno ih neće dočekati. Sijalice su davno razbijene, a niko da se seti da ih zameni. Jer, ovako, štala za ponije u Beogradskom zoološkom vrtu pre podseća na mesto gde tavore sužnji bez ikakve nade na pomilovanje, nego na mesto gde će se deca radovati svojim ljubimcima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nimalo lepši život ne provode ni žirafa, tapir, panter, puma, majmuni...

Jaguari, lavovi i tigrovi životare u sivilu kaveza bez trunke zelenila, toliko potrebnog ovim zverima iz prostranih savana i džungli. A žirafa, visoka šest metara, provešće zimu u tesnom skloništu, kao u samici, birajući u koji će od četiri siva zida da gleda.

Mnogi posetioci Zoološkog vrta još pamte slonicu po imenu Tisa. Jednoga dana, nije je više bilo u ovoj zgradi. Uginula je. Tada se govorilo da je Tisa uginula od sepse koje su izazvale vile čuvara dok su je „ubeđivali“ da ode u sklonište. Iz Beogradskog zoološkog vrta nestala je zebra Ruža, koja se poslednjih dana jedva držala na nogama, zatim su iščezli: lama, divlji vepar, beli medved, žirafa, jedna tigrica, neki majmuni, foka, ženka gavrana, neke zmije... mnogi pod neobičnim okolnostima. Tih životinja više nema. Redovni posetioci Zoološkog vrta sećaju se ženke belog medveda koja je danima stajala pred rešetkama svog kaveza udarajući u njih glavom, sa dve krvave, duboke brazde na čelu koje su toliko odudarale od njenog belog krzna...“

[You must be registered and logged in to see this image.]

Uzalud je upravnik Milorad Medenica, već u sledećem broju objavio oštar demant u kome je objasnio da su kavezi u tako lošem stanju jer su predratni, stari preko 40 godina, a da se nije moglo pristupiti izradi novih jer je još bila na snazi ideja o preseljenju Vrta, što je značilo da je postojeće objekte bilo moguće samo održavati. Negirao je tvrdnju da je higijena u staništima loša, ističući da se kavezi čiste i peru svakodnevno.

Razbijene sijalice i šaltere pripisao je huliganski nastrojenim posetiocima, a tvrdnju da su mnoge životinje iščezle pod neobičnim okolnostima odbacio, pozivajući se na činjenicu da je svaka životinja u Vrtu osigurana i ima svoj karton. Međutim, lavina je bila pokrenuta i ništa je nije moglo zaustaviti.

Iako je tu i tamo pojedinim novinama promakao i po neki afirmativni članak, poput tekstova objavljenih u Politici 8. jula 1978. godine i Večernjim novostima 9. septembra iste godine, većina natpisa bila je krajnje negativna. Politika je u navedenom broju pisala o prinovama u Zoološkom vrtu ističući da je životinjsko naselje na Kalemegdanu za samo nekoliko meseci postalo bogatije za više mladunaca:

„Ženke pume, govečeta-vatusi i bizona, zatim tigrica, zebra, majmunica i srna, donele su prinove. Kako kažu u Zoo-vrtu, uskoro će nabaviti i nove primerke pingvina, rakuna, zmija, ženku belog medveda, i dečje ljubimce-ponije.“

Sunovrat IV deo: "Kad kola jednom krenu nizbrdo..."



Učestali sukobi među životinjama unutar kaveza izazvali su pravu novinarsku polemiku u koju su se uključili I stručnjaci, zoopsiholozi, Društvo za zaštitu životinja Beograda, Gradski sekretarijat za komunalno-stambene poslove, pa i sami građani.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U razmaku od samo nekoliko dana, bengalski tigar odgrizao je tigrici prednju levu šapu, a potom je u krvavom obračunu jaguara jedan primerak teško povređen. Zoo-psiholozi su te nemile događaje pripisali skučenom prostoru u kome životinje žive, njihovom neurotičnom, neadekvatnoj ishrani i lošoj higijeni.

Društvo za zaštitu životinja žalilo se da se u Zoološkom vrtu oglušuju o njihove savete i odbijaju saradnju, ističući da Beogradu nije potreban zverinjak. Gradski sekretarijat za komunalno-stambene poslove uslovio je dalje davanje sredstava Zoološkom vrtu novim programima ove radne organizacije, koji bi obećavali bolje dane, kao i zapošljavanjem jednog veterinara i jednog bijologa.

