Kampovanje – sjajan odmor za sve generacije

Šta je sve potrebno za kampovanje?



Sezona kampovanja je u jeku, a mi Vas podsećamo šta bi sve trebalo da ponesete kako biste uživali u bezbrižnom odmoru. Ne zaboravite na dobro staro pravilo: manje je više. Ne preterujte sa suvišnom garderobom i nepotrebnim stvarima.

Šta bi trebalo poneti, a šta ostaviti kod kuće?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja koje sebi postavljamo pre putovanja, bez obzira da li idemo na produženi vikend ili dvonedeljni odmor. Na žalost, većina napravi veliku grešku: pokušava da spakuje i ponese što je više moguće stvari.

Verovatno je prava mera potrebnih stvari negde na sredini. Nije Vam potrebna čitava kućna apoteka, 6 setova posuđa i slično. Ponesite sledeće za svakog člana porodice:

1 tanjir
1 viljuška
1 kašika
1 šolja

Ovo je sasvim dovoljno. U slučaju da bude potrebno, uvek možete kupiti ono što Vam zatreba u obližnjoj prodavnici. Idealno je da ponesete plastično, a ne keramičko posuđe kako se ne bi oštetilo.
Količina prtljaga koji nosite zavisi od vrste i dužine putovanja!

Od trajanja putovanja zavisi i količina prtljaga koju ćete poneti. Logično je da Vam je potrebno mnogo manje stvari ukoliko idete negde za vikend, a opet, ako idete na kampovanje na 2-3 nedelje sigurno nećete poneti 3 kofera sa čistim stvarima za svaki dan. Moraćete ponekada i da operete veš u obližnjoj reci i iskusite pravi kamperski duh!

Poneti hranu ili ne?

Nekada smo nosili već pripremljenu hranu na odmor, bez obzira da li je u pitanju kampovanje ili neka druga vrsta odmora. Pre nego što krenete na put, preporučujemo da se raspitate kakve su cene hrane u obližnjim prodavnicama. Ukoliko se one ne razlikuju mnogo u odnosu na ovdašnje, preporučujemo da ponesete samo najneophodnije, a svu ostalu hranu kupujete svežu, na licu mesta.

Torba ili ranac? Odlučite se za ono što zauzima manje prostora.

Ne zaboravite! Idete na odmor. Kampovanje. Spavaćete u šatoru ili kamp prikolici. Nigde nemate prostora da držite ogromne kofere i torbe. Zato Vam preporučujemo da ponesete samo ono najneophodnije u torbi ili rancu koji zauzima najmanje mesta.

Hitno: napravite spisak!

Pre nego što počnete da se pakujete napravite spisak stvari koje želite da ponesete. Preporučujemo da to uradite par dana pre puta, kako biste mogli da odete do prodavnice i dokupite ono što Vam nedostaje. Ne zaboravite da ponesete sledeće:

putne isprave i novac (pasoš, kopiju pasoša, novac, kartice)
lekove za put (aspirin, antibiotike, dezinfekciono sredstvo, flaster, zavoj, lek protiv temperature, toplomer)
odeću (uzmite u obzir vremensku prognozu i klimatske ulove područja u koje idete…)
sredstva za ličnu higijenu
foto-aparat ili kameru
praktične sitnice (mali sklopivi kišobran, švajcarski nožić, naočare za sunce, kese, prašak za pranje …)

Top shop

Spisak stvari koje treba poneti na kampovanje. Kampovati u prirodi zahteva znanje i iskustvo kako izabrati teren i postaviti šator

 
 

Insekti i druge životinjice su čest problem kamperima. Najčešće su to komarci, mravi, krtice, miševi i zmije. Protiv insekata se jednostavno možete braniti odgovarajućom kremom, mrežom, ili biljkom (ispod orahovog lišća se ne skupljaju ni komarci ni mušice!) a krtice ćete izbeći ako izbegavate krtičnjake (mesta gde je puno brdašca isitnjene zemlje). Miševi su dosadni i šire zaraze a nalaze se u blizini jama i baruština. Od zmija ćete se lako braniti dimom tj. logorskom vatrom i ako ne ostavljate otpatke hrane u blizini šatora (naročito otpatke mlečnih proizvoda).

Kampiranje


Izvor: wikipedija





Kampiranje (od engleskog: camping), odnosno logorovanje je naziv za rekreativnu aktivnost i oblik turizma, u kojem učesnici provode neko vrijeme u prirodi, obično koristeći šatore ili posebno izrađena ili prilagođena vozila za smještaj i boravak.

