Zemun

Turci 1521. osvajaju Zemun i Beograd i turska vlast traje do 1717. kada dolaze austrijaci. 1739. godine potpisan je Beogradski mir, i granica je ustanovljena na Dunavu i Savi, samim tim raste i značaj Zemuna.
1730. godine je otvoren Kontumac za ljude i stoku. Svako ko je ulazio u Carevinu morao je da boravi jedan period u Kontumacu radi provere od bolesti. Sva roba koja je ulazila dimljena je i prolazila poseban postupak, nakon kojeg bi tek mogla da prođe carinu.
Kontumac je bio odeljen od ostalog dela grada visokim zidinama. Nije se mogao napuštati, a kako su neki ljudi morali da provedu i po 2 meseca u Kontumacu, za njihove potrebe su napravljene i bogomolje.
Sve ovo je sasvim razumljivo jer se radilo o vremenu kada su vladale kuga i druge opasne bolesti.

Kada bi kod nekog našli tragove neke od bolesti, takvi su tranportovani nazad u Tursku to jest u jednu pograničnu baraku na Dunavu, verovatno na mestu gde je danas Ušće.
Kontumac se nalazio na prostoru današnjeg Zemunskog Gradskog Parka i mnogi delovi su ostali i danas.
Nije ni čudo što je tu napravljena odmah i bolnica.

Zemun u 19. veku postaje najznačajniji, najlepši i najveći grad na Vojnoj granici. Grad se proširuje na Gornju varoš i na Francenstal (u principu današnja Prvomajska ulica). U toku Srpskih Ustanaka u 19. veku Zemunci su imali važnu ulogu. 1849. godine u Zemunu je bilo sedište Vojvodine Srpske, a tu se stolovao i patrijarh Josif Rajačić.



Patrijarh Josif Rajačić (1848-1861)

Nakon ukidanja Vojne granice, 1871. godine Zemun postaje slobodan carski grad sa civilnom upravom.

U drugoj polovini 18. i u 19. veku Zemun doživljava procvat u svakom smislu. Otvaraju se škole, gimnazije (1858), trgovačka akademija, štamparije, kulturna društva. Izdaje se više novina.
1883. godine železničkom prugom, Zemun je povezan sa Budimpeštom, Bečom i sa Srbijom.

Prvi Svetski Rat je naročito interesantan.
Počeo je u Zemunu.

Austrijska vojska je 28. jula 1914. godine iz Zemuna napala Beograd.
Nakon Cerske bitke, Srbi su zauzeli Zemun, ali su vrlo brzo otišli, a sa njima i mnogo dobrovoljaca srpske nacionalnosti iz Zemuna. Kad su se vratili Austrijanci, svi srpski građani Zemuna su proterani, i vratili su se tek 1916. godine.

5. novembra 1918. Srbi oslobađaju Zemun i on je od tada u sastavu Kraljevine SHS (Jugoslavije).

Između dva svetska rata, Zemun se izuzetno industrijski razvio i to je dovelo do bitne promene u etničkom sastavu stanovništva.

1934. godine se desila možda i najveća nesreća od svih koja je pogodila Zemun.
Zemun je tada pripojen gradu koji se nalazio preko Save.

TV show Karavan je davnih dana prikazao pricu o Zemunu. Istorija i sadasnjost (da ne kazem tadasnjost kada je nasa zemlja bila Jugoslavija i sve bilo koliko toliko u redu)
Nadam se da ce vam se svideti.

Za Zemun preko SIV-a

Kako se nekada išlo preko Save: Pre Drugog svetskog rata put za Zemun je vodio između današnjih bulevara, preko prostora na kome je kasnije sagrađeno Savezno izvršno veće



Pre Drugog svetskog rata putnici iz Beograda ka Zemunu prelazili su preko Mosta kralja Aleksandra, koji su stari žitelji prestonice zvali i „Zemunski“ ili „Viseći“, ali je još interesantniji način na koji su stizali do grada nad kojim je sada natkriljen Gardoš.

Tada je put ka Zemunu vodio potpuno drugačije nego danas. Sada bi putnik posle Brankovog mosta nastavio pravo, ka hotelu „Hajat“ i Šest kaplara, ili bi otišao oštro udesno, pa bi nastavio pored Dunava.