Međutim, kada su „organi samouprvljanja“ odbili ove zahteve iz Grada je priprećeno da će biti pokrenuta inicijativa za integraciju Zoološkog vrta sa srodnom komunalnom radnom organizacijom. Najžešći su, ipak, bili novinari koji su odbijanje direktora Medenice i osoblja Vrta da daju bilo kakve izjave za štampu pripisivali velikoj misteriji i zaveri koja se krije iza kapija Zoološkog vrta.

„Ekspres Politika“ iz broja u broj, poslednjih dana decembra 1978. godine, istraživala šta se dešava u pozadini obračuna životinja u kavezima Vtra. U tekstu od 20. Decembra piše sledeće:

- Čudi nas ponašanje radnika Zoološkog vrta koji u čitavom ovom događaju nisu hteli reći ni reči nakon što im je rečeno da je razgovor, koji smo vodili sa njima, za novine. Radnici su govorili da nisu ovlašćeni da daju bilo kakve izjave za štampu i uputili su nas da o gužvama u kavezima razgovaramo sa Miloradom Medenicom, direktorom Zoološkog vrta. Sve je u redu. Nemamo šta da razgovaramo. Vi ste napisali šta ste imali i ja neću više ništa da kažem- rekao nam je Medenica.

„Zašto direktor ćuti? Zašto radnici ne znaju ništa za javnost? Da li je reč o najbanalnijoj ljutnji direktora na novinare, ili se nešto krije o zbivanjima u ovoj radnoj organizaciji. Koliko se vodi računa o četvoronožnim stanovnicima Zoološkog vrta, ljubimcima stotina hiljada posetilaca? Životinje su osnovna sredstva ove međunarodne radne organizacije, a pitanje je koliko dobro se čuva društvena svojina?“

Već narednog dana, 21. decembra „Ekspres Politika“ produbljuje temu:

[You must be registered and logged in to see this image.]

„U pozadini nedavnih obračuna zveri u kavezima Beogradskog Zoološkog vrta su ne baš dobri međuljudski odnosi i nedostatak stručnjaka u ovoj radnoj organizaciji. Brigu o životinjama u Zoološkom vrtu pored veterinara-pripravnika vodi i agronom čija je specijalnost –lovstvo. Uz sve ovo, čini se da ni neki zaposleni nisu zainteresovani za razvoj svog kolektiva, a samim tim i za poboljšanje uslova u kojima borave životinje. Na taj način se obistinjuju sumnje da se u Beogradskom zoološkom vrtu nešto čudno dešava.“

Samo dva dana kasnije, 23. decembra, u istim novinama osvanuo je tekst sa bombastičnim naslovom „Uginulo devetnaest životinja“ u kome se između ostalog kaže:

„U beogradskom zoološkom vrtu ove godine uginulo je 19 životinja. Zoo-vrt je izgubio pingvina, sedam muflona, kengura, leoparda, tri zmije, dve pume, krokodila, srnu, ćurana i labuda. Životinje su nastradale, uglavnom, zbog bolesti disajnih puteva.“

Uzalud je direktor Medenica ulagao napor i nabavljao nove životinje- krokodila iz Frankfurta, jaguara iz Englleske, mungosa iz Dalmacije, patagonijske foke iz Holandije, orla krstaša, bosanskobrdskog konja... Kad kola jednom krenu nizbrdo, teško je bilo šta učiniti što bi popravilo loš utisak. Boljitka i pomaka nije bilo. A nedaća je sustizala nedaću.

Smrt slonova I deo

[You must be registered and logged in to see this image.]