Kampiranje koje je nekad bilo samo jednostavni povratak u prirodu okorjelih ljubitelja otvorenih prostora, vremenom je postao standardni tip provođenja odmora za brojne obične obitelji.

Povijest








Osnivač modernog rekreativnog kampiranja bio je Britanac Thomas Hiram Holding, koji je napisao prvi priručnik za kampere The Camper’s Handbook 1908.[1] Njegova ljubav prema kampiranju rezultat je onog što je proživio kao dječak 1853. godine. On je tada sa 300 kolonista prošao preko prerija Sjedinjenih Američkih Država u volovskim kolima put od nekih 1900 km. Nakon toga se 1877. uputio na kružno putovanje Škotskim visočjem kanuom, a to je ponovio i sljedeće godine. Na temelju tih iskustava napisao je dvije knjige, a kasnije se koristio biciklom kao vozilom za svoja putovanja i 1898. napisao knjigu Cycle and Camp.[1] Holding je 1901. osnovao i Association of Cycle Campers (Udruženje biciklista kampera), prvi kamperski klub na svijetu. Do 1907. uspio se udružiti sa brojnim drugim klubovima i osnovati Klub kampera Velike Britanije i Irske (Camping Club of Great Britain and Ireland). Prvi predsjednik tog kluba postao je 1909. Robert Falcon Scott, poznati istraživač Antarktika.[1]

Nakon Prvog svjetskog rata, Robert Baden Powell, osnivač skautskog pokreta (Boy Scouts i Girl Guides), postao je predsjednik Kamperskog kluba Velike Britanije i Irske, koji je propagirao osnivanje kamping organizacija po brojnim zemljama Zapadne Europe. Pa je već 1932. osnovana prva Međunarodna federacija za kampiranje (Fédération Internationale de Camping et de caravanning; FICC).[1]

Iako je kampiranje bilo popularno po Sjevernoj Americi još od kraja 19. stoljeća, dugo nije bilo nikakve organiziranje kamperske organizacije, niti organiziranog kampiranja. Istina, pojavile su se neke organizacije, kao što je bio Adirondack Mountain Club (osnovan 1922.), ili Appalachian Mountain Club (1876.) i Sierra Club (1892), koje su se brinule i za kampere. Ali nekakve veće organizacije kampera nije bilo sve do iza Drugog svjetskog rata, kada je porast slobodnog vremena i mogućnost odlaska na godišnji odmor na kampiranje motornim vozilima izazvao golem porast popularnosti tog vida turizma.[1]

Čak i danas su većina kamperskih organizacija po Sjevernoj Americi mali lokalni klubovi, ali postoje i dvije velike nacionalne organizacije u Sjedinjenim Američkim Državama (National Campers and Hikers Association i North American Family Campers Association) i jedna u Kanadi (Canadian Federation of Camping and Caravanning).

Individualno kampiranje je vrlo popularno i po Australiji i Novom Zelandu, ali organiziranih kampova ima relativno malo u usporedbi sa Sjevernom Amerikom i Europom. Kampiranje postaje sve popularnije i po Africi i dijelovima Azije.

Kampiranje za mlade








Prvi organizirani kamp za mlade organizirao je 1861. Frederick William Gunn sa suprugom u Sjedinjenim Američkim Državama u mjestu Milford-on-the-Sound za dječake tj. učenike škole Gunnery iz Washingtona u Connecticutu. Uspjeh kampa bio je odličan, pa ga je on organizirao i sljedećih 18 godina. Nakon njega počeli su i drugi organizirati slične kampove. Prvi kamp za djevojčice organizirao je 1888. Luther Halsey Gulick sa suprugom na rijeci Temzi u Connecticutu.[1]

Nakon što je 1910. osnovana djevojačka skautska organizacija Girl Guides u Velikoj Britaniji, pa onda iste godine slična organizacija Boy Scouts za dječake u Sjedinjenim Američkim Državama koju je osnovao Ernest Thompson Seton, iste godine je u Americi osnovana i Camp Fire Boys and Girls, a nakon tog 1912. i Girl Scouts (po uzoru na Britaniju), porast kampiranja među mladeži je silno porastao jer su sve te organizacije kao i kasnije osnovane Young Men’s Christian Association (YMCA) i Young Women’s Christian Association (YWCA) imale kampiranje (ili logorovanje) kao važan dio svoje aktivnosti.

