Životinje meteorolozi

Pauk

[You must be registered and logged in to see this image.]


Kad bi ti neko rekao da je pauk meteorolog, ne bi mu verovatno poverovao. Međutim, činjenica je da se po ponašanju pauka može pretpostaviti kakvo će vreme da bude.

„Ako se pauk zavukao u sredinu mreže“, pisao je veliki ruski pisac Lav Tolstoj, „znači da će biti kiše. ako izlazi iz mreže i pravi novu paučinu – onda će biti lepo vreme.

Kako pauk može da zna kakvo će vreme biti?

Pauk ima, tako osetljiva čula da njemu, čim se u vazduhu počne skupljati vlaga, izgleda da već pada kiša. A mi tu vlagu uopšte ne osećamo…“

„Neraskidive veze“, čitanka za Prirodu i društvo

Maca pere uši, biće...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pre kiše životinje se smire, a kukci traže sklonište i nisko lete. Zato i pčele koje ne lete daleko od košnice najavljuju loše vreme, a što je muva dosadnija, to je kiša verovatnija.
Svaki golubar će vam reći - ukoliko se golubovi kupaju, biće kiše.
Prema narodnom predanju, hrane li se ptice za oluje, dugo će padati kiša, ako ne, sledi razvedravanje. Lete li visoko u vazduhu, vreme će verovatno biti lepo. Nizak pritisak pre nevremena uzrokuje nelagodu u ušima ptica te one lete nisko kako bi je ublažile. Na opadanje pritiska zraka upućuje i mnogo ptica poređanih na žicama. Sprema li se oluja s grmljavinom, krave će se smiriti i ležati, a osećaju li približavanje lošeg vremena, najčešće će se zadržavati u grupama. Dolazak kiše mačke će često dočekati umivajući se šapicama iza ušiju, a kornjače pre jakih kiša se pokušavaju popeti na više mesto.

-Ako se očekuje jaka zima, u jesen veverice imaju veoma uvijene repove, ili prikupljaju velike zalihe lešnika. Naučnici nisu našli dokaze kojima bi ovo potkrepili.

- Kada vidimo da krave leže u polju, ponekad se kaže da kiša dolazi. Očigledno je da krave osećaju vlažnost u vazduhu i pripremaju se da legnu negde na suvo. Ili kada počne da riče i ne pomera, dolazi kiša.

[You must be registered and logged in to see this image.]

- Zrikavci su osetljivi na promene vremena, zričući sve glasnije i glasnije kada je temperatura u porastu.To nije prava pesma, već zvuk nastaje usled brzog trljanja zadjih nogu o teška prednja krila.

DETEKTORI ZA VREME

Da li vaš pas ili jato ptica koje preleću nebo mogu predvideti nadolazeću oluju?

Postoji li bilo kakvo naučno istraživanje koje potvrđuje ovakve tvrdnje? Još interesantnije pitanje je, da li ćemo, ako životinje zaista mogu predvideti promene vremena, prestati da slušamo meteorologe i umesto toga početi da promatramo ponašanje životinja u zoološkom vrtu ili u sopstvenom dvorištu?

Takvo otkriće bi sigurno imalo veliki uticaj na svakodnevni život ljudi. Ovakva predviđanja bi bila posebno dragocena za katastrofalne događaje kao što su zemljotresi, plimni talasi, cunami i sl.

Iako naučno nepotvrđeno, činjenica je da od velikih plimnih talasa nije stradala gotovo nijedna divlja životinja, dok je istovremeno stradalo više od 200 000 ljudi. Čini se kao da životinje imaju ugrađen mehanizam upozorenja, bilo da su u pitanju sati ili sekunde, koji omogućava i njima i ljudima koji prate te signale da se spasu.
Preovlađujuće mišljenje je da životinje mogu otkriti neke događaje, zemljotres na primer, čim se dogode, čak iako je mesto događaja na velikoj udaljenosti. Štaviše, mnogi veruju da životinje reaguju na neke znake koji prethode samom događaju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Čvrsti dokazi za ovo su ograničeni, većina se svodi na priče i anegdote. Ako vaš pas uvek uđe u kuću pre nego što počne kiša, može vam se činiti da može da predviđa vreme.

Međutim, verovatno je tačnije reći da životinje reaguju na određene signale iz okruženja koja idu ruku pod ruku sa promenama vremena a ne na samu promenu vremena.
Oni koji se bave ovim fenomenom kažu da nije u pitanju neko šesto čulo ili natprirodne moći, već jednostavno da životinje imaju veće mogućnosti na osnovu postojećih pet čula ili ih bolje koriste u poređenju sa ljudima.

Najveće razlike su u čulu sluha. Pojedine zvuke životinje čuju a ljudi ne. To su, s jedne strane, infra-zvuci, sa niskom frekvencijom ispod 20 herca (Hz), a s druge strane zvuci sa visokom frekvencijom, iznad 20000 Hz. Primer za to je pištaljka za pse čiji zvuk psi naravno čuju a ljudi ne.

Slonovi, na primer, čuju zvuke u rasponu od 16 do 12000 Hz. Goveda takođe počinju da čuju zvuke od 16 Hz ali raspon doseže čak do 40000 Hz. Zemljotresi i okeanski plimni talasi proizvode infra-zvuke pa se veza sama po sebi nameće.
Pored sluha moguće je da slonovi, na primer, predosete pojavu zemljotresa zahvaljujući velikim stopalima koja osete potrese u dubini zemlje koji prethode zemljotresu. Ovi udaljena, nepoznata podrhtavanja zemlje ih plaše te oni počinju da se neobično ponašaju i traže sklonište.

Šta je sa manje ekstremnim događajima?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Može li ponašanje medveda da nas upozori na jačinu zime koja nailazi mesecima unapred? Mogu li ptice predvideti nailazak letnje oluje? Poznato je da se pred promenu vremena (nailazak fronta, letnja oluja i sl.) menja atmosferski (barometarski) pritisak i pritisak vodene pare u atmosferi (hidrostatički pritisak). U normalnim uslovima, promene ovih veličina su male ali moguće je da životinje osećaju promene koje izlaze iz okvira uobičajenih fluktuacija što im automatski pokreće mehanizam za preživljavanje i tera ih da traže sklonište od nevremena.
Istraživači su uočili da na primer morski psi, pre tropskih oluja, kada atmosferski pritisak opadne za samo nekoliko milibara, poniru dublje u vodu gde su sigurniji kada oluja naiđe.

Ptice i pčele takođe osećaju promene u vazdušnom pritisku i instiktivno traže zaštitu u svojim gnezdima i košnicama. Ptice takođe koriste svoju sposobnost detektovanja promene atmosferskog pritiska da odrede najpogodnije i najsigurnije vreme za seobu.

U SAD je rašireno verovanje da mrmoti mogu predvideti dužinu trajanja zime. Naime, svake godine, 2. februara, se proverava da li mrmoti jos uvek spavaju zimskim snom što ukazuje da će zima još dugo trajati ili su budni što znači da je proleće na vidiku. Međutim, čini se da mrmoti ipak nemaju tu sposobnost jer je hibernacija povezana sa prirodnim biološkim satom same životinje i količinom pohranjene masti za prezimljavanjem a ne sa sposobnošću predviđanja temperature.
Neki američki indijanci veruju da crni medvedi biraju različita mesta za spavanje u svojim pećinama u zavisnosti od toga koliko će zima biti hladna kao i da je krzno na zečijim šapama gušće ako će tokom zime biti puno snega.

Većina tvrdnji o predviđanju vremena se odnosi na promene u ponašanju životinja ali i na promenu izgleda.

Postoji mnogo lokalnih verovanja ali većina se nije pokazala pouzdanim i korisnim za čoveka. Životinje često menjaju ponašanje i navike ali ne postoji pouzdan način da se ustanovi veza između tih promena i promena vremena.



(meteosrbija.rs)

Predznaci lepog vremena na osnovu ponašanja životinja

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pauci od ranog jutra pletu mrežu
Pčele su vrlo vredne i odleću daleko od košnice
Mravi danonoćno rade
Svici uveče svetle u velikom broju
Žabe gatalinke izlaze na obalu i leže na lišću, uveče krekeću
Ptice se oglašavaju ugodnim cvrkutom, čak i uveče
Laste visoko lete
Uveče leti mnogo slepih miševa…

Predznaci lošeg vremena na osnovu ponašanja životinja

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pauci ne pletu mrežu, a ponekad ih i kidaju
Mravi se ranije vraćaju u mravinjak
Pčele se zadržavaju u košnici ili njenoj blizini i ranije se vraćaju s paše
Insekti nemirno lete, zavlače se u skrovita mesta, razdražljivi su, glasno se oglašavaju i peckaju
Žabe gatalinke ne izlaze iz vode, a uveče se ne čuje kreketanje
Ptice su mirne i ne oglašavaju se
Laste nisko lete
Sova uz jako kreštanje, danju, umesto noću, odlazi u lov
Veverice besciljno skakuću po drveću i oglašavaju se posebnim zviždanjem
Krtice vrlo aktivno riju i izbacuju velike gomile zemlje…

Ptice predviđaju prirodne katastrofe?

Zlatokrili slavuji, vrsta američkih ptica pevačica, sposobni su da predvide prirodne katastrofe, kao što je oluja koja je u aprilu ove godine zadesila državu Tenesi, usmrtivši 35 osoba.

Proučavajući ove male ptice selice, istraživači su konstatovali da su one napustile svoja staništa za razmnožavanje samo dva dana pošto su u njih stigle, ali i dva dana pre nevremena koje je na tom području bilo praćeno sa najmanje 84 ubilačka tornada.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Za pet dana, slavuji su prevalili 1.500 kilometara kako bi se sklonili od oluje, ustanovili su naučnici čija je studija objavljena u američkom časopisu Current Biology.

„Najčudnije je to što su ptice napustile staništa mnogo pre dolaska tornada“, izjavio je Henri Strebi, ekolog sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju.

„U trenutku kada su nas meteorolozi upozoravali da je nevreme krenulo ka nama, ptice su počele da napuštaju ovaj kraj“, dodao je Strebi.

Za razliku od ljudi, ove ptice mogu da čuju infrazvuke – zvuke izuzetno niske frekvencije čiji su česti izvori meteorološke turbulencije.

„Meteorolozi i fizičari odavno znaju da oluje praćene tornadima proizvode snažne infrazvučne talase koji putuju hiljadama kilometara, na frekvencijama koje ptice mogu da registruju“, objasnio je Strebi.

Istraživači su, takođe, pokazali da ptice koje uvek slede iste migracione rute mogu ponekad, kada je to potrebno, da otputuju i van perioda seoba.

Ovo šesto čulo je veoma važno za opstanak ptica, posebno u uslovima globalnog otopljavanja kada je intenzitet i učestalost oluja veća, ističu naučnici.

rts