Novi Beograd

Ima gradova koji su toliko stari da se ne može sa sigurnošću tvrditi kada su nastali. Ipak, Novi Beograd nije takav grad. On tačno zna datum svog rođenja - 11. aprila 1948!



Od „spavaonica" do modernog poslovnog centra Novi Beograd je prešao dug put. Pravljen po metodi „obezbedimo što većem broju ljudi krov nad glavom" vremenom je postao mnogo više o čemu svedoče i fotografije u ovom tekstu.



Novi Beograd, nekad i sad: Blok 29. oko 1978. i 2012. godina.

Novi Beograd se nalazi na levoj obali Save. Administrativno, njegov severoistočni deo počinje na desnoj strani Dunava, malo pre ušća Save u Dunav. Nalazi se severozapadno od „starog" Beograda, sa kojim je spojen putem nekoliko mostova.

Zvanično, on je dom za preko 217.000 stanovnika koji su, ranije ili kasnije, na ovaj prostor došli.



Novi Beograd, nekad i sad: Raskrsnica Bulevara Milutina Milankovića i Tošinog bunara

Novi Beograd je počeo da se gradi još u međuratnom periodu, tridesetih godina, ali je ekspanziju urbanog dela grada, zaustavio rat.

Stambeni objekti koji su među prvima izgrađeni na Starom sajmištu, za vreme rata su dobili mnogo zlokobniju funkciju - pretvoreni su u logore.



Novi Beograd, nekad i sad: Blok 21

Tri godine nakon završetka Drugog svetskog rata, 11. aprila 1948. omladinske radne brigade započele su izgradnju Novog Beograda.

Samo tokom prve tri godine izgradnje, više od 100.000 radnika i inženjera iz cele Jugoslavije je radilo na izgradnji. Radničke brigade sačinjene od stanovnika dovedenih iz seoskih područja su obezbeđivale većinu radne snage. Čak su i srednjoškolci i studenti učestvovali u izgradnji.



Novi Beograd, nekad i sad: Blok 38

Radnici nisu imali potrebnu mehanizaciju, pa je mešanje betona i nošenje peska rađeno ručno, dok su konjske zaprege korišćene samo za dizanje izuzetno teškog tereta.

Prve zgrade za stanovanje su bili paviljoni blizu Tošinog bunara. Kompleks Studentskog grada je izgrađen u isto vreme da bi se zadovoljile stambene potrebe studenata rastućeg Univerziteta u Beogradu koji su dolazili iz svih delova Srbije.



Novi Beograd, nekad i sad: Hotel Jugoslavija i Bulevar Nikole Tesle krajem šezdesetih i 2013.

Generacije su se smenjivale u ovoj „betonskoj džungli", ali je ona vremenom zadobila mnogo humanih karakteristika, pa su i Novobeograđani razvili osećaj pripadnosti ovoj opštini.

Nadimci „Novak" ili „Novać" svedoče o tome.



Zapis o izgradnji Novog Beograda

dnevno.rs

Историја Новог Београда



Novi Beograd 1920. godine

Први историјски траг о насељавању територије садашњег Новог Београда води у време турске владавине. Крушевски поменик (1713) бележи да је село Бежанија постојало 1512. године. Имало је тада 32 дома, да би се до 1810. њихов број увећао на 115.У 18. веку становништво је било искључиво српско. После одласка Турака, за време Аустро-Угарске, досељавају се и друге националности: Немци, Мађари и Хрвати. Између два рата, у суседству села Бежанија никли су Ново насеље и Старо сајмиште.Још 1923. био је изграђен први урбанистички план који је предвиђао да се Београд прошири и пређе на леву обалу Саве. Услови нису дозвољавали да се та идеја оствари. Три године после Другог светског рата, 11. априла 1948. године, постављен је камен темељац Новог Београда и у пролеће 1948. на левој обали Саве је почело да се гради насеље окружено са свих страна песком и мочварним тлом. Објекти су ницали једни за другим, а четири године касније (1952) је основана општина Нови Београд.

Претворен у највеће градилиште у земљи, овај део Београда је неочекивано брзо постао “град у граду”. По броју становника Нови Београд је највећа општина у Југославији. Мада је дуго сматран највећом спаваоницом у Србији, по урбанистичкој поставци која је заснована на међународним идејама, архитектури интернационалног духа, Нови Београд је јединствени град “светла, сунца и будућности”. Он је одраз целе једне епохе, њене естетике и етике, и на најбољи начин илуструје квалитете и мане архитектуре тога времена. Данас је Нови Београд метрополис који и даље расте.

