Šta raditi kod ujeda i svraba?



Bečki lekar opšte prakse Martin Kraft daje savete šta uraditi kad vas ujede neki insekat i kad vas svrbi.

Na pitanje koji ubodi insekata mogu da budu opasni za decu, odgovor je pre svega insekti sa otrovnim žaokama poput pčela, osa ili stršljena. Komarci su opasni samo onda kada je neko alergičan. Međutim, sve ove životinje mogu da prenesu i bolesti poput borelioze.

Insekti reaguju na miris tela i znoj, tako da bi leti trebalo izbegavati voćne proizvode za negu tela i oblačiti svetlu odeću. Sprejevi za telo protiv insekata mogu da imaju neželjene efekte poput crvenila. Da biste izbegli ubode insekata nosite odeću sa dugačkim rukavima i dugačkim nogavicama.

Ako je vaše dete ujelo nešto, ohladite ubod i nanesite antihistamik i ne dajte mu da se češe jer može da se upali ubod. Ako primetite da je dete dobilo anafilaktički šok (disajni problemi, ubrzano lupanje srca, vrtoglavica, nesvestica), odmah zovite hitnu pomoć, noge podignite u vis i pokrijte telo.

U kućnoj apoteci bi trebalo osim antihistaminika i hladnih obloga da imate i blago sredstvo protiv bolova, luk i sirćetnu vodu. Ko zna da se radi o alergiji trebalo bi da uz sebe uvek ima injekciju adrenalina. Ako se izgled uboda promeni trebalo bi otići lekaru zbog sumnje na boreliozu.




b92.net

Kada ti stršljen zuji oko glave...

... ne paniči. Stručnjaci kažu da stršljenovi nisu agresivni prema čoveku, sem u slučaju kada im je ugroženo leglo.



Rojevi stršeljnova ovog leta uspaničili su sugrađane u gotovo svim delovim Beograda. Svoja gnezda ovi insekti "skućili" su u dimnjacima, pod strehama zgrada, u šupama, ispod krovova, ali i u šupljim stablima.

Međutim, razloga za strah nema jer ozloglašene "zujalice", veličine pet centimetara, imaju manje toksičan ubod od ujeda pčele ili ose.

Prema rečima stručnjaka, stršljenovi nisu agresivni prema čoveku, sem u slučaju kada im je ugroženo leglo.

"Otrov stršljena može da se uporedi sa onim kod drugih osa, ali po sastavu nije isti, čak je manje toksičan" kaže za "Novosti" Gordana Bratuljević iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

"Ubod se doživljava bolnije nego ujed ose zbog toga što se u njegovom otrovu nalazi veći udeo neurotransmitera acetilholin, supstance koja izaziva osećaj pečenja."

Prema njenim rečim, stršljenova žaoka je deblja i duža, pa prodire u osetljivije slojeve kože. Zbog toga se stiče utisak da je bol jači nego posle ujeda ose ili pčele.

Da bi čoveku bio ugrožen život, potrebno je više od 500 intenzivnih uboda stršljenova. Mežutim, kako samo deset procenata stršljenova jednog gnezda napada, ova brojka se nikada ne može dostići.

"Sugrađani mogu da budu mirni jer ubod stršljena nije smrtonosan ukoliko osoba nije alergična", kaže Gordana Bratuljević.

Takođe, ovi insekti su, po pravilu, manje nervozni i skloni ubadanju nego manje ose na istom području.

Ukoliko dođe do uboda, zbog sadržaja žaoke može se pojaviti otok, bol i crvenilo na mestu ujeda. Kod osetljivih se može pojaviti i burnija reakcija, pogotovo ako je bol u predelu usta ili grla.

"Mere prve pomoći su vađenje žaoke pincetom ukoliko je još u koži i stavljanje hladnog obloga", objašnjava dr Dragan Despot, direktor Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

"Ako je ujed u predelu usta, povređenom bi trebalo dati da sisa led, a ukoliko dođe do alergijkse reakcije pod hitno treba potražiti pomoć lekara.“

(MONDO)

Prvi "susret" sa pčelom, paukom, buvom...

Autor: MONDO

Evo nekoliko saveta kako da odreagujete ako ste imali "bliski susret" sa krpeljima, pčelama, paucima, buvama...


Foto: Guliver/Getty/Thinkstock

Prednosti provođenja slobodnog vremena u prirodi, na svežem vazduhu su višestruke. Vožnja bicikla ili rolera, razne igre u parku, šetnja, trčanje, skakanje po livadi ili penjanje uz brdašca - doprineće fizičkom razvoju deteta. Sa druge strane, sa toplim vremenom, izletišta i zelene površine postaju staništa insekata, koji tu mogu da budu prisutni u velikom broju i boravak u prirodi učine neprijatnim.
Evo kako bi trebalo postupiti ukoliko je došlo do ujeda sledećih insekata:

Krpelja

Poželjno je krpelja izvaditi u roku od 24 sata, ali je važno:

- Ne tretirati ga nikakvim hemijskim sredstvima (etar, alkohol, benzin, vazelin, petrolej), što bi izazvalo povraćanje želudačnog sadržaja krpelja, u kome se nalazi rikecija, izazivač Lajmske bolesti - koja može da se lako utrlja u kožu kroz oštećenja nastala pokušajima da se oštrim predmetom rilica izvadi iz kože

- Najbolje je otići u zdravstvenu ustanovu, gde će zdravstveno osoblje sterilnim instrumentima i stručno izvaditi krpelja u celosti i obraditi mesto intervencije

- Ako sami pokušavate da izvadite krpelja važno je da ga izvadite u celosti, to jest da ga ne gnječite, ne bušite, ne cedite, ne uvrćete i komadate. Naravno, preporuka je da, iako ste ga sami uklonili, ipak posetite lekara.

Pčele

Ako se radi o ujedu pčele, ne treba vaditi žaoku pincetom ili hvatanjem između noktiju, jer će se tako ostatak otrova istisnuti iz žaoke u kožu. Žaoku, praktično, treba sljuštiti tupom stranom noža ili noktom. Posebno je opasan ubod u unutrašnjost usne duplje, kada može da dođe do opstrukcije puteva za disanje. Prva pomoć je sisanje kockica leda, a treba odmah krenuti ka lekaru, piše Yumama.com

Pauka

Pauk koji je na našem podneblju najopasniji je crna udovica, a često mesto ujeda je područje polnih organa - gde ženka ubrizga jak otrov, koji deluje na nervni sistem, pa je neophodno transportovanje do zdravstvene ustanove.

Buve

Buve su beskrilni insekti, dugački manje od dva milimetra, koji preskaču razdaljine mnogo puta veće od svoje telesne dužine. Larve žive u pukotinama prljavih podova i na mestima gde se hrane otpacima koji trule, a kada odrastu - napadaju različite vrste toplokrvnih kičmenjaka: pse, mačke, kokoške, glodare i druge. Obično deca dođu u dodir sa buvama prilikom boravka na selu, gde ima životinja.

Buve sišu krv domaćina i na mestu uboda ostavljaju blagu oteklinu sa ubodnom tačkom na sredini, nakon čega se javlja svrab. Pljuvačka buva kod nekoga izaziva alergijsku reakciju.

Po povratku kući iz prirode, obavezno treba proveriti da li ima buva sa unutrašnje strane odeće. Ukoliko dođe do ujeda buve, mesto ujeda treba hladiti i koristiti preparate za ublažavanje svraba (puder, mleko). U slučaju većih tegoba koriste se kortikosteroidne masti. Ako se češanjem koža ošteti i inficira, koriste se antibiotske masti.