Austrija

**Učlanjen** : 18.11.2012

Austrija

Zastava

Sadasnji grb

Republika Austrija (nem. Republik Österreich) je država u centralnoj Evropi. Graniči se sa Nemačkom i Češkom na severu, Slovačkom i Mađarskom na istoku, Slovenijom i Italijom na jugu, Švajcarskom i Lihtenštajnom na zapadu i nema izlaz na more. Glavni grad je Beč (nem. Wien).
Po političkom uređenju Austrija je parlamentarna demokratija. Sastoji se od devet federalnih država, i jedna je od dve evropske države koje su proglasile stalnu neutralnost (druga je Švajcarska). Austrija je članica Ujedinjenih nacija od 1955. a Evropskoj uniji se pridužila 1995. godine.

**Učlanjen** : 18.11.2012

Poreklo imena

Njeno ime nem. Österreich se na srpski može prevesti kao „istočno carstvo“, što potiče od staronemačkog Ostarrîchi. Izraz verovatno potiče od dijalekatskog prevoda srednjovekovnog latinskog imena za region Marchia orientalis, što znači „istočna granica“, jer se nalazila na istočnom kraju Svetog rimskog carstva, što se takođe ogleda u imenu Ostmark koje se koristilo nakon pripajanja Austrije trećem rajhu.

Istorija

Nakon što su je osvajali Rimljani, Huni, Lombardi, Ostrogoti, Bavari i Franci, Austrija je bila pod vlašću Babenberga od 10. do 13. veka, kad su ih nasledili Habzburgovci. Kuća Habzburg je potom vladala Austrijom sve do 20. veka.
Nakon ukidanja Svetog rimskog carstva, Austrija je 1867. godine postala deo dvojne monarhije, Austrougarske. Austrougarska se raspala nakon što je izgubila Prvi svetski rat, pa je nastala Austrija u današnjim granicama. Austriju je pripojila Nemačka 1938. godine.
Saveznici su nakon 2. svetskog rata držali Austriju do 1955. godine, kad je opet stekla potpunu nezavisnost pod uslovom da ostane potpuno i trajno neutralna, a zabranili su joj udruživanje sa Nemačkom. Ipak, nakon propasti komunizma u istočnoj Evropi, Austrija se politički sve više angažovala, pa je 1995. godine postala članica Evropske unije, a 1999. je uvela valutu evro.

Geografija

Austrijski zapad i jug leže na Alpima. Zbog tih planinskih područja, Austrija je poznato turističko odredište za zimske sportove. Najviši vrh je Grosglokner (3.798 m), a nakon njega Vildšpice (3.774 m). Sever i istok zemlje su uglavnom brežuljkasti i ravni. Najveća reka je Dunav. Austrija ima pet nacionalnih parkova i šezdesetak prirodnih rezervata. Klima je umerena, sa hladnim zimama i svežim letima.
Najveći gradovi su: Beč (glavni grad), Salcburg, Insbruk, Grac i Linc.

**Učlanjen** : 18.11.2012

Politika

Parlament Austrije

Šef države je predsednik, koji se bira na opštim izborima svakih 6 godina. Predsednik posle parlamentarnih izbora imenuje mandatara koji je obavezan da formira vladu.
Austrijski parlament ima dva doma: Bundesrat (savezno veće), koji ima 64 predstavnika saveznih država prema broju stanovnika, i Nacionalrat (državno veće), koji ima 183 zastupnika koji se biraju direktno.
Nakon tri decenije vlasti socijaldemokrata (SPO), 2000. godine je osnovana desna koalicija konzervativne Narodne stranke (ÖVP) i desničarske Slobodarske stranke (FPO). Nakon što je unutar FPO zavladala gužva oko eolitike i vodstva stranke, savezni kancelar Volfgang Šisel (ÖVP) najavio je 9. septembra 2002. da će opšti izbori biti održani prevremeno, krajem novembra. U izborima od 24. novembar 2002. stranka OVP premoćno je pobedila (42,3 % glasova), dok je FPO dobio 10.1%.

Austrijski parlament (Nacionalrat, 183 zastupnika) ima sledeći sastav:
57 zastupnika iz Socijaldemokratske stranke
51 zastupnika iz Narodne Stranke
34 zastupnika iz Slobodarske stranke
20 zastupnika iz Stranke zelenih
Dana 28. februara 2003. koalicija između OVP i FPO je obnovljena, a Volfgang Šisel (OVP) je opet postao savezni kancelar. Njegov zamenik je bio Herbert Haupt (FPO) dok ga nije zamenio Hubert Gorbač (FPO) 20. oktobra 2003. Pre toga su dugo trajali „ispitivački pregovori“ između OVP i ostalih najvećih stranaka - FPO, SPO i Zelenih.

Privreda

Austrija je jedna od 10 najbogatijih zemalja na svetu po visini bruto domaćeg proizvoda, ima visoko razvijenu socijalno-tržišnu privredu i visok životni standard. Sve do 80-tih godina prošlog veka mnoge velike industrijske kompanije su bile nacionalizovane; poslednjih godina, međutim, privatizacija je redukovala državnu imovinu do nivoa ostalih evropskih privreda. Odmah posle visoko razvijene industrije, turizam ima najveći udeo u nacionalnoj privredi.
Nemačka je kroz istoriju bila najveći spoljnotrgovački partner Austrije, čineći je tako podložnom brzim promenama nemačke privrede. No odkada je Austrija postala članica Evropske unije i ojačala veze sa ostalim evropskim privredama, došlo je do redukcije zavisnosti o nemačkoj privredi. Članstvo u Evropskoj uniji je, dalje, privuklo mnoštvo stranih investitora koji su iskoristili ulazak Austrije na jedinstveno ekonomsko tržište kao i njenu blizinu potencijalnim, budućim članicama Evropske unije. Ekonomski rast je ubrzan poslednjih godina i bio je na nivou od 3,3 % 2006. godine.

Valuta

Evro je, u Austriji, u upotrebi od 2002. godine. Kao priprema, kovanice su počele da se izrađuju još 1999. godine, mada sve imaju imaju utisnutu godinu kada su uvedene u upotrebu, 2002.-u. Pre usvajanja evra, u upotrebi je bio austrijski šiling iz 1939. godine.

Stanovništvo

Službeni jezik je nemački, koji se takođe govori u Nemačkoj. Ipak, standardni jezik nemačkog u Austriji ima razlike u odnosu na varijantu koja se koristi u Nemačkoj. Na primer, koristi se nekoliko slovenskih reči (npr. kukuruz, kren).
Samo tri etničke grupe su tradicionalne etničke manjine Slovenci u Koruškoj te Mađari i Hrvati u Burgenlandu na granici sa Mađarskom. U Koruškoj i Štajerskoj živi oko 50.000 Slovenaca. Po nekim procenama državnih vlasti u Austriji živi oko 300 000 Srba. Austrija ima i mnogo radnika-imigranata.
Više od tri četvrtine Austrijanaca su katolici. Ostale važne vere su islam i protestantizam.

Pokrajine

B Burgenland Ajzenštat Burgenland Eisenstadt
K Koruška Klagenfurt Kärnten Klagenfurt
NÖ Donja Austrija Sankt Pelten Niederösterreich Sankt Pölten
OÖ Gornja Austrija Linc Oberösterreich Linz
S Salcburg Salcburg Salzburg Salzburg
St Štajerska Grac Steiermark Graz
T Tirol Inzbruk Tirol Innsbruck
V Forarlberg Bregenc Vorarlberg Bregenz
W Beč Beč Wien Wien