Nobel 2013. za književnost Alis Manro
Jedna od trenutno najznačajnijih kanadskih književnica Alis Manro dobitnica je ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost, saopšteno je 10. oktobra iz Instituta Karolinska u Stokholmu.
Alis Manro, poznata i kao "kanadski Čehov" vodeća je feministička književnica iz Kanade. Objavila je više zbirki pripovedaka, kao i roman “Životi devojaka i žena” (Lives of Girls and Women). Zbirke priča su joj tri puta odlikovane nagradom "Gavernor" – najprestižnijim književnim priznanjem u Kanadi (1968, 1978. i 1986). Dobitnica je i Međunarodne Bukerove nagrade za životno delo 2009. godine.
Švedska akademija nagradila je Manro zbog njenih izvarednih pripovedačkih sposobnosti, ostavrenih u kratkim pričama, žanru koji je Akademija do sada retko nagrađivala.
“Alis Manro je književnica sa potvrđenim darom za fino pripovedanje, koje se odlikuje jasnošću i psihološkim realizmom. Pojedini kritičari smatraju je za kanadskog Čehova. Njene priče su najčešće smeštene u male gradske sredine, gde se ljudi bore za opstanak, što često rezultira lošim vezama i moralnim konfliktima, problemima koji proizilaze iz generacijskih razlika i sudara životnih ambicija. Njeni tekstovi uglavnom se bavi svakodnevnim, ali životno važnim događajima, svojevrsnim epifanijama koje osvetljavaju priču i dozvoljavaju egzistencijalnim pitanjima da poput munje blesnu na tren”, navodi se u obrazloženju Švedske kraljevske akademije.
Njenu prvu knjigu na srpskom jeziku, zbirku pripovedaka "Bekstvo" objavila je Agora, koja je sprskoj publici pre tri godine predstavila i roman "Životi devojaka i žena".
Alis Manro je rođena 10. jula 1931. godine u Ontariju. Njena majka bila je učiteljica a otac je držao framu lisica. Nakon završetka srednje škole upisala je studije novinarstva i engleskog jezika i književnosti na Univerzitetu u Zapadnom Ontariju, ali je formalno obrazovanje prekinula kada se udala 1951. godine.
Zajedno sa svojim suprugom preselila se u Viktoriji gde su otvorili knjižaru. Počela je da piše priče još kao tinejdžerka. Svoje kratke priče, koje se bave svakodnevnim životom u provincijama na jugu Ontarija objavljivala je u brojnim časopisima još od tokom pedesetih.
Prvu knjigu objavila je tek 1968. godine. Bila je to zbirka priča pod nazivom “Dance of the Happy Shades”, koja je privukla pažnju kanadske čitalačke publike. Još jednu zbirku priča, pod nazivom “Životi devojaka i žena” objavljuje 1971. godine, ali kritika knjigu, uz brojne pohvale, svrstava u žanr obrazovnog romana (bildungsroman). Njeno poslednje, za sada objavljeno delo, je zbirka priča “Dear Life” iz 2012. godine.
U medijima i na kladionicama najveće šanse već godinama davane su japanskom piscu nadrealizma Harukiju Murakamiju. Njega su ove godine pratili američka autorka Džojs Kerol Outs, mađarski pisac Peter Nadaš i norveški književnik i dramaturg Jan Fose. Pominjana su i imena Beloruskinje Svetlane Aleksijevič i Asije Džebar iz Alžira. Tu su i, poslednjih godina sve češći kandidati Filip Rot pa čak i Bob Dilan.
Prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost, na iznenađenje mnogih, bio je kineski pisac Mo Jan.
Osnivač i glavni urednik izdavačke kuće "Agora" Nenad Šaponja, ugledni književnik i kritičar, jedini je prepoznao značaj i važnost Alis Manro, pošto je on jedini objavio do sada tri njene knjige, a četvrta "Goli život" je već prevedena i čeka objavljivanje.
U izjavi za Tanjug, Šaponja je podsetio da je Manro drugi pisac čija dela objavljuje, posle Doris Lesing, za proteklih pet godina, koji je dobio Nobelovu nagradu i da to "pokazuje da vredi otkrivati nove prostore u svetskoj književnosti".
On je istakao da su se u "Agori" odlučili da izdaju knjige ove spisateljice, jer ona svojim pisanjem "nezaustavljivo ulazi u naše živote i u stvarnost".
"Njeno pisanje se odlikuje na izgled jednostavnim stilom, kojim ona vešto ulazi u ono što je zaista stvarno, prodire u ljudske odnose, u htenja ljudskih bića", objasnio je Šaponja, dodajući da je "Manro vešta, bravurozna književnica".
On je istakao da je kanadska spisateljica "jedan od najznačajnijih pisaca zapadne hemisfere i da veruje da je malo ko bio iznenađen što je dobila Nobelovu nagradu".
Prema podacima Narodne biblioteke Srbije, do sada su objavljene zbirke pripovedaka "Previše sreće" (2011) i "Bekstvo" (2006) i (2010), kao i roman "Životi devojaka i žena" (2010).
Jedini roman Alis Monro na srpski je prevela Anđelka Cvijić, penzionisana urednica kulturne rubrike dnevnog lista "Politika",kazala je Tanjugu: "Nisam prorok, ali sam znala da će Alis Manro ovog puta da dobije Nobelovu nagradu, uz sve poštovanje pisaca koji su sa njom bili u konkurenciji".
"Manro je bila moj apsolutni favorit i to ne samo zato što sam za `Agoru` prevela njen jedini roman 'Životi devojaka i žena', nego zato što u svetskoj literaturi ona zaista odskače svojim izborom tema, odnegovanim, profinjenim stilom i bogatim jezikom", dodala je ona.
Prema njenim rečima, kada je počela da prevodi "Živote devojaka i žena" shvatila je da u ruci drži "književni biser u svom začetku krajnje jednostavan, a u kasnijem oblikovanju izuzetno komplikovan da bi se zaokružio u konačnoj besprekornoj lepoti".
Cvijić je postavila retoričko pitanje: "Znate li koliko istančanog poznavanja ljudske duše mora da ima pisac da čitaocu predoči svu tu komplikovanost mladog bića u previranju i u konfliktima kako sa svima oko sebe, tako i sa samim sobom".
Manro je, smatra ona, autorka koji nam sjajno pokazuje koliko smo svi neponovljivo jedinstveni i neobični u ljušturi svoje običnosti.
b92.net
10.10.2013.
"Nikada nisam mislila da ću dobiti Nobela"
Čet 10 Okt - 17:10
