Francuska

Француска Република (фр. République française, скраћено La France) је држава западне Европе.



Француској припадају и прекоморске територије, од којих Гваделуп, Мартиник, Гијана (у Америци) и Реинион, Мајот (у Индијском океану) представљају пуноправни део француске републике. Површина Француске (рачунајући и њене прекоморске поседе) је 675.417 km², а њеног европског дела око 547.030 km². По површини Француска је 42. држава у свету, а трећа у Европи после Русије и Украјине и највећа у Европској унији. Граничи се са Белгијом, Луксембургом, Немачком, Швајцарском, Италијом, Монаком, Шпанијом и Андором и има излаз на Атлантски океан и Средоземно море. Преко ових ван-европских територија, Француска се граничи и са Бразилом, Суринамом и Холандским Антилима. По процени из 2009. Француска је имала 65.073.482 становника.[1] Главни и највећи град Француске је Париз, а остали већи градови су: Марсељ, Лион, Тулуза, Ница, Нант, Стразбур, Бордо, Лил и Тулон.



Територија савремене Француске је скоро иста као и територија античке Галије, коју је насељавало келтско племе Гали. Галију је покорио Рим у 1. веку п. н. е. У 4. веку, германска племена, од којих су најзначајнији Франци, су се населили на територију Галије. Франачка држава је свој врхунац имала крајем 8. и почетком 9. века. Уговором из Вердена (843), Франачко царство је подељено на три дела, а из њеног западног дела развила се данашња Француска. Француска је била једна од највећих светских сила од краја 17. века. Она је у 18. и 19. веку, створила велику колонијалну империју широм Северне Америке, западне Африке и југоисточне Азије.

Француска је један од оснивача Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и Европске економске заједнице, данашње Европске уније. Такође је једна од пет сталних чланица Савета безбедности и нуклеарна сила.

Највећи део Француске се налази у западној Европи. На североистоку се граничи са Белгијом и Луксембургом, Немачком и Швајцарском на истоку, на југоистоку са Монаком и Италијом и на југу са Шпанијом и Андором. Са севера и запада запљускује је Атлантски океан (односно Бискајски залив и канал Ламанш), а на југу Средоземно море (Лионски залив и Лигурско море). У саставу Француске је острво Корзика у Средоземном мору и више од 20 прекоморских департмана и зависних територија.

Метрополитанска Француска заузима око 547.030 km², по чему је највећа држава Европске уније. Због специфичног изгледа географске мапе, Француску популарно називају „шестоугао“ (фр. l'Hexagone).

У Француској постоји разноврсни облици рељефа, од приморских равница на северу и западу до веначних планина на југу и југоистоку земље. На југу Француска је од Пиринејског полустрва одвојена венцем Пиринеја, а на југоистоку Алпима. Мон Блан, висок 4.807 m је други највиши врх Европе и највиши врх у њеном западном делу, а налази се на граници Француске и Италије. Овде реке су развиле дубоке долине, а глечери који су и заузимали у леденом добу су их додатно проширили и продубили. За разлику од Алпа, Пиринеји у леденом добу нису били толико подложни глацијацији, па ту нема великих глечера, језера и долина који су карактеристични за Алпе. Због висине Пиринеја, путеви између Шпаније и Француске су врло ограничени. Алпи се према северу настављају Јурским планинама које су граница према Швајцарској. У централном делу Француске налази се Централног масива, валовита висораван висока просечно од 800 до 1000 метара, са које се местимично уздижу купе угашених вулкана висине до 1.900 m. Долине Роне и Саоне одвајају ове громадне планине од Алпа. Друга група старих громадних планина су Вогези чија висина иде до 1.200 m. Долина Рајне дели Вогезе од Шварцвалда у Немачкој.



Монблан, највиши врх западне Европе

Остатак Француске чине низије. На северу се налази Париски басен, у којем је смештено привредно и популацијско језгро Француске. Париску котлину окружују Арморикански масив, Централни масив, Вогези и Ардени. Око Париза постоји систем концентричних гребена, који раздвајају уске равнице. На југозападу у подножју Пиринеја налази се Аквитанска низија, која се широко отвара према мору. Аквитанска низија је равница са плодним земљиштем.