Definitivni fijasko i neslavnu završnu tačku na Medeničino službovanje u Zoološkom vrtu donela je iznenadna smrt slonova. U razmaku od samo dva dana, 29. i 30. maja 1980. godine, uginuli su i slon i slonica. Prvo šestogodišnji mužjak Tasa, a sutradan i deset godina starija ženka Gauri. Uzrok smrti, kako je kasnije ustanovljeno, bilo je dugotrajno trovanje hranom. Radilo se o suviše impozantnim i vrednim životinjama da bi javnost ostala ravnodušna. Nema novina koje nisu objavile vest o tragediji u Beogradskom zoološkom vrtu. "Ilustrovana politika" u broju od 17. juna 1980. godine piše:

"Saznali smo da su slonovi žrtve infekcije. Zarazili su se patogenim bakterijama prilikom uzimanja hrane. A da bi bilo jasno kakve su te otrovne bakterije, treba reći da njih ima uglavnom tamo gde je nečisto. U to je svako mogao da se uveri ako je, na primer, protekle zime dolazio u Zoološki vrt i navraćao kod slonova. bilo je zagušljivo, peć na naftu je neprestano gorela i oduzimala i ono malo kiseonika što ga je bilo, jer je zgrada u kojoj su slonovi zimovali bez ventilacije, a vrata su uvek zatvorena. Slonovi su stajali uz ogradu u svom izmetu i mokraći, od kojih su se zbog dotrajalog poda stvarale lokve. Delili su vazduh sa podstanarima - žirafom i tapirom. Oni su preživeli zimu. A kada je jedna prostorija bez ventilacije, bez svetlosti jer je jedna čkiljava sijalica nedovoljna, sa dotrajalim podom, sa dosta vlage i memle, onda nije čudo što dolazi do oboljenja".

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mada se životinje u Beogradskom zoološkom vrtu hrane prema propisanim tablicama, na prvi pogled čak je i laiku jasno da tu nešto nije kako treba. Dlaka životinja je bez sjaja, olinjala, većina ih je naduvena trbuha i rahitičnih nogu. Većina kaveza je dotrajala, ograde takođe, malo šta je ofarbano, čuvari obavljaju svoj posao uglavnom bez uniforme ili nose samo neke njene delove, ishrana životinja je slaba, kontrola ponašanja posetilaca prema životinjama je nedovoljna, podovi tesnih kaveza, duž kojih šetaju neurotični panteri, leopard i pume, već su truli od mokraće i lako mogu postati leglo smrtonosnih baterija koje će uzeti svoj danak.

Časopis "NIN" 22. juna 1980. godine upozorava:

"U Beogradskom zoološkom vrtu nisu sve stvari potaman: mnoge skupocene životinje su uginule od trovanja hranom, a ako je suditi po uslovima u kojima žive preostale, uz još neka saznanja, ni njima se dobro ne piše!"

"Ekspres politika" najavljuje: "Zoo-vrt umire uspravno!", a "Politika" konstatuje: "Ni slonovi nisu izdržali".

Svi ti napisi objavljeni u štampi, kao i protest Svetske federacije za zaštitu životinja, inicirali su sastanak na Veterinarskom fakultetu u Beogradu, održan 19. juna 1980. godine, kome su prisustvovali predstavnici Katedre Interne klinike, Katedre za patološku morfologiju i Katedre za zaraze Veterinarskog fakulteta, Veterinarskog instituta, Gradskog stočatsko-veterinarskog centra, Veterinarskog inspektorata i uprave Zoo-vrta. Jednoglasan zaključak tog skupa bio je da ako se, što je moguće pre, ne nađu sredstva i ne preduzme opštedruštvena akcija da se postojeće stanje bitno popravi, Beogradski zoološki vrt treba zatvoriti.

Prema doktoru Draganu Marinkoviću, tadašnjem glavnom veterinarskom inspektoru Grada, osnovni problemi Zoološkog vrta, koji su rezultirali uginućem 42 vredne životinje za samo tri godine, bili su: stručni kadar, smeštajni prostor i materijalna situacija. Najkompletnije i najstručnije tumačenje stanja u Zoološkom vrtuizneo je profesor doktor Ljubomir Kozić, šef Katedre za bolesti kopitara, mesojeda, živine i divljači:

