Direktoru KC ugrađen bajpas u Ženevi od novca namenjenog deci i najtežim bolesnicima
blic
Direktor Kliničkog centra Srbije Miljko Ristić operisan je u Ženevi - o državnom trošku, saznaje “Blic”. Ristić je putovao u Ženevu na osnovu protokola potpisanog između RZZO i klinike u Ženevi, namenjenog najtežim srčanim bolesnicima i deci sa urođenim manama. Ristić je, međutim, putovao na ugrađivanje bajpasa.
Rutinska operacija obavljena u Ženevi
Profesor Ristić, kardiohirurg, operasan je prošle godine, pre nego je postavljen za direktora KC. U vreme kada je stavljen na listu bolesnika koji imaju pravo na lečenje o trošku države, bio je na mestu savetnika direktora Klinike za kardiohirurgiju KC i hirurg u toj bolnici. Ristiću je ugrađen trostruki bajpas, operacija koja je rutinska u Srbiji i obavlja se deceniju. Kako nije bilo moguće dobiti podatke koliko je koštala operacija, pitali smo dr Ristića koji je potvrdio da je operisan u Ženevi.
- Ne mogu da vam dam procenu cene. Mogu kada pitam u RZZO - kaže Ristić. Na pitanje da li je možda on učestvovao delom u uplati on kaže: “Lično ništa nisam platio.” Direktor ne vidi etički problem u tome da se on kao kardiohirurg operiše u inostranstvu o trošku države.
- Troškovi koji su pali na Fond manji su nego da sam operisan u Srbiji. Pogledajte cene te operacije tamo u odnosu na ovde - ističe direktor.
Ristić zapretio tužbom
Miljko Ristić tokom razgovora o njegovoj operaciji u inostranstvu unapred je zapretio tužbom već na prvo pitanje novinaru “Blica”. On je dodao da će tužiti i zbog ranijih navoda o finansijskom poslovanju ove ustanove, a za koje “Blic” poseduje urednu, zvaničnu dokumentaciju. |
Profesora Ristića pitali smo i kako se dogodilo da on bude operisan u okviru projekta koji je u javnosti predstavljan da je namenjen najtežim srčanim bolesnicima i deci sa urođenim manama.
Sadašnji načelnik tvrdi da novac “nije bilo namenjeno samo za to”, već da je “postojao fond za generalno lečenje kardiovaskularnih oboljenja”. Prema saznanjima “Blica”, profesoru Ristiću je potpisano odobrenje za lečenje u Ženevi. On je na operaciju otputovao “na nogama”, a na posao je dolazio bukvalno do pred put.
Protokol RZZO i klinike u Ženevi u javnosti je predstavljan kao projekat “operišu kada naši otpišu”, za najteže bolesnike za koje nije bilo moguće lečenje kod nas. Prvi pacijenti čiji su slučajevi bili poznati u javnosti su mladi ljudi sa teškim srčanim manama i koji su već bili podvrgnuti intervencijama u Srbiji.
Ovaj projekat je zaživeo zahvaljujući hirurgu sa Klinike u Ženevi Afksendiosu Kalangosu, velikom prijatelju Srbije. Njegovom zaslugom 95 odsto troškova intervencije snosi kanton Ženeve, a RFZO samo pet odsto. Govoreći o projektu on je naveo da je cena operacije na otvorenom srcu 40.000 franaka, a za intervencije pacijenata iz Srbije kanton Ženeve će izdvojiti četiri miliona franaka.
Prema Pravilniku u inostranstvo se mogu upućivati srčani bolesnici sa oboljenjem za koje u Srbiji postoje liste čekanja. Mora se priznati da je bajpas jedna od tih intervencija, na koju građani čekaju i po nekoliko meseci. Nije, međutim, poznato da li na listi čekanja ima ili je ranije bilo visokorangiranih lekara.
Ako ni on ne veruje svojim kolegama,sta mi da radimo?
Pon 30 Sep - 15:25