Само у прве три године кроз фронтовске и омладинске радне бригаде је прошло око 200 хиљада његових градитеља – средњошколаца, студената, радника и инжињера из свих крајева некадашње Југославије. Најбројније међу њима биле су сеоске бригаде из Србије. Радило се и дању и ноћу, без технике – ручно је сејан песак и мешан малтер, а коњска запрега је преносила тежи материјал. Пре почетка градње, мочварно земљиште је насипано песком из Саве и Дунава да би се издигло изнад плавних речних и подземних вода. На тој ледини, по узору на Корбизјеове градове, никла је модерна урбана целина. Дубоки су корени овог града који има дах савремене архитектуре, широке булеваре, најдужа и најлепша шеталишта, узводно или низводно низ реке. Нови Београд је сведок највећег јавног речног пољупца на свету: ушћа Саве у Дунав. Смештен је на површини од 4.096 хектара, на надморској висини измеду 72 и 110 метара (најнижа тачка се налази на ушћу Саве у Дунав, а највиша је на Бежанијској коси).

Нови Београд има 200 солитера и шест стотина великих стамбених објеката. Један од најпознатијих је “Западна капија Београда”, са десне стране аутопута према Сремској Митровици, са два небодера спојена мостом на врху. Већина здања сведочи о стамбеном монументализму. Приземне, породичне куће могу да се нађу једино на Бежанијској коси и Лединама које су шездесетих година биле привремено, а затим прерасле у стално насеље. Преосталих око 80.000 новобеоградских станова смештено је у вишеспратним стамбеним блоковима.

На списку првих градитељских успеха били су Палата федерације, са око 75.000 квадратних метара корисног простора, Студентски град и први стамбени павиљони у Тошином бунару, на месту садашње месне заједнице “Павиљони”. Од касније подигнутих репрезентативних објеката требало би поменути Међународни конгресни, културни и пословни “Центар Сава”. Генекс-апартмане, зграду “Југопетрола”, хотеле “Хајат” и “Континентал”, највише категорије, са салама за велике пословне скупове, игралиштима, базенима, ресторанима и паркинзима. Читав простор је испресецан модерним саобраћајницама у дужини од 160 километара.





У претходних неколико година завршена је изградња спортско-пословне хале “Београдска арена”, највеће на Балкану, која може да прими 20.000 гледалаца. Изграђена је основна школа на Бежанијској коси, као и вртић. Такође су изграђени многи тржни центри и пословне зграде: Меркатор, Меркур, ТЦ “Делта сити”, Родић, Имоцентар, Темпо, Експо центар, Атријум, Лук оил, ПЦ “Ушће”, Аутоцентар Шкода, хотели “ИН” и “Холидеј ИН”.



Са уредним травњацима, бројним дрворедима, парковима и пошумљеним платоима, Нови Београд је општина са највише зеленила. Поред обале Саве и Дунава уређена су шеталишта. У “Парку пријатељстава” на Ушћу шуми стотинак платана – симбола мира. У мају 2008. године отворена су два нова парка у Новом Београду, “Парк дугиних боја” на Бежанијској коси, за особе са посебним потребама, и “Републике Српске” на Старом сајмишту, између Старог железничког моста и “Газеле”.





novibeograd.

Početak na mestu hotela „Kontinental“


“Kad je Bog stvorio ovaj deo sveta, verovatno je dopustio Savi da sama odluči kako će se uliti u Dunav i tako okončati putovanje, a svoje vode posvetiti glavnoj evropskoj reci”, ovo su reči kojima se kreće u prošlost i putem otkrića do sada nepoznatih poglavlja iz istorije najveće beogradske opštine. Autori Zoran Lj.

Nikolić i Mirko Radonjić u knjizi “Tajne Novog Beograda” otkrivaju Beograd kao grad na tri reke, kako je 700 konjanika testiralo snagu mosta kralja Aleksandra, kako je prvi televizijski program na Balkanu prikazan na Starom sajmištu i desetine drugih detalja iz prošlosti glavnog grada, obogaćenih albumom sa više od 300 fotografija.

