Ćilibar i umetnost od ćilibara

Ćilibar ili jantar je fosilna smola, koja se upotrebljava za izradu nakita i lakiranje. Iako nije mineral, jer nema kristalnu strukturu, smatra se dragim kamenjem. Grčki naziv za ćilibar je elektron, pa odatle i potiče naziv za elektricitet, jer prilikom trljanja, ćilibar se naelektriše. To su i znali Antički Grci pa su mu zbog toga pridavali i magijske moći.

Nalazišta ćilibara se mogu naći u mnogim zemljama sveta. Najpoznatija nalazišta u Evropi su ona u baltičkim zemljama, 90% đilibara se dobija u ruskom Kaliningradu, ostalo u Estoniji, Litvaniji, Poljskoj i Nemačkoj; ima ga u Švajcarskoj, Austriji i na Siciliji. U Americi ga ima najviše u Dominikanskoj Republici.


Ćilibar je veoma značajan i za paleontologe, pošto može da sadrži zarobljene razne životinje i biljke i stare i više miliona godina koje su u ćilibaru potpuno očuvene.

Ove godine, na severoistoku Italije, pronađena su dva insekta koja su u srodstvu sa komarcima i koja su izumrla. Njihova starost se procenjuje na 230 miliona godina. To su i najstariji organizmi pronađeni u ćilibaru do sada.

Ćilibar je korišćen i u pričama iz popularne kulture. Iskorišćen kao osnov za priču romana "Park iz doba Jure", koji je kasnije pretvoren u mnogo poznatiji film. Po toj priči, komarac, koji je u sebi imao krv dinosaurusa, ostao je zarobljen u ćilibaru a DNK dinosaurusa je izdvojena iz krvi za dalje kloniranje dinosaurusa od kojih je napravljen ogroman rezervat na jednom ostrvu.

Ćilibar (jantar, amber) zapravo i nije kamen! Nastao je kao čudesna mešavina različitih biljnih smola sa drveća koja su rasla i pre 50 miliona godina, pre svega u Skandinaviji i okolini Baltičkog mora. Sadrži vodonik, kiseonik, ugljenik u obliku jantarne kiseline, eterična ulja u kojoj su sačuvani mehurići vode, ostaci lišća, cveća, delovi fosila insekata, a ponekad i paukovu mrežu. Dogodi se da u ćilibaru bude i gušter, ali retko kada, jer veće životinje uspeju da se izvuku iz lepljive mase. Sitniji insekti zauvek u njoj ostaju, okamenjeni u smoli, a podaci govore da najstariji mrav pronađen u u ćilibaru datira od pre sto miliona godina.

Prirodni ćilibar nije dragulj, ali baš kao i biseri i korali spada u vrstu organskog kamenja. Najcenjeniji je baltički, koji se naziva još i "zlato severa". Nekada se poznatim baltičkim ćilibarom trgovalo kao sa najcenjenijim blagom, pa je postojao i "jantarski put", koji je povezivao Baltik i zemlje južne Evrope.

Baltički ćilibar sastavljen je uglavnom od smole posebne vrste drveta pinnus sussinifera, i star je oko 35 miliona godina. Postoje i starije vrste ćilibara koje su nastale pre oko 100 miliona godina, ali stručnjaci tvrde da je od oko 350 vrsta baltički nezamenljiv.

Ćilibar može da balsamuje i sačuva živo tkivo, zbog čega ga ima i na egipatskim mumijama. Ipak, istorijat ćilibara seže još dalje od drevnog Egipta. Bio je poznat i u praistoriji i kroz vekove cenjeniji od dragog kamenja, jer su mu pripisivane magijske moći. Oko njega su se vekovima gradili mistični rituali, priče, legende...

Jedna od njih kaže da je nastao kao skamenjena suza prve žene Eve koju je prolila kada je odvojena od Adama, druga kaže da je u ćilibaru okamenjen sunčev zrak, dok Kelti veruju da ćilibar pretstavlja božje suze. Prema zapisima istoričara Ovidija, sin boga Heliosa, Faeton, nagovorio je oca da mu pozajmi vatrene kočije jer je silno želeo da ih provoza. Međutim, kako nije bio vičan vožnji, zapalio je zemlju i useve i napravio veliku štetu. To je jako razbesnelo Jupitera pa ga je za kaznu ubio munjom. Faetonova majka i sestra nisu mogle da podnesu njegovu smrt, od tuge su se pretvorile u drveće, a od njihovih suza, osušenih na suncu, nastao je ćilibar.

