Piramide budućnosti

Project Triangle–Paris Pyramid – Pariz, Francuska

Svet je oduvek opčinjen piramidama u Gizi, a moderna arhitektura predviđa budućnost u obliku sličnih kolosalnih vizura. Narednih godina, Pariz i mnoge druge svetske metropole dobiće veličanstvene arhitektonske znamenitosti i dela vodećih arhitekata sveta, koja već sada nazivaju „piramidama budućnosti“.



Poslednjih 30 godina Pariz nije dobio ni jedan oblakoder u svojoj centralnoj zoni, što je ostvareno zakonom kojim je zabranjeno podizanje građevina viših od 37 metara. Ipak, posle Ajfelove kule i nebodera Monparnas, Pariz će dobiti i veličanstvenu piramidu, delo možda najvećih arhitekata današnjice.



Piramida visoka 50 spratova, 180 metara, konstruisana kao „kompjutersko sažimanje dimenzija egipatske Keopsove piramide“, postaće nova znamenitost Pariza. Kao i dosadašnje pariske atrakcije i ona je delo upornosti nekog političara. Gradonačelnik Delanoe je uspeo da izglasa da se zakon u ovom slučaju zaobiđe. Zabrana podizanja objekata viših od 37 metara nastala je 1977. godine, kao posledica ogorčenošću „ružnoćom“ tornja Monparnas. Ovaj uspeh sadašnjeg gradonačelnika smatra se čudom, jer nekada davno ni legenda arhitelture Le Korbizje nije uspeo da ostvari san da Pariz bude „novi Njujork“.



Piramida će sadržati privatne apartmane, poslovne ofise i luksuzni hotel čije će sobe biti okrenute ka Ajfelovoj kuli. Biće izgrađena u 15. kvartu Pariza, dovoljno udaljena od svih najlepših gradskih znamenitosti, ali ipak sasvim blizu da postane novi simbol Pariza. Osim tržnog centra, olimpijskog bazena, nova piramida biće i sedište brojnih panoramskih restorana i jednog specifičnog muzeja posvećenog svetskim jezicima.



Parižani već sada ovu zgradu nazivaju „Pariskom tobleronom“, a intimno smatraju da su švajcarske arhitekte, svojim dizajnom „na kvarno“ želeli da, u sred Francuske, podignu simbol Švajcarske – alpski vrh Matternhorn. Parižanke su objektu dale mnogo slađi nadimak – bela čokolada. Svi turisti, koji se budu kretali put dvorca Versaja, prolaziće pored ove nove znamenitosti Pariza, čiji se završetak izgradnje predviđa za 2017. godinu.



Arhitekte Herzog i de Meuron spadaju u sam vrh svetske arhitekture, a možda najpoznatije njihovo delo, koje je opčinilo sve, jeste stadion “Ptičje gnezdo” u Pekingu, kolosalna struktura koja je postala simbol poslednje održane Olimpijade.



Parižani su se uvek bunili protiv arhitektionskih noviteta. I danas oblakoder Monparnas smatraju najvećim ruglom grada, osim njega i Ajfelove kule u centralnom delu Pariza ne postoji objekat viši od 37 metara. Moderne zgrade i oblakoderi nalaze se udaljeni u poslovnom kvartu Defanse. Ovo će biti druga pariska piramida, jer prva ulepšava ulaz u muzej Luvr i delo je arhitekte I.M.Peia. Svojevremeno je takođe bila predmet sprdnji, a danas je omiljeni motiv najvećeg muzeja na svetu.






colombo.