Na levoj obali Save, do pre pola veka postojala su samo stara fosilna korita, a osim Dunava, ove dve beogradske reke imale su još jednu komšinicu “Dunavski bah”, koji se ulivao u Ušće, kad je na ovoj obali bilo i prvo utvrđenje u doba austrijske vlasti u 18. veku. Premijer Kraljevine Jugoslavije, Milan Stojadinović je 20. maja 1938. otvorio radove kojima je počelo nasipanje Novog Beograda, a godinu dana pre toga, gradonačelnik Vlada Ilić je sa dva danska preduzeća potpisao ugovore o otpočinjanju radova. Radovi na nasipu završeni su do Drugog svetskog rata, a predratni Beograđani zvali su ovaj deo savskog šetališta “Danski nasip”.


-Uživali smo u istraživanju za ovu knjigu. Mislim da će onima, koji kod kuće imaju kolekcije starih fotografija Beograda sigurno biti interesantno da nešto i pročitaju o tome, šta se na tim slikama zapravo nalazi. Pre tri godine počeli smo sa radom, a najteže je bilo uskladiti svakodnevni posao sa ovim istraživanjima. Par meseci smo svakodnevno sedeli u arhivi, u prašini okruženi starim novinama iz 1935., a kad se čovek unese u ovakav posao, odluta i ne vidi koliko brzo prođe vreme, ali ne ume da se zaustavi – priča za “Blic” Zoran Lj. Nikolić, jedan od autora.

Prvo naselje “Novi Beograd” nalazilo se na mestu današnjeg hotela “Kontinental”, a njegovim centralnim delom, gde je danas Ulica Zarije Vujoševića, u vreme Austro-Ugarske, prolazio je drum Marije Terezije.
-Nastaviću da pišem dela u kojima Beograd ostaje glavni junak, a nova knjiga već je u pripremi. Ovo je neverovatan grad, rušen 114 puta, a kao ptica feniks uvek se iznova diže iz mrtvih – kaže Zoran Lj. Nikolić.

Stari deo prestonice je ka levoj obali Save krenuo prvim (pontonskim) mostovima, a 1884. podignut je prvi železnički most, kojim se Beograd širi na drugu obalu. Ukras predratnog Beograda bio je most kralja Aleksandra podignut 1934., a preko njega je prešao i prvi tramvaj za Zemun 1935. Kao test izdržljivosti preko mosta je nakon izgradnje prešlo deset kamiona - cisterni, a zatim i 700 konjanika. Na temeljima ovog mosta i danas ponosno stoji i spaja stari i novi Beograd, Brankov most.

-Tokom istraživanja najteže je bilo pronaći neke podatke koji bi trebalo da su lako dostupni. To su fotografije i istorijske činjenice od pre 70 godina. Ovo je knjiga svih Beograđana, koja se bavi raznim, do sada neispričanim pričama. Nije nam bila ideja da menjamo istorju, već smatramo da sve što se događalo u prošlosti treba da bude poznato. Koliko god da je bilo naporno ipak je zadovoljstvo kad se završi jedno ovakvo delo, čovek se oseća kao da je na vrhu planine – kaže za “Blic” Mirko Radonjić i dodaje da mnogo istoričara i ne zna da su za vreme Drugog svetskog rata u Beogradu postojala dva parlelna železnička mosta, ali kako navodi, sve je zapisano na stranicama ove knjige.


Simbol ekonomskog razvoja zemlje u predratnom periodu bio je novobeogradski Sajam, otvoren 1937., na kojem je 1938. održan Sajam automobila gde su izlagali “Mercedes”, “Škoda”, “Opel” i drugi. Na istom mestu bila je i vazduhoplovna izložba, a na sajmu je te 1938. prikazan i prvi televizijski program na Balkanu, na štandu “Filipsa”.


- Tada su novine pisale, kako se pojavila televizija, i kažu u nekim člancima “od sada će se sve znati i naši potomci više nikada neće morati da lažu” – priča uz osmeh Zoran Lj. Nikolić.

Kultura i prosveta



Muzej savremene umetnosti na Novom Beogradu

Novi Beograd je projektovan kao moderan grad, ali je napravljen previd kod objekata kulture, pošto se u gradu sa više od 200.000 stanovnika nalazi samo jedan muzej (i to van stambenog područja), dok u njemu nema pozorišta, pa se kod Beograđana stekao utisak o Novom Beogradu kao o velikoj spavaonici.