Село на Централном масиву у подножју угашеног вулкана

Климатске прилике у Француској су врло разноврсне. За запад и север државе својствена је океанска клима, која је највише изражена у Бретањи. Просечна јулска температура је око 16 °C, а јануарска око 7 °C. Температурне разлике се повећавају према истоку, уз више ведрих и хладних зимских дана, али су и лета прилично ведра и врућа, са мало падавина, која су равномерно распоређена у свим годишњим добима. Планински крајеви имају оштрију климу са дугим снежним зимама. Јужно од Алпа клима је изразито средоземна.



Доњи ток Сене

Реке Француске се припадају басену Атлантског океана и Средоземног мора. Већина њих истиче са Централног масива, Алпа и Пиринеја. Најдуже река су:

Сена (775 km) — равничарска река која има широко разгранат слив са великим притокама Марном и Оазом. Протиче кроз Париз, а улива се у Ламанш.
Гарона (575 km) — има извор у шпанском делу Пиринеја, протиче кроз Тулуз и Бордо, а при ушћу у Атлантски океан образује широки естуар Жиронду. Главне притоке су Тарн, Ло и Дордоња.
Рона (812 km) — најпловнија река Француске, извире у швајцарским Алпима из Ронског ледника и протиче кроз Женевско језеро. Код Лиона прима Саону, а друге веће притоке су Дуранс и Изер. Утиче у Средоземно море у делти Камарг, у којој се налази најнижа тачке Француске од -2 m.
Лоара (1020 km) — најдужа река Француске, извире на Централном масиву. Прима више притока, од којих су најпознатије Але, Шер, Ендр и Вена.



Највеће језеро је Женевско језеро (друго име: језеро Ле Ман, 582 km²)

Женевско или Леманско језеро (фр. Lac Léman или Lac de Genève; нем. Genfersee) је највеће језеро у Швајцарској. Оно је после Балатонског језера које се налази у Мађарској, највеће језеро у средњој Европи. Његова површина износи 582 km² (од чега 348 km² припадају Швајцарској, а 234 km² Француској). Његова максимална дубина износи 310 m.



На крају језера код Женеве, почиње река Рона која се улива у Средоземно море.

Кантони Швајцарске које се граниче са језером су кантон Женева, Во и кантон Вале. Два највећа града Швајцарске леже на обали Женевског језера, а то су (Женева и Лозана као и Нион)



Wikipedia.

Savremena Francuska ima približno istu površinu kao regija Galija u kojoj su u davnoj prošlosti živeli drevni keltski narod Gali. Rimski car Julije Cezar je pokorio Gale u prvom veku p.n.e, a oni su usvojili latinski jezik i kulturu. Od latinskog će se vremenom razviti francuski jezik. Od drugog do petog veka nove ere stanovnici Galije su prihvatili hrišćanstvo.



U 4. veku, istočnu Galiju su preplavila germanska plemena, uglavnom Franci, po kojima je kasnije Francuska dobila ime. Posebna država Francuska postaje podelom Franačkog carstva Ugovorom iz Verdena 843. Tada je Karolinško carstvo podeljeno na 3 dela, pri čemu Francuskoj odgovara zapadni deo. Prvobitno jezgro francuske države je odgovaralo feudalnom domenu kraljeva iz dinastije Kapeta (oblast Il d Frans u okolini Pariza).



Kraljevina i republika:

Na prestolu Francuske su se smenjivale dinastije Kapeta, Valoa i Burboni, koje su sve radile na ujedinjavanju i širenju kraljevine. Francuska monarhija je dostigla vrhunac u 17. veku tokom vladavine Luja XIV. U ovo vreme Francuska je imala najbrojnije stanovništvo u Evropi i bila najznačajniji faktor u evropskoj politici, ekonomiji i kulturi.



