|
| Autor | Poruka |
---|
Black Wizard Master
Poruka : 34967
Godina : 49
Lokacija : UK, London
Učlanjen : 30.03.2011
| Naslov: Put na Mars Sre 25 Apr - 20:49 | |
| PRVA TEMAPlaneta Zemlju se menjala kroz vreme. Na to je uticalo više fakora koji su tokom miliona i miliona godina proizveli ono što imamo danas, a to je naše jedino mesto stanovanja, naš dom. Dolazi vreme kada ćemo i mi, ljudska rasa morati da napustimo našu majku, Zemlju, i pođemo u potragu za novim domom. Gde poći je veliko pitanje. Mora se uzeti gomila faktora koji će uticati na to, ali neki od presudnih su naša odlučnost da nađemo naš novi dom i tehnologija kojom raspolažemo. Mars je oduvek predstavljao predmet našeg divljenja, još od vremena Grka, Rimljana, Vavilonaca, Egipćana… Danas Mars predstavlja potencijalnog kandidata za naš novi dom. Na nama je da u ga u budućnosti istražimo i načinimo ga po našoj meri. Planeta Zemlja pruža nam odlične uslove života i po svojoj poziciji u Sunčevom sistemu ona se nalazi u naseljivoj zoni sa prosečnom godišnjom temperaturom od Celzijusovih, i pritiskom od 101,4 kPa. Ovi parametri variraju sa promenom geografske širine i dužine ali svakako te varijacije su u onim granicama u kojima čovek sa današnjom tehnologijom i svojom izdržljivošću može u njima da živi. Vremenom naša planeta će postati dosta teška za život. Neki od razloga su globalno zagrevanje, prenaseljenost planete, i u daljoj budućnosti sudbina Sunca, koje će prema svi dosadašnjim predviđanjima i istraživanjima u fazi super džina “progutati” Merkur, Veneru a i najverovatnije Zemlju. Ovo su samo neki od razloga zašto je krucijalno da počnemo naš trud i zalaganje usmeriti na potragu i uređivanje našeg novog doma. Po svim dosadašnjim istraživanjima i procenama, najbolji kandidat za naš novi dom je Mars. Mars, planeta koja je dobila naziv po rimskom bogu rata Marsu, danas takođe poznata kao crvena planeta, bio je predmet priče i razmišljanja mnogih naučnika, inženjera i drugih učenih ljudi koji su njemu videli novu Zemlju. Potrebno je prvo upoznati se sa planetom Mars, da bi se moglo pričati o tome kako i šta bi trebalo da se promeni da bi se mi jednog dana šetali po njegovoj površini. Posao “planetarnih inženjera” nije ni malo lak. Oni su ljudi koji imaju samo jednu referencu, a to je upravo naša planeta. Na njoj oni danas pokušavaju da shvate i odgonetnu kako su se uslovi za život razvili i kako je tekao put razvoja njene biosfere. Da bi se stvorili uslovi za život na Marsu, za koji se veruje da je nekad bio naseljen primitivnim oblicima života, potrebno je uraditi gomilu stvari. U nauci se tokom vremena razvilo dosta ideja koje bi mogle da opišu teraformiranje Marsa. MarsMars je planeta koja je zbog svojih karakteristika kao nama najbliže planete, udjedno i planeta koja je do sada najbolje istražena. Dan na Marsu traje nešto slično kao i na Zemlji, odnosno nešto više od 24h. Takođe, osa rotacije je nagnuta pod dosta sličnim uglom, koji za Mars iznosi . Kako ima dosta ekscentričnu putanju, implicira da su temperaturne promene dosta izražene kako na južnoj tako i na severnoj polulopti. Takođe, treba imati u vidu da prilikom prolaska Marsa kroz perihel i afel postoji razlika od 45 % zračenja, što bi značilo da je Mars itekako izložen zračenju u doba perihela, dok u slučaju afela zračenje 45% manje. Na severnom i na južnom polu prostiru se polarne kape koje su malo drugačijeg sastava nego one na Zemlji. Sa astrobiološke strane Mars je itekako zanimljiv jer postoji teorija da je života sa Marsa došao na Zemlju. Ideja je da je Mars pre oko 4 milijarde godina posedovao sve potrebne faktore za nastanak elementarnih oblika života. To su tečna voda, organski materijali, minerali. . . Zašto je život na Zemlji uzeo ovoliko maha, dok se na Marsu nije ni razvio, je pravo pitanje, na koje naravno postoje teorije, čije će ideje biti razmatrane u daljem radu. Da bi se od sadašnjeg Marsa napravili uslovi za život potrebno je pre svega promeniti ono za nas najvažnije, njegovu atmosferu. Na tabeli 1 mogu se videti rezultati spektralne analize Marsove atmosfere. Primetno je da većinu udela čini ugljen-dioskid, kao da i ima gasova koji se nalaze u atmosferi naše planete takođe, ali ono što svakako ne ide u prilog to su njihovi parcijalni pritisci, koji zajedno u zbiru ne nadmašuju ni deseti deo pritiska zemlje, što bi značilo da čovek na Marsu ne bi mogao slobodno da šeta ako nema odela za održavanje pritiska na sebi. Ako se da porediti sa Zemljom, ukupan pritisak na Marsovoj površini je srazmeran pritisku Zemljine atmosfere na visini od oko 40 km. Ovakav pritisak je štetan po žive organizme i na njihovo pravilno disanje. Postojanje vode na Marsu je potvrđeno ali ne u onom obliku u kojem se uglavnom zamišlja. Problem postojanja tečne vode je uglavnom vezan za dva faktora, to su pritisak i temperatura. Pritisak na Marsu je jako mali, i varira u zavisnosti od položaja planete oko Sunca kao i od geografske širine i dužine, kao i temperatura, koja varira između 150 K i 300K, na različitim areografskim širinama. Jedina zona na kojoj su na Marsu zabelježene temperature iznad temperature mržnjenja voda su u tropskom pojasu ekvatora, ali tu nema ni traga od vode. Kada se ide u potragu za životom van Zemlje, to se u početku većinom svodi na potragu za vodom čija je uloga u životnom ciklusu od krucijalnog značaja. Kao što je to rečeno, voda na Marsu posotoji u čvrstom stanju zarobljena na polovima. Potrebno je napomenuti da na polovima osim vode u čvrstom stanju, ima i suvog leda, što je veoma bitan faktor o kome će dalje biti reči. Tokom misija koje su slane na crvenu planetu, utvrđen je sastav tla Marsa i potvrđeno je postojanje određenih jedinjenja koja svedoče da je na ovoj planeti nekad postojala tečna voda. Postoji verovanje da se ispod Marsove kore, slika 1, nalaze zalihe vodenog leda. (Fotografija Marsove Kore)Prirodno je postaviti pitanje da ako su ovakvi kanali bili ispunjeni vodom nekad, gde je ta sva voda nestala. U principu je mogla na samo tri načina da napusti taj kanal. Jedan deo se oslobodio u atomosferu, drugi deo se kondezovao na polarnim kapama, dok je treći način koji još treba utvrditi je da je veliki deo ostao zarobljen ispod Marsove površine. Godine 1998. izvršeno je merenje pomoću uređaja MOLA (Mars Orbiter Laser Altimeter) koji je izmerio da se između ostalog zapremina postojećeg leda na severnoj polarnoj kapi procenjuje na oko 1,2 miliona. Atmosfera Marsa je jedna od ključnih stvari na kojoj treba poraditi, a njeno trenutno stanje i nije najbolje. Glavni razlog tome je laka propusnost atmosfere crvene planete kosmičkom zračenju. Kosmičko zračenje u principu predstavlja skup visoko energetskih čestica koje nastaju u raznim procesima u Vaseljenoj kao što su eksplozije supernovih, aktivna galaktička jezgra, crne rupe itd… Gama i x kvanti su na Marsu u stanju da dopru da površine i da, ako se išta teoretski nađe u tom trenutku na površini, utiču na njegov organizam izuzetno štetno i izazovu mutacije a kasnije smrt. Razlog što se to ne dešava na Zemlji je upravo njena atmosfera koja je itekako gušća i veća od Marsove. Na slici 2 mogu se videti opasne zone kosmičkog zračenja. (Zone zračenja na Marsu)Može se zaključiti da je nešto bezbednije na severu iz prostog razloga što je teren niži i omogućava veći sloj atmosfere za zaštitu., slično tome može se predpostaviti da su opasne zone u visokim predelima kao što su planine i ugašeni vulkani. Generalno kosmičko zračenje bi na potencijalnog stanovnika Marsa trenutno izazvalo nezamisive posledice koje bi ga ubrzo usmrtile. Čestice koje utiču na to pokreću i niz drugih faktora koji su takođe itekako štetni i utiču na biosferu. Teraformiranje MarsaPosmatrajući i izučavajući uslove koji sada trenutno vladaju došlo se do značajnih implikacija kako bi teraformiranje Marsa trebalo da počne. Kako je na osnovu spektralne analize utvrđen sastav atmosfere, i uočena je ogormna količina ugljendioksida, ali treba uzeti za rezervu ogromna, jer je reč samo o velikom udelu u trenutnoj atmosferi crvene planete, koji u principu predstavlja ključ promene Marsa, ali na drugu ruku i ideju. Reč je o globalnom zagrevanju, odnosno efektu staklene bašte. Nama je danas poznat taj efekat na Zemlji (slika 3), iz prostog razloga što je čovečanstvo već odlično stabilizovanoj atmosferi svojim postupcima povećalo količinu ugljendioksida i drugih štetnih gasova. Osnovna zamisao je da prilikom emitovanja sunčevog zračenja, to zračenje putuje i dolazi do sadašnje atmosfere Marsa, tu jedan deo biva odbijen, ali kako je Marsova atmosfera izuzetno mala, taj deo nije veliki. Veliki ostatak zračenja prodire do površine koja biva zagrevana. Ujedno pri zagravanju tlo emituje zračenje u infracrvenom delu spektra i to zračenje ide od tla ka Vasioni. Ako se proizvede dovoljno gasova koji mogu da te dolazeće infracrvene zrake absorbuju privremeno, ti gasovi potom ponovo zrače u infracrvenom domenu i emituju to zračenje u svim pravcima uključujuči i onaj prema Marsu. Time bi se prosečna temperatura Marsa uspela podići. Ova pojava je uočena u revoluciji crvene planete, odnonso u njenom perihelu. Kako je Mars dostigao najbližu tačku do Sunca, time se povećao i fluks dolazećeg zračenja, time izazivajući topljenje suvog leda na polovima Marsa. Kako je suvi led po sastavu ugljen dioksid, koji je dobro poznat kao gas koji je odličan za stvaranje efekta staklene bašte time je doprineo povećanju srednje temerature Marsa, koja iznosi -Celzijusa. Kako Mars ponovo napušta perihel u svojoj revoluciji ovaj efekat nije imao dugog veka, i za njega može se reći da nema nikakvog uticaja na dalju temperaturu Marsa, odnosno može se konsatatovati da je samo periodičan. Niko ne zna koliko ima na Marsu suvog leda, odnosno samog ugljendioksida, i da li ga uopšte ima dovoljno. Zato se pribleglo jednom drugom rešenju. Naime, efekat staklene bašte na Marsu je sigurno nešto što danas čovečanstvo može da uradi i poseduje takvu tehnologiju. Naime postoji više vrsta takozvanih “greenhouse gas”- ova. (Prikaz efekta staklene bašte na Zemlji)Ugljen-dioksid je samo jedan od njih, ujedno i gas koji ima najmanji efekat od njih. Ako bi se u atmosferu Marsa doveli takozvani perfluorokarbonati (PFC gasovi), oni bi itekako uticali na zagrevanje Marsa. Oni imaju nekoliko prednosti. Kao prva, oni se nazivaju “super-greenhouse” gasovi. Druga je to da ovi gasovi imaju dugačko vreme života, što bi na Zemlji izazvalo strašne probleme, ali na Marsu bi uradilo potreban posao. Treća, možda i najbitnija, je to da ovi gasovi ne utiču na biosferu, barem ne direktno. Kao jedan od posledjnih argumenata je to da ovi gasovi ne utiču negativno na ozonski omotač. Tako da bi u principu sa pravilno odabranom kombinacijom PFC gasova mogao da se uradi dobar posao na Marsu. Postoje predviđanja da se sa 100 fabrika koje bi radile 100 godina na Marsu proizvodeći ove gasove Mars mogao zagrejati za prosečno 7 stepeni. Ali valja uzeti i u obzir efekat i oslobođenog ugljendioksida u tom zagrevanju koji će takođe doprineti zagrevanju Marsa. Paralelno sa tim na Marsu se mogu odvijati i još neke misije koje bi potpomogle njegovom zagrevanju. Ideja je da se smanjenjem albeda, odnosa odbijenih i upadnih sunčevih zraka, odnosno smanjenjem odbijenih zraka poveća temperatura. Moguće je postaviti ogledala iznad polova koja će reflektvano zračenje sa njih ponovo vraćati nazad i time doprinostiti zagrevanju i kasnije isparavaju ugljendioksida koji će kasnije učestvovati u zagrevanju Marsa. Ako se uzme u obzir da verovatno postoje velike količine voda ispod površine Marsa, njihovim oslobađanjem, odnosno oslobađanjem vodene pare može se takođe uticati na povećanje temperature. Postoji još ideja, ali koje se svode u principu na to da se zadrži što više toplote na planeti, jer je cilj zagrejati zbog dovođenja organizama koji bi bili u stanju da sada već nagomilali ugljendioksid pretvore u kiseonik i time naprave podlogu za dolazak složenijih bića koja bi ubrzala taj proces. Stvaranje kiseonika na Marsu bi moglo da potraje više hiljada godina, ali svakako treba uzeti u obzir i tehnološki razvoj. Krajnji cilj ideje je da se pokuša stvoriti atmosfera slična Zemlji na Marsu. Naravno moguće je da se sa okolnih objekata u Sunčevom sistemu donese potreban materijal koji bi potpomogao u ovom zagrevanju. Kako bi se plan odvijao što je to brže moguće, dok se na Marsu bude stvarala potrebna atmosfera, moguće je da se na njemu paralelno grade i potrebni objekti. Za izvor energije je moguća izgradnja nukelarnih elektrana, postavljanje solarnih panela, koji imaju jedan ozbiljan nedostatak. Reč je o olujama na Marsu, olujama prašine koju pokreću brzi vetrovi. Ove oluje svakako imaju dobar uticaj na zagrevanje, ali ako se planira koristiti i Sunčeva energija onda ne. Potreban im je dodatak u vidu vetrenjača. Kako se Mars upravo odlukuje da jedan period na njemu duvaju jaki vetrovi, dok drugi period je bez njih, moguće je da se za vreme kada nema vetra koriste solarni paneli dok se za vreme vetra koriste vetrenjače čime bi se obezbedila dobra količina energije. Valja imati na umu da je ova ideja testirana na Zemlji odnosno na Antarkiku za vreme polarnih noći i da su ostvareni izuzetni rezultati. Ideja je slična, postavljanje vetrenjača na polove Marsa. Problem kod gradnje na Marsu bilo čega je izloženost kosmičkom zračenju. Ono predstavlja najveću prepreku ka konačnoj realizaciji . Može doći do kvara aparature prilikom njene interakcije sa zracima. Kako bi se uspešno mogli realizovati planovi, moguće je prvo naselje na Marsu izgraditi ispod površine Marsa. Naime, kosmički zraci koji najviše utiču su oni visokoenergetski. Ako se ispred visokoenergetskog zraka postavi dovoljno gusta sredina on će interagovati sa njom i nastaće pljusak čestica poznatiji kao tuš efekat kod nas u atmosferi. Principielna ideja je da se uradi nešto slično. Kako Mars nema gustu niti veliku atmosferu ovaj efekat i nije tako izražen u pojedinim zonama. Potrebno je da se fabrike za stvaranje PFC gasova stacioniraju u onim mestima gde postoji najveća visinska razlika između tla i gornjeg kraja Marsove atmosfere. Time će se omogućiti nagomilavanje gasa na tim mestima i povećanje gustine atmosfere, čime bi se smanjila radijacija iz Vaseljene. Ali kako ni ovo u početku neće biti dovoljno potrebno je da se naprave naselja ispod površine. Zamisao je slična kao kod izgradnje današnjih detektora neutrina. Kako su neutrini jako ne interagujuće čestice i čestice čiju prirodu i danas ne znamo potrebno ih je izolovati, odnosno detektovati samo njih. To je moguće jedino tamo gde nema fluksa drugih čestica, što će reći pod zemljom. Da bi se ovo ostvarilo potrebno je izbušiti tunele na dubinama od 2,5 km. Čoveku nisu potrebne ovolike dubine iz prostog razloga što i na manjim dubinama od ove ne postoje čestice koje bi nam ozbiljno mogle nauditi. Prvo naselje treba da bude izgrađeno ispod površine Marsa. Neke od prednosti su već napomenuta zaštita od kosmičkog zračenja kako nas tako i opreme koju koristimo. Druga prednost je dostupnost vode koja se nalazi ispod površine. Treba imati na umu da možda to neće biti pitka voda i da je svakako treba prečistiti od raznih zagađenja koja se u njoj mogu zadestit. Ujedno potrebno je uradti i neke vidove izolacije, i da se ne može kopati miljama duboko da bi se došlo da optimalne temeprature za nas. Posle toga je svakako potrebno uraditi izolacije za razne druge stvari kao što je kosmičko zračenje, za svaki slučaj. Bitno je napomenuti da na Marsu ne postoje tektonske ploče i time je smanjen rizik od zemljotresa i eventualnog potresa koji bi doveo do rušenja naselja. Trakođe, Mars je pun vulkana koji nisu aktivni ali svakako ih treba uzeti u obzir, odnosno treba uzeti u obzir njihove položaje prilikom gradnje. Proizvodnja kiseonika će biti zasnovana na algama koje će prerađivati ugljendioksid i stvarati kiseonik u procesu fotosinteze, koja će se ovde vršiti pod uticajem veštačke svetlosti za koju će se energija dobivati iz solarnih panela i već pomenutih vetrenjača. Svakako u prilog ide geografski položaj polova gde će biti vetrenjače i paneli sa pomenutnom visinskom razlikom između tla i gornjeg kraja atmosfere. Osim izvora energije, vode i kiseonika potrebno je rešiti i izvor hrane. Moguće je napraviti farme ispod površine na kojima će se sejati usevi. Ovi usevi bi bili osvetljavani na isti način kao i alge i bili bi navodnjavani iz pomenute vode koja je zarobljena ispod površine. Kako resursa vode nema beskonačno mnogo potrebno je dosta raditi na njenoj preradi i ponovnom korišćenju ali vremenski gledano je ima dovoljno da bi se na Marsu razvilo obziljnije naselje i poboljšali uslovi života. Problem koji je možda i presudan prilikom realizacije ovog plana je sledeći. Mars je planeta koja ima jako slabo magnetno polje, odnosno slabu magentosferu. Upravo je ovo i jedno od objašnjenja koja ukazuje na to kako se na Marsu nije mogla formirati atmosfera. Prilikom naleta Sunčevog vetra došlo je do bukvalnog oduvavanja atmosfere Marsa i tom prilikom i nije moglo doći do njenog formiranja. Razlog ovome je neaktivnost jezgra ove planete. Kao što je to već poznato u Zemljinom jezgru postoji neprestano kruženje komponenata metalnog jezgra, čime se ostvaruje magnetno polje. Moguće je da je nekada na Marsu postojalo ovo kruženje komponenata jezgra ali da je iz nekog čudnog razloga stalo. Razlozi za prestanak rada jezgra Marsa do danas su ostali misterija. Glavni problem je to da i kada bi se uspela napraviti potrebna atmosfera na Marsu postojao bi jedan ozbiljan nedostatak a to je magnetosfera. Na Zemlji veliki deo atmosfere se nalazi unutar magnetosfera što onemoguaćva Sunčevom vetru da prosto rasprši našu atmosferu. Drugi dobar razlog postojanja magnetosfera je taj što ona ne dozvoljava česticama atmosfere da pobegnu, odnosno čestice koje se nalaze na obodu naše atmosfere su u principu naelektirsane i pošto postoji magentno polje one ne mogu da pobegnu van njega. Ali najveća nagrada je ta da solarni vetar ne može naškoditi našoj atmosferi čime ona ostaje očuvana. Neka od rešenja za aktiviranje Marsovog jezgra, ma koliko to delovalo suludo, je da se ono istopi. Trenutno ono je sada u čvrstom stanju i hladno. Potrebno je dovesti enormnu količinu energije u njega da bi se procesi pokrenuli i da bi se omogućilo kretanje komponenata metalnog jezgra i stvaranje magentosfere oko Marsa. Da li je to moguće uraditi ili postoje i druga rešenja za ovaj problem, to je veliko pitanje. I trenutno predstavlja najveću prepreku ka ostvarivanju cilja zvanog teraformiranje Marsa. (Futuristički izgled broda koji će putovati na Mars)Putovanje do MarsaDa bi se sve ovo počelo ostvarivati, i na kraju ostvarilo potrebno je doći do Marsa. Danas čovek raspolaže tehnologijom kojom bi mogao u svemir poslati ljudsku koloniju od preko 3000 ljudi. To je moguće uraditi u periodu od nekoliko desetina godina. Ideja je da se gradnja broda započne u Zemljinoj okolini, gde će on kružiti određeno vreme radi testiranja i sklapanja delova. Potrebno je da brod bude u obliku valjka da bi se ostvarila veštačka gravitacija izazvana rotacijom broda. Takođe potrebno je rešiti ključne faktore kao što su recikliranje vode, kiseonika, izvori hrane, zaštita od zračenja…Ovo je moguće uraditi, i poslati prvu ljudsku koloniju put Marsa sa potrebnom opremom za izgradnju objekata tamo. Cilj je da se pošalje nekoliko kolonija koje će doći do Marsa i orbitirati kao njegovi sateltit. Za to vreme ljudska posada će raditi sve prema planu, odnosno započeće izgradnju fabrika za proizvodnju gasova potrebnih za efekat staklene bašte, kasnije potom i naselja ispod površine. Pre svega je potrebno još istraživanja ove planete jer postoji na njoj nešto što se sigurno još ne vidi a što bi nam pomoglo tokom realizacije ovog plana. Sredstava koja treba izdovojiti za ovaj projekat su ogromna, ali kao što je to neko već rekao, cilj opravdava sredstvo. (Futuristički izgled razvijenog naselja na Marsu)ZaključakNeko