Jovan Bijelic( 1886. -1964. )
[You must be registered and logged in to see this image.]BiografijaStudirao je u Sarajevu kod J. K. Janevskog, a zatim u Krakovu 1909-1913. kod T. Aksentovića, L. Vičulovskog i J. Pankijevića. Boravio je u Parizu 1913/14. i u Pragu 1915. Od 1919. je živeo u Beogradu, gde je bio scenograf a potom i šef slikarske radionice Narodnog pozorišta.
Najviše je slikao portrete, pejzaže, mrtvu prirodu i kompozicije. Prošao je kroz nekoliko faza u kojima je izražen uticaj kubizma u skulpturskoj koncepciji čvrsto modelovane forme i škrtosti palete, a potom je pod uticajem fovizma stvarao koloritna dela izuzetne sočnosti i čulne ekspresije. U poslednjoj fazi, rastvarao je predmete uznemirenim potezima boje. Bavio se i pedagoškim radom, imao je privatnu školu iz koje je izašao niz slikara.
Jedan je od osnivača i pripadnik slikarskih grupa „Oblik“, „Samostalni“ i „Nezavisni“. Redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti bio je od 1963.
Prvu samostalnu izložbu imao je 1917. u Sarajevu, a drugu 1919. u Zagrebu. Učestvovao je na mnogim kolektivnim izložbama. Samostalne izložbe imao je i u Beogradu (1929, 1932, 1957, 1968), Ljubljani (1959) i Bihaću (1960). Njegova dela nalaze se u više muzeja i galerija: Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej u Beogradu (38 dela), u Spomen zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu itd. Dobitnik je velikog broja slikarskih nagrada.
Neka od njegovih najpoznatijih dela su: „Portret devojke“, „Kupačica“, „Jajce“, „Kći umetnikova“, „Dvorište“, „Ženski akt“, „Sarajevo“, „Portret starice“, „Devojčica s lutkom“ (1928), „Dečak jaše lava“ (1929), „Apstraktni predeo“ (1920).
[You must be registered and logged in to see this image.]Karaburma, 1945.
Јован Бијелић спада у централне фигуре српске и југословенске међуратне уметничке сцене. Био је један од оснивача групе ОБЛИК која је била носилац најпрогресивнијих схватања у српској средини тога времена. Бијелић је рођен у Босни 1884. Школовао се у Сарајеву и Прагу, у класи Влаха Буковца. Путовао је по Француској, Немачкој, Италији, где је имао прилике да се упозна са актуелним токовима европске уметничке сцене. У модерно схватање слике инкорпорирао је снажно национално осећање, које се посебно огледа у бројним сликама босанског пејзажа. Прошао је кроз неколико фаза у свом раду: од утицаја Сезана и кубизма, преко реализма и колористичке фазе, да би у својим последњим радовима дошао до саме границе апстрактне уметности. Управо овим делом свог опуса Бијелић се представља као најактивнији представник српске авангарде и као сликар прогресивног модернистичког опредељења. У Београду је имао атеље где су радо долазили млади уметници на које је извршио снажан утицај.
( Muzej grada Beograda )
[You must be registered and logged in to see this image.]Borba dana i noci, 1921.
Među radovima predstavljenim na Drugoj jesenjoj izložbi slikarskih i vajarskih radova, u Beogradu 1929. godine, posebnu pažnju izazvale su slike Jovana Bijelića Dama u plavom i Akt. Savremenici su smatrali da se ističu „velikom koncepcijom i kolorističkim bogatstvom”. Monumentalna po sadržaju, kompoziciji i formatu, Kupačica će i u decenijama koje su sledile biti vrednovana kao jedno od najuspešnijih Bijelićevih ostvarenja. Tome je bez sumnje doprinela i ocena samog umetnika koji se Pavlu Beljanskom poverio: „Ja sam u životu mnogo slikao. Ali, čini mi se da sam naslikao svega dvadeset dobrih slika i to je jedna od tih dvadeset. A znate li kako je nastala? Jednog dana bio je došao ovaj model (profesionalni model Danica Kapriš, p. a.) u moj atelje. Jako, jako me je oduševila. Zgrabio sam platno i boje. U trenutku, bio sam zaboravio sve što sam učio, sve što sam video, i ovu sam sliku iščupao iz sebe.” Momenat kada ovo delo nastaje, na samom kraju treće decenije, predstavlja stilsku prekretnicu u Bijelićevom opusu, a istovremeno svedoči da promena koja će uslediti nije promena diskontinuiteta. Sklonost ka čvrstom modelovanju forme delikatno počinje da ustupa mesto upadljivoj fakturi, slobodnijem potezu i sve naglašenijem kolorizmu, pedantno ukazujući na pravac kojim će se umetnikova razmišljanja dalje kretati. Upravo po svojim osobinama – „celokupnog Bijelićevog opusa u malom” – ovo delo se posebno izdvaja u ukupnoj produkciji svoga autora.
( Spomen zbirka Pavla Beljanskog )
[You must be registered and logged in to see this image.]Kupacica , 1929.