Kampiranje danas













Popularnost svih oblika kampiranja, od jednostavnog pod šatorima, do motoriziranog, nastavila je rasti, osobito u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Zapadnoj Europi i tadašnjoj Jugoslaviji. Porast popularnosti tog oblika turizma bio je rezultat ulaganja i porast broja kampova i sve veća proizvodnja kamp opreme (mobilnih kuća i vozila). Za širenje popularnosti kampiranja po Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi bile su zaslužne savezne i regionalne agencije koje su širile broj kampova na javnom zemljištu (po nacionalnim parkovima i rezervatima prirode) na kojima se moglo kampirati besplatno, nastojeći zadovoljiti rastuću potražnju. Istovremeno se širio i broj komercijalnih kampova, koji su turistima nudili u najmanju ruku struju i vodu i sanitarne čvorove, pa su na taj način ujedinili komfor uobičajenog doma i boravak u divljini.[1]

Širenje kampova i njihova popularnost u Hrvatskoj, bila je vezana uz nudizam, koji je postao osobito popularan u Zapadnoj Njemačkoj i skandinavskim zemljama 1960-ih. Kako su tih godina Italija, Francuska, Španjolska i Grčka, zbog velikog utjecaja crkve taj oblik kampiranja zabranjivale, Hrvatska, kao turistička destinacija, je iskoristila tu mogućnost i unatoč relativno skromnim uvjetima koje su pružali ti kampovi, doživjela pravi procvat tog oblika turizma 1970-ih, što istina nije dugo potrajalo, jer su vrlo brzo sve zemlje ukinule zabrane nudizma.

Porastu popularnosti kampiranja svakako je doprinio i razvoj kamperske opreme. Današnji lagani najlonski šatori su puno lakši od nekadašnjih platnenih, a istodobno pružaju vrhunsku zaštitu od kiše, te je sve to omogućilo procvat planinarenja i kampiranja. Uz to razvijana je i sva druga oprema od laganih aluminijskih posuda do prijenosnih štednjaka, stolica i sve druge opreme, koja je radikalno smanjila težinu opreme u usporedbi sa nekadašnjom.

Kampujte u nekom od 20 kampova Srbije







Iako je Srbija poznata po gradskom, ruralnom, banjskom turizmu, ne sme se izostaviti ni duga tradicija uživanja na odmoru "pod vedrim nebom" - kampovanja. Želja za slobodom kao i povratak prirodi su jedni od glavnih razloga zašto se ljudi odlučuju za ovaj vid turizma. Srbija, koju krasi prekrasna priroda, je idealno mesto gde kamperi mogu da provedu svoj godišnji odmor. Kampovi u Srbiji nude različite vidove smeštaja (autodomovi, prikolice, bungalovi, šatori, i sl.).

Bungalovi se trenutno izdvajaju kao najpopularni vid smeštaja kampa.  Oni su spoj udobnosti i prirode. Kućice kao iz bajke, uz svež planinski vazduh, obalu reke ili jezera pogodna za kupanje, za ljubitelje prirode ovo je zaista pravo mesto za savršen odmor. Bungalovi su rasprostranjeni po celoj Srbiji i svaki je karakterističan na svoj način. Na primer, na jednoj od najlepših planina u Srbiji – Zlataru, nalaze se bungalovi Iva, Nana, Kleka, Glog i Neven u sklopu Etno sela VRANEŠA. Sama imena ovih bungalova Vam pružaju osećaj lepote i mirisa poljskog rastinja karakterističnog za ovu regiju. Još jedan od kampova koji sadrži ovakav vid smeštaja i koji se izdvaja po svojoj lepoti je Kamp “Toma”. Koji se nalazi u okviru Nacionalnog parka Ðerdap, na samoj obali Dunava što ga čini atraktivnim za ribolovce i ljubitelje vodenih sportova.

Jeftinija ali za avanturiste i bolja varijanta kampovanja je kampovanje u šatorima.  Kampovanje u šatorima samo po sebi ima svojih prednosti i drugčije je od svega ostalog,  Posle dobre klope sa roštilja i još boljeg druženja, spavanje u vrećama Vam pruža poseban osećaj povezanosti sa prirodom.  Jedan od zaista mnogih lepih kampova u Srbiji je Kamp „Srebrno jezero”, smešten je na obali Srebrnog jezera i spada u red najstarijih i najvećih kampova u Srbiji. Zanimljivo je da ovaj kamp razpolaže sa čak 150 mesta za šatore, što znači da Vam je ovde dobar provod zagarantovan.