bi se možda zapitao, a zašto baš moramo da idemo negde drugde. Zar ne možemo biti samo malo pažljiviji i očuvati našu planetu onakvom kakva bi ona zaista trebala da bude? Na to pitanje ima dva odgovora i strašno puno obrazloženja. Istina je da ja ljudi sve više i da će nas biti. Resursi na Zemlji nisu večni niti beskonačni, niti će ikad to biti. Naša priroda je takva da generalno malo nas misli na budućnost, i dosta smo skeptični prema njoj. Ako nastavimo ovako nećemo daleko stići. Nauka je nešto što treba da napreduje, i to radi samo mnogo sporije nego što bi to mogla. Potrebno je da našu snagu, elan i volju više usmeravamo za dobrobiti naših naslednika, a ne nas samih. Možda je to samo greška u nama, možda smo mi bića koja samo tako razmišljaju i nikako drugačije, bića koja vide samo sebe i nikog više. Ali zar smo mi, koji smo danas toliko ispred vrsta nama poznatih, izgubili ono najbitnije, osećaj za kolektiv ? Kao da smo se izgubili u svom sopstvenom umu, mestu koje treba da najbolje poznajemo, ili ga mi uopšte ni ne znamo toliko koliko mislimo. Jedno je sigurno, moramo ići napred. Pokušaj teraformiranja Marsa je veliki zalogaj, za sve nas. Ali problem koji stoji pred nama je još veći. Možda Mars i nije idealno rešenje za naš problem, ali svakako je dobar trening i pokušaj. Mnogo ćemo toga naučiti o tome kako da napravimo naš budući dom i upoznaćemo naš sadašnji. Na nama je da li ćemo da se menjamo i promenimo svet oko nas, ili ćemo pustiti da svet promeni nas. Možda živimo u sadašnjosti, ali treba da se učimo na greškama i uspesima iz prošlosti, i sa tim znanjem i našim zdravim razumom gledamo u budućnosti i u pravo vreme i na pravom mestu joj izađemo u susret. Jer, istina je negde gore … Preuzeto sa: Svet Nauke.org |
| | | Black Wizard Master
Poruka : 34967
Godina : 49
Lokacija : UK, London
Učlanjen : 30.03.2011
| Naslov: Re: Put na Mars Sre 25 Apr - 21:00 | |
| DRUGA TEMASvako od nas u dubini duše je istraživač. Od najranijeg detinjstva pa do duboke starosti mi istražujemo svet oko nas. Naša planeta danas predstavlja mesto puno umirujućih i uznemirujućih predela, bujnih šuma i golih pustinja, visokih snežnih planina i mračnih morskih dubina! Naša planeta je jednom rečju, prelepa! Istražitelj u nama kroz vekove je otkrivao i otkrio planetu Zemlju, ali mislim da se konačno zasitio i da mu je vreme da krene dalje i da, putujući nepoznatim prostranstvima svemira, otkrije neku novu planetu za svoj budući dom. - Citat :
- "Doći će vreme kada će ljudi biti kadri da daleko dosegnu svojim očima… Tada će videti planetu poput naše Zemlje" – Kristofer Ren
(Fotografija Marsa danas)A koja bi to planeta mogla da bude? Odgovor je prost: Mars. Zašto baš Mars? Zato što je „Crvena Planeta“ fascinantna zbog svoje sličnosti sa našom planetom. Koje su to sličnosti koje Mars čine tako fascinantom planetom? Dan je relativno sličan zemaljskom i traje 24 sata, 39 minuta 35,244 sekunde, tako da budući naseljenici Marsa neće morati da menjaju svoj dnevno-noćni ritam. Mars takođe ima godišnja doba slična zemaljskim, ali ona traju duplo duže, zato što marsovska godina traje 687 dana[3]. Površina Marsa je veoma slična sa površinom kopna na Zemlji. Mars ima atmosferu, ali je ona veoma tanka tj. retka, i iznosi oko 1% od ukupne Zemaljske atmosfere, no ipak pruža određenu zaštitu od solarne i kosmičke radijacije. Atmosfera Marsa je bila uspešno iskorišćena za aerokočenje letelica (svemirskih brodova) koje su do sada sletale na Mars.. Mars takođe poseduje određenu količinu vode u zaleđenom stanju i neke osnovne elemente, koji bi mogli da podrže zemaljski život na Marsu. (Zalazak Sunca na Marsu)Sve navedeno pruža jednu veoma lepu i optimističku sliku u vezi sa mogućnošću kolonizacije Marsa. Zbog tih činjenica, ja verujem da će Mars u bliskoj budućnosti postati drugi dom ljudi. Ali, pored lepih i optimističkih slika postoje i neke druge, koje Mars čine veoma čudnom, negostoljubivom, (prosto rečeno) „vanzemaljskom“ planetom. To su prepreke koje moramo prevazići kako bismo Mars napravili našim drugim domom. Koje? Gravitacija Marsa je samo 38% Zemaljske gravitacije. Još uvek se ne zna da li je takva gravitacije dovoljno jaka da spreči zdravstvene probleme vezane za bestežinsko stanje, kao što su: gubitak mišićne mase, smanjenje gustine kostiju i pad imuniteta. Pored toga, Mars je veoma hladna planeta, čije temperature mogu da padnu čak i do -125°C, mada se uglavnom kreću oko -63 °C. Poređenja radi, najniža temperatura na Zemlji zabeležena je na Antarktiku i iznosila je -89.2 °C. Mars je dalji od Sunca, pa je zbog toga količina sunčeve energije koja dospe do gornje granice atmosfere upola manja od one koja stigne do Zemljine atmosfere (ili Mesečeve površine). Atmosferski pritisak na Marsu je 6 mbar, što je izuzetno nisko, tj. mnogo niže od Armstrongovog limita koji iznosi 61,8 mbar[9], a na kojem ljudi mogu da prežive bez specijalnih odela. Važno je još napomenuti i to da Mars ima veoma slabu magnetosferu i zbog toga on odbija solarne oluje (vetrove) veoma loše! Sve ove prepreke i problem međutim, neće sprečiti čoveka da naseli Mars. Naprotiv, one će nas učiniti još radoznalijim i nateraće nas da ih prevaziđemo. Da zaronimo sada u srž ove teme, a to je kolonizacija Marsa. Život prvih naseljenika Marsa ne bi izgledao kako većina ljudi zamišlja, zato što prvi naseljenici ne bi bili obični ljudi, nego specijalno pripremljeni naučnici. Oni bi sakupljali informacije i radili testove na licu mesta, tj. na površini Marsa, gde bi uzgajali biljke u specijalnim prostorijama i radili na istraživanju za teraformizaciju Marsa. Najvažnija stvar u ovoj prvoj fazi bila bi priprema naučnika za uslove koji vladaju na „Crvenoj Planeti“. Srećom, na našoj planeti ima mesta gde bi naučnici mogli da treniraju kako bi se spremili za te uslove (npr. živeti nekoliko meseci na Antarktiku, zbog ekstremno niskih temperature, ili leteti na visini od 34.668 metara zbog pritiska, koji je sličan marsovskom). Još jedna prepreka mogla bi da predstavlja veliki problem za buduće koloniste Marsa, a to je radijacija. Prosečna doza radijacije kojoj bi čovek bio izložen je 22 milirads (ili 220 mikrogreja po danu ili 0,08 greja po godini). Tri godine izloženosti ovakvoj radijaciji predstavljale bi granice bezbednosti koje je postavila NASA! Takođe, solarne oluje bi mogle da predstavljaju dodatnu opasnost od radijacije, iako neke naučne studije govore da izloženost niskoj radijaciji i nije tako štetna po čoveka kao što se to nekad mislilo. Da bi ljudi ikad mogli da stignu do Marsa, potrebno je interplanetarno svemirsko vozilo. To vozilo bi trebalo da bude dovoljno brzo i bezbedno da bi zaštitilo