Речник мање познатих речи и израза (туђице - турцизми)

Аваз - глас
Aга - господар; заповедник, старешина агалук - звање, достојанство агалук- посед који припада аги
адет - обичај, навика
аздија - плашт (обично украшен скупоценим везом)
азна - види хазна
акшам- први мрак, сумрак; муслиманска молитва no
заласку сунца.
алај - скупина, гомила, мноштво, мaca; вojнa јединица, пук.
алај-барјак - застава једног алаја
аламанка - врста немачке сабље алат - коњ риђожуте длаке
аманет - завештање, завет, светиња
антерија - врста горње хаљине
ар - в.axap
арамбаша - в.харамбаша
аратос - (у изразу) не било гa, нека га ђаво носи
аргат - Hajaмни радник, кулучар, надничар
аргатија - присилни рад, кулук аргатлук - кулук
аргатовати - кулучити, принудно радити без плате
аршин - стара мера за дужину
атлија - коњаник
аферим - узвик за одобравање: честитам, браво
ахар - коњушница
аџамјија - наивно, неискусно момче
ашлук - свакодневни трошак
ашчија - кувар, економ

Б

Бабо - отац
бабајко - хипокористик од бабо
бакрачлија - стремен, узенгија
бакшиш - напојница, поклон
балчак - држак од сабље, мача и сл.
баљемез - Ton великог калибра
баша - поглавар, старешина
башка - посебно, одвојено, засебно
бедевија - кобила добре пасмине
безистен - наткривени трг, чаршија; дућан
белило - место гдје се бели, пере платно
белћим - можда, ваљда, вероватно
бенђелук - опојна трава или напитак; мађије
берибет - благослов; срећа, напредак
бешкот - добро печен хлеб, двопек
биљега - обележје; мета
бињекташ - камен са кога се узјакује
бињиш - широки огртач, обично од црвене чохе
бошчалук - у нарочиту мараму, бошчу увијен дар
брешка - старинска, мала пушка, названа no италијанској вароши Бреши
бугар-кабаиица - чобанска кабаница
букагије - окови за ноге, негве
буљук - чета, одред војске; мноштво, гомила, група
бусија - заседа, заклон
бутун(бутум) - сав, цео, целокупан: заједно, скупа

B

Ваиз - познавалац верске литературе (код муслимана), проповедник вајда - корист, добит
везир - министар, управник вилајета
вересија - продаја или куповина на почек, на кредит
веђил - заступник, повереник
вилајет - покрајина, провинција; народ, становништво


Г

Гадара - врста сабље која је оштра с обе стране.
гаирет - nомоћ, потпора;
веселост, весеље
градина - врт, башта
грозан - који обилује горжђем, гроздан

Д

Далбулана - турска војна музика,
деветак - деветогодишња домаћа животиња
дели - храбар, неустрашив
делибаша - заповедник војног одреда у турској
царевини
деније - ноћна литургија, бденије
дервиш - члан неког исламског верског реда
дерт -јад, бол, чежња
дива, диба - скупоцена свилена тканина, брокат
диван - разговор; сабор, веће; дворана за примање
дивит - мастионица; прибор за писање
дизген, дизђен - каиш, кожни поводац од узде, дизгин
диздар - заповједник тврђаве
дилбер - драги, драган; леп, красан, мио
диљка - врста старинске дуге пушке
димишћија - врста сабље из дамаска
дирек - дрвени стуб
дишер - напоље! ван!
долама - врста горњег капута у народној ношњи
дорат - коњ црвеносмеђе длаке
дохакати - доћи коме главе, савладати - некога
дувар-зид
душманин - непријатељ, противник

Ђ

Ђаконија - бирано јело, посластица
ђем - део узде
ђемија - лађа
ђечерма -јелек, прслук
ђувегија, ђувеглија - младожења; муж
ђугум - бакрени суд за воду
ђумишли - од сребра, сребрн
ђорда - врста сабље