Mistična smola, verovali su Rimljani, čuva mrtve, a miris koji se oslobađa spaljivanjem ćilibara pojačava vidovitost. Žene su ga oduvek nosile, pa su grobnice starih Etrurki pune ćilibara, a naučnici pretpostavljaju da što ga je više bilo žena je bila bogatija i sa višim svešteničkim činom. Neki narodi i danas ga jako poštuju, a kod jednog nomadskog naroda u Maliju još je deo narodne nošnje. Neudate devojke u kosu stavljaju male komade zlatne smole, dok žene nose velike ukrase od ćilibara, kao znak svog bračnog statusa.

Od ćilibara se pravilo obredno kamenje, ukrasi, talismani, nakit... U 19. veku korišćen je i u brodogradnji, umetnici ga vekovima pretapaju u skulpture, a u jednom mestu u Grčkoj jantar se danas dodaje određenoj vrsti vina kako bi se sprečilo njegovo kvarenje. Ćilibar je i cenjen lek u narodnoj medicini, ali označen i kao moćan talisman koji štiti protiv zlih čini i uroka. Verovalo se da ženama obezbeđuje plodnost i mnogo dece.

Vekovima se verovalo da ima lekovita svojstva, baš zbog osobine da privlači i sakuplja elektricitet. Plinije Stariji zapisao je da ćilibarska ogrlica brani telo od bolesti, štiti grlo, otklanjala nervozu i pruža pozitivnu energiju. Soli ćilibarske kiseline odličan su biostimulator nervog sistema, pa jačaju živce, stimulišu bubrege i poboljšavaju protok krvi, naročito kod starijih osoba. Jantar oslobađa telo od stresa, čisti creva i odličan je za detoksikaciju organizma. U Rusiji se novorođenoj bebi stavlja ćilibarska ogrlica kako je ne bi bolelo grlo i kako bi se ublažili bolovi zbog nicanja zubića, a poslednjih godina taj trend stigao je i kod nas, pa se ćilibarske ogrlice za bebe mogu kupiti u svakoj bolje opremljenoj radnji za decu. Ćilibar sadrži i sukcinatnu kiselinu, moćan antioksidans, koji pomaže u borbi protiv slobodnih radikala, a naučna istraživanja potrvdila su da ova supstanca ima izuzetan uticaj na ljudski organizam. Jača imunitet, koncentraciju i reflekse, pojačava energiju, pomaže rad štitne žlezde, otklanja glavobolju i reguliše pritisak.

Spiritualisti veruju da ćilibar povezuje nebo i zemlju, da transformiše sunčevu energiju u mineral. Kao takav reguliše protok duhovne energije, usmeravajući je prema stvaralaštvu i čistoti. Povezuje individualnu energiju sa kosmičkom, dušu sa univerzumom... Neki filozofi smatraju da je reč jantar nastala od reči "gintaris", što znači zaštitnik od bolesti.
Lečenje ćilibarom ili jantaroterapija vrlo je popularna, a posebno se preporučuje svim osobama čiji rad hormona treba da se stabilizuje. Neki stručnjaci tvrde da bi svi pušači trebalo da nose ćilibarske ogrlice, jer ova smola jača grlo i disajne puteve. Astrolozi tvrde da ćilibar najviše prija rođenim u znaku Lava, čuva ih i daje im snagu.


Zbog sve ređih nalazišta cena ćilibara iz godine u godinu sve je veća, pa se mogu pronaći vrlo uverljive kopije, koje samo iskusno oko može prepoznati. Bolje kopije dobijaju se kuvanjem kazeina, žumanceta i brašna. Da biste znali da je ćilibar pravi, protrljajte ga vrlo snažno pamučnom ili vunenom tkaninom. Ukoliko jeste, ispustiće opojan miris koji podseća na borovinu. Ako ćilibar protrljate alkoholom, a on počne da bledi, u pitanju je kopija. Ćilibar ne treba nikada čistiti, savetuju stručnjaci, već ga povremeno izneti na sunce. Ukoliko se koristi kao lek, treba birati samo čiste komade u kojima nema fosiliziranih insekata.