- Ovaj Zoološki vrt je bio dovoljan Beogradu od pre trideset godina. Danas je to sasvim nedovoljno. A Beograd je, u međuvremenu, rastao. Nasuprot tome, Zoološkom vrtu je uzet i onaj značaj koji je nekada imao. Danas je Vrt u nadležnosti opštine Stari grad. Njegov značaj je, međutim, ne samo gradski, nego republički. Krajnje je vreme da se odnos društvene zajednice prema ovoj važnoj ustanovi izmeni, jer Zoološki vrt, ovakav kakav je sada, bolje je zatvoriti. Trideset godina se ovoj ustanovi ne posvećuje dovoljna pažnja, trideset godina ovaj Vrt tavori, a to je nedopustivo. Jer, Zoološki vrt nema osnovne stvari, nema laboratoriju koja je neophidna, nema ni najobičniju ambulantu, nema osnovnu ekipu stručnjaka. To je bruka, a ne uginuće dva slona. Uginuće je samo posledica svega.

O teškom položaju Vrta govorio je i direktor Milorad Medenica, ali težište njegovog izlaganja baziralo se na tome da od uginuća pojedinih životinja ne treba praviti senzaciju.


- U svim zoološkim vrtovima u Jugoslaviji se događa da životinje uginu, ali je to samo u Beogradu senzacija. Mora se jedna stvar shvatiti - životinje iz raznih krajeva i različitih klimatskih uslova ne mogu uvek i na najbolji način da se prilagode našim uslovima. Prema tome, smrtnosti je bilo i biće.

Međutim, Medenici je tom prilikom zamereno što uprava Vrta, koja godinama ima ozbiljne probleme, a zna da ne može sama da ih reši, nije ranije zatražila pomoć od društva. O svemu što je rečeno na sastanku na Veterinarskom fakultetu upoznat je i Izvršni savet Skupštine grada, koji je na dnevnom redu sednice održane 8. jula 1980. godine imao i tačku "Informacija o stanju u Zoološkom vrtu". Informaciju je sačinio Gradski komitet za komunalne i stambene poslove i u njoj se, između ostalog, kaže:

"U prvom polugođu ove godine uginulo je šest većih životinja, vrednih pola miliona dinara. Pravo je čudo što se kavezi pantera i leoparda već nisu obrušili na životinje. Nad jaguarima krov prokišnjava, zidovi i pod su propali. Prebivalište ponija i magaraca samo što se nije srušilo. Sedam meseci godišnje životinje provode u "zimskom smeštaju" - zapravo u vlazi, mraku, memli i zagušljivosti, a hrane se namirnicama koje se nabavljaju po tržišnim cenama, ali su lošeg kvaliteta i jednolične. Neuhranjene su, mršave, dlaka im je izgubila sjaj. Kraj belih medveda, labudova, nilskih konja i drugih žitelja bazena - žabokrečina".

Novi direktor

[You must be registered and logged in to see this image.]

U martu 1981. godine dnavni list "Politika" prenosi planove novog upravnika:


- Dobili smo milion dinara za nabavku životinja i dva miliona za rekonstrukciju Vrta - kaže Tričković.

- Do kraja aprila biće gotovo šest drvenih kućica za muflone, jelene, kozice i goveče i ograda za labudove. Tada će u bazenu plivati više belih labudova, plovki, patki i čaplji. U planu je i ozelenjvanje Vrta, seča stabala i sađenje novih. Nažalost, nemamo dovoljno novca da nabavimo društvo žirafi, tapiru i aligatoru. Nema ni dovoljno prostora. Moramo da razmišljamo i o novom vodovodu, a to nije mala investicija za 7,5 hektara površine. Od ulaznica (lane zaradeno 7.000.000) ne možemo da zaradimo. Svake godine treba nabaviti oko 200 kilograma mesa za mačke, do 300 kilograma i deteline za travojede i voće, čajeve i krompir za ptice i golubove. Za sada nemamo teškoća sa nabavkom hrane, uveli smo i grejanje u kućicu za majmune. Najveća je teškoća nabavka skupocenih životinja. To je za nas preskupo. A rešili smo da Vrt obnovimo, da bude lep kao nekada.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sudeći po entuzijazmu i obećanjima novog direktora delovalo je da će se stanje u Vrtu pokrenuti sa mrtve tačke. Ali, samo nekoliko meseci kasnije, 8. septembra 1981. godine, u "Politici" je ponovo osvanuo tekst o Beogradskom zoološkom vrtu, međutim, ovoga puta ne tako optimistički intoniran kao prethodni:

"Četvorogodišnja Mirjana je prvi put u Zoo-vrtu, došla je sa mamom i tatom iz Leskovca. Posle duže šetnje, po ne baš čistom vazduhu, pažnju su joj privukli majmuni. Ali, devojčica nije imala sreće. Primetila je uginulo majmunče na kome je jedno od roditelja upravo primenjivalo mere oživljavanja. Lupalo ga je u grudi i otvaralo čeljusti i bezbroj puta tako. Bez uspeha".