Е

Елчибаша - главни изласланик
ефендија - господин; господар
ећим - в.хећим


Ж

Ждрака - зрака
жура - мали, ситан човек; особа слабог карактера

3
Зазор - стид, срамота
замандалити - затворити мандалом (полугом)
засобице - узастопце
затомити - уништити; сакрити
зачамати - дуго остати негде, задржати се
звекир - метални колут на вратима којим се куца
земан - време, рок
зијамет - беговски посјед
зламеније - знамење, знак; предсказање
зулум - насиље, безакоње, терор, тиранија
зулумћар - насилник, тиранин

H

Ибришим - свилени конац; тканица од таквог конца
измет - служба, дворење, услуга
измећарка - слушкиња, служавка
изубаха-изненада,неочекивано
интов - кола, кочије
инцијел, инцил - евета књига


Ј

Јабана - туђина, туђа земља
јабанција - странац, туђинац, досељеник, придошлица
јаглук - марамица, рубац
јазија - писани текст; писмо
јазиција - писар
јалакнути - узвикнути "Алах", помениту бога при јуришу, халакнути
јако- истом, тек
јали - или
јалија - обала (реке или мора)
јанкеса - торба која се носи са стране, о боку
јапунце - огртач, кабаница; покровац
јасак - наредба којом се нешто забрањује, забрана
јатаган - дуги криви нож, ханџар
јатак - онај који скрива хајдуке; скровиште хајдука
јеглен- разговор; говор, беседа
јегленисати - разговарати
једек - парадни коњ
једнак - одмах, смјеста
језан - муслиманска молитва
јеменија - марама, шамија
јолдаш - друг, пријатељ
јутрење - јутарња служба у цркви

K

Кава - кафана, просторија у којој се пије кафа
кавга - свађа; бој
кавгаџија - свађалица; убојица
кавеџија - онај који држи кафану, гостионичар
кадифа, кадива - фина тканина, сомот
кадуна,када - госпођа; угледна жена
кадунџика - деминутив од кадуна
каил - вољан, рад
калдрма - пут или двориште поплочани каменом
калиак - капа од крзна или само опточена крзном
кардаш друг, пријатељ
катана - припаднк коњице, коњаник
каук - врста муслиманске капе
каур, каурин - неверник
кашкета - врста капе

Л

Лав - посед, спахилук
лавра - велики манастир
лагум - мина; прокоп,
лала - султанов дворјан
ласно- лако
левер - плаћени војник
леђен - посуда за умивање
летурђија - црквена служба
литар - огрлица на врату
лобуд - буздован
лонџа - скупштина, већ;место за разговор у кући или пред кућом

М

Магаза - магазин; дућан
малвасија - врста вина
мановеки - непознат језик
маха - врста зобнице
мегдан - бој, битка; место окршаја
међер - збиља, заиста, стварно
мезил - курир који на коњу преноси пошту
мезилеки - који се односи на мезил
мејдан - в.мегдан
мејданџија - онај који се бори на мегдану
меневиш - љубичаст, модрољубичаст
меште - уместо, место
мешћема - суд, судница
мљезимица - мезимица; најмлађа кћи
мрамор - камен
мраморјр - стење
мујезин - џамијски службеник који са минарета кујише
мукадем - врста свилене тканине; мушки појас од те тканине
мунара - високи торањ џамије, минарет
муштулук - радосна вест; награда за јављену вест

H

Набрекивати - викати "бре", натресати се на некога
навалија - врста сабље
назорице - поиздаље, из даљине
накрпати - слабо говорити, натуцати
налбантин - покривач коња
намах - одмал, смјеста
напокоњи - посљедњи
нацак - бојна сјекира
пеимар - зидар, грађевинар

О

Обезнанити (cе) - онесвестити(се)
облучје - предњи део седла, јабука
оберкнез - кнез једне области, вилајетски кнез
обрштер - пуковник
ограшје - разбојиште,бојиште; бој, битка
одврћи(се)- одметнути (сe)
опаднути - оклеветати
оптећи-опколити
ордија - војска; хорда
орјатка - проста жена; простакуша;
отока - рукавац, залив
оцак - кућа, дом; угледна породица