Muzej savremene umetnosti se nalazi na Ušću. Gradska vlada je planirala da se na Ušću izgradi i zgrada buduće Beogradske opere. Ovaj plan je tokom 2000. godine naišao na otpor stanovnika Novog Beograda, članova operskog ansambla i najpoznatijoh arhitekata i umetnika koji su smatrali da je Ušće vrlo loše mesto za zgradu opere.

Decinijama je Crkva svetog Đorđa na Bežaniji bila jedina crkva u opštini. Izgradnja nove Crkve svetog Vasilija Ostroškog na Bežaniji je počela 1996, dok je izgradnja Crkve svetog velikomučenika Dimitrija počela 1998.

Na obrazovanje se vodilo više računa nego na kulturu, pošto se na Novom Beogradu nalazi nekoliko osnovnih i srednjih škola, kao i Studentski grad, kompleks zgrada koje čine najveći dom studenata Univerziteta u Beogradu. Na Novom Beogradu nalaze se sledeće škole: Deveta beogradska gimnazija, Deseta beogradska gimnazija, Fakultet dramskih umetnosti, Visoka tehnička škola strukovnih studija Novi Beograd, Srednja škola grafičkog dizajna, Politehnička akademija, Tehnička škola „Novi Beograd“, Ruska škola i Srednja turisticka skola.


wikipedia.

Istorija Novog Beograda
a. ć.

Datum

Pola veka Novog Beograda vezuje se za 11. april 1948, datum iz nekog razloga odabran kao početak izgradnje, mada su ženske, "frontovske" i druge radne brigade godinu dana pre toga krenule u "juriš na močvaru". Službenog jubilarnog datuma, ispred nekoliko hiljada omladinaca koji su cvokotali na ledenoj košavi, vizije budućnosti predočavali su Batrić Jovanović, ondašnji zamenik direktora za izgradnju Novog Beograda, i ministar građevina Vlada Zečević.

Datum

U stvari, nema nikakvog razloga da se obeleži još nekoliko godišnjica. Na primer, 66 godina od osnivanja "Udruženja za ulepšavanje leve obale Save – Novi Beograd", registrovanog kod Odeljenja za zaštitu naroda Ministarstva unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije (8. marta 1932). Ili 68. godina od štampanja prvog broja zemunskog nedeljnika "Novi Beograd" (17. januara 1930, vlasnik Aleksandar Vranješević). Koliko je poznato, Novi Beograd se prvi put pominje 1924. godine, kada je Petar Kokotović, zemljoradnik, na Tošinom bunaru otvorio kafanu i okačio firmu "Novi Beograd". Kuću je podigao godinu dana ranije, pa bi se, sa dopustivom greškom, umesto 50 sada obeležavalo celih 75 godina Novog Beograda, uz dodatak da ni "leva" tradicija ne bi bila na gubitku, pošto je Kokotović bio napredni seljak, prvi predsednik Narodnooslobodilačkog odbora u Novom naselju i Bežaniji. Obaška što je 1923. godine nacrtan i prvi urbanistički plan Novog Beograda.

Datum

Posleratni Novi Beograd nacrtao je 1946. godine arhitekta Nikola Dobrović, ondašnji šef grupe za Novi Beograd u Urbanističkom institutu Beograda. S obzirom na to da će Generalni urbanistički plan biti donet tek 1950. godine, njegov crtež i ceo Novi Beograd zamišljen je kao urbana kulisa za ono (naj)važnije: zgradu Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, zgradu Predsedništva vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i "reprezentativni hotel".

Rekordi

Izgradnja Novog Beograda počela je s "paviljonima" pored Tošinog bunara, Studentskim gradom i pomenutim važnim zdanjima. Rekordi su ažurno beleženi. Tako je Radomir Milosavljević za osam sati ozidao 30 kubika zidova, rekord koji su Cvetko Piškulić i Josip Balašek ubrzo oborili – i kratko zadržali, pošto je izvesni Božidar Nikolić "prebacio sve norme i za isto vreme sazidao 82,54 kubika zida". Vesti o rezultatima, probijanju planova i rokova za 30 do 300 odsto, požrtvovanju i samopregoru dospele su i do najvišeg mesta – druga Tita. Očinski zabrinut, on je – na prijemu za graditelje pred početak sezone radova, 9. aprila 1950 – ozbiljno izjavio: "Imam jednu zamerku: čujem da se vi tamo previše naprežete. Ne smemo preterivati u takmičenju..."