posadu i putnike od štetne kosmičke radijacije! Po Hohmann transfer orbitalnoj teoriji, čovekov put do Marsa bi trajao čitavih devet meseci! Modifkovanjem ove trajektorije, put bi se skratio za dva ili tri meseca, što bi značilo provedenih šest do sedam meseci u svemiru! Da bi se dužina puta jos više skratila, potrebno je koristiti propulzijske rakete, kao što je VASMIR. Pored propulzijskih, moguće je koristiti i nuklearne rakete! Put bi bio skraćen na nekih četrdeset dana sa razvijenim propulzijskim raketama, a sa nuklearnim raketama put bi trajao samo dve nedelje! Čak i ovde nije kraj, jer postoji mogućnost upotrebe brodova sa solarnim jedrima i jonskim motorima. Putovanje ovim brodovima bi trajalo mesec dana! Većina ovih raketa je u fazi testiranja, tako da uz njihova dalja unapređenja, možemo očekivati da ih vidimo u budućim svemirskim misijama. Nakon putovanja treba rešiti problem sletanja na Mars! Kao što sam ranije rekao, Marsova gravitacija iznosi samo 38% Zemljine, a gustina atmosfere je samo 1%! To predstavlja problem, zato što bi svemirski brodovi sa ljudskom posadom bili mnogo teži u odnosu na male brodove koji su do sada sletali na Mars. Za spuštanje ovakvih svemirskih brodova biće potreban sistem kočenja koji bi bio potpuno drugačiji od svega što je do danas izmišljeno! (Propulziona raketa VASMIR)Jedna od bitnijih stvari koja mora da se obezbedi je uspostavljanje komunikacije između Zemlje i Marsa! Neometana komunikacija sa Marsom je moguća kada se Zemlja nalazi iznad Marsovog horizonta. Jednom godišnje dolazi do totalnog komunikacijskog prekida sa Zemljom, i to traje oko dve nedelje. Ovaj prekid se dešava kada se izmedju Zemlje i Marsa ispreči Sunce. Nemojmo zaboraviti i oluje koje se dešavaju na Marsu. Ove oluje su ogromnih razmera i one mogu da obuhvate celu planetu, a znaju da traju i do mesec dana. One bi takođe dovodile do prekida u komunikaciji. Telefonska komunikacija (i/ili internet chat) bi bila neizvodljiva zbog komunikacijskog kašnjenja izazvanog brzinom svetlosti. Takvo kašnjenje može da varira od tri minuta (pri optimalnim uslovima), pa sve do dvadesetdva minunta! Mnogi predeli na Marsu mogli bi da postanu dom budućih kolonista. Polarne regije su jedna od mogućnosti, zbog ogromne koncetracije zaleđene vode. Oko planine “Arsia Mons” su pronađene prirodne pećine, koje bi mogle da pruže zaštitu od štetne spoljašnje radijacije i od mikrometeora. Smatra se da se u ovim pećinama može naći geotermalna energija. Još jedno primamljivo mesto je i “Valles Marineris”, poznatije kao “Grand Kanjon” Marsa, koji je dugačak preko 3.000km, a dubok čitavih 8km. Pritisak na dnu kanjona bi bio nekih 25% viši nego na površini Marsa. Kanjon se prostire od istoka ka zapadu, tako da senka ne bi predstavljala problem pri korišćenju solarnih celija! Nedavno je pronađeno mnoštvo „Lava Tubes“ pećina svuda po Marsu. Takve pećine bi pružale kompletnu zaštitu od spoljašnje radijacije! Kao što sam spomenuo nekoliko puta do sada, Mars je najsličniji Zemlji od svih ostalih planeta u Sunčevom sistemu, ali i veoma negostoljubiv! Kako ćemo jedan takav svet ukrotiti, prilagoditi ga našim potrebama i načiniti prijatnim i mogućim za život? Jedna od najrealnijih opcija je teraformizacija Marsa. Teraformizacija je koncept koji se bazira na hipotezi da se ambijent planete može promeniti ljudskom delatnošću! Koje su to promene potrebne da bi moglo da dodje do teraformizacije Marsa? Postoje tri ključna cilja koja treba da se ispune, a oni su: izgradnja atmosfere, zagrevanje atmosfere i zadrzavanje atmosfere oko planete. (Veštački satelit “Mars Global Surveyor”)Jedan on najvažnijih elemenata za formiranje atmosfere je voda. Ona se na Marsu nalazi u zaleđenom stanju. Ako bi za teraformizaciju bilo potrebno više vode nego što je na Marsu ima, nju bi smo mogli da obezbedimo sa patuljaste planete Ceres ili sa Jupiterovog meseca Evropa. Mars je bogat ugljen-dioksidom, koji se takođe na njemu nalazi u zaleđenom stanju. Najveće koncetracije ugljen-dioksida su na južnom polu, a ima ga i u samom zemljištu Marsa. Zagrevanjem planete došlo bi do pretvaranja zaleđenog ugljen-dioksida u gas, što bi dovelo do povećanja atmosferskog pritiska na 300mbar-a, što se može uporediti sa pritiskom na vrhu Mont Eversta. Ovo bi eliminisalo potrebu za nošenjem specijalnih odela za zaštitu od niskog pritiska, mada bi još uvek postojao problem nedostatka kiseonika za disanje. Sa povećanjem temperature istopio bi se led na severnom polu, a time bi veća površina Marsa bila pokrivena vodom. Zatim treba ubaciti planktone u novostvoreno more, što bi dalje dovelo do pretvaranja ugljen-dioksida u kiseonik. Nakon toga, ljudi bi mogli da uvode još raznovrsniji biljni život, tako da bi vremenom Mars postao planeta prijatna za život ljudi. Postoje razni načini za zagrevanje Marsa. Jedan od tih načina je korišćenje orbitalnih ogledala, koja bi služila za povećanje totalne insolacije Marsa. Ona bi usmeravala Sunčeve zrake ka površini Marsa, što bi direktno uticalo na povećanje njegove temperature. Smanjivanje albeda Marsove površine bi pomoglo da se bolje apsorbuju Sunčevi zraci i samim tim poveća temperatura Marsa. Ovo bi moglo biti moguće ako bismo Mars prekrili prašinom sa njegovih prirodnih satelita Dejmosa i Fobosa, koji su, inače, dva najmračnija tela u čitavom Sunčevom sistemu. Još jedan od načina koji može da pomogne povećanju temperature Marsa je usmeravanje meteora, koji bi se razbijali o njegovu površinu, pa bi tako oslobodjena energija mogla da zagreje na njoj. Led bi se zatim pretvarao u paru, koja je jedan od „greenhouse“ gasova, i koja bi zauzvrat pomagala daljem zagrevanju planete. Pored teraformizacije, prisutan je i koncept parateraformizacije. Parateraformizacija je građenje kupola na površini planete koje bi omogućavale normalan život tamošnjih stanovnika. Te kupole bi se širile u zavisnosti od rasta ljudske populacije. Sastojale bi se od providnog krova, čija bi visina bila nekoliko kilometara, a unutrašnjost bi bila pod veštačkim pritiskom i sa veštačkom atmosferom. Predlagači ovog koncepta tvrde da je ovo moguće izvesti tehnologijama sa kojima raspolažemo još od šezdesetih godina. Jedan takav eksperiment je već bio izveden na Zemlji, pod imenom “Biosphere 2”. Svi koncepti za teraformizaciju Marsa se baziraju na njegovom zagrevanju. Ja iskreno verujem da će Mars biti nastanjiv za ljude do kraja 24. veka. Tada ćemo „Crvenu Planetu“ stvarno moći da nazovemo svojim drugim domom. (Budući izgled Marsa posle teraformizacije)Možda sve navedene teorije u ovom trenutku deluju prosto neverovatno, ali setimo se činjenice da ljudi pre pedeset godina nisu mogli ni da zamisle da