П

Паша - титула високих грађанских и војних достојанственика у Турској
пашалук - област којом управља паша; звање паше
пенџер - прозор
пешкеш - дар, поклон
пињал - врста ножа, кама, бодеж
пирлитан - накићен, навезен
подушјс - црквена служба за покој душе умрлог
појагмити - разграбити
потрошак - трошење; употреб
похарати - опљачкати; опустошити
похарчити - потрошити; унинтити
првобратучед - брат од стрица
придрнути(се) - помамити(се)
протопоп - прпрото
прохесапити - прорачунати, промислити
прстеновати - дати прстен, заручити, верити
пуљат - шарен, пегаст коњ
пусник - ђаволски човјек, проклетник
путаљ - путаст, путоног коњ
пуце -дугме

Р

Ражденути - растерати, разагнати
раздертити(се) - растужити(се)
разма - осим, изузев
раскарати(се) - забрнути(се),
р'ат - украшена коњска опрема
рахат - задовољан, спокојан, ј
рудина - пашњак, утрина
руменџе - бакрени суд за воду
руса - црвенкаста, стални епиет за главу
рушпа - млетачки дукат

C

Сајалија - врста чохе
сакагија - заразна болест у коња, слинавка
саклет - налог, заповест
сактисати - скршити, сломит
самур - куна; кожа од те куне
самуркалпак - капа од самур
сараор - војник који чува тврђаву или неко место; титула за посебно задужење у војсци
сару - в. чалма
сеиз - слуга, коњушар
сеир - наслађивање у гледању лепог, радост
селам - турски поздрав
сератлија - граничар, крајишник
сербез - слободно, без етраха
серџада, сеџада - простирка на којој муслимани клањају
силембет - каиш преко прса
синија - округла трпеза, софра
синџилат - потврда
синџилатити - потврдити
синџир - ланац; оков
скерлет - тканина црвене боје
собет - договор, скуп; посело
совра, софра - низак сто, трпеза
ермајли - сребрн, украшеен сребром
ерчали - стаклен
стамболпја - израђена у Стамболу, стамболска
староставан,старославан-од давнине, стародреван
столак - столица; престо
струка - огртач
субаша - помоћник или заменик банше, поглавара

Т


Табор - логор; одред војске
таинција - економ, интендант
татар, татарин - коњаник писмоноша
татаранка - врста стријеле
тевабија - свита, пратња; следбеници, истомишљеници
тева - хоће, ваља да
тевенели - напразно, бесциљно
телал -јавни објављивач, огласивач, добошар
тенеф - конопац, уже
терзија - кројач
тестир - одобрење, допуштење
теферпч - провод у природи
тефтер - рачунска књига; списак
тефтиш - преглед, инспекција; истрага
тимар - феудални посед,
спахилук; пољско добро
токе - украсни и заштитни оклоп од металних
плочица нагрудима
толковати - тумачити
тулумина - мех, меешина
тумбак - туч, бронза


Ћаба - свето мјесто; ходочашне до ћабе
ћарџија - онај који иде за ћаром, добитком,
ћеиф, неив - распложење, задовољство, уживање
ћемер - појас у коме се носи новац; женски сребром украшен појас
ћенталамбас даиицкиња - врста старинског пиштоља
ћесар - цар
ћурак - огртач постављен крзном, кожух

У

Убав - леп, диван
увјеџбати - проценити
улева - војничка плата
ункаш - предњи уздигнути део седла
уострит (се) - наоштрити се, наљутити се
урокљив - који је уречен, који је зле коби
утва - дивља патка
ухитити - ухватити
учкур - узица којом се везују гаће, свитњак

Ф

Ферман - султанов указ, наредба, заповест
френђија - кула сазидана на француски начин

Х

Хабер - вест, глас
хазна - благајна, ризница
хазур - спреман, готов
ханин - издајица, одметник, неверник
хајван - животиња. стока
хак - право, правда; заслуга
халалити - опростити; благословити; поклонити
хан - гостионица
ханџар - кратки криви мач, јатаган; велики нож
харамбаша- вођа хајдука
харамија - разбојник, зликовац
харач - трошак, издатак
харчити - трошити
хатар - наклоност, љубав, воља
хаџија - онај који је ишао на хаџилук Христовом или Мухамедовом гробу, ходочасник
хесап - рачун
хећим - лекар