Kamp kućice ili popularno nazvane “kuće” na točkovima Vam u svakom trenutku pružaju osećaj doma, iako se nalazite na nekom sasvim drugom mestu,  daleko od svoje kuće, grada... Ovakav vid smeštaja sigurno da ima svojih prednosti i veoma malo mana. Mi vam predlažemo novo otvoreni kamp "Zasavica" kod Sremske Mitrovice. Iako je ovo jedan od namlađih auto kampova on je ujedno i najmoderniji i najopremljeniji kamp u Srbiji, sa kapacitetom od 42 kamping parcele. Prirodu koja se nalazi u blizini kampa sa rezervatom prirode Zasavica, moguće je osetiti i doživeti obilaskom rezervata brodom, čamcima i pešačkim turama, organizovano sa vodičem ili individualno.Uz dobro društvo i raznovrsnu ponudu koju vam pruža Srbija verujemo da ćete pronaći nešto za sebe. Svako ko se odluči za ovaj vid odmora doživće sigurno nezaboravne trenutke. Ipak čovek i priroda su oduvek bili povezani a uz kamovanje neka to bude pravi doživljaj.
Prenesite nam Vaše doživljaje sa kamovanja, uverite i one pomalo skeptične da letovanje nije samo hotel, more, plaža, već i avanturistički koktel ljubavi prema prirodi.


Evo nekoliko saveta koji će vam sigurno biti od koristi tokom vašeg boravka u prirodi:



1. Šator je najbolje postaviti na ivici šume (nikada u šumi). Treba znati da posle kiše u šumi još satima kaplje voda, a jak vetar često lomi grane drveća. I nikada ispod usamljenog drveta - jer su česta meta gromova.

2. Protiv insekata se jednostavno možete braniti odgovarajućom kremom, mrežom, ili biljkom (ispod orahovog lišća se ne skupljaju ni komarci ni mušice!)

3. Vreme - Kada se dim lepo, pravolinijski izdiže uvis, budite uvereni da narednih 24 časa neće padati kiša.

4. Nikada vatru nemojte paliti usred šume, jer se vrlo lako zapali stablo ili krošnja.

5. Šta sve možete jesti u prirodi? Zaista puno toga, a evo šta se najčešće koristi: jestive biljke, pečurke, potočni rakovi, puževi, žabe, ribe, školjke, zmije, gušteri, kornjače, skakavci, ptice, ptičja jaja, sve vrste divljači…

6. Kada želite nešto da ispečete (meso, ribu i sl), uvijte hranu u alu-foliju i pecite u vrelom pepelu ili žaru. Tako ćete ribu ispeći za 15min (po 7-8min sa svake strane) a meso za oko 40min. Sve što pečete pecite na žaru, nikako na vatri.

7. Nemojte piti ustajalu vodu ili mutnu vodu (mada ni bistrina ne garantuje da je voda ispravna za piće).

8. Opšte pravilo je da vam od divljih životinja ne preti nikakva opasnost ukoliko ih ne uznemiravate.

9. Prilikom nesreće u planinama spasioci se dozivaju pomoću 6 signala (tri kratka-tri duga) u minuti, tj. svakih 10 sekundi jedan signal. Sledi pauza od jednog minuta pa se signali ponavljaju.

10. Kako se rešiti krpelja?  Parčem konca zavežite čvor oko krpelja (na vratu) i uvrćite konac postepeno stežući omču. Vrlo brzo kada ga konac uvrne u koži, krpelj ispada napolje a da ne ostavlja otkinute delove tela (glavu).


Srbijazatebe.rs vam nudi najveći izbor kampova u Srbiji, sigurni smo da ćete pronaći idealno mesto za vašu avanturu.

Kampovi u Srbiji:

Kamp Breza
Kamp ''De Tour''
Kamp Tiski cvet
Kamp ''Budžak''
Kamp ''Srbija''
Kamp Zasavica
Kamp ''Belocrkvanska jezera''
Etno selo Vraneš
Kampiralište Toma
Kamp ''Dunav''
Auto kamp Jabukov cvet
Kamp Vlasina
Kamp - Srebrno Jezero
Kamp - Ovčar Banja
Kamp Miročka voda
Kamp Pipač
Kamp Borsko Jezero
Mini kamp Enigma
Mini kamp Viljamovka
Kamp Borići