ćemo danas imati Internet, mobilne telefone, personalne kompjutere i mnoge druge tehnologije, a bez kojih bi nam život u ovom trenutku bio nezamisliv. Tako verujem da će se sve pretpostavke u vezi sa kolonizacijom Marsa ostvariti u vremenu koje dolazi! Ako to kojim slučajem ne bude Mars, mozda bude Venera, Evropa, ili čak Titan?! U svakom slučaju, ispred nas je mnoštvo mogućnosti, a naša budućnost nije na Zemlji, već u svemiru! Nalazimo se na početku jednog novog doba, koje bi trebalo da donese puno velikih otkrića. Nadam se da ćemo svojoj deci sa ponosom moći reći da smo bili očevici prvih ozbiljnijih istraživanja svemira! Verujmo u nemoguće, jer se samo verovanjem to nemoguće može i ostvariti! Verujmo kao što je verovao Kristofer Kolumbo kada je otkrio Ameriku; kao što veruju alpinisti koji osvajaju Mont Everest; kao što je verovao Čarls Lindberg kada je preleteo Atlantski okean; verujmo kao što je verovao Jurij Gagarin kada je, kao prvi čovek, zaplovio svemirom! Verujmo, jer ćemo samo tako moći da ostvarimo velika dela! - Citat :
- "Poznato je konačno, nepoznato je beskonačno; u intelektualnom pogledu, nalazimo se na ostrvcu usred bezgraničnog okeana neobjašnjenosti. Dužnost svakog pokoljenja je da od mora otrgne još malo kopna" – T.H. Haksli 1887
Piše: Aleksa Milojević Preuzeto sa: Svet Nauke.org |
| | | Black Wizard Master
Poruka : 34967
Godina : 49
Lokacija : UK, London
Učlanjen : 30.03.2011
| Naslov: Re: Put na Mars Sre 25 Apr - 21:07 | |
| TREĆA TEMAČetvrta po redu planeta u našem Sunčevom sistemu jeste Mars. Prvi koji su uočili ovu planetu bili su egipatski astronomi oko 1500. godine p.n.e. Oko 900 godina kasnije vavilonski astronmi opisali kretanje Marsa. Zaključili su da Mars napravi 37 sinderičkih perioda za 79 godina. Ako bi smo pogledali ka Marsu, kroz teleskop, primetili bi smo da je njegova boja crvena. Crvenu boju mu daje prisustvo gvožđe (III) – oksida, pa zato Mars često nazivamo Crvenom planetnom. (Pretpostavljeni tok teraformiranja i kolonizacije Marsa)Mars ima dva satelita, Fobosa (većeg) i Deimosa (manjeg). Fobos je dobio ime po grčkom bogu Fobosu (sin Aresov (Mars)), što u prevodu na naš jezik znači strah. Deimos je dobio naziv po figuri u grčkoj mitologiji koja pretstavlja užas. Ovo nisu tela koja imaju oblik sfere, već su to asteroidi koje je zarobila gravitacija Marsa u vreme “Velikog bombardovanja”. Prve misije čiji je bio cilj da se bolje posmatra planeta, da se sazna nešto više o njoj, ne spuštajući se na njenu površinu, počele su 15. jula 1965. godine Nasinom letelicom “Mariner 4″ . Prve letelice koje su se spustile na površinu Marsa krajem novembra, početkom decembra 1971. godine bile su sovjetske letelice “Mars 2″ i “Mars 3″. Komunikacija je bila izgubljena samo par sekundi po ulasku u atmosferu Marsa. Habitabilna zona jeste zona oko neke zvezde u kojoj može postojati život. Iz ovoga možemo zaključiti da se naša planeta nalazi u habitabilnoj zoni. To nije slučaj sa Marsom. Naučnici širom sveta pokušavaju da prevaziđu probleme koji ternutno onemogućavaju nastajanje života na Marsu. Problemi sa kojima se oni suočavaju su: temperatura, pritisak, atmosfera, voda i itd. Proces kojim se stvaraju uslovi za život na nekom mestu naziva se teraformiranje. Prvi problem sa kojim se treba suočiti jeste površinska temperatura koja vlada na Marsu. Pokazano je da temperatura varira od -1000S, pa do 200S, u zavisnosti od aerografske širine. Prosečna površinska temperatura na Marsu je -600 S (na ekvatoru), što je u poređenju sa Zemljom veoma hladno. U ekvatorijalnom delu primećuju se veliki duboki kanali. Pretpostavka je da je ove kanale napravila voda, ali mi znamo da se voda nalazi u zaleđenom stanju i to samo na polovima, pa odakle onda ovi kanjoni? Postoji pretpostavka je da ih je napravila voda. Ipak, znamo da se voda ledi na 00S, tako da je pretpostavljeno da se u vodi nalaze soli natrijum hlorida. Rastvor kuhinjske soli i vode mrzne tek na -210S. Pošto je temperatura od -210S veoma visoka u poređenju sa temperaturom na površini Marsa, postoji još jedna pretpostavka koja kaže da se umesto kuhinjske soli u vodi nalazi rastvor kalcijum hlorida. Tačka mržnjenja kalcijum hlorida je na oko -500S, što je približno trenutnoj temperaturi na površini Marsa. Atmosfera Marsa sačinjena je od oko 95% SO2, 3% N2, 1,5% Ar, dok je kiseonika manje od 0,5%. Postoje dve osnovne prepreke koje onemogućavaju nastajanje tečne vode na Marsu, a to su neadekvatan pritisak i temperatura. Pošto je srednja udaljenost Marsa od Sunca 1,5 AJ, količina sunčevog zračenja koja dopire do površine je mala i zbog toga površina Marsa ne može dovoljno da se zagreje. Otkriće vode na Marsu učinilo je Mars planetom sa najvećom šansom za teraformiranje, imajući u vidu da je voda bila ključno jedinjenje prilikom postanka života na Zemlji. Voda se zajedno sa SO2 nalazi u zaleđenom stanju na polovima Marsa. Ovo otkriće je veoma važno sa obzirom da bi se otapanjem ovog leda, povećala gustina atmosfere, kao i procenat SO2, što bi predstavilo veliki korak u procesu teraformiranja Marsa. Jedan od mogućih načina da se zagreje Marsova površina jeste baš da se u atmosferu ispusti veća količina SO2. Zašto? Trenutna količina SO2 u atmosferi je nedovoljna da se zračenje koje dolazi sa Sunca zadrži u njegovoj atmosferi i time poveća temperatura. Trebalo bi uvećati efekat “staklene bašte” koji stvaraju gasovi ovog efekta. Gasovi staklene bašte su svi oni gasovi koji u atmosferi apsorbuju i emituju radijaciju koja dolazi sa Sunca. Jedan od načina da se poveća temperatura na Marsu je da se na samoj površini postave minifabrike koje će sagorevanjem fosilnih goriva kao produkt tog sagorevanja u atmosferu ispuštati SO2. Ovakve minifabrike dopremaće se sa Zemlje. Sa ovim imamo i iskustva na Zemlji. Jedan deo toplote koje bi proizvodile ove minifabrike koristio bi se za zagrevanje polarnih kapa. Ova toplota se, takođe, može koristiti i za zagrevanje kupola u kojima bi boravili astronauti. Tokom godina, smenjivale su se teorije o tome šta je to smrznuto na polovima. Jedni su verovali da je to zamrznuta voda, dok su drugi verovali da je to suvi led. Vremenom je pokazano da se polovi tope kada dođe period toplog vremena na Marsu i tada dolazi do povećanja koncentracije SO2 u atmosferi. Gas koji se odledio i otišao u atmosferu prilikom toplog vremena, ponovo će se zamrznuti kada postane hladnije. Otapanjem zaleđenog leda mogli bi tačno utvrditi šta se to nalazi smrznuto toliko hiljada godina na Marsu. Otapanjem suvog leda došlo bi do povećanja koncentracije SO2 i drugih gasova u atmosferi što bi omogućilo povećanje temperature, ali i atmosferskog pritiska na planeti. Trenutni