Vernici samo tri puta godišnje
citat iz blica
Kad se za Božić dupke napuni najveći hram na Balkanu, Hram Svetog Save, pomislio bi čovek da su tačne statistike koje tvrde da je čak 90 odsto Srba verujuće. Ali tek što Božić mine, a pečenje se pojede, hramovi nedeljom opet zjape prazni, a verujući Srbi zaborave na Boga, vraćaju pogled na zemne stvari.
Prema brojnim istraživanjima, i u mnogim anketama, većina ispitanika reći će da su vernici, da svetkuju glavne verske praznike, da pale sveće za pokoj duše, da krste decu i sahranjuju stare uz prisustvo sveštenika, da slave slavu...ali...
Vernik
zna “Oče naš”, “Vjeruju”, poštuje deset Božjih zapovesti (ne krade, ne laže, ne ubija, ne čini preljubu, ne zavidi...)
živi po načelima jevanđelja (ljubav prema bližnjem, pomaganje slabima, post, samoodricanje...)
svakodnevno promišlja život, postupke,kaje se za grehe
veruje u život posle smrti
veruje u vaskrsnuće Hrista
svakodnevno se moli Bogu
praznuje Božić i Vaskrs kako dolikuje (posti ceo post, odlazi u crkvu, čini dela milosrđa, poziva sveštenika u kuću...)
decu obavezno šalje na veronauku
Dok Vernik na srpski način misli:
ko je Srbin taj je pravoslavac
upalim sveću i miran sam
u crkvu idem najviše triput godišnje
krstim dete
sahranjujem bližnje uz sveštenika
venčavam se u crkvi
ne zovem popa kući
sam sečem slavski kolač
slavu mogu da slavim i u kafani
slavim Božić i Vaskrs
nije greh slaviti mrsno Svetog Nikolu
znam do pola “Očenaš”, “Vjeruju” ni početak
prekrstim se kad prođem pored crkve...
Šta mislite, da li je to dovoljno i da li je to vera?