Ч

Чаир - ливада
чалма - планто омотано око феса или које друге капе

чардак - већа просторија на спрату источњачке куће са тремом према улици; доксат, бaлкон; лепа вишеспратна кућа, дворац
чатити - читати молитву
чауш - поднаредник у турској војсци; гласник; сват који забавља и оглашава наредбе сватовима
чекрк-челенка, чекркли-челепка - перјаница на капи која се окреће на ветру
ченгел - гвоздена кука за вешање и мучење
чилаш , чиле - коњ сивобеле длаке, белац
чултан - коњски покривач, покровац

Џ

Џас - страх, страва
џеба - бојни оклоп направљен од металних плочица
џебана - муниција
џевап - договор; разлог
џевердан - нарочито украшена пушка цида - копље
џилитати - бацати копље


Ш

Шенлук - весеље, славље уз пуцњаву пушака
шер, шехер - велики град, варош
шестопер, шестоперац - буздован са шест пера
шићар - плијен, корист, добит
шићарџија - човјек који је лаком на добитак,
пљачкаш
шуркулија - шanа

Ima li turcizama u srpskom?

Osmanlijska kultura ostavila je značajan pečat na jezik i kulturu balkanskih naroda koji svakodnevno upotrebljavljaju usvojenice iz turskog jezika, a da toga nisu ni svesni.



Otuda i anegdota kako je jedan Šumadinac upitan da li u srpskom jeziku ima turcizama odgovorio: "Ama, jok bre".

Jastuk, jorgan, šećer, kašika, džezva, tepsija, tava, čarape, avlija, kapija, bašča, kaldrma, fildžan, jogurt, čorba, čaršaf, papuče... sve su ovo reči turskog porekla koje u bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku nemaju zamene.

Ono što je karakteristično za podneblje Balkana je da su narodi u velikoj meri zadržali turcizme u govoru, pa ih, uprkos uticajima drugih jezika i promenama u sopstvenim, i danas upotrebljavaju.

Jedan od najuticajnijih turkologa na prostorima Balkana Amina Šiljak-Jesenković podsetila je da je osmansko carstvo bilo rasprostranjeno na ovdašnjim prostorima tokom 500 godina i da se uticaj njihove vladavine i danas primećuju, ali i čuju.

"Kada govorimo o jezičnim interferencijama, o doticajima jezika, to je veoma veliki prostor i veoma je veliki dijapazon leksika koji se iz jednog jezika, u međujezičnim kontaktima, utače u drugi.

Sa kontaktom turskog i bosanskog jezika imamo veliki broj pojmova koji su došli sa osmanskom kulturom u našu kulturu", istakla je Šiljak za Anadoliju.

Ona je kazala da postoji više semantičkih polja po kojima se razvrstavaju turcizmi u našem jeziku, kao što su polje vere i verskih običaja, zatim odeće, a najviše kada je u pitanju odeća ranijih perioda, polje kulture stanovanja i druga.

Ističući kako postoji mnogo reči koje su preuzete iz turskog, a retko ko zna da su tog porekla, poput termina kat, kojeg su se Bosanci odrekli, a hrvati prihvatili kao svoju, Šiljak je dodala:"Sijaset na turskom znači politika, ali mi u bosanskom imamo sijaset (mnoštvo) takvih reči, koje su kod nas poprimile drugo značenje".

"Primera radi, nafaka na turskom znači alimentacija, dok se kod nas odnosi na životnu sudbinu ili ono dobro što nas čeka", dodala ona.

Šiljak je istakla i da kvantitet turcizama koje upotrebljavamo u svakodnevnom govoru zavisi od sociokulturne sredine iz koje potičemo, starosnog doba i naglasila da je to sociolingvistička tema.

"U zavisnosti od toga da li ste rasli u mahalama ili nekoj urbanoj sredini, u kući ili u zgradi, od toga što ste čitali, takvo će biti i vaše jezičko znanje.