Početkom četvrte decenije, tokom putovanja po Jadranu, Bijelić se oslobađa i poslednjih „stega konstruktivnog”, vodeći svoje slikarstvo u pravcu potpune dominacije boje i afirmacije oslobođenog poteza. Nastalo 1932. godine, tokom ovog „prekretničkog” putovanja, Primorje je upravo jedan od radova koji potvrđuju novouspostavljeni koncept. Tom prilikom umetnik stvara znatan broj slika, uglavnom Dubrovnika i okoline, i još više crteža i akvarela koje će tek naknadno promišljati i realizovati u ulju. Zanimljivo je da Bijelić tvrdi kako ne voli da slika more i stene jer mu takvi motivi izgledaju sladunjavo, „kao ilustrovane dopisnice”. Sa mnogo više afiniteta slika arhitekturu primorskog kraja, po pravilu dopunjenu raskošnom mediteranskom prirodom. U više navrata i sa izuzetnom predanošću Bijelić posebno „portretiše gruški zaliv”. Prijateljstvo sa Kostom Strajnićem i druženja koja slede, kritičke rasprave, kao i stalna prepiska, omogućavaju kontinuitet veze s gradom i okolišem čak, i kada umetnik nije fizički prisutan. Imajući sve to na umu, potenciranje pikturalnog, samo naizgled, potiskuje temu u drugi plan. Motiv je i dalje osnovni podsticaj – sofisticirani uzročnik zadovoljstva. Radovi inspirisani vedutom Dubrovnika ostaju kao trajna svedočanstva jednog afiniteta, koji svrstava Jovana Bijelića u dugi niz umetnika koji su, tokom vekova, doprineli uspostavljanju identiteta ovog grada.
( SZ Pavla Beljanskog )
[You must be registered and logged in to see this image.]Primorje , 1932.
Portret slikara Zlatka Kneževića Bijelić je prvi put izlagao u Beogradu, 1932. godine, na VII izložbi grupe „Oblik”. Tom prilikom, u selekciji od pet slika našla su se čak tri njegova portretska ostvarenja. Skoro istovremeno kad i Slikar, nastaje čitav niz ženskih studija na kojima se zapaža izvesna bliskost s delima Amadea Modiljanija, vidljiva ponajviše u karikaturalno naglašenim elementima fizionomije. Prema tvrdnji slikara Petra Tješića, „devojke iskrivljenih vratova” nastale su kao oslonac na italijanskog autora, čijem se delu i boemskoj prirodi Bijelić divio tokom boravka u Parizu. Interesantno je da iako tipizirani, ovi radovi imaju i izrazito naglašenu individualnu crtu. S tek nekoliko poteza, Bijelić uspešno rešava karakteristike lika. I upravo se po toj svedenosti, upotpunjenoj kolorističkim efektima, portreti iz prve polovine tridesetih razlikuju od ostvarenja istog motiva prethodnih decenija. Sam umetnik to objašnjava rečima: „Moje gledanje na zanatsko, moje posmatranje modela, sve je to možda ostalo u suštini istovetno, ali je došla jedna živa, blešteća boja, jedna svetla i snažna koloristička istina, koju smatram zaista pravom”.
[You must be registered and logged in to see this image.]Slikar, 1932.
Jedna od najčešće pominjanih i najviše izlaganih slika Jovana Bijelića, portret Drage Stojković, u to vreme studentkinje filozofije, pod nazivom Dama u plavom prvi put je prikazan 1929. godine u Beogradu, na Drugoj jesenjoj izložbi slikarskih i vajarskih radova. Već tada je hvaljen zbog svoje monumentalne kompozicije i kolorizma koji se tek pomaljao u Bijelićevom opusu. Potonje umetnikovo priznanje da „postoje tri slike koje više voli od ostalih, na koje najčešće misli i koje lako može da izdvoji od svih koje je napravio: Kupačicu, Devojku sa plavim šeširom i Pejzaž (sa zlatnim nebom), realističke stvari, rađene – ja mislim da mogu tako kazati – smelo i skoro nesvesno”, samo je podstaklo stavljanje ovog ostvarenja na jedno od ključnih mesta u njegovom stvaralačkom razvoju. Zajedno sa aktom Kupačica, nastalim iste godine, ovaj rad upućuje na osnovne premise Bijelićevog daljeg formiranja i delovanja, pre svega redukciju značaja čvrste formalne strukture i uvođenje boje kao osnovnog činioca izražavanja, koje će kulminirati tokom perioda umetnikove pune zrelosti tridesetih godina dvadesetog veka. Istovremeno, Devojka sa knjigom još jednom podseća na značaj i značenje portreta za Bijelićev opus, gde ovaj žanr kao kontinuirana preokupacija ne svedoči samo o stilskim transformacijama kroz koje njegovo delo prolazi, već možda još više o okruženju, statusu građanskog društva u kojem autor živi i stvara.
[You must be registered and logged in to see this image.]Devojka sa knjigom, 1929.
[You must be registered and logged in to see this image.]Kupacica[You must be registered and logged in to see this image.]Mala Dubravka 
Uto 13 Mar - 20:14