Kada su se roditelji devojčice, kako u tekstu dalje stoji, požalili na ovaj nemio događaj, koji svakako nije smeo da se dogodi pred očima posetilaca, a posebno ne dece, u upravi Vrta su dobili odgovor:

- Majmunska posla. Ukrala majmunica mladunče, privila ga na grudi, podojila, a ono, inače osetljivo, uginulo.

"Gde je veterinar Zoo-vrta da kaže nešto više o higijeni, zdravlju i ishrani životinja?" - pita se novinar ali i zaključuje: "U vreme godišnjih odmora i on koristi svoje pravo".

Dakle, sve je nastavljeno po starom. Direktor Tričković se žalio na teškoće:

- Vrt treba urediti, nabaviti nove životinje, a odobreno je samo tri miliona dinarskih sredstava. To je veoma malo za ono što nedostaje i što bismo želeli da učinimo. Za početak, izvršićemo delimičnu rekonstrukciju. Sredstva koja smo dobili jedva da će da podmire troškove za nabavku zebre, kamile, indijskog govečeta, surog medveda, orla i drugih životinja koje su uginule od starosti.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U godišnjem izveštaju o radu Beogradskog zoološkog vrta, zavedenom u arhivi Vrta pod brojem 225, 29. decembra 1981. godine, doslovno stoji:

"Zoološki vrt je u toku 1981. godine posetilo 475.000 posetilaca (dece i odraslih). I pored otežanih uslova poslovanja s obzirom na okolnosti pod kojima poslujemo, održan je tradicionalni interes dece i omladine za posetu Zoološkom vrtu. Posete se organizuju u okviru školskog programa kao praktičan vid školskog obrazovanja. Posete su smanjene u odnosu na 1980. godinu iz razloga zabrane organizovanja školskih ekskurzija u jesenjem delu nastave. U toku 1981. godine prinove su dobili: mufloni, jeleni, američki bizoni, tibetski jakovi, kamerunske kozice, dingosi, vukovi i veći broj ptica. Pored prinova životinja uložena su znatna sredstva za nabavku životinja koje su nedostajale Zoološkom vrtu. Nabavljene su i kupljene sledeće vrste životinja: guanako lama (dve životinja), jedan majmun mandril, četiri bela labuda, dve kalifornijske foke (kupljene deviznim sredstvima Grada), kamila, lisica, dva sura medveda, dva tibetanska medveda, jedna zebra, tri zebu govečeta i veći broj ukrasnih ptica. I pored učinjenih napora odgoja i zdravstvene zaštite od strane stručne službe Zoološkog vrta, uginuo je izvestan broj životinja. Najvećim delom uginuća su nastala kao posledica prirodnog starenja i dosta složenih uslova gajenja i održavanja nekih životinjskih vrsta".

"Iz sopstvenih sredstava Zoološki vrt je utrošio 200.000 dinara za rekonstrukciju i obnovu objekata za smeštaj životinja. Ograda bazena labudova, ograda kamerunskih kozica i farbanje volijera i kaveza ptic ptica i životinja. Efekti ovih ulaganja već su se primetili u novostvorenim uslovima nege u zimskom periodu. Pored sopstvenih sredstava, uložena su i sredstva izdvojena od strane Komiteta za komunalno-stambenu delatnost u iznosu od 2.000.000 dinara. Sredstva su uložena strogo namenski za obnovu i izgradnju sledećih objekata:

1. Rustik kućice za smeštaj šumske divljači - pet objekata
2. Rekonstrukcija objekta slonare
3. Proširenje šetališta slonova

U skladu unutrašnjeg uređenja i održavanja zelenih površina treba posebno istaći uvođenje biljnih struktura. Započet je plan izmene zastarelog drveća i sađenje novih na njihovo mesto. Nastoji se da u sklopu Zoološkog vrta poveća broj biljnih vrsta radi stvaranja jednog vida Botaničke bašte".