pritisak na Marsu je 6 milibara, što je, u poređenju sa pritiskom na Zemlji zanemarljivo malo. Kao što je i pre napomenuto, zagrevanjem polarnih kapi oslobodile bi se dovoljnje količine SO2 u atmosferu, što bi uticalo na povećanje temperature Marsa. Jedan od načina jeste direktno zagrevanje polarnih kapi Sunčevim zracima. U orbiti oko Marsa, postavile bi se solarne ploče koje bi sakupljale sunčeve zrake i usmeravale ih ka polovima. Energija ovih zraka trošila bi se na zagrevanje polarnih kapa. Naravno, ovo ne bi bilo moguće sa omanjim brojem ploča, već bi se koristile ploče velikih dimenzija, ali više od 1000 ploča. Iz hemije znamo da sagorevanjem organskih jedinjenja dolazi do oslobađanja SO2 i vode u vidu vodene pare. Na Marsu postoji mala količina metana, koji možemo iskoristiti za dobijanje SO2. Ovaj način neće nam dati potrebnu količinu SO2 za povećanje temperature, ali bi nam olakšao zagrevanje planete. Život na Zemlji ne bi bio moguć da nije bilo anaerobnih bakterija, kao i modrozelenih algi, koje su svojom sintezom stvarale potrebne materije koje su omogućile razvitak složenijih organizama. Sve to ne bi bilo moguće da nije bilo određenih gasova koje su koristile ove anaerobne bakterije. Nastanjivanjem ovih bakterija na površinu Marsa došlo bi do sinteze složenijih jedinjenja (ugljenih hidrata, proteina) iz već postojećih gasova (SO2, H2, NH3, HDO, CH4, SN2O). Neki od ovih gasova se nalaze u manjoj ili većoj količini u atmosferi. Anaerobne bakterije nam omogućavaju začetak života, odnosno omogućavaju nam da zemljište iz neplodnog pretvorimo u plodno. Ovo bi omogućilo razvoj biljnog sveta koje bi stvarale kiseonik, neophodan za dalji život na Marsu. Tokom perioda od hiljadu godina, procenat SO2 bi i dalje bio veoma visok, ali bi se procenat O2 povećao, a sa njim i pritisak koji vlada u atmosferi, što nam je takođe jedan od bitnih faktora. Cilj teraformiranja jeste da se na nekoj planeti omoguće uslovi života. Jedan od faktora, koji je možda i manje bitan za teraformiranje, jeste pritisak. Trenutni pritisak koji vlada na Marsu je 6 milibara. Kako proces teraformiranja bude napredovao, pritisak će se povećavati. Kada je temperatura između -400 C i -300 C, pritisak u atmosferi će biti oko 100 milibara, a kada je temeratura veća od -100 C, pritisak će biti oko 200 milibara. Kakao bismo mogli naseliti Mars, potrebna su nam mesta gde bismo živeli. Neka od najboljih mesta gde bi mogla da se započne kolonizacija jesu polarne oblasti, ekvator i Veliki kaljon. Polarne oblasti su pogodne zbog toga što bi se pored njih nalazile solarne ploče koje bi deo sakupljene energije predavale naseljima pored njih. Predeo ekvatora je takođe veoma pogodno mesto za kolonizaciju. Prilikom istraživanja, otkrivene su pećine koje bi nas sačuvale od manjih meteroita koji padaju na Marsovu površinu, kao i od radijacije koja dolazi iz svemira. Veliki kanjon se prostire dužinom od preko 3000 kilometara, dok je dubok oko 8 kilometara. U kanjonu, pritisak je veći za 25% nego na nekom drugom mestu na površini Marsa. Svaka letelica koja bi sletela na Mars uz svu svoju standardnu opremu sadržala bi i kupole. Svaka kupola obezbedila bi ljudima, astronautima, naučnicima, prostor za život, istraživanje i itd. Međusobnim spajanjem više manjih kupola došlo bi do nastajanja manjih baza ili stanica. Međusobnim spajanjem više manjih baza nastaju naselja. Svako naselje, svu potrebnu energiju bi dobijalo iz toplana, ili pomoću solarnih ploča koje sakupljaju sunčeve zrake. Naravno, postojalo bi više ovakvih naselja, koja bi se nalazila na međusobnom rastojanju manjem od 3 kilometara. Komunikacija između ovih naselja održavala bi se putem vozova koje bi pokretao sistem elektromagneta. Ovi vozovi bi se kretali po površini ili ispod same površine. Pećine koje su otkrivene u oblasti ekvatora, mogle bi poslužiti kao skrovišta umesto kupola. Ove pećine bi bile dodatno izolovane zbog toplote, pošto je temperatura daleko ispod nule. Postoji šansa da se u ovim pećinama pronađu nalazišta vode. Ovakvo jedno otkriće bi omogućilo postavljanje baza dalje od polova. Vremenom, uslovi na Marsu će se poboljšati. Temperatura će biti sve veća i veća, biće prijatnije za život. Pritisak će biti manji od pritiska na Zemlji, ali će biti znatno veći nego pre početka teraformiranja. Nećemo morati da nosimo skafandere, koji će nas štiti od raznih uticaja koji dolaze iz svemira. Procenat kiseonika u atmsferi će se povećati, ali ipak će ostati više SO2 koji će nam onemogućiti normalno disanje, zato će svaki čovek sa sobom da nosi po jednu bocu kisonika koja će mu omogućiti da diše. Primetiće se desjtvo anaerobnih bakterija. One će, zajedno sa drugi mikroorganizmima, od neplodnog stvoriti plodno zemljište. Ovo će nam omogućiti da posadimo veliki broj biljaka, koje će procesom fotosinteze, stvarati kiseonik, koji nam je potreban za život. (Pretpostavljeni tok teraformiranja i kolonizacije Marsa)Predlog o teraformiranju Marsa, star je par godina. Veliki broj naučnika iz različitih oblasti nauke radi na ovom projektu. Američka svemirska agencija NASA napravila je projekat pod nazivom “Stogodišnji svemirski brod”. Ljudi, koji će poći na kolonizaciju Marsa, dobrovoljno će se prijavljivati. Ova misija vodi samo u jednom pravcu. Dobrovoljcima neće biti omogućen povratak na Zemlju. NASA planira da do 2030. godine izgradi svemirski brod koji će prevoziti ljude do Marsa. Vrednost ovog projekta procenjena je na par milijardi dolara, ali ipak ljudski život nema cenu. Na priloženim slikama 1. i 2. je pretstavljen pretpostavljeni tok teraformiranja i kolonizacije Marsa. Sa slike 2. se može primetiti da će se tek za 1000 godina po početku terafromiranja na Marsu stvoriti uslovi da ljudi izađu na njegovu površinu, ali uz boce kiseonika. Piše: Dušan Vukadinović Preuzeto sa: Svet Nauke.org |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Put na Mars Sre 17 Jul - 21:08 | |
| Пут на Марс Укључење приватног сектора у трку до Марса би свакако требало да оживи пројекте на којима се већ ради. Како уопште стићи на Марс? Пише: Борис Клобучар „Марс 2023. Потребни насељеници“, пише на једној од веб-страница која нас позива да будемо пионири колонизације, први људи који ће закорачити на тло Црвене планете. Међу бројним разлозима за овакво небеско путовање, као што су решавање проблема пренасељености, глади, болести, ипак, некако највише инспирише добра стара радозналост. Одавно је очигледно да путовање до нама суседне планете није тема само научне фантастике. Ово, ипак, не значи да је задатак једноставан. Напротив, постоји велики број препрека и питања на које морамо дати одговоре уколико желимо да се упутимо ка Марсу. Током слања последње научне лабораторије на Марс 2011–2012 године научници из НАСА су приметили да би овакво путовање представљало високи здравствени ризик због велике количине космичких зрака и другог јонизујућег зрачења. Поред тога, мања гравитација има негативан утицај на кардиоваскуларни систем, прилагођен за услове на нашој планети. Промена атмосфере може проузроковати пад имуног система, губитак вида, па чак и пореметити организацију ћелија организма. Управо због ових ризика астронаути морају бити беспрекорног здравља и добро заштићени у својим свемирским бродовима. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Put na Mars Sre 17 Jul - 21:09 | |
