Claude Debussy

Claude Debussy


Пуно име     Ашил-Клод Дебиси
Информације
Датум рођења     22. август 1862.
Место рођења     Сен Жермен ан Ле (Француска)
Датум смрти     25. март 1918.
Место смрти     Париз (Француска)
Дела

Ашил-Клод Дебиси (фр. Achille-Claude Debussy; Сен Жермен ан Ле, 22. август 1862 — Париз, 25. март 1918) је био француски композитор. Скупа са Морисом Равелом, сматра се једном од најистакнутијих личности у области импресионистичке музике, мада он сам није волео да се овај термин употребљава за његове композиције. Дебиси је био не само један од најважнијих француских композитора већ је био и средишња фигура целе европске музике на прелазу из деветнаестог у двадесети век.

Дебисијева музика практично дефинише прелазак из касно-романтичарске музике ка модернистичкој музици двадесетог века. У француским књижевним круговима, стил овог периода био је познат као симболизам, покрет који је непосредно инспирисао Дебисија како као композитора, тако и као активног учесника у културном животу.

“Ja sam sebi stvorio religiju od tajanstvene prirode. Ko će znati tajnu muzičkog stvaranja? Šum mora, linija nekog horizonta, huk vetra kroz lišće, zov neke ptice, ostavljaju u nama brojne impresije. I odjednom, bez ikakvog našeg sudelovanja, jedno od tih sećanja se proširi izvan nas i izrazi muzičkim jezikom. To osećanje nosi u sebi svoj harmonski svet. Ma koliko mi nastojali, nećemo više naći ni tačnije, ni iskrenije harmonije. Mrzim doktrine i njihove drskosti. Ja želim da pevam o svom unutrašnjem pejsažu, na način naivne dečje bezazlenosti.”

Claude Debussy
( 1862. - 1918.)





Achille-Claude Debussy (22. august 1862. - 25. mart 1918.) bio je
francuski kompozitor. Stvarao je u okviru muzičkog impresionizma, a zajedno s Mauriceom
Ravelom, smatra se jednim od najistaknutijih predstavnika ovog muzičkog stila. On sam
odbacivao je takav naziv kada se radilo o njegovim djelima. Debussy se smatra jednim od
najoriginalnijih muzičkih umova na prelazu u 20. vijek. Okretanjem od uglavnom germanskog
načina muzičkog izražavanja i kompozitora poput Bacha, Mozarta, Beethovena, Brahmsa do
uključivanja ne-evropskih harmonija, posebno ruskih i javanskih Debussy je tražio modernu
muziku koja će prenijeti emocije i uticati na estetski senzibilitet izvan konvencionalnih kulturnih
tvorevina. Njegove pjesme dovode u pitanje samu osnovu zapadnih oblika i tematske organizacije
u muzici. Ne uzimajući u obzir tradicionalne ideje akord strukture i tonaliteta, Debussy je tražio
prije svega osjećaj svjetla, boje, nijanse, i atmosfere u njegovim djelima. On nije samo jedan
od najuticajnijih francuskih kompozitora, već je i središnja figura evropske muzike na početku
20. vijeka.
Njegova muzika predstavlja prelaz između muzike kasnog romantizma i modernizma 20. vijeka.
Imao je veliki uticaj na druge kompozitore poput: Bartoka, Weberna, Arnolda Schönberga i
Varesea. Stravinski je jednom izjavio:

"Muzičari moje generacije i ja sam, dugujemo najviše Debussyju."

U francuskim književnim krugovima, ovo razdoblje je poznato kao simbolizam, strujanje koje je
direktno inspirisalo Debussyja kao kompozitora i kao aktivnog člana kulturnog društva. Živio je
u razdoblju stalne političke nestabilnosti. Napustio je svoju prvu suprugu i nastavio održavati
odnose s drugim udatim ženama. Samo njegova druga supruga Emma Bardac, zajedno sa
njihovom kćerkom Chouchou je donijela trajnu ljubav u njegov život. Debussy je umro od
raka u 55-oj godini života.