Uz Balkansku i niz Čarnojevića bulevar

Beograd se slabo ili nikako suočavao sa činjenicom da se na dnu Balkanske ulice, direktno sa železničke stanice, svakih 17 minuta pojavljuje novi Beograđanin sa veknom hleba pod miškom, kartonskim koferom u ruci i dopola pojedenim piletom zamotanim u novine. Sredinom osamdesetih taj priliv smanjen je na jednog novog Beograđanina svakih pola sata, ali je trend načisto srušen provalom stotina hiljada zlosretnih branilaca ognjišta i Jugoslavije koji su se ovamo slili niz autoput Bratstva i jedinstva (započet 1948, kad i Novi Beograd), neposredno pre toga – i neodoljivo simbolično – prekršten u Bulevar Arsenija Čarnojevića.

Dimenzije

Zamišljen i građen srazmerno očekivanoj i planiranoj budućnosti, Novi Beograd svakako predstavlja neku vrstu ogromnog čudovišta, čiji je tvorac izgubio svaki smisao za srazmere. Uprkos deset puta većem broju stanovnika, svaki Njujorčanin pod "blokom" podrazumeva prostor dimenzija 150X70 metara. U našem slučaju, međutim, to je površina 900X600 metara. Slikovitije rečeno, to znači da Palata federacije troši prostor koji u "starom" Beogradu omeđavaju Trg Republike, na jednoj, i Slavija, na drugoj strani. Ili da na površinu koju zauzima blok "Šest kaplara" (može i bilo koji drugi) staju ceo istorijski Dubrovnik, četiri Korčule ili šest Dioklecijanovih palata. Širina zahvata dopunjena je, dakako, visinom. Prosečna novobeogradska "mašina za stanovanje" ima između 200 i 300 stanova i oko 1200 duša upakovanih u stanove sa dve do četiri generacije. Bar jedna trećina Novobeograđana živi u "zoni latentne socijalne patologije", što je stručni eufemizam za stanovanje iznad petog sprata, sa povišenim rizikom zdravstvenog i socijalnog oboljevanja.

Imena (1)

Prisvajanje Novog Beograda počelo je odmah, kao što treba, krštavanjem. U njemu postoje "Tri sestre", "Dva idiota" (ili "Tri idiota", zavisno od toga da li se uz kule broji projektant), "Šest kaplara", "Kineski zid", "Kifla", "Fontana", "Paviljoni" (alternativno: "Stari Novi Beograd"), "Piramida", "Merkator", "Televizorke", ali i "Koreja", "Bangladeš", "Staro sajmište", "Mercedesi", "Stari aerodrom"...

Imena (2)

Gamal Abdel Naser, Džavaharlal Nehru i car Haile Selasije prvi su posadili drveće u Parku prijateljstva na Novom Beogradu (1961). Neumrli Josip Broz Drug Tito je Novi Beograd obilazio u junu 1948, potom je "svake godine po nekoliko puta prolazio" kroz isti i, najzad, službeno ga je posetio četiri puta. Prvi put u maju 1961, potom u novembru 1967, kada se "duže vremena zadržao u centru MZ ‘25. maj’" i razgledao makete budućeg grada izložene na pesku. Početkom decembra 1970. svečano je otvorio autoput koji je potom pokazivan "najdražim gostima" glavnog grada, sve dok jedan od njih nije postavio beslovesno pitanje: "A koja budala je napravila autoput kroz centar grada?" Najzad, u maju 1977. godine, "drug Tito je opet pokazao veliko interesovanje za izgradnju Novog Beograda. Izneo je svoje mišljenje i zapažanje o dotadašnjoj izgradnji i dao svoje sugestije za budući razvoj grada." Sugestija je proizvela Centar Sava, posle čega više nije bilo suštinskih prepreka za gradnju takozvanih Geneks apartmana i buvljaka, sve jedno do drugih.

Drug Tito je do prošle nedelje bio jedini dobitnik unikatne Zlatne plakete Novog Beograda (1948–1978). Od prošle nedelje nosilac "zlatne" plakete povodom pedesetogodišnjice je Slobodan Milošević.