Ukoliko ste čitali Aliju Nametka, Skendera Kulenovića, pa čak i Ivu Andrića, naići ćete na veliki broj orijentalizama i to ćete apsorbovati u svoje jezičko znanje", navela je ona.


tanjug

Turcizmi



O turcizmima, riječima koje smo usvojili iz turskog jezika

S obzirom na to da su srpski krajevi dugo bili pod turskom vlašću, u srpskom jeziku i danas ima dosta turcizama. Turcizmi nisu samo reči koje su nekad korišćene, već su to reči koje se i dalje koriste, one koje su ukorenjene u srpski jezik.

Turcizmi nisu bitni samo za srpski jezik, već i za srpsku istoriju i tradiciju. Proučavajući turcizme, dolazimo u dodir sa rečima koje su označavale nešto što više ne postoji, neke pojmove koji su davno zaboravljeni. Tako učeći o turcizmima, učimo i o našoj starini. Mi kao narod jesmo bili prisiljeni da usvajamo turcizme, bili smo ugnjetavani od strane Turaka pet vekova, ali ta istorija se ne može promeniti. Zbog tog se moramo baviti i ovim aspektom našeg jezika kao nečim veoma bitnim u jezičkoj istoriji srpskog naroda. Mnoge narodne pesme, epske i lirske, zatim narodne pripovetke i novele, basne, obiluju turcizmima, i ne možemo ih tumačiti ukoliko ne znamo te reči. Sve ovo ukazuje na važnost poznavanja reči koje su nam došle iz turskog jezika.

Mnogi ne bi ni pomislili za neke reči da su turcizmi jer su toliko ukorenjene u srpski književni jezik da se potpuno osećaju kao domaće: bašta, bubreg, čarapa, čekić, jastuk, limun, majmun, papuče, kašika, kusur, i mnoge druge. Tu su i one reči za koje možemo i pretpostaviti da su potekle iz turskog jezika ili na osnovu njihovog glasovnog sastava, ili na osnovu toga što znamo da neki pojmovi i potiču iz turske tradicije: avlija, arpadžik (vrsta luka), boza, dućan, dušman, dželat, džezva, ćuprija (most), halva, baklava, kafa, zulumćar… Neke od navedenih reči se više ne koriste, već se za njih uzimaju reči novijeg porekla (avlija je dvorište; dušman je neprijatelj; ćuprija je most; dućan je radnja, prodavnica).

Turcizmi koji se mogu čuti ili videti u srpskim narodnim pesmama, narodnom govoru (dijalektu) i sl.:

Adet: običaj, arslan: lav (iz narodnih pesama), ašik: ljubav, babo: otac, berberin: brijač, čair: livada (poznati park u Nišu po kome se i niška sportska hala zove Čair), ćata: pisar, danga: žig (pripovetka Radoja Domanovića – Danga), drum: put, džonjati: dremati, gradina: bašta (najstariji i najpoznatiji niški književni časopis nosi naziv Gradina), derviš: član islamskog verskog reda (roman Meše Selimovića: Derviš i smrt), dilber: dragi (narodne lirske pesme), direk: drveni stub, dorat: konj, duvar: zid (narodna izreka: Doterati cara do duvara), đakonija: poslastica, đuvegija: mladoženja (narodni običaji), izmećarka: sluškinja (pominje se u filmu Zdravka Šotre Zona Zamfirova), izmotavati se: šaliti se, jendek: jarak, kidisati: navaliti, kavga: svađa, kaldrma: put (i danas se put koji je pravljen na starinski način, popločan kamenjem, zove kaldrma, a ne put), kaur: nevernik (epske narodne pesme), lasno: lako (narodne pesme), mešćema: sudnica (Petar Kočić: pripovetka Jazavac pred sudom), mramor: kamen (naselje pored Niša), muštuluk: radosna vest, mehana: gostionica, pandur: stražar, pendžer: prozor, poharati: opljačkati, prstenovati: veriti, razabrati se: doći k sebi, sindžir: lanac (narodne pesme), terzija: krojač, toke: ukrasi na odelu na grudima (pesma Veče Đure Jakšića u kojoj je jedan stih: Kao zlatne toke krvlju pokapane…), ćurak: ogrtač (narodne pesme, npr. one o Marku Kraljeviću), vazda: uvek, zulum: nasilje…

Još mnogo je ovih reči, ko želi da sazna više o njima, i da nauči nove primere, može to videti iz knjige Abdulaha Škaljića Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku.