Rani život i studije

Claude Achille Debussy je rođen u Sain-Germain-en-Layeu 1862. kao najstariji od petero djece.
Njegov otac Manuel-Achille Debussy imao je vlastitu prodavnicu keramike, a njegova majka j
e bila krojačica. Počeo je svirati klavir u četvrtoj godini kod italijanskog učitelja Ceruttijs.
Godine 1871. mladi Debussy je dobio pažnju Marie Mauté de Fleurville, koja je tvrdila da je
Chopinova učenica i on joj je uvijek vjerovao, iako se nikada nije tačno utvrdilo je li to istina.
Njegov talent je postao očit 1872. kada je upisao Pariški Konzervatorij u dobi od jedanaest
godina. Na konzervatoriju je proveo svojih sljedećih dvanaest godina života i za to vrijeme se
susreo s mnogim drugim važnim osobama iz tog razdoblja.
Već u početku Debussyjev talent je bio i više nego očit. Debussy je često eksperimentisao i
izazivao stroga učenja Akademije. Više je volio disonance i intervale koji nisu bili popularni u
to vrijeme. Poput Gorgesa Bizeta, Debussy je bio brilijantan pijanista i mogao je imati profesionalnu
karijeru da je tako htio. Djela koja je najčešće izvodio bila su Beethovenove, Schumannove i
Weberove sonate i Chopinova Balada broj 2, stavak iz Klavirskog koncerta broj 1 i Chopinov
Allegro de Concert, relativno nepoznato djelo koje zahtijeva još viši stepen virtuoznosti nego
ijedan drugi koncert.
Od 1880. do 1882. živio je u Rusiji kao učitelj muzike djeci Nadežde von Meck koja je bila mecena
Čajkovskog. Uprkos Meckovoj bliskosti s Čajkovskim, Čajkovski je imao mali ili nikakav uticaj
na Debussyja. U septembru 1880. Nadežda von Meck je poslala Debussyjev Danse bohémienne
Čajkovskom na čitanje. Mjesec dana kasnije on joj je u pismu odgovorio:


„To je veoma lijepo djelo, ali je daleko prekratko. Niti jedna ideja nije izražena u potpunosti,
forma je užasno zgrčena i također nedostaje jedinstva“

Debussy nikada nije objavio to djelo; rukopis je ostao u porodici von Meck i kasnije je bilo
prodano B. Shottovom sinu u Mainzu gdje je objavljeno 1932. Više uticaja na Debussyja
je imalo njegovo blisko prijateljstvo s madame Casnier, pjevačicom koju je upoznao početkom
svoga rada kao korepetitor kako bi zaradio nešto novaca. Ona je dala Debussyju emocionalnu
i profesionalnu podršku i uticala je na njegove prve pjesme, inspirisane radom simboliste
Paula Verlaina.




Debussy u Villi Medici u Rimu, 1885. godine, u sredini u bijeloj jakni


wikipedija


.................

Na danasnji dan 1862. je rodjen Claude Debussy i tim
povodom  Google je  naslovnu stranicu posvetio ovom kompozitoru:

..............

Kao pobjedniku Prixa de Rome sa svojom kompozicijom L'Enfant prodigue pripala mu je
stipendija na Académie des Beaux-Arts koja je uključivala i četverogodišnji boravak
u Villi Medici, Francuskoj Akademiji u Rimu. Prema pismima koje je Debussy pisao
madame Vasnier, možda kako bi stekao njenu naklonost, opisao je umjetničku
atmosferu kao ustajalu, društvo dosadno, hranu lošu, samostanske prostore
odvratne. Nisu mu odgovarali ni užici Rima, niti mu se sviđala italijanska opera.
Često je bio depresivan i nije mogao komponovati, ali inspiraciju je našao u djelima
Franz Liszta.
Debussy je napokon napisao četiri djela koja su bila poslana Akademiji: simfonijsku
pjesmu Zuleima, prema tekstu Heinricha Heinea; orklestralno djelo Printemps; kantatu
La damoiselle élue koju su kritikovali kao "bizarnu"; i Fantaisie za klavir i orkestar.
Treće djelo je bilo prvo u kojem su se nazirale muzičke karakteristike njegovog
kasnijeg opusa. Četvrto djelo je zasnovano na muzici Césara Francka i kasnije ga
je Debussy sam povukao. Akademija ga je opisala kao "provokativnog i neobičnog"
i nadali su se nečem boljem od tako nadarenog studenta.
Za vrijeme njegove posjete Bayeruthu 1888. - 1889. Debussy je bio pod uticajem
vagnerijanske opere. Nakon smrti Richarda Wagnera godine 1883. kult vagnerizma
je bio na vrhuncu. Debussy je, poput mnogih mladih muzičara tog vremena reagovao
pozitivno na Wagnerovu osjetilnost, kvalitetnu formu i jake harmonije, ali Wagnerova
ekstrovertna emocionalnost nije bila po Debussyjevom ukusu. Wagnerov uticaj je
vidljiv u "La damoiselle élue" i u djelu Cinq poéme de Baudelaire. Druge pjesme toga
perioda, uglavnom verlainevskog ugođaja – Ariettes oubliées, Trois mélodies
(Tri melodije), i Fêtes galantes su više hirovitog ugođaja. Otprilike u to vrijeme Debussy
je upoznao Erika Satiea koji je imao sličan pristup kompozicijama i imenovanju djela.
Tada su obojica kompozitora bili boemi koji su se borili s novčanim dugovima.