| Свемирска царина Да ли нам је потребан пасош како би се упутили на Марс? И ван наше планете, као и на њој, морају важити правила. Истина, само свемирско право (термин space law) далеко је од завршеног и постоји много недефинисаних зона, али велики број земаља је потписало декларацијe које дефинишу маргине овог закона. У пет најважнијих докумената (које су објединиле Уједињене нације) између осталог се утврђује да ниједна држава или лице не може имати суверенитет над територијом ван наше планете. То значи да, уколико сте купили део површине на Месецу или дали име некој звезди – жао нам је, али бацили сте новац. Поред тога, забрањена је било каква употреба свемирског програма у војне сврхе, сви прикупљени подаци или материјали са истраживања морају бити објављени и доступни научницима широм света и све мисије морају бити транспарентне за јавност. Очигледно је ипак да, како расте потенцијал искоришћавања свемира, туристички и индустријски, тако настаје потреба за дефинисањем свемирских закона. Ни сам пут до Марса није једноставан. Количина енергије, тј. горива, потребна да би се стигло до одредишта је огромна и свој минимум достиже сваких 26 земаљских месеци. Тада су планете у одговарајућем положају и управо у таквим приликама се планирају мисије, али ни то нам не гарантује да можемо успети да допутујемо са довољно горива за повратак. Треба имати у виду и да би морали да чекамо нових 26 месеци на повратак кући. То је заиста дуг период и будући путници морају бити психолошки изузетно стабилни. Астронаути пред много краћа путовања пролазе ригорозне тестове како би се утврдила њихова способност за боравак у свемиру. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Put na Mars Sre 17 Jul - 21:10 | |
| Пројекат Аурора Већ средином двадесетог века научници и ентузијасти су говорили о путовању на Марс. Неколико америчких компанија, укључујући General Dynamics и Lockheed Missiles and Space Company, разматрали су ову идеју још 1962. године, као део пројекта америчке свемирске администрације под називом EMPIRE. Након успеха APOLO мисије, тим научника је предложио коришћење SATURN 5 млазњака са нуклеарним погоном, као на Аполу, који би се саставили у ниској земљиној орбити са остатком брода. Овај пројекат никада није заживео. Совјетски Савез је као одговор на упешно слетање на Месец кренуо развијање пројекта трогодишњег путовања око Марса и Венере, међутим ни ова идеја није видела светлост дана, због неуспеха N-1 ракете која је требало да буде погон брода. Од 2001. Европска свемирска агенција развија пројекат Аурора према ком би до 2033. године први човек требао да корача по Марсу. Њихов план је да у првој деценији роботи раде посао за нас, испитују површину и прикупљају податке, а 2024.године се планира ново путовање на Месец са људском посадом. Нажалост опстанак ове мисија је доведен у питање због недостатка средстава и малог броја земаља које учествују у пројекту. Како је сам повратак на Земљу проблематичан и скуп, постоје иницијативе за једнократно путовање до Марса. Међу најконкретнијима је „Mars to stay“, из 2006.године која предлаже да први астронаути који одлете до друге планете – тамо и остану. Један од заговорника ове мисије је други по реду човек који је крочио на површину Месеца – Едвин Баз Олдрин. Летелица која слети на површину би била рециклирана у прву насеобину, а роботи би пре тога припремили терен. У првом путовању би се нашли брачни парови волонтери од 30 до 35 година старости, а касније и сви остали који би се пријавили. Неопходни ресурси би се астронаутима слали са Земље све док не буде могуће прилагођавање атмосфере и услова за живот на другој планети. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Put na Mars Sre 17 Jul - 21:11 | |
| Приватни посао Ни приватне иницијативе не изостају када је у питању напредак човечанства. Од 2012.године холандски бизнисмен Бас Ландроп започиње кампању трајног насељавања Марса. Његова идеја је да до 2016. лансира комуникациони сателит за везу између две планете, а да до 2023.тамо буду настањени први људи. Преко своје организације, овај предузетник прикупља новац и планира да путовања финансира уз помоћ медија – као један велики телевизијски пројекат приказивања колонизације Марса. Пријаве на веб страници мисије су отворене и већ је преко 30 000 људи на листи чекања. С друге стране, амерички мултимилионер Денис Тито, први свемирски туриста, организује своје путовање. Тито тражи један брачни пар који би са њим кренуо на путовање око Марса 2018. године када се планете позиционирају тако да је пут најкраћи, а почетне трошкове, који се процењују на око милијарду долара, би сносио управо он. Иста она радозналост која је натерала Галилеа Галилеја да погледа у небо, Исака Њутна да проучава кретање објеката, Армстронга и Олдрина да скакућу по површини Месеца, радозналост која гура човечанство напред, у даљи развој, еволуцију, напредак. Ако данас имамо роботе–лабораторије који већ увелико корачају (или се барем котрљају) по површини Марса, зашто ускоро не бисмо могли и ми? Укључење приватног сектора у трку до Марса би свакако требало да оживи пројекте на којима се већ ради како би постигли још један од циљева човечанства. Оно о чему смо читали и гледали у делима научне фантастике све мање представља маштарије и постаје стварност. Да истражимо непознато, храбро закорачимо тамо где нико до сада није.За неколико деценија посматраћемо излазак два месеца и дивити се лепотама мало другачијег неба у вечерњим часовима. elementarium. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | Krckan Član
Poruka : 15
Učlanjen : 20.08.2013
| Naslov: Re: Put na Mars Uto 20 Avg - 11:10 | |
| super je ovo sve ali mislim da ce putovanja na mars doci tek za sto godina. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Put na Mars | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 1 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 682 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 682 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|