Turcizama najviše ima u prizrensko-timočkom dijalektu (njime se govori na prostoru od Prizrena na jugu do reke Timok na severu, istočno do Zaječara, granice sa Bugarskom i granice sa Makedonijom, a zapadna granica mu je sa granica sa Albanijom, sve gore do Stalaća). Na tim prostorima Turci su se najviše zadržali pa je srpski jezik morao da pretrpi najveći njihov uticaj.

(Bašta Balkana)

U Timočkoj Krajini smo puni turcizma...da ne spominjem pravopis i gramatiku, koju jedva uspevam da kontrolišem dok ovde kuckam.

O turcizmima, rečima koje smo usvojili iz turskog jezika



S obzirom na to da su srpski krajevi dugo bili pod turskom vlašću, u srpskom jeziku i danas ima dosta turcizama. Turcizmi nisu samo reči koje su nekad korišćene, već su to reči koje se i dalje koriste, one koje su ukorenjene u srpski jezik.

Turcizmi nisu bitni samo za srpski jezik, već i za srpsku istoriju i tradiciju. Proučavajući turcizme, dolazimo u dodir sa rečima koje su označavale nešto što više ne postoji, neke pojmove koji su davno zaboravljeni. Tako učeći o turcizmima, učimo i o našoj starini. Mi kao narod jesmo bili prisiljeni da usvajamo turcizme, bili smo ugnjetavani od strane Turaka pet vekova, ali ta istorija se ne može promeniti. Zbog tog se moramo baviti i ovim aspektom našeg jezika kao nečim veoma bitnim u jezičkoj istoriji srpskog naroda. Mnoge narodne pesme, epske i lirske, zatim narodne pripovetke i novele, basne, obiluju turcizmima, i ne možemo ih tumačiti ukoliko ne znamo te reči. Sve ovo ukazuje na važnost poznavanja reči koje su nam došle iz turskog jezika.

Mnogi ne bi ni pomislili za neke reči da su turcizmi jer su toliko ukorenjene u srpski književni jezik da se potpuno osećaju kao domaće: bašta, bubreg, čarapa, čekić, jastuk, limun, majmun, papuče, kašika, kusur, i mnoge druge. Tu su i one reči za koje možemo i pretpostaviti da su potekle iz turskog jezika ili na osnovu njihovog glasovnog sastava, ili na osnovu toga što znamo da neki pojmovi i potiču iz turske tradicije: avlija, arpadžik (vrsta luka), boza, dućan, dušman, dželat, džezva, ćuprija (most), halva, baklava, kafa, zulumćar… Neke od navedenih reči se više ne koriste, već se za njih uzimaju reči novijeg porekla (avlija je dvorište; dušman je neprijatelj; ćuprija je most; dućan je radnja, prodavnica).

Turcizmi koji se mogu čuti ili videti u srpskim narodnim pesmama, narodnom govoru (dijalektu) i sl.:

Adet: običaj, arslan: lav (iz narodnih pesama), ašik: ljubav, babo: otac, berberin: brijač, čair: livada (poznati park u Nišu po kome se i niška sportska hala zove Čair), ćata: pisar, danga: žig (pripovetka Radoja Domanovića – Danga), drum: put, džonjati: dremati, gradina: bašta (najstariji i najpoznatiji niški književni časopis nosi naziv Gradina), derviš: član islamskog verskog reda (roman Meše Selimovića: Derviš i smrt), dilber: dragi (narodne lirske pesme), direk: drveni stub, dorat: konj, duvar: zid (narodna izreka: Doterati cara do duvara), đakonija: poslastica, đuvegija: mladoženja (narodni običaji), izmećarka: sluškinja (pominje se u filmu Zdravka Šotre Zona Zamfirova), izmotavati se: šaliti se, jendek: jarak, kidisati: navaliti, kavga: svađa, kaldrma: put (i danas se put koji je pravljen na starinski način, popločan kamenjem, zove kaldrma, a ne put), kaur: nevernik (epske narodne pesme), lasno: lako (narodne pesme), mešćema: sudnica (Petar Kočić: pripovetka Jazavac pred sudom), mramor: kamen (naselje pored Niša), muštuluk: radosna vest, mehana: gostionica, pandur: stražar, pendžer: prozor, poharati: opljačkati, prstenovati: veriti, razabrati se: doći k sebi, sindžir: lanac (narodne pesme), terzija: krojač, toke: ukrasi na odelu na grudima (pesma Veče Đure Jakšića u kojoj je jedan stih: Kao zlatne toke krvlju pokapane…), ćurak: ogrtač (narodne pesme, npr. one o Marku Kraljeviću), vazda: uvek, zulum: nasilje…

