Franc Jozef Hajdn



Franc Jozef Hajdn je rođen u Austrijskom selu Rohrau 1732. godine.
Još kao dete je ispoljavao sposobnost i talenat za muziku. U školi u Hajdenburgu pohađao je časove čembala, violine i pevanja. Kasnije se upisao u školu za dečake Sveti Stefan, zbog insistiranja Georga Rojtera (kompozitora, kojeg je Hajdn veoma cenio). 1749. godine sa svojih 17, mora da napusti školu zbog mutiranja i to mesto ustupa svom mlađem bratu Mihaelu. Da bi preživeo morao je da svira u malim orkestrima i da pomaže horovima. Pisao je kraće kompozicije za orkestar (menuete). Hajdn je bio veliki optimista i njegove kompozicije su odisale živahnošću, veseljem i humorom.

Posle nekog vremena upoznaje libretistu Metastasija, koji mu pronalazi par učenika, koje je Hajdn podučavao. 1759. godine zapošljava se u službu grofa Morzina, za čiji je privatni orkestar komponovao svoju prvu simfoniju.
Ubrzo, 1761. godine odlazi da radi u službi mađarskog kneza Paula Antona Esterhazija i njegovog brata Nikole, gde će ostati narednih trideset godina.

Živeo je mirnim i povučenim životom u Mađarskoj, nedaleko od Austrijske granice. 1760. godine se oženio starijom ćerkom jednog vlasuljara, koja uopšte nije htela da razume umetnost, kojom se Hajdn bavio.



Franc Jozef Hajdn za čembalom

Ali je Hajdn ipak doživeo svoju pravu ljubav. To je bila Luiđija Polceli supruga violiniste iz orkestra. To je bila simpatija bazirana na sažaljenju.
Posle smrti njihovih supružnika, Luijđija nije htela da ostane sa Hajdnom, već se udala za pevača iz orkestra. Ali ga je zamolila da se brine o njenom detetu i da ga muzički podučava.

Za vreme koje je Hajdn proveo u Mađarskoj, za trideset godina napisao je šezdeset simfonija, četrdeset gudačkih, trideset klavirskih sonata i jedanaest opera. Na dvoru u orkestru imao je dosta obaveza. Morao je da komponuje po želji kneza, da daje časove kneževoj porodici, da bude odgovoran za sve instrumente, da pazi na urednost i disciplinu svih muzičara na dvoru i da priprema proslave.

1781. godine upoznaje Volfganga Amadeusa Mocarta i priznaje da je Mocart veliki genije, ali da je šteta što nije prihvaćen. Iako stariji, Hajdn priznaje da je mnoge stvari naučio od Volfganga.

Dosta je putovao po Evropi.U Englesku je išao dva puta 1791/92. i 1793/94. godine. Tamo su ga proglasili doktorom muzičkih umetnosti.
Na povratku je svratio u Bon i upoznao Ludviga Van Betovena.
U Austriji je 1809. godine umro.



Hajdnova najvažnija dela su simfonije i gudački kvarteti. Za ceo svoj život komponovao je sledeće:
- sto osam simfonija
- sedamdeset sedam gudačkih kvarteta
- trideset osam klavirsksih tria
- dvanaest violinskih sonata
- mnogo koncerata za violinu, violončelo i klavir
- preko pedeset sonata, varijacija, fantazija za klavir
- preko dvesta kompozicija za "BARITON" instrument, na kojem je svirao knez Esterhazi
- tri oratorijuma
- dvadeset šest misa
- dva rekvijema
- dvadeset četiri opere
- četrdeset pesama
- mnoge obrade narodnih napeva iz Škotske i Velsa

Hajdna je u muzici karakterisao istrajan rad i neprestano usavršavanje kompozicione tehnike.

1751. godine je napisan "Grbavi đavo", a 1755. prvi gudački kvartet, koji je pripreman za barona Furnberga.

Pošto je bio okrenut narodu i prirodi, Hajdn je mogao mnogo toga da uradi. Pisao je dosta menueta, koji su bili prožeti duhom narodne muzike, jednostavnošću i humorom.



Najpoznatije simfonije su:
Simfonija u Es duru,
Simfonija br. 59. g - moll
Tužna simfonija br.44 c-moll
Oproštajna simfonija br. 45 fis - moll
Strasti br.49 f - moll
Oksfordska simfonija br.92 G - dur
šest pariskih simfonija
dvanaest londonskih simfonija
Vojnička simfojija
Kokoška, Medved
le Matin (Jutro)
Le Midi (podne)
Le Soir (veče)



Od kvarteta najpoznatiji su:
Sonnenquartette (kvartet Sunca) napisan 1771. godine
šest ruskih kvarteta (1782. godine)
Veštičiji menuet (deo kvarteta, koji se izvodi u kanonu)

Komponovao je komične opere na italijanski tekst.
"Prava istrajnost" ("Vera constanza")
"Neočekivani susret" ("L'incontro improviso")
"Napušteno ostrvo" ("L'isola disabitata")
"Svet na mesecu" ("Il mondo della luna")
"Apotekar" ("Lo speziale")
"La canterina" ("pevačica")



F. J. Hajdn u poznim godinama


Pored muzičko scenskih dela, simfonija, gudačkih kvarteta komponovao je i duhovnu muziku. Njegova najveća dela ovog tipa su "Nelson" misa i "Stabat mater".

Zadnja dela su mu oratorijumi "Stvaranje sveta" (komponovana1795-97godine) i "Godišnja doba" (1799). Hajdn je komponovao oratorijume na osnovu Hendlovih, čije je izvođenje čuo u Londonu.
"Stvaranje sveta" opisuje bibliski nastanak zemlje i ljudi, dok "Godišnja doba" govore o životu na selu, tokom cele godine.




zvrk.

Jozef Hajdn (Franz Joseph Haydn), austrijski kompozitor, rođen je 31. marta 1732. godine. Među prijateljima poznat i kao „Dobri tata Hajdn“, bio je najstariji od trojice majstora bečke klasike. „Bečku trojku“ (ili „Bečke klasike“, kako su ih još nazivali) činili su Hajdn, Mocart i Betoven.
Za njih se govorilo da je Hajdn stvarao pravila klasične muzike, Mocart im se pokoravao, a Betoven ih kršio.


Hajdn je komponovao s neverovantom lakoćom, o čemu svedoči i njegov izuzetno bogat opus. Napisao je 150 simfonija, 15 misa, 18 opera, 39 klavirskih sonata, 47 trija, 170 gudačkih trija i 83 gudačka kvarteta. Takođe je napisao i veliki broj serenada, divertimenta, koncerata, uvertira, moteta, arija i pesama.