Akupunktura

Koje bolesti leči akupunktura



Akupunkturom je moguće lečiti više od 50 bolesti. Ova metoda podrazumeva stimulaciju tačaka na telu kojima se preokreće tok vitalne energije, koji je preduslov psihofizičkog zdravlja organizma.


Akupunktura je još krajem prošlog veka postala široko prihvaćena i na Zapadu kao prirodan način lečenja bez bola i bez ikakvih štetnih posledica po organizam. U Srbiji se ova metoda lečenja primenjuje u privatnim ordinacijama, ali kao vid terapije ga imaju i Vojnomedicinska akademija, Institut za reumatologiju Srbije, Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” i neke neurološke klinike, piše “Blic”.

“To je medicina bez štete, kontraindikacija i komplikacija. Akupunktura priskače u pomoć tamo gde savremena medicina ne može da deluje, mada može da se kombinuje i sa lekovima. Tokom tretmana se luči endomorfijum koji deluje jače od morfijuma, te je odlična za pacijente koji su alergični na anestetike. Rađene su kompletne operacije na srcu, mozgu ili unutrašnjem uvu pri kojima je pacijent bio budan, ali nije osećao bol zahvaljujući stimulaciji tačaka na telu”, kaže za “Blic” dr Vesna Marinković Mičić, predsednik Udruženja akupunkturologa Srbije.

Kako izgleda tretman

Lekar prvo pregleda pacijenta, a zatim određuje akupunkturne tačke, kao i potreban broj tretmana.

“Tretman mora da se izvodi u strogo sterilnim uslovima, što znači da koža mora da se očisti alkoholom ili jodom i da se koristi sterilna igla koja će da prodre u kožu. Igle stoje na akupunkturnim tačkama najviše pola sata i ovo Francuzi zovu malom hirurškom intervencijom”, priča doktorka Mičić.

Tretmani se rade iglama napravljenim od plemenitih metala, a broj igala koje se koriste i dubina uboda zavise od stanja pacijenta i vrste poremećaja. On za to vreme mora da leži mirno da ne bi pomerio igle i time izazvao bol. Uz klasične akupunkturne tretmane, sve se češće primenjuje i laser akupunktura, odnosno stimulacija laserom.

Koje bolesti leči

Svetska zdravstvena organizacija je 1979. godine napravila listu bolesti za koje preporučuje da se leče akupunkturom. To su, pre svega, povrede mekog tkiva, mišićni spazmi i iščašenja. Kod hroničnih bolesti koštano-mišićnog sistema, akupunktura se primenjuje uz ostale terapije: fizikalnu terapiju ili blokade.

Dosta se koristi i kod respiratornih, gastrointestinalnih, ginekoloških, genitourinarnih i neuroloških bolesti, kod nuspojava hemoterapije, postoperativnih bolova, osteoartritisa, mučnina i povraćanja u trudnoći.

“Može da se primeni kod svih uzrasta i dijagnoza jer će probleme bar ublažiti, ako ne i izlečiti. Pozitivno se pokazala kod upale sinusa i sluznice nosa, obične prehlade, upale krajnika, bronhitisa, astme, konjunktivitisa, dečje kratkovidosti, nekomplikovane katarakte, zubobolje, boli nakon vađenja zuba, upale desni, upale ždrela, spazma jednjaka, štucanja, gastritisa, čira, kolitisa, dizenterije, zatvora, dijareje, glavobolje/migrene, paralize lica, pareze nakon moždanog udara, neuropatije, išijasa, smrznutog ramena, teniskog lakta, bola lumbosakralnog područja, osteoartritisa, hipertenzije, odvikavanja od pušenja, skidanja kilograma, hormonskog disbalansa…”, kaže dr Marinković Mičić za “Blic”.

Posle deset terapija pacijent već oseti promenu, a posle pauze od mesec dana najbolje je ponoviti još deset tretmana.

Retki rizici

Kao invazivna metoda, akupunktura ponekad daje hematome kao posledicu slučajnog uboda u cirkulatorni sistem. Može da dođe i do povrede nerava, a veoma retko i povrede prsnog koša, što onda dovodi do problema sa plućima. Takođe je vrlo važna dezinfekcija i sterilizacija da se ne bi javio hepatitis.

Istorija akupunkture

Akupunktura potiče još od 2800. godine pre nove ere kada je nastala prva knjiga Nei Ćing, najstarija medicinska knjiga za vreme dinastije Žutog cara, mada znanje o akupunkturi datira mnogo pre toga. Prvi napisi su govorili o čudotvornim iglicama za lečenje mnogih bolesti. Krajem 16. i početkom 17. veka u Evropu je prenose francuski misionari.

(MONDO)

Akupunktura



Akupunktura je važni deo kineske medicine. Ona je bila na početku pronađena kao tehničko sredstvo lečenja, a zatim je postepeno postala samostalna medicinska grana. Nauka o akupunkturi kao takva, odnosi se na tehniku bockanja kože na osetljivim akutačkama akupunkturnim iglama, a takođe na dotičnu kliničku praksu i osnovnu teoriju.

Akupunktura već ima dugu istoriju. Prema drevnim spisima, igla za akupunkturu je bila nešto šiljasto od kamena. Takav alat se pojavio pre 8,000 do 4,000 godina, u poznom periodu rodovske zajednice. Kineski arheolozi su bili iskopali takve kamene igle. U periodu Proleća i jeseni (770 pre n.e.- 476 pre n.e.), medicina se postepeno odricala mađije, pojavljivali su se profesionalni lečnici. U knjizi Čunćiu Zuoši Džuan ( Chun Qiu Zuo Shi Zhuan) je zabeleženo da je lečnik Ji Huan u lečenju vojvode Đinga spomenuo akupunkturu i paljenje kože moksom.