Tadašnjim planovima bilo je predviđeno da se uređeni prostor između Beograda i Zemuna iskoristi za gradnju naselja sa oko 80.000 stanovnika, uključujući i gradski stadion. Sava se u to vreme prelazila preko mosta "Kralja Aleksandra", srušenog u aprilskom bombardovanju Beograda 1941; sredinom pedesetih preko njegovih kamenih nosača postavljen je most Bratstvo i jedinstvo, danas poznat kao "Brankov". Na levoj obali nikla su isprva divlja, potom uređena kupališta i Sajmište (koje će u istoriju ući kao mesto na kome su pre rata Beograđani mogli da vide čudo nemačke tehnike danas poznato kao televizija, a za vreme rata proizvod nemačke industrije smrti, koncentracioni logor). Radovi na izgradnji Novog Beograda počeli su 1938. pod rukovodstvom inženjera Branivoja Nešića i Karla Larsena.

Kancelarije šefova gradnje nalazile su se na licu mesta. Radovi su – u predviđenim rokovima i, vidljivo na fotografijama inženjera Nešića, sa očiglednim rezultatima – tekli do početka okupacije Jugoslavije.


vreme.

Mladi fizičar razotkrio višedecenijsku misteriju

BEOGRAD, 29. februar 2012, (Njuz) – Mladi fizičar iz Beograda Andreja Pešić, uspeo je da pre nekoliko dana pronađe logiku kojom su davana imena blokovima na Novom Beogradu.

Neposredno nakon što je došao do otkrića, Andreja je dobio visoku temperaturu i već dva dana ga trese groznica, tokom koje je počeo da bunca, zbog čega se trenutno nalazi u Urgentnom centru.

Najbolji Andrejin prijatelj, inženjer Rastko Arsić, kaže da je ovaj godinama bio opsednut idejom da otkrije kojom logikom su davani nazivi blokovima na Novom Beogradu.

- Stalno je pričao da ne bi tek tako Blok 70 bio pored Bloka 44, preko puta kog je Blok 63. Ili, zbog čega se Blok 66 nalazi pored Bloka 41, pored kog je Blok 28? Smatrao je da mora da postoji neki razlog za sve ovo i vremenom ovo je postala njegova opsesija. Sve je manje izlazio iz kuće, zapostavio je i posao i svaki dan je satima pokušavao da razotkrije ovu misteriju – izjavio je njegov prijatelj.

- U ponedeljak me je pozvao i zvučao je kao da je u delirijumu. Užasno je brzo pričao, više od pola ga nisam razumeo, samo znam da je više puta ponovio „uspeo sam!“. Kasnije je spominjao neke algoritme, položaj piramida u Gizi, Kejli-Hamiltonovu teoremu, raspored zvezda u sazvežđu Orion, kao i položaj šahovskih figura u otvaranju Kraljev gambit – kaže Rastko i dodaje da mu je prijatelj rekao mi je da odmah dođe do njega i da će mu sve objasniti. Prema njegovim rečima, Andreja je već tada imao visoku temperaturu kada ga je posetio, i on je odmah pozvao lekara, nakon čega je njegov prijatelj hospitalizovan.

Nakon vesti da postoji čovek koji je otkrio logiku u nazivima Blokova, Skupština grada je oformila specijalni tim koji je 24 časa dnevno pored Andreja, čiji je zadatak da zabeleži njegovu teoriju čim mu to zdravlje bude dozvolilo.

Prema nezvaničnim informacijama, ako se teorija pokaže tačnom, ovaj mladi fizičar će dobiti Oktobarsku nagradu, nacionalnu penziju, ulicu na Novom Beogradu, kao i besplatnu Bus Plus kartu do kraja godine.



Marko Dražić

njuz.net

Identitet "mesta"

"Slika jedne čovekove okoline se može analizirati tako što ćemo je razložiti na tri komponente: njen identitet, strukturu i značaj. Na taj način se olakšava analiza, mada se nikada ne sme gubiti iz vida to, da se sva tri aspekta u stvarnosti uvek javljaju u zajednici. Jedna radna slika pre svega zahteva da se posmatrani objekat identifikuje, što znači da se mora ustanoviti ono, što ga odlikuje od drugih stvari i što ga karakteriše kao posebnu jedinicu. To nazivamo identifikacijom, i to nikako ne u smislu jednakosti sa nečim drugim, već baš po tome, što se ustanovljava osobena individualnost, pa eventualno i njegova jedinstvenost kao unikata.