BOJE I PROVIDNOST


Iako je zlatno-žuta tipična boja ćilibara, on može biti i beo, svetložut, u boji meda, crvenkast, tamnosmeđ ali i tamnozelen i plavkast... Takođe, providnost varira, pa se mogu pronaći poluprovidni, neprozirni, ponekad čak i fluorescentni primerci. Baltički, najcenjeniji ćilibar, jako često je svetloplav zbog mehurića vazduha u sebi. Takođe, vrlo cenjen providni ćilibar iz Dominikanske republike star je oko 25 miliona godina i jači je od "običnog". U Rumuniji se može pronaći sivi, a na Siciliji crni ćilibar. Tamna boja zavisi od starosti i sušenja ćilibara, a kako smola ima sposobnost da apsorbuje vodu ponekad uveća svoju zapreminu za čak 8%. U Tasmaniji je pronađen potpuno providni beli ćilibar za koji se veruje da je star preko dva miliona godina. Burmanski ćilibar potpuno je neprovidan i nešto tvrđi od Baltičkog. Boja ćilibara može se i veštački menjati zagrevanjem i hemijskim putem. To su znali i Stari Rimljani koji su ga menjali korenjem biljaka, morskog purpura i kozjeg loja. Na taj način dobijali su drago kamenje, pre svega ametist.

ĆILIBARSKA SOBA


Za vreme vladavine pruskog kralja Frederika Prvog (početak 18. veka) u jednoj prostoriji palate u Berlinu napravljena je "ćilibarska soba", umetničko delo enterijera. Kada je kralj umro, njegov naslednik je sobu poklonio ruskom caru Petru Velikom, kao simbol zajedništva dva kraljevstva.

Soba je premeštena u palatu u Sankt Petersburgu i u njoj je uživala Katarina Velika. Unela je nekoliko izmena, tačnije četiri mozaika iz Firence ukrašena dragim kamenjem. Takva je bila sve do Drugog svetskog rata, kada je sakrivena kako bi se blago sačuvalo i iznelo iz Rusije. Međutim, nacisti su znali za ovo neverovatno umetničko delo i 1941. ga uzeli. Od tada mu se gubi svaki trag i iako je godinama kasnije ruska i nemačka vlada sprovodila razne istrage, blago iz ćilibarske sobe nikada nije pronađeno.

USPOSTAVLJA RAVNOTEŽU DUHA I TELA I ISTIČE LEPOTU ŽENE

Neki narodi veruju da je jantar kamen čišćenja, da budi životnu radost, privlači ljubav i toplinu, stimuliše sreću i zadovoljstvo. Pojačava snagu tokom rehabilitacije i ubrzava oporavak posle bolesti. U Grčkoj se žuti ćilibar naziva elektron, a neki veruju da su ogrlice od ćilibara neka vrsta kondenzatora struje, odnosno da privlače elektricitet i izvlače ga iz osobe koja je nosi.

Ćilibaru je pripisivana magična moć jer je, prema verovanjima, drvo biće čiji se koreni spuštaju duboko unutar zemljine površine dok se njegovo stablo proteže prema nebu. U spiritualnom smislu drvo povezuje nebo i zemlju, pa smola kao njegov proizvod, transformiše sunčevu energiju u životnu.

Zbog svega navededenog mnogi veruju da je ćilibar izuzetan lek protiv depresije i da pomaže u uspostavljanju ravnoteže duha i tela. Pojačava kreativnost, pomaže da se prihvate promene i da se prate svoji snovi.


Mnoge rane rezbarije u ćilibaru prikazivale su životinje plodnosti, žabe, zečeve i ribe, pa se veruje da ćilibar podstiče rađanje. Mnoge drevne tradicije smatraju ćilibar kamenom univerzalne životne snage, jer u njegovoj osnovi zarobljen život. Ćilibar, veruju mnogi, omogućava telu da se samo isceli tako što apsorbuje i preobražava negativnu energiju u pozitivnu, negativne misli u optimizam. Takođe, neki narodi veruju da ćilibar pomaže da se donesu ispravne odluke i pravi izbori, ali i da utiče na lepotu žene, odnosno pojačava je. Takođe, on umanjuje porođajne bolove, progbleme sa zglobovima, bol u leđima, kostima i zubobolju. Stručnjaci tvrde i da ćilibar štiti od radijacije, posebno zračenja modernih aparata - kompjutera i mobilnih telefona.

