Krađe umetničkih remek dela

Pronađeno 37 ukradenih remek dela

Italijanska policija pronašla je zbirku od 37 remek dela koja su bila ukradena pre više od četiri decenije, uključujući slike čuvenih Antonisa van Dajka, Rubensa i El Greka.



Slike, čija se vrednost procenjuje na 7,5 miliona evra, ukradene su još 1971. godine iz vile jednog bogatog biznizmena u Rimu. Policija ih je pronašla kod jedne pedesetogodišnje Rimljanke prilikom racije u dve kuće koje poseduje.

Žena je podstakla sumnju policije kada je nedavno stavila četiri slike iz ove kolekcije na aukcijsku prodaju. Ona i njen suprug, koji tvrde da su kupili slike pre dve decenije, optuženi su za prihvatanje ukradene robe.

"Retkost je otkriti ovoliki broj radova tako značajnog umetničkog dometa", kazala je londonskom Telegrafu Rosela Vodret, stručnjak italijanskog ministarstva kuture.

Osim van Dajkovog "Portreta viteza", među pronađenim slikama je i Rubensov "Isus na krstu", kao i "Isusovo krštenje" Nikole Pusena, francuskog slikara iz 17. veka, koji je proveo većinu radnog veka u Italiji. Za dve slike se veruje da su ih naslikali Rubens i El Greko, ali to još ostaje da se potvrdi.

Slike su ukradene jedne noći 1971. godine u Rimu, a tom prilikom nestala su četrdeset dva umetnička dela. “Ova akcija pokazuje da mi nikada ne odustajemo”, izjavio je za list Gardijan pukovnik Rafaelo Mancino.

Preprodaja ukradenih umetnina je treći najunosniji kriminalni biznis u svetu, odmah iza trgovine drogom i oružjem, kazala je Gardijanu Meri Kejt Kleri, istražiteljka Centra za izgubljenu umetnost u Londonu. Prema njenim rečima svega deset posto ukradenih umetničkih dela biva pronađeno i vraćeno vlasnicima.Nedavno su iz grčkih muzeja nestale brojne vredne umetnine, a krajem prošle godine odjeknula je vest o pronalasku ukradenih Pikasovih slika u Srbiji.

b92

Umetnost na meti lopova


Za kradljivce umetničkih dela, sudeći po rezultatima, izgleda da nema nedostupnih prostora. Interpol evidentirao 30.000 ukradenih umetnina

KRAĐA Van Gogovog remek-dela “Cveće maka” iz kairskog muzeja Mahmud Halil, koje još nije pronađeno, pretvorila se u državnu aferu. Zamenik tamošnjeg ministra kulture Mohsen Šalan lišen je slobode, zbog sumnje da je nemarno obavljao svoj posao. Prema navodima britanskih agencija, Šalan nije zamenio neispravne sigurnosne kamere u muzeju.

Kradljivci su Van Gogovo platno, procenjeno na 50 miliona dolara, isekli iz rama. Ovo je drugi put da je ista omanja slika slavnog Holanđanina ukradena. Prvi put je to bilo 1978, i tek je posle deset godina pronađena u Kuvajtu.

I poznata bronzana skulptura “Žena sa fiokama” Salvadora Dalija iz 1964. godine, vredna više od sto hiljada evra, ukradena je ovih dana tokom izložbe iz belgijskog muzeja Belfort.

Da za kradljivce umetnina gotovo nema “nedostupnih” izložbenih prostora, govori i krađa iz Muzeja moderne umetnosti u Parizu, koja se dogodila pre nekoliko meseci. Vrednost ukradenih slika, Pikasov “Golub sa graškom”, Matisova “Pastorala”, “Drvo masline kod Estaka” od Braka, Modiljanijeva “Žena sa lepezom” i Ležerova “Mrtva priroda sa lusterima”, procenjena je na 500 miliona evra.

U bazi podataka Interpola evidentirano je oko 30.000 ukradenih umetnina. To je skromna brojka u odnosu na čak 170. 000 umetničkih dela koje se širom sveta vode kao nestala. Na spisku nestalih dela je 167 radova Ogista Renoara, 166 dela Rembranta van Rejna, 175 autorskih primeraka Endija Vorhola i više od 200 umetničkih tvorevina Salvadora Dalija. Kriminalci koriste situacije kada nema dovoljne zaštite, pa je najveći broj krađa izvršen u crkvama, a na meti su i privatne zbirke.

Jedna od najspektakularnijih krađa odigrala se pre šest godina u Oslu. Dvojica maskiranih kriminalaca ukrala su sve slike Edvarda Munka, među kojima i čuveni “Krik”. Nakon ove krađe muzej je uložio oko 4,5 miliona evra u sistem obezbeđenja. Kradljivci najčešće rade u tandemu, tako je svojevremeno jedan “dvojac” iz muzeja u Bostonu odneo umetnička dela vredna 300 miliona dolara, među njima i Rembrantovu “Oluju na Galilejskom moru”.

Pre jedanaest godina, tokom novogodišnje večeri, iz Muzeja Ašmolan u Oksfordu, ukradena je slika Pola Sezana vredna oko tri miliona dolara. Na spisku nestalih je i čuvena Karavađova slika “Božić sa svetim Lorencom i svetim Franjom”, koja je ukradena u oktobru 1969. iz Palerma u Italiji. Iz Nacionalnog muzeja u Stokholmu nestale su tri slike čija je vrednost procenjena na 36 miliona dolara. Policija je uspela da pronađe Renoarovog “Malog Parižanina” i Rembrantov “Autoportret”.




Novosti.rs

DOBRA DESTINACIJA


NEKA od nestalih dragocenih dela pronađena su i u našoj zemlji, zahvaljujući saradnji srpske policije sa Interpolom. Tako su u jednom beogradskom stanu otkrivene četiri ukradene slike, vredne nekoliko desetina miliona evra, koje su izvorno bile u vlasništvu slovenačkog kolekcionara Franca Rimera do pre šest godina. Među 35 ukupno ukradenih dela, najvrednija su Pikasova “Borba bikova” i Rafaelova “Družina”.

OMILJEN


DA je Van Gog omiljen među kradljivcima govori podatak da su na vrhu liste umetnina koje potražuje FBI još dva njegova dela. Iz Muzeja Vinsenta van Goga u Amsterdamu nestali su “Pogled na more iz Ševeningena” i “Vernici napuštaju crkvu u Nuenenu”. Njihova vrednost procenjena je na oko 30 miliona dolara.