U periodu Zaraćenih kraljevina i dinastije Zapadni Han (476 pre n.e.- 25 n.e.), zahvaljujući napretku tehnike topljenja železa, pojavilo se sve više igala od metala. Metalne igle mogu da ubodu telo dotle kamene ne mogu. Zatim u dinastiji Istočni Han i periodu Tri kraljevine pojavili su se mnogi lečnici koji su znali odlično akupunkturu. Knjiga Dženđiu Điajiđin Zhen Jiu Jia Yi Jing, koju je sastavio Huangpu Mi, prva je sistematska monografija posvećena akupunkturi. Kasnije u dinastiji Đin i periodu Jug i Sever (256 n.e.- 589 n.e.), napisano je znatno više monografija o akupunkturi. Takođe u ovom periodu akupunktura je počela da se uvede u Koreji i Japanu.

U dinastijama Sui i Tang (581 n.e.- 907 n.e.), akupunktura je postala specijalizovana medicinska grana. U imperatorskoj medicinskoj ustanovi akupunktura je bila otvorena kao obavezni predmet. U 16. veku, akupunktura je uvedena i u Evropi. Ali u zadnjoj kineskoj dinastiji Ćing, pažnja je bila posvećena lekovima, uz omalovažavanje akupunkture.
Posle proglašenja nove Kine 1949. akupunktura je poprimila veliki razvitak. Sada u svakoj bolnici kineske medicine funkcioniše po jedno odeljenje za akupunkturu, a ima više od 2,000 takvih bolnica. Akupuntura se primenjuje u kliničkoj praksi, a može biti primenjivana u svim sistemima čovekovog tela. U naučnom istraživanju akupunkture, stečen je veliki broj vrednosnih podataka o njenoj regulativnoj ulozi, smanjivanju bola i jačanju imunitetnog sistema , stečeni su i vrednosni podaci u istraživanju čovekovih kanala u medicinskom pogledu, kao i veza između akutačaka i unutrašnjih organa.

cri.

Akupunktura



Akupunktura (acus, lat. Igla i pungere, lat., zabadati) potiče iz Kine, preciznije negde od 3. hiljade godina p.n.e, od kad se i po prvi put spominje. Stara kineska medicina ima ishodište u jednoj legendi prema kojoj je ratnik pogođen strelom na frontu ozdravio od bolesti koju je odavno nosio nakon što su mu izvadili strelu iz rane.



Kineska drevna medicina davno je otkrila zapadnom svetu da energija u čovekovom telu nije materijalna, a možemo je pronaći u 14 glavnih meridijana i 361 tački. Simulacijom, odnosno ubadanjem iglicama, podstičemo određene tačke u mozgu koje pak odgovaraju osećajima trnaca ili topline – dakle, energija je „procirkulirala“, ali za uspostavljanje ravnoteže između Yina i Yanga potrebno je nešto više tretmana, stručnjaci preporučuju i do 15 njih, tokom nekoliko dana.

Evropa je debelo kaskala za medicinom koja je imala efekta na dalekom istoku pa je tako za blagotvoran učinak akupunkture doznala tek u 16. veku. George Soulie de Morant bio je jedan od prvih koji su svoj život posvetili izučavanju akupunkture.



Sredinom dvadesetog veka, preciznije 1946. osnovano je Međunarodno društvo za akupunkturu u Parizu, a 1979. akupunkturu je priznala Svetska zdravstvena organizacija i napravila popis čitavog niza tegobi koje se njome uspešno leče, počevši od neuroloških tegoba kao što su glavobolje, migrene, neuroze, stres pa sve do hipertenzije i hipotenzije, problema sa cirkulacijom, starenjem, bolesti kože, problema sa sinusima i disajnim sastavom, usporavanja procesa starenja i mnogih drugih tegoba.

Igle s kojima su Kinezi nekada davno tradicionalno lečili bile su napravljene od kamena, životinjskih kosti i bambusa, a kasnije je, upotrebom metala započela i upotreba metalnih igala. U današnje vreme su najpopularnije igle od nerđajućeg čelika. Najčešće se koriste jednokratne igle, radi higijene i sprečavanja širenja virusa. Ukoliko se bojite igle, rešenje je akupunktura laserom, koja je sve popularnija.

U korištenju akupunkture razlikujemo termopunkturu u kojoj se koristi suvo lišće biljke mokse iz kojeg se toplina širi u tačke tela koje se nalaze na meridijanima; elektropunktura koja omogućuje elektrostimulaciju dubinskih tačaka, te laser akupunktura u kojoj se laserom stimuliraju određene tačke tela potpuno bezbolno. Ovo je ujedno i najnovije dostignuće akupunkture, gde se precizno, higijenski i vrlo delotvorno stimuliraju i površinske i dubinske tačke.



Također postoji i lokalna akupunktura – to je akupunktura uha koje je mikrosastav tačaka celog tela jer je prebogato živčanim završecima, a do čijeg je otkrića došao nemački znanstvenik neurolog dr. Paul Nogier promatravši ožiljke na ušima pacijenata koji su se lečili od išijasa. Dakako, na uhu se može dijagnostikovati i najmanji problem, počevši od ljuštenja kože, crvenila, povećane provodljivosti. Ovo je jedan od razloga zašto kineska medicina ne preporučuje bušenje uha – nikad ne znamo koju ćemo tačku pogoditi bušenjem i tako možda uništiti celo jedno područje u organizmu, organ ili kanal kojim teče energija.



wordpress.