Kada se nosi direktno na koži sprečava alergije, a ispitivanja pokazuju da je efikasan kod upala jednako kao antibiotik. Da bi bolno mesto prestalo da boli, potrebno je samo postaviti ga u neposrednoj blizini.

Sve boje ćilibara


Postoje različite boje ćilibara - od bele, preko svetložute, boje meda, crvenkaste sve do tamnosmeđe ili tamnozelene. Ređe se sreću primerci koji su poluprovidni, neprozirni pa čak i fluorescentni!

Zlatnožuti - jači je od običnog. Najčešće je poreklom iz Dominikanske Republike i star je oko 25 miliona godina.

Zeleni i plavi - ćilibar nastao u oblasti Baltika može da bude svetloplav zbog mehurića koji su se u njemu zadržali tokom formiranja kamena.

Tamna boja - u Rumuniji se može naći sivi, a na Siciliji crni. Tamna boja zavisi od starosti i sušenja ćilibara. On može da primi vodu i uveća svoju zapreminu za čak osam procenata, ali i da izgubi vodu.

Potpuno providan - u Tasmaniji je pronađen providni beli ćilibar za koji se veruje da je star dva miliona godina. I Dominikanska Republika poznata je po veoma prozirnom ćilibaru.


Boja ćilibara može se i veštački menjati zagrevanjem i hemijskim putem. Rimljani su korenjem nekih biljaka, morskog purpura i kozjeg loja menjali boju ćilibara dobijajući tako veštačko drago kamenje, pre svega ametist. Tako obrađen, ćilibar je vredeo kao zlato!

Kako da znate da je ćilibar pravi?


Zbog sve ređih nalazišta, cena mu je poslednjih decenija znatno porasla pa se na tržištu nalaze kopije nastale dugim kuvanjem kazeina, žumanceta i brašna. Da li se radi o pravom ćilibaru možete proveriti ako ga snažno protrljate pamučnom ili vunenom tkaninom i ukoliko ispustiti miris koji podseća na borovinu. Takođe, ako ćilibar protrljate alkoholom, a on počne da bledi, znajte da je u pitanju kopija.

Grčki zrak sunca


Još su stari Grci otkrili mističnu snagu koju u sebi krije ćilibar. Brojanice i amajlije od ćilibara neka su vrsta kondenzatora struje jer se same „naelektrišu", a oni koji ih nose ili prebiraju, tako se oslobađaju viška elektriciteta. Grčki filozof Tales, koji je smatrao da je sve što postoji nastalo iz vode, kao dokaz da i mrtve stvari imaju dušu sposobnu da pokrenu predmete, uzimao je ćilibar kao dokaz. On je oko 600. god. pre nove ere otkrio magnetna svojstva ćilibara.

Ćilibar kao lek


Vekovima se smatralo da ćilibar nosi u sebi lekovita svojstva, baš zbog osobine da privlači i sakuplja elektricitet. Prema antičkom verovanju, ćilibarska ogrlica branila je telo od bolesti, štitila grlo, otklanjala nervozu i pružala pozitivnu energiju. U Rusiji se i danas novorođenčetu stavlja ćilibarska ogrlica da ga nikada ne bi bolelo grlo. Soli ćilibarske kiseline nalaze se u repi i grožđu, a ova kiselina služi i kao biostimulator nervnog sistema, jačanja aktivnosti bubrega i poboljšanja protoka krvi kod starijih osoba. Pomaže i da se telo oslobodi otrova, pročiste creva i umanji nagomilan stres.

Ćilibar je tvrd i lomljiv materijal i obično ima sjajnu površinu. Boja ćilibara varira od bele, preko svetlo-žute, crveno-braon do skoro crne. Može biti providan, ali i potpuno neprovidan. Topi se na visokoj temperaturi (oko375C). Ima ga u različitim delovima sveta: Estoniji, Litvaniji, Poljskoj i Nemačkoj, a najvijše u Rusiji gde se nalazi preko 90% svetskih rezervi ćilibara. Komadi ćilibara nalaze se od mrvica veličine 1-2mm, do „šipki“ dužine oko metar. Malo je velikih komada poznato, a jedan od najvećih i najtežih je pronađen poslednjih godina i težak je 150 kg. U pronađenim komadima ćilibara mogu se ponekad videti i okamenjeni ostaci drevnih insekata.