Pre Drugog svetskog rata put je vodio tačno između te dve trase, preko prostora koji pokriva današnja Palata „Srbija“ odnosno nekadašnjeg SIV (Savezno izvršno veće).

Tokom izgradnje Novog Beograda taj put je srušen, a tek jedan njegov mali segment danas postoji preko puta Bloka 30, gde su do sredine sedamdesetih godina išli autobusi.

Na ovom snimku ostala su sećanja i na ondašnji Beogradski sajam, koji danas žitelji glavnog grada zovu Staro sajmište, i čiji paviljoni su krasili Beograd od 1937. godine, dok ovo mesto nije postalo koncentracioni logor tokom Drugog svetskog rata.

U predratno vreme ovo je bio prostor sa najviše posetilaca, i predstavljao je pravi simbol ekonomskog procvata ondašnje države pre nego što je počela ratna pogibelj.

Na fotografiji se vidi i Nemački paviljon, koji je bio postavljen u okviru proširenja Sajma.


novosti.

Стари Земун дух варошки

Земун је некада био град, безмало читав век је београдска општина, али вам његови житељи неће рећи да су Београђани.



На тај став их не опредељује само локалпатриотизам, већ то што и данас на обали Дунава у калдрми стрмих улица живи дух вароши која је имала статус краљевског слободног града.

Шта је оно на шта су Земунци посебно поносни и која су то места у којима скривен као у боци живи дух старе вароши?

У овој причи незаобилазна је кула на Гардошу, старо земунско гробље, здање богатих Цинцара који су некада трговали у Земуну на размеђу две цивилизације, па и старе кафане.

О том Земуну говоре Бранко Најхолд, писац земунских хроника, и Ђорђе Чубрило, уметнички фотограф.

O Zemunu



Zemun se nalazi u јugoistočnom delu Srema, ispod sremske zaravni na desnoј obali Dunava, nedaleko od ušća Save. Teritoriјalno, istoriјski, politički, kulturno, ekonomski i saobraćaјno vezan јe za Beograd, u čiјem јe sastavu od 1934. godine. Zbog svog geografskog položaјa, Zemun poseduјe veliki privredni potenciјal. Značaјno јe središte drumskog, rečnog i vazdušnog saobraćaјa.

Zemun

Lepotu svoјe autentične atmosfere, Zemun kriјe na Velikom ratnom ostrvu, oazi zelenila, rezervatu ptica, bisernoј plaži Lido. Zemun јe јedno veliko šetalište istoriјom sa broјnim kulturno-istoriјskim spomenicima, koјi razbiјaјu monotoniјu urbanog. Ugostiteljski obјekati, splavovi, kafane, hoteli, galeriјe, radnje zaboravljenih zanata, krivudave ulice pod kaldrmom i gastronomska čuda – sve јe to Zemun, sa starom i negovanom tradiciјom gostoprimstva.



Ukupna površina opštine Zemun, uključuјući i Zemun polje, Bataјnicu i Ugrinovce, јe 15 026 ha - 36a - 22m2. Prema popisu iz aprila 2002. godine na teritoriјi opštine Zemun živi ukupno 152950 stanovnika.

Po nezvaničnim podacima popisa stanovništva od 2011. Godine na teritoriji opštine Zemun, živi oko 173 000 stanovnika.

Na lepom plavom Dunavu

U mom detinjstvu,dvadesetih godina ovoga veka,nije se islo na letovanje i zimovanje.Uzivali smo u lepom,plavom Dunavu,koji je tada jos bio cist. Zimi su deca jurila klizaljkama po njemu.Secam se da smo,kada je led bio debeo,prelazili sankama,koje su vukli konji,na drugu obalu. Od ranog proleca do kasne jeseni uzivali smo na Dunavu.

Izmedju danasnje kafane "Venecije" i "Sarana" nalazilo se veliko drveno kupatilo "Svimsul",ciji je vlasnik bio Kenig.Drvenim mosticem prelazilo se na kupatilo,te prvo nailazilo na blagajnu.Na desnoj strani nalazilo se odeljenje za zene a na levoj za muskarce. U sred svakog odeljenja bio je poveci bazen za neplivace.Oko njega nalazile su se kabine.Na onom delu kupatila koje je bilo okrenuto Dunavu,nalazile su se porodicne kabine.Bilo ih je svega nekoliko i one su se mogle iznajmljivati za celu sezonu.Na tom delu kupatila sastajale su se zene i muskarci,plivaci i hrabro skakali u "frajdunav",kako smo mi to tada nazivali.Tu je Dunav bio jako dubok.Kupatilo je imalo u svako doba dana svoje goste.Pre podne dolazili su vecinom stariji ljudi.Posle podne odjekivalo je kupatilo od decjeg smeha,cike i vike.

Uvece,kasnije bi dolazila poznata zemunska porodica Strajher-Pelegrini.Ona bele puti,kao mleko,sa velikim grudima i uskim kukovima,jako nasminkana i nasmukirana.Sunce je sigurno nikada nije ogrejalo.Secam je se zato,sto smo mi, kao sva nestasna deca,uzivali da udjemo sa njom u bazen.Skakali smo i prskali se na njen uzas i grdnju...On,njen muz,visok,tih,lep covek.Posto su dolazili kasno imali su privilegiju da se kupaju zajedno.

Dalje od kafane "Saran",prema Gornjoj varosi,nalazila se divlja peskovita plaza zvana "iza Radecki".




Trece mesto za kupanje bilo je Lido,pescana plaza malog ostrva,preko puta Zemuna.S leve i desne strane Kenigovog kupatila bili su vezani privatni camci, kojima se išlo na Lido.Nas camac se zvao "Dufter".Bio je dug 6 metara,imao je kormilo i 3 para vesala.Secam se imala sam 5 godina,kada sam zaboravila da stavim u camac svoju pikslu za plivanje.Bila je to limena kutija,koja se vezivala oko struka.Bila je zaletovana tako da voda nije mogla uci u nju.Priblizavali smo se Lidu,a ja nisam kao obicno skakala iz camca u Dunav.Kada je moj brat Jasa video o cemu se radi,rekao je bratu Joci:"Sta ce nama sestra koja ne zna da pliva,ona nas samo sramoti s tom njenom pikslom.Bacicu je u Dunav pa sta bude!"On je to odmah i ucinio.Ja sam plivala "kerecki",mlatarala rukama,da se nekako odrzim na vodi.Uskoro sam,zajedno sa njima,na njihov ponos,pored camca preplivavala Dunav.

Lido je verovatno dobio naziv po venecijanskoj plazi,jer je imao divnu,dugu pescanu obalu.Na njemu se nalazio i jedan veliki restoran sa hladnim picima i sendvicima.Neko vreme je plazu presecala zicana mreza,koja je razdvajala zenski od muskog dela plaze.Ona je dosezala do obale.Samo u vodi su se svi mogli zajedno sastajati.Bilo je to vrlo glupo jer je bilo i bracnih parova.Za mene je to bilo jako zgodno.Kada je trebalo ici kuci,braca su me zvala,a posto se meni jos nije islo,pravila sam se kao da ih ne cujem.Znala sam da oni ne mogu da predju na moju stranu.Kada mi se ucinilo da su se i oni resili da ostanu duze,posla sam da se okupam.U vodi su me zgrabili i bacili u camac.Uskoro su tu mrezu sklonili...

Marija Kulundzic (Odlomak iz knjige "Zemun moga detinjstva, moje mladosti")

Kula na Gardošu



Kula na Gardošu, nalazi se u Zemunu i poznata je i pod nazivom Kula Sibinjanin Janka. Ovo je ujedno i jedna od četiri milenijumske kule koje su ostale kao zaostavština vremena kada su mađarske vlasti podizanjem ovih kula, obeležile granice svoje teritorije odnosno carevine. Sve četiri milenijumske kule, pa samim tim i kula na Gardošu, podignute su u čast Janoša Hunjadija, koji je Srbiji i srpskom narodu tog vremena bio poznatiji kao Janko Sibinjanin. Janko Sibinjanin, bio je junak i veliki borac koji je učestvovao i delovao u borbi protiv Turaka i turske vojske i vlasti koja je u tom periodu bila prisutna na velikom delu Balkanskog poluostrva.

Izgradnja ove kule, odigrala se u kasnoj polovini, odnosno pri samom kraju 19. veka i završena je 5. avgusta 1896. godine, a petnaest dana nakon tog datuma održano je i svečano otvaranje kule od strane tadašnjih predstavnika mađarske vlasti.

Kula na Gardošu, visoka je 36 metara, a od perioda svoje prošlosti i trenutka nastajanja, pa do danas, pleni lepotom svoje građevine. Zahvaljujući svojoj arhitektonskoj lepoti, ali i samom značaju zbog koga je nastala i bogatoj istorijskoj slici koju oslikava i pruža, kula na Gardošu je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i srazmerno toj činjenici podrazumeva se da predstavlja jedan od brojnih spomenika kulture ovog grada.

Mislite da znate sve o Zemunu i Zemuncima? Sigurno ne znate šta je Zemun izgubio!

O Zemunu i Zemuncima ispričano je mnogo priča i urbanih legendi. Ovaj ‘grad’ koji je deo Beograda, a sa druge strane nije u potpunosti, ili se voli ili se mrzi, a pre svega se oseća kao svoj. O tom fenomenu, i drugim zanimljivostima, za Dnevno.rs govori jedan poseban Zemunac – Darko Vasić.

Zemun se nalazi na ušću Save u Dunav u jugoistočnom delu Srema, ispod sremske zaravni na desnoj obali Dunava, nedaleko od ušća Save. Teritorijalno, istorijski, politički, kulturno, ekonomski i saobraćajno vezan je za Beograd, u čijem je sastavu od 1934. godine.

Upravo ova fizička, ali i kulturološka odvojenost Zemuna od ostatka Beograda zaslužna što se ovaj deo srpske prestonice često posmatra kao „grad u gradu”.

– Dugo godina, Zemun je bio odvojen od Beograda i tako se i razvijao. I danas je tako-prodavnice, pozorišta... sve ono što postoji u centru Beograda, postoji i u centru Zemuna. Plus, on je i fizički odvojen, tako da za mnogo stvari nije potrebno ići u Beograd. Svi ostali delovi su DELOVI Beograda, a Zemun je jedini 'grad' u Beogradu! Počev od arhitekture, pa sve do generacijske svesti o odvojenosti koje stanovništvo Zemuna ima – počinje razgovor za portal Dnevno.rs Darko Vasić, istoričar-amater i veliki zaljubljenik u ovaj deo srpske prestonice.

Ovaj rođeni Zemunac ima veoma zanimljiv hobi. Po struci grafički inženjer, Vasić je dobar deo života, čak 20 godina, posvetio proučavanju istorije svog rodnog mesta. Skupljao je slike, čitao stare spise i razgovarao sa starijim sugrađanima sve dok nije napravio pravu malu „bazu podataka” o Zemunu.

– Godinama se skupljalo što znanja, što tekstova. I onda, kada god neko dođe od prijatelja u Zemun, ja ga izvedem i izigravam turističkog vodiča. Onda sam došao na ideju da sve to stavim na jedno mesto – priča Darko Vasić.

Tako je nastao DVD „Zemun nekada i sada". U njemu svi oni koji žele da nešto saznaju o ovom delu Beograda mogu da pronađu mnogo zanimljivih priča, legendi, ali i izuzetnih fotografija koje je Vasić sam fotografisao ili ih je pronašao po arhivima.

Početna ideja je bila da DVD prodaje. Na kraju je, svima koji su ga kontaktirali, poklonio po jedan primerak.



Milenijumska kula Gardoš, simbol Zemuna Foto: Darko Vasić

Darko Vasić ima pregršt zanimljivih priča o Zemunu i Zemuncima.

– Najstarija kuća u Beogradu je kafana „Beli medved” u Zemunu! Ne zna se kada je napravljena, ali se pominje u nekim mapama iz 1650. godine. Ona i danas postoji u Zemunu iako mali broj, čak i Zemunaca, zna gde se nalazi. Sačuvala je skoro identičan izgled – priča Vasić.



Beli medved', najstarija zgrada u Zemunu Foto: Darko Vasić

Ovaj neobični Zemunac kaže da mu ne smetaju stereotipi koji postoje o ovom mesto i njegovim stanovnicima i da oni nisu uvek negativni. Ima nešto u ovom „gradu pored Beograda” što čini da svi koji dođu da žive u njemu vrlo brzo i sami 'prime' ponešto od njega, nauče da ga vole i „brane”, kaže.

– Jedva smo se oslobodili Ljube Zemunca, a došao je Zemunski klan – šali se Vasić.

Poseban duh i 'odvojenu svest' o pripadnosti SAMO Zemunu, ovaj istoričar-amater delimično objašnjava položajem Zemuna, ali i činjenicom da je između njega i „starog” Beograda „nikao” – Novi Beograd.

– Zemun je 1934. formalno postao deo Beograda. Kažem „formalno” jer je od Karađorđevog trga u Zemunu do Ušća zapravo bila močvara sve do pravljenja Novog Beograda. To je,međutim dovelo do razvijanja jednog drugog fenomena – Zemun je ostao takav kakav je i zbog toga što se između njega i Beograda, kao neki tampon, usadio Novi Beograd kao odvojena celina.Tako je sve ostalo zapečaćeno - nema mesta ni za širenje ni za promene – objašnjava Darko Vasić.

Zbog toga, ovde i dalje ima određene doze autentičnosti.



Mapa istorijskih znamenitosti Zemuna

– Centar Zemuna je zaštićen kao istorijska celina.Tu i tamo se vidi po neka nova zgrada, rađena '50-ih. 90 odsto zgrada su napravljene na mestima gde su porušene zgrade u savezničkom bombardovanju '44- godine. Jedina kardinalna greška u arhitekturi Zemuna je dizanje onih ogromnih solitera na Zemunskom keju. Oni ne samo da su ružni, nego i prave pravu 'zavesu' između Beograda i Zemuna – smatra Vasić.

Nametnulo se neizbežno pitanje – Da li je Zemun izgubio nešto spajanjem sa Beogradom?

– Osim što je formalno izgubio status grada, a to nije naručito značajno, mislim da nije izgubio ništa. To, da li će se neko mesto zvati grad ili ne, ne predstavlja samo po sebi ništa. Reč je o tome da li ljudi uspevaju da sačuvaju ono što je autentično i što je „naše”. To čini duh svakog mesta – zaključuje naš sagovornik.

A Zemunci duha imaju na pretek.

Lude noći u zemunskoj biblioteci!



Darko Vasić ima omiljeno mesto u Zemunu. To je – biblioteka!
Ipak, kao i dosta stvari u Zemunu, i ova biblioteka je posebna:
– Biblioteka u Zemunu je nekada bio kafić i zvao se „Crna mačka”. Bio je poznat ne samo ovde već i šire jer je bio mesto sa fenomenalnom akustikom. Svi bendovi koji su nekada nešto značili na ovim prostorima snimali su tu. Mesto sada izgleda potpuno isto, samo što su postavljene knjige i noću ne radi – otkriva Vasić i dodaje da tako može da kaže da je noći „provodio u biblioteci”.


dnevno

- Vodič kroz Zemun - Upoznajte Zemun

Ako nikada niste bili u Zemunu ili samo želite da ga bolje upoznate, ovaj vodič Vam može biti od pomoći. Ovde ćete ukratko pronaći informacije kojima ćete doseći u duboku i bogatu istoriju ove beogradske opštine, nekada zasebanog grada, pograničnog mesta, srednjovekovnog zamka, rimskog utvrđenja Taurunum, ali i neolitske naseobine u kome su brojne kulture i narodi ostavili zapaženi trag.

Provešćemo Vas nekim od najboljih mogućih ruta u ovom interesantnom mestu, kroz ulice od kojih svaka ima neku svoju priču i pokušaćemo da Vam otkrijemo deo tajne koje znaju samo stari Zemunci. Takođe ukazaćemo Vam na više kuća i spomenika iz XVII i XVIII veka – najstarijih kuća i crkava u celom Beogradu, koje su od velikog značaja za kulturu i arhitekturu Beograda, kao i praistorijske, starovekovne i srednjovekovne arheološke ostatke, a sa druge strane predložićemo vam mesta za odmor, vidikovce, mesta za kupovinu i zone u kojima se nalaze interesantni kafići, čuveni splavovi, kafane i restorani.

Prvo što biste trebali da znate da uže jegro Zemuna, iako je kulturno istorijski veoma bogato, nije tako veliko i da se prostire na površini pored Dunava, dužine i širine od oko 1-1,5km, prema tome možete ga bez problema obići pešaka, što bi bila i preporuka.

Ako dolazite iz centra Beograda do Zemuna možete doći sa Zelenog venca autobuskim linijama 15, 84, i linijama 704, 706 i 707 za okvirno nekih 5-10min vožnje. Od Železnika i Banovog Brda linijom 88, dok linija 83 vodi od Crvenog krsta do Zemuna, a autobusima 45 i 73 od Novog Beogrda, kao i linijom 17 sa Konjarnika.

Polaskom od Zelenog venca, prolazite Brankovim mostom i 1. skretanjem desno ulazite u Bulevar Nikole Tesle. Sa vaše leve strane ukazaće vam se šoping-poslovni centar Ušće. Kada dalje nastavite za Zemun sa desne strane bulevara, uz Dunav, prostire se park čija površina povremeno služi za održavanje koncerata (Roling stounsi, Madona i dr.), ali i manifestacija poput Beer festa. Do samog Dunava prostire se šetalište koje počinje još od Starog savskog mosta na Savi i prostire se do srca Zemuna u blizini restorana Venecija (ukupne dužine oko 5km). Neposredno duž Keja u tom delu nalaze se jahting klub, marina, par splavova i od nedavno prvi hostel na vodi u Beogradu. Prekoputa Keja nalazi se Veliko ratno ostrvo

Sa leve strane bulevara nalaze se temelji davno započetog Muzeja revolucije i monumentalna palata SIV. Nailazite do semaforizovane raskrsnice sa ulicom Trešnjinog cveta, gde sa leve strane vidite na porušenu staru Kinesku ambasadu i savremeni poslovno-stambeno-hotelski kompleks, koji stoje jedan do drugog.



Kada produžite dalje bulevarom sa leve strane prolazite zgradu Aeroinženjeringa, a desno hotela Jugoslavije čija rekonstrukcija još uvek nije otpočela, ali čiji su delovi u funkciji banketa i modernog kazina.

Ako kod hotela Jugoslavije izađete na Kej i levo i desno duž Dunava, primetićete više desetina najrazličitijih splavova, na kojima se odvija većim delom noćni, ali i gastronomski i nautički život Beograda. Neki od splavova zapravo su nacionalni i internacionalni restorani, neki su osmišljeni kao caffe-restorani sa ili bez muzičkog programa, gde u toku dana možete sa uživanjem popiti kafu, ili pročitati novine, dok se uveče se odatle možete otisnuti na krstarenje rekama, neki od njih su specijalizovani noćni klubovi na vodi sa različitim muzičkim programom. Tu se nalazi i nekoliko marina i nautičkih klubova. Više o splavovima možete pročitati u našem Vodiču kroz splavove.



Ako se vratimo nazad na bulevar, ulazite na ’kopnenu’ teritoriju Zemuna i sa desne strane prema Zemunskom keju , prvo možete videti brdo i spomen obeležje Stare železničke stanice Zemun, šetalište, luna parka, jedan dečiji Drveni zamak i marinu.

Inače ni pojedinim stanovnicima ovog dela Beograda nije najjasnije gde na ovom potezu počinje Zemun, a gde se završava Novi Beograd. Sa obzirom da smo došli do preciznih podataka, koji će mnoge iznenaditi, time se bavimo u posebnom istraživanju.

Prateći bulevar nastavljate dalje ka Karađorđevom trgu, koji se dalje račva na 2 ulice. Pravo nastavljate Karađorđevom ulicom na Avijatičarski trg, pa u centralnu zemunsku ulicu Glavnu, a levo skrećete u ulicu 22. Oktobra, produžavate u Vrtlarsku, prolazeći pored Vatrogasnog doma i obilazeći Zemunski park sa leve strane. Međutim ako na raskrsnici ipak nastavite pravo ka Avijatičarskom trgu, sa leve strane zatičete Pozorište lutaka Pinokio, a sa desne strane ulice nalaze se i neki od omiljenih restorana brze hrane (o tome više u našem specijalnom Vodiču kroz fast food restorane u Zemunu) i zaista niko danas ne bi rekao da je tu do pre 75 godina postojala fabrika aviona Zmaj??

Kada prođete sledeću raskrsnicu prvo što ćete videti sa leve strane su spomen park i osnovna škola Svetozar Miletić, nakon čega na sledećoj raskrsnici se nalazi stara Komanda Vazduhoplostva, na čijoj se fasadi nalazi interesantna umetnička figura Ikara, a na koju bi trebalo obratiti pažnju.



Ako nastavite pravo ušli ste u Glavnu ulicu u kojoj se odvija gro poslovnog, finansijskog, saobraćajnog i trgovinskog života Zemuna i oko koje se nalazi većina spomenika kulture. U njenoj neposrednoj blizini nalaze se i pešačke zone. Nekada su kroz Glavnu ulicu u vidu javnog prevoza prolazili trolejbusi posle II sv. rata i tramvaji, jo pre II svetskog rata, a danas je ova ulica rezervisana za autobuski saobraćaj.

Prekoputa nje na narednoj raskrsnici je kuća Dimitrija Davidovića. Posle nje nastavljamo Glavnom i sa desne strane nailazi se na zgradu Zemunske pošte, sledi hotel Central, a sa druge strane nalaze se Spiritina kuća koja je od 1971. zgrada Zavičajni muzej Zemuna. Na semaforu se desno skreće ka zgradama Zemunske opštine i Magistratu te se nastavlja ka Biblioteci Sveti Sava. Međutim ako se od semafora nastavi pravo prolazi se pored pored robne kuće i dolazi se jedne od najlepših kuća Glavne ulice – Kuće sa sunčanim satom koja se nalazi na raskrsnici sa Dubrovačkom ulicom. Prethodno ako želite da zavirite kroz prolaz prekoputa robne kuće, ućićete u poslovni centar Zemunikum, u kome se nalazi nekoliko kafića, dalje proćićete do pešačke zone.



I dalje pratimo Glavnu ulicu i dolazimo na desno bočno ukrštanje sa Gospodnskom ulicom, gde se danas nalazi pešačka zona, koja se nastavlja na Zemunsku pijacu i dalje pored Zemunskog SUP-a vodi na početak Zemunskog keja i restoran Veneciju. Sa leve strane nalazi se još jedna robna kuća i manji tržni centar i prolaz koji vodi ka nekadašnjem bioskopu Sloboda. Ako se ne skerene u Gospodsku, već nastavite Glavnom dolazi se na raskrsnicu sa ulicom Zmaj Jovinom, gde dominira kamerna opera Madlenijanum, a sa leve strane u Rajačićevoj ulici nailazi se za Zemunce veoma bitan Hram rođenja Presvete Bogorodice i zdanje Srpskog doma.

Na sledećoj raskrsnici Glavna ulica seče se sa leve strane sa Bežanijskom ulicom, u kojoj se nalaze brojne trgovačke radnje, kao i poznata Ičkova kuća, a ova ulica se dalje nastavlja na raskrsnicu za Tošin bunar i Ugrinovačku ulicu koje predstavlju početak dela Zemuna poznatog kao Kalvarija.



U nastavku Glavne, nailazi se na novo raskršće, Muhar, od koga se gore na levo penje u ulicu Cara Dušana kojom se odlazi u deo Zemuna poznatom kao Gornji grad, a desno se skreće ka Njegoševoj ulici, Gardošu i starom jezgru Zemuna. Na prethodno pomenutoj tački jeste razgraničenje 2 zemunska brda Ćukovca (levo) i Gardoša (desno). Treba pogledati Ćukovački rub sa koga se pruža pogled na ceo Zemun i delove Beograda i posebno bi trebalo posetiti nekadašnju kafanu Kod Belog medveda, najstariju kuću na područiju Beograda, procenjene starosti oko 320 godina. Ali bi na Muharu trebalo skrenuti desno ka Njegoševoj i Karamatinoj od koje obe vode dalje ka Dunavu kroz staro gradsko jezgro. Levo, Njegoševom ulicom prolazi se pored lepih starih kuća, sa ukrašenim prozorima i starim kapijama, dok ne stignete pred Hram prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja, verovatno nastaloj na mestu pravoslavnog hrama iz XVI veka, najstarijoj pravoslavnoj crkvi na teritoriji Beograda (oko 280 godina). Na sledećoj rasksnici levo se nastavlja na kaldrmisanu Sinđelićevu ulicu koja se penje ka ambijentalnoj celini Gardoša, a pravo dole ka čuvenom restoranu Šaran, šetalištu okruženom brojnim restoranima i reci.

Desno u Karamatinoj ulici nalaze se livnica Pavla Pantelića stara preko 150 godina i čuvena kuća porodice Karamata, koja ima jedinstvenu istoriju, staru oko 250 godina. Vratimo se Sinđelićevoj ulici i penjanju na Gardoš. Tamo se kroz vijugavu ulicu punu malih starih kuća, u kojoj i oko koje se nalazi nekoliko lepih kafića, galerija i malih kafana, skreće ponovo levo u Gardošku ulicu i konačno dolazi do Kule na Gardošu, poznate i kao Kula Sibinjanin Janka, odakle se nezaboravan pogled na staro jezgro Zemuna, Dunav, Kalemegdan i ceo Beograd. Iako ne spada u jedan od najznačajnijih, niti najstarijih objekata u Zemunu (stara manje od 120 godina), svojom pozicijom arhitekturom i visinom, ona predstavja jedan od najvažnijih i najekspoatisanijih simbola Zemuna. Kula je dugo vremena bila zatvorena za javnost, a sada su u njoj nalaze različite umetničke postavke i mogućnost penjanja na njen vidikovac.



Na ovom prostoru održava i poznata kulturno-umetnička manifestacija Leto na Gardošu, a njemu je moguće pristupiti i iz Gornjeg grada. Nakon kule, u nastavku Sinđelićeve, nalazi se na hram Svetog Dimitrija- Harišova kapela i pravoslavno groblje. U ovom predelu nalazi se mirna vijugava ulica, koja pored kuća vodi ka interesantnom restoranu, odakle puca jedinstven pogled na Dunav, deo Zemuna i skoro ceo Beograd. O svi pomenutim restoranima naćićete više u našem Vodiču kroz restorane u Zemunu.

Ako se vratimo nazad i dodjemo do Zemunskog parka, tu ćemo videti nekoliko značajnih zgrada, u smeru ka Beogradu, a iza gore pomenute škole Svetozar Miletić, u Nemanjinoj ulici, nalazi se Poljoprivredni fakultet, a do njega sportska hala Pinki. Na samom ulazu u park iz Nemanjine ulice, nalazi se zgrada Zemunske gimnazije prekoputa koje se nalazi srednja muzička škola. Na uglu Svetosavske i Štrosmajerove ulice nalazi se Franjevački samostan. U samom parku nalazi se Pravoslavni hram Svetog Arhangela Gavrila i Rimokatolička kapela Svetog Roka, kao i više vrednih spomenika od kojih bi trebalo izdvojiti Rimski sarkofag, Lamartinov spomen stub i figuru u bronzi nastalu nakon II svetskog rata Talac. U neposrednoj blizini nalazi se i od najstarijih zemunskih škola Majka Jugovića.

Ako se vratimo na pešačku zonu u Gospodskoj ulici, naićićete na poprečnu, usku, ali veoma interesantnu Gajevu ulicu koja odatle vodi ka Gardošu i seče ulice Zmaj Jovinu, Karamatinu i Njegoševu. U blizini šetačke zone na Omaladinskom trgu nalazi se Župna crkva Blažene djeve Marije. A na uglu sa Magistratskim trgom nalazi se spomen Zavetni krst. Zgrada Magistrata starija je nekih 50 godina od i naleže na već pomenutu zgradu opštine Zemun. Danas na Magistarskom trgu i Gospodskoj ulici možete pronaći desetak interesantnih i potpuno različitih kafića za svačiji ukus. Dalje možete nastaviti ka Zemunskom keju.

Kada krenete do resorana Vencija, proćićete pored biste čuvenog Zemunca Dimitrija Davidovića, a pored zgrade nalazi se Stara kapetanija. Za one sklone gurmanlucima i noćnom provodu preporučuje se da od Stare kapetanije nastavite severno, uz Dunav, gde ćete pronaći na desetak ribljih, nacionalnih i internacionalnih restorana i 4-5 kafana u kojima se svakodnevno odvija različit muzički program.

D. Stevanovic
E-Zemun