Po Fransoaz Šoe, razlikujemo tri "lica" grada: ukorenjeni globalni semiološki sistem (prostor dodira), ukorenjeni ikonički semiološki sistem (teatralni prostor) i instrumentalni sistem saobraćaja (saobraćajni prostor). Na osnovu njih funkcionišu komunikacije na nivou grada. Svako "mesto" ima ime, neki naziv koji ga bliže karakteriše. Često je taj naziv toponim, koren identiteta (globalni sistem). Međutim, u sredini kakva je Novi Beograd, na teritoriji koja je oteta od močvare, retki su prostori čije je ime starije od tridesetak godina. Ni administrativni nazivi (instrumentalni sistem) predviđeni urbanističkim planovima, nisu se "proslavili" svojom maštovitošću. Rejoni i blokovi razlikovali su se samo po brojevima. Kako su i objekti bivali slični, stanovnici su se orijentisali brojeći autobuske stanice. Ovaj problem najbolje su osetili arhitekti. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, autori su pokušali da svakom novom bloku daju specifičan lik (i time razviju ikonični sistem).

Pošto su novi stanovnici nastavili da održavaju kontakte sa starim prijateljima sa Čubure, Dorćola, Zvezdare, Konjarnika, osetili su potrebu da im na neki način predstave svoje novo okruženje. "Novi Beograd" zvučao je glomazno, nepraktično i ubrzo je prerasta u "Novak" ili "Novać". Pojavili su se i prvi reperi u vidu javnih zgrada, ali su oni predstavljali vrlo šturu informaciju, s obzirom na njihovu međusobnu udaljenost. Zgrada CK, Palata SIV-a, Opštinsko zdanje i Fontana, kao punktovi na centralnoj novobeogradskoj transverzali, međusobno su udaljeni kao Trg Republike i Crkva svetog Marka, Slavija i Terazije, ili početak i kraj Knez-Mihajlove ulice. Reći "stanujem kod Opštine", bilo bi podjednako kao i "stanujem kod Londona", a živeti na Trgu Republike. Zbog toga su i administrativni nazivi počeli tokom sedamdesetih godina da ulaze u opštu upotrebu.

Masovna stambena izgradnja, kao što je rečeno i u uvodu, jedna je od izraženih negativnih karakteristika novih naselja. Multiplikacija po vertikali, identičnost etaža, pa i stambenih jedinica u sklopu, dovela je do gubitka mogućnosti identifikacije sa samim stanom. "Pitanje je, dakle, koliko uopće ima smisla graditi masovne stanove za masovno tržište, ako je već utvrđeno da je takvo tržište već poodavno dosta individualizirano.

Retko koji stanovnik Novog Beograda zna gde je Blok 3 (izgrađen sredinom šezdesetih, stilski poistovećen sa mnogobrojnim objektima okruženja), ali gotovo svi znaju za blok 30, koji je predstavljao nešto novo u arhitektonskom izrazu (građen sredinom sedamdesetih). Pokušaj investitora i autora da komercijalnim imenima daju identitet novim urbanim celinama nije imao dovoljno uspeha. Blokovi 45 i 70 mnogo su poznatiji po svom "broju" nego po nekadašnjem pretencioznom nazivu "Grad Sunca". Suprotna stvar desila se sa Blokom 19a, koji su žitelji što zbog potpunog okruženja jakim saobraćajnicama, što zbog nedovršenog planiranog ozelenjavanja nazvali - "Goli otok".

"Blok" je bio i ostao jedinica mere Novog Beograda. Instrumentalni sistem orijentacije po blokovima funkcioniše mnogo kvalitetnije nego numeracija ulaza po ulicama. Ulice u pravom smislu i ne postoje. Dešava se da između dva susedna parna broja u istoj ulici rastojanje bude i preko pola kilometra, kao i da se ulazi "ređaju" uz planirane a nikad probijene ulice, kakav je slučaj sa fantomskim Bulevarom Avnoj-a. U većim blokovima, kao što je Blok 70 (800 x 600 m), numeracija je izvršena po okolnim ulicama, dok su redukovane kolske saobraćajnice u samom bloku bezimene. Ako nemate iskustva, ili ne naletite na dobronamernog prolaznika, može vam se desiti da broj koji tražite uopšte ne nađete. Pravo je čudo da već neko "veliku spavaonicu" nije prozvao "velika lutaonica".