Tokom Francuske revolucije 1789. srušeno je skoro 1.200 godina monarhije i uvedena državna forma republike. Napoleon I Bonaparta je preuzeo vođstvo Republike 1799, i proglasio se za cara Francuske 1804. Njegove armije su se borile širom Evrope, osvojile mnoge zemlje, a Napoleonovi rođaci su postali novi vladari osvojenih država. Za vreme njegove vladavine sastavljen je Napoleonov kod, zakonik civilnog prava, koji je postao uzor za mnoge pravne sisteme u svetu. Posle konačnog poraza Napoleona 1815. u Bici kod Vaterloa, Francuska je ponovo postala monarhija. Tada je počeo period nestabilnosti u kome su se smenjivale republikanske, napoleonsko-imperijalne i monarhističke forme upravljanja državom. Od pada Napoleona III, godine 1870, Francuska je republika.

Republika Francuska (službeno République française, skraćeno La France) je demokratska država Zapadne Evrope. Graniči se sa Belgijom, Luksemburgom, Nemačkom, Švajcarskom, Italijom, Monakom, Španijom i Andorom i ima izlaz na Atlantski okean i Sredozemno more.Francuskoj pripadaju i prekomorske teritorije, od kojih Gvadelup, Martinik, Gijana (u Americi), i Reunion (u Indijskom okeanu) predstavljaju punopravni deo francuske republike. Preko ovih van-evropskih teritorija, Francuska se graniči i sa Brazilom, Surinamom i Holandskim Antilima.Francuska ima površinu od 543.965 km². Na severu i zapadu su pretežno ravnice i blaga uzvišenja, a ostali deo zemlje je brdovit. Najvažnije planine su Pirineji na jugozapadu i Centralni masivi i Alpi na jugu. Najviši vrh Francuske, istovremeno i Evrope, je Mon Blan (4.808 m).Zbog specifičnog izgleda geografske mape, Francusku popularno nazivaju „šestougao“ ili „heksagon“ (fr: l'Hexagone)

Najveći i najvažniji gradovi su Pariz (regija Pariška regija) sa oko 12 miliona stanovnika, zatim Marsej, Lil i Lion koji imaju oko milion stanovnika.



Po proceni od 1. januara 2004. broj stanovnika uključujući i prekomorske oblasti iznosi oko 61,9 miliona. Po broju stanovnika Francuska zauzima drugo mesto u Evropskoj Uniji (posle Nemačke) i čini 13 % stanovništva ove organizacije.



Godine 2003. rodilo se 792.600, a umrlo 560.300 ljudi. Kada je 2004. vršen popis 16,2 % stanovništva je bilo starije od 65 i 25,3 % mlađe od 20 godina, dok je 1994. 14,6 % stanovništva bilo iznad 65 i 26,7 % ispod 20 godina.



U 2003. godini sklopljeno je 280.300 brakova, što je 6000 manje nego 2002. U proseku muškarci su imali 30,4, a žene 28,3 godine. Muškarci u Francuskoj žive u proseku 76,7, a žene 83,8 godina

Francuska država ima bogatu zbirku nacionalnih simbola. Pored zastave - trikolora, nacionalnog mota, himne, grba, pečata i logoa, to su i Marijana (devojka personifikacija Francuske), frigijska kapa, petlovi, skraćenica RF, nacionalni praznik 14. jul - Dan Bastilje, boginja slobode, lorenski krst (simbol antifašističkog pokreta).



Nauka:

Francuska je dala veliki doprinos svetskoj nauci. Njeni najznačajniji predstavnici su: fizičari Blez Paskal, Marija i Pjer Kiri, hemičar Antoan Lavoazje, biolog Luj Paster, matematičar Laplas, filozof Rene Dekart i mnogi drugi.



Školstvo

Kao i u skoro svim ostalim evropskim zemljama školovanje je obavezno. Deca mogu pohađati nastavu u školama, kod kuće ili učiti samostalno. Za sada ima oko 10.000 dece i mladih koja ne pohađaju ni jedan od navedenih vidova nastave. Školstvo Francuske podeljeno je na predškolsko (Maternelle), osnovnu školu (école élémentaire), ostale škole (collège, lycée), srednju školu i fakultet.

Najprestižnija visokošklolska ustanova u Francuskoj je univerzitet Sorbona u Parizu

Palace of Versailles

Mont Saint-Michel

WW1 Battlefields

Musee du Louvre

Nimes Arena

Carcassonne

Eiffel Tower

Pont du Gard

D-Day Sites

Grotte de Font de Gaume

The Pont Alexandre III, Paris