Oko 235 g.p.n.e. – Eratosthenes iz Kirene sa zadivljujućom tačnošću izračunao obim Zemlje, sa vrednošću koja je samo 6% veća od stvarne.
Oko 230 g.p.n.e. – U svom delu "O konkoidnoj krivoj" Nicomedes (oko 280–210 g.p.n.e.) piše o otkriću svoje krive, tzv. 'školjke' ili Nikomedesove konkoide, u okviru rešavanja problema dupliciranja kocke i deljenja ugla na tri dela.
Oko 230 g.p.n.e. – Eratosthenes iz Kirene razvija svoju tablicu za iznalaženje svih prostih brojeva.
Oko 225 g.p.n.e. – Apollonius iz Perga (262–190 g.p.n.e.), danas u Anadoliji, piše svoje "Konike", u kojima se prvi put pominju termini parabola, hiperbola i elipsa.
Oko 200 g.p.n.e. – U delu "Vatreno ogledalo" Diocles iz Karistosa (oko 240–180 g.p.n.e.) je napisao zbirku od 16 najčešćih geometrijskih pravila kod konusnih preseka. Konstatovao da površina koja sakuplja sunčeve zrake u jednu tačku mora biti parabolična. Tražio rešenja za takvo sabirno ogledalo čija će žiža da se kreće zajedno sa Suncem, što je imalo uticaja na konstruisanje sunčanih satova.
Oko 190 g.p.n.e. – Kineski matematičari počinju da koriste eksponente broja 10.
127 g.p.n.e. – Hipparchus iz Nikeje otkrio pojavu precesije prolećne ravnodnevice i izračunao dužinu godine sa greškom manjom od 6,5 minuta od stvarne vrednosti. Njegov astronomski rad se smatra kao rana forma trigonometrije.
Oko 150 g.p.n.e. – Hypsicles piše svoj "Izlazak zvezda". Tu je prvi put zodijak podeljen na 360 stepeni.
Oko 100 g.p.n.e. – Kineski matematičari prvi put uvode negativne brojeve.
Oko 1 g.n.e. – Kineski matematičar Liu Hsin koristi decimalni razlomak.
astronomija.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta