U niškom naselju Crvena zvezda podignuto nesvakidašnje sklonište. Mala brvnara kao Sigurna kuća. Beže od maltretiranja kod kuće
Kada je Nišlija Đorđe Mišić (55) podigao malenu brvnaru na svom stovarištu za drva nije ni slutio da će ona prerasti u svojevrsnu prvu „Sigurnu kuću za muškarce“. Svakim danom raste interesovanje štićenika, pa Đorđe planira da uz pomoć donatora napušteni „Preferans klub“ u blizini stovarišta preuredi za ove potrebe.
U devet kvadrata deli dobro i zlo sa svojim sapatnicima koji nemaju gde da u miru provedu nekoliko sati. Neki slučajevi su baš ekstremni jer jači pol istinski trpi psihičko maltretiranje od partnerke, majke ili sestre, dok drugima samo treba da na miru „pojedu burek“.
Stalni i povremeni stanari ove brvnare, u kojoj ima mesta da konače pet osoba, dok su dnevni kapaciteti malo veći, tvrde da nisu izgubili na muškosti već idu „linijom manjeg otpora“.
JEDAN NA PET ŽENA
U Niškom kraju, prema nezvaničnim podacima, na pet žena dođe jedan muškarac, pa je sve više slobodnih pripadnica lepšeg pola koje u ovakvoj konkurenciji ne mogu da dođu do partnera.
- Umesto da nas kao retku vrstu čuvaju, paze kao malo vode na dlanu, one nas jure iz kuće. Neka ih samo. Ima dobrih žena, evo pročulo se za našu muku, pa nas obilaze komšinice i donose kolače - pričaju stanari Sigurne kuće.
Milan Veličković (58), Nebojša Živadinović, Ivica Bukorac, Saša Nikolić,... svaki dan provode u Sigurnoj kući jer nemaju gde da pobegnu od sumorne svakodnevice. Pomažu Đorđu oko cepanja drva ili pripremi obroka.
- Dok sam mogao fizički da puno radim i zaradim bio sam dobar, a sada kada je i mlađima teško da nađu posao niko u kući ne može da me gleda. Osećam se kao višak i to ne mogu da podnesem. Ne verujem u agresivnost jer to ništa ne bi rešilo, a ne mogu da trpim poniženje. Svaki dan blagosiljam Đorđa što se dosetio kako da nam pomogne - priča Veličković.
Svako od njih ima „dželate“ kod kuće na koje su ipak slabi, pa im je „teško s njima, ali još teže bez njih“. Nekog maltretira žena, drugi beži od švalerke, majke ili sestre. Zajedničko im je što se ne snalaze u ova teška vremena, pa zato i nisu interesantni za svoje najbliže.
- Kad muškarac izgubi ekonomsku moć, gubi sve. Ženama je lakše, one barem kuvaju, rade ručni rad ili nešto po kući pa se osećaju korisnim. A šta ja da radim u stambenoj zgradi osim da kubiciram vazduh - razočaran je Zoran Jovanović (35).
Beznađe ovih ljudi brzo se utopi u društvu sličnih sudbina i činjenici da nisu usamljeni u ovoj nevolji.
ULETELA I ŠAMARALA
ĐORĐE kaže da su bili svedoci i fizičkog zlostavljanja kada je jedna od ostavljenih supruga uletela u brvnaru i šamarčinom podsetila svoju „jaču polovinu“ ko je gazda u kući: - Morao je kući za njom, jer ko zna šta bi snašlo i njega i nas. Zato smo za svaki slučaj nabavili psa, pa nas spasava u kriznim situacijama.
- Svi govore kako su muškarci nasilnici i mi takve prvi osuđujemo, ali treba i nama podrška. Zato sam se i sažalio na muški rod - veli Đorđe Mišić, osnivač ove nesvakidašnje Sigurne kuće.
Tvrdi, još, da nema takvih problema jer živi u skladnom braku sa ženom punom razumevanja, ali su mu ipak ponekad potrebni mir i pravo muško društvo.
- Obezbedim svakome ko naiđe tanjir pasulja i parče hleba. Kada je neki blagdan ili posao sa prodajom drveta dobro ide padne i prasence. Za sada su nam kapaciteti ograničeni, jer dnevno mogu da ugostim 15 osoba, a za prenoćište ima mesta za pet mučenika.
Zbog velikog interesovanja Đorđe želi da napušteni „Preferans klub“ preuredi u istinski Sigurnu kuću za muškarce žrtve nasilja.
- Verujem da će se javiti mnogi znani i neznani donatori jer većina pripadnika našeg pola odlično razume šta nas je snašlo u „ovaj vek nežnijeg pola“ - pun je planova zaštitnik ugroženih muškaraca.
Izvor: Večernje novosti
Pet 27 Sep - 14:54