Urbanistički pokušaji da se kolski saobraćaj na "rafiniran" način razdvoji, izoluje u odnosu na pešački, doveli su do neverovatnih rešenja: ulice sa frekvencijom saobraćaja od dva-tri vozila na sat prelaze se preko pešačkih mostova koji su i skupi i nepraktični za njihove korisnike. Komplikovani prilazi dezafirmišu ulaze u zgrade, koji su već, zbog prefabrikovanog sistema gradnje (jednake visine sa spratovima), dovoljno neupadljivi.

Sociološka istraživanja stanovanja u novim naseljima kod nas, pokazuju da su stanovi stanovnika dosta odbojni prema zgradama. Osnovne zamerke se odnose na nametnuti kolektivitet, preteranu gustinu stanovanja, visinu zgrade, loš kvalitet gradnje, monotoniju fizičke strukture, nedostatak zajedničkih prostora i parternih sadržaja. "Neugodnosti do kojih dolazi pri stanovanju u visokim stambenim zgradama proistječu ponajprije iz njihovih dimenzija {visina, broj stambenih jedinica). No, kako smo vidjeli, zbog takve gradnje velika je gustoća stanovnika, a morfološka uniformnost, sivilo i sl., uvjetuju monotoniju života i nezadovoljstvo stanovnika".

"Šest kaplara", grupacija solitera u Bloku 21, na samom prilazu iz starog dela grada, inspirisala je "kumove" svojim čvrstim poretkom, ali i činjenicom da su stanovi dodeljeni vojnim licima. Ovo je možda najstariji naziv ovog tipa na Novom Beogradu, pošto je Blok 21 izgrađen ranih šezdesetih. Međutim, za istu grupaciju često se primenjuje i naziv "Šest idiota", očigledno nadenut od ciničnijih posmatrača.

"Kineski zid" je lamela u Bloku 21. U osnovi ima oblik dvostrukog latiničnog slova "S", a razvijena dužina joj iznosi preko 800 metara.

"Tri sestre" su soliteri u blizini "Fontane", povezani međusobno nadstrešnicom u nivou prizemlja. "Sestara" je u stvari šest, jer identična grupa postoji i sa drugog kraja bloka. Ipak, ovaj prvi trio je zapaženiji, zahvaljujući poziciji uz jedan od glavnih novobeogradskih repera.

"Potkovica" je struktura u Bloku 28, čiji poluotvoreni prstenast oblik podseća na potkovicu. Atrijum strukture, sa izrazito dobro projektovanim i uređenim dečjim igralištem sigurno je doprineo njenoj "popularnosti".

"Televizorke" su zgrade u istom bloku, koje su naziv dobile po karakteristično oblikovanim prozorskim otvorima. Dominantnija je lamela koja se nadvija nad autoput.

"Mercedeske" su dva solitera organizovana kao grupe od po tri trakta vezana na isto stepenišno jezgro, tako da gledane u osnovi podsećaju na zaštitni znak poznate fabrike automobila. Nalaze se u Bloku 38.

"Zapadna kapija Beograda" je najviši objekat u Novom Beogradu, sklop dva istovetna solitera spojena na gornjim etažama, čime podsećaju na kapiju. Nazivu je sigurno doprineo i položaj zgrade (uz autoput, na prilazu Novom Beogradu iz pravca Zagreba).

Još neki nazivi su se odomaćili medu Novobeograđanima, ali nisu tako karakteristični kao gorenavedeni, jer predstavljaju veće grupacije međusobno sličnih objekata. To su "Paviljoni", "Napolitanke", "Kutije šibica", ...

Identifikaciji pojedinih objekata nije doprinosio isključivo oblikovni pristup autora, već i socijalni sloj njegovih stanara. Tako je soliter nazvan "Pendrek", naseljen uglavnom pripadnicima službe unutrašnjih poslova.

Novi Beograd su nazivali "najmlađim gradom Jugoslavije". Nikao je pre 70 godina, a šezdesetih je doživeo pun procvat. Zahvaljujući arhivi "Filmskih novosti" i insertu iz filma "Kako sam rastao", "Blic" vam donosi retko viđene video snimke Novog Beograda iz neki ne tako davnih, ali po mnogima srećnijih vremena:  

https://ecache3.m2d1.cdn.onet.pl/ceph/3f04c100-fdaa-495e-b455-d056406ca923.1491577758.861976.mp4?co=rasrs_blic&ct=sm&st=Zv9GhsuGDPqNBouMV8RNsg&e=1523540482