"Pored prethodno iznesenih rezultata u periodu od 1. januara 1981. do 30. septembra, Zoološki vrt je poslovao sa pozitivnim finansijskim rezultatima. U toku protekle godine činjeni su napori da se ostvari plan uvoza jednog broja egzotičnih životinja koje nedostaju Zoološkom vrtu, ali zbog zakonskih ograničenja u nabavci deviznih sredstava to nije realizovano i pored zajedničkih nastojanja sa drugim zoološkim vrtovima u zemlji".

O stanju u Zoološkom vrtu tog vremena ipak najslikovitije govori analiza iste veterinarke, upućena upravi Vrta 27. februara 1982. godine:

"U 1982. godini pravila sam analizu uginuća životinja u Zoološkom vrtu i došla do sledećih zaključaka: Zbog loših zoohigijenskih uslova, koje je teško sprovoditi zbog nedostatka tehničkih sredstava, kao i zbog lošeg smeštaja životinja, to jest dotrajalih, vlažnih i hladnih prostorija, nastaju često uginuća životinja. Kavezi za smeštaj životinja, a naročito kavezi za smeštaj zveri su u veoma lošem stanju, to jest, podovi su propali, zidovi se obrušavaju, krovovi prokišnjavaju, tako da su prostorije za smeštaj životinja nepodesne i vlažne, što pogoduje brzom bujanju bakterija. Magacinski prostor u kome je smeštena hrana za životinje takođe je nepodesan i vlažan. Klanica za meso je u veoma lošem stanju i ne odgovara nameni. Prostorija je sa dotrajalim podovima, ispucalim zidovima i propalim vratima, tako da je dostupna glodarima, koji su prenosioci raznih bolesti. Da bi se zoohigijenski uslovi poboljšali, da bi meso bilo bezbedno smešteno i da bi se poboljšala reprodukcija, neophodna je nabavka sledećih tehničkih sredstava i aparata: hladnjača za držanje mesa, motorna prskalica za dezinfekciju i mašina za mlevenje mesa. Bez ovih tehničkih aparata nemoguće je vršiti osnovne zoohigijenske mere u Zoološkom vrtu u Beogradu, niti je moguće očekivati neke rezultate kod reprodukcije životinja".

Na sličan način se o uslovima u Vrtu izjasnio i Gradski sekretarijat za inspekcijske poslove - Poljoprovredni, šumarski i vodoprivredni inspektorat - u dopisu XXI-bt. 320-881/82, upućenom organu upravljanja RO Zoološki vrt, 10. juna 1982. godine. Bilo je to, ustvari, upozorenje za preduzimanje hitnih mera, u kome doslovno stoji:

"Redovnom inspekcijslkom kontrolom izvršenom dana 10, 11, 12, 19 i 22. marta 1982. godine i 1. aprila 1982. godine, u vašoj radnoj organizaciji konstatovan je niz nepravilnosti i neodgovornosti u radu na koje vam se ukazuje u cilju sprovođenja zoominimuma obezbeđivanjem:

1. Stručnjaka za ishranu životinja, kako bi propisana, potrebna količina u hrani i vodi bila obezbeđena
2. Zoohigijenskih uslova osposobljavanjem smeštajnog prostora: čišćenjem, krečenjem, popravkom i redovnim održavanjem
3. Osiguranja kaveza radi sprečavanja nekontrolisanog izlaska životinja i obezbeđenja posetilaca
4. Zatravnjivanja ekonomskog dvorišta, a krčenja, čišćenja i održavanja ostalih objekata (ambulanta, kuhinja, magacin i dr.) radi obezbeđenja higijenske ishrane životinja
5. Stalnog prisustva stručnog kadra za rad oko životinja, tokom celog dana, radi sprečavanja daljeg uginuća
6. Domaćinskog poslovanja, pojačavanjem radne discipline, radi što bržeg otklanjanja nedostataka

Na ovo se ukazuje u cilju preduzimanja potrebnih mera, a o izvršenom pismeno obavestiti Inspektorat".