Istraživanje Drage Vlajić
Dvadeseti vek, u istoriji čovečanstva ostaće zabeležen kao vek najbržeg razvoja civilizavije, ali i njenog najvećeg nazadovanja. Sa jedne strane imamo preporod na mnogim poljima, od nauke, preko kulture i umetnosti do tehnologije, a sa druge milijarde ljudi koji su morali taj napredak platiti svojim životima. Kada se sve sabere, sasvim je na mestu zapitati se – da li je 20. vek zlatno ili najmračnije doba u istoriji ljudskog roda?
Ličnosti koje su obeležile 20. vek
Možda ćemo na ovo pitanje lakše pronaći odgovor posmatrajući najveće izume 20. veka:
Aviоn je konstruisan 1903. Upotrebljen je prvo u vojne svrhe, za ratna razaranja 1914.,
a prva redovna linija je otvorena je tek nakon Prvog svetskog rata 25. avgusta 1919.
Atomska energija bila je epohalno rešenje problema iscrpljivanja fosilnih izvora energije,ali pre upotrebe u humane svrhe atomska energija već je korišćena u one destruktivne – bačena je atomska bomba na Hirošimu i Nagasaki 1945.
Rakete – Šta god da im je bila namena danas imaju prevashodno funkciju uništavanja.
Podmornica - Još jedan od veoma značajnih izuma 20. veka koji je svoju namenu pronašao i u vodama masovnog sveljudskog istrebljenja.
Antibiotici - Jedan od najplemenitijih izuma.
Kada je Fleming 1928. godine pronašao penicilin,
zaustavljena su neka od najsmrtonosnijih oboljenja koja su
vekovima desetkovala ljudsku populaciju.
Radio- Prvi vid masovne komunikacije.
Televizija - prozor u svet koji se koristi kao jedno od najubojitijih
i najefikasnijih oružija (za mamipulaciju masama) napravljenih u 20veku.
Računari se ubrzano razvijaju nakon pedesetih godina 20. veka i imaju kao I sve ostalo dobre strane i mnoštvo zloupotreba.
Internet - Omogućio je neverovatnu brzinu protoka informacija i njihovu dostupnost, ali sa druge i mnoštvo zloupotreba I dezinformacija. Dao je ogroman doprinos virtuelnom povezivanju, a stvarnom otuđenju savremenog čoveka.
Laser se ubraja u jedno od najveća naučna otkrića XX veka.Laser je izvor veoma usmerenog snopa koherentne monohromatske (IC ili UV) svetlosti. Naziv je skraćenica od početnih slova engleskih reči Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation.
Karl Landštajner je bio austrijski biolog i fiziolog koji je živeo od 1868 do 1943. Za svoje otkriće ABO krvno-grupnog sistema
čime je položio temelje praktičnoj primeni transfuzije krvi.
1930. godine dobio je Nobelovu nagradu.
Čovek sa Balkana, Slavoljub Penkala otkrio je nalivpero
koje po njemu nosi ime penkala
A ličnost kojom će se naš narod zauvek ponositi jeNikola Tesla
izumitelj naizmenične struje i brojnih drugih pronalazaka od kojih
mnogi tek u savremeno doba dobijaju svoju primenu.
Istraživanje Ivane Pendo
Djordje Stanojević, fizičar, astrofizičar, metereolog, rektor Beogradskog univirziteta i
tvorac prvih fotografija u boji, jedan je od konstruktora i realizatora prvih hidrielektrana u Srbiji na reci Djetinji
/ 1900 .g./,i na Vučjanki kod Leskovca 1903.g.
U današnje vreme najvažniji značaj imaju obnovljivi izvori energije koji se nalaze u prirodi i
obnavljaju se u celosti ili delimično.
Eksploatacija ovih izvora doprinosi smanjenju emisije
gasova staklene bašte, smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije
i otvaranju novih radnih mesta.
Fenomen magnetne rezonance uočili su nezavisno Pursel i Bloh 1946 god. i za svoje otkriće su šest godina kasnije dobili Nobelovu nagradu.
Magnetnom rezonancom se mogu pregledati svi delovi tela. Ona je bezbolna dijagnostička metoda koja omogućava razlikovanje zdravog od bolesnog tkiva i precizno postavljanje dijagnoze
magnetna rezonanca
Prva zamisao o inkubatorima dao je Dr. Martin Couney, специјалиста за негу превремено рођене деце. Prvi bebi инкубатор je приказан на изложби у Берлину 1896. god.,u Parizu 1900 g,i Čikagu 1933.g.