Turcizama najviše ima u prizrensko-timočkom dijalektu (njime se govori na prostoru od Prizrena na jugu do reke Timok na severu, istočno do Zaječara, granice sa Bugarskom i granice sa Makedonijom, a zapadna granica mu je sa granica sa Albanijom, sve gore do Stalaća). Na tim prostorima Turci su se najviše zadržali pa je srpski jezik morao da pretrpi najveći njihov uticaj.


bastabalkana

Turske reči ušle u srpski jezik pre više vekova i odomaćile se. I Vuk zadržao turcizme u jeziku, pa i danas, nemajući zamenu, pijemo čaj, rakiju i kafu.

SIJASET je turskih reči u srpskom jeziku: dućan, hajduk, kesa, džep, šećer, bekrija, bećar, duvan. A boja, bubreg, limun, badem, majmun, šal, pamuk, sapun... - sve su to srpske reči. Ali i turske...

Jezik se ne može staviti pod stakleno zvono. On je živ, podložan uticaju i, kao takav, promenljiv. Jezici primaju od drugih jezika, pogotovo ako su u bliskom kontaktu. A s Turskom smo više od 500 godina živeli „u bliskom kontaktu“.

Naš istaknuti orijentalista Olga Zirojević, koja istražuje fenomen uticaja turskog na srpski jezik, smatra da se u prošlosti upotrebljavao daleko veći broj turcizama. Pominje se više od osam hiljada. Zadržali su se i danas u mnogim oblastima života. Turski je uticao na srpski više nego ijedan drugi jezik.

Jorgan, kafa, kafana, kašika, rakija, čarapa, para, boja, pekmez, kajmak, sarma, čardak, kapija, baksuz, komšija, reči su za koje u srpskom nema ekvivalenta - osećamo ih i kao svoje. Ali mnoge reči, kako tvrdi Olga Zirojević, poprimile su vremenom drugačija značenja od izvornog, pa „sijaset“, koji izvorno znači „politika“, u srpskom jeziku označava „mnogo“, „veliki broj“. Malo nas zna da jatak (onaj koji skriva hajduke) u izvornom značenju zapravo je „krevet“, „postelja“.

Turcizmi su ušli u svakodnevni život: tako jedemo sarmu, burek, pilav, ćevapčiće, pijemo čaj, rakiju, kafu, sladimo se baklavom, tulumbama. Na stolu nam je ćasa, testija, džezva, fildžan, bakrač, đevđir. A u kući sanduk, merdevine, ćilim, furuna. Pred kućom je kapija, a na krovu odžak. Na kraju sokaka je i ćorsokak, dušmanin ne može biti ortak, a javašluk u komšiluku čist je baksuzluk.

Turski sufiksi su se do te mere odomaćili da se dodaju srpskim rečima, pa i onima relativno novim u jeziku. Može li se zamisliti Andrićeva „Na Drini ćuprija“ bez turcizama - jedan se nalazi i u samom naslovu?

- Elementi orijentalnog, u ovom slučaju osmanskog kulturnog nasleđa, odavno predstavljaju integralni deo srpskog i u širem smislu balkanskog kulturnog identiteta - kaže prof dr Darko Tanasković, orijentalista. - Turcizmi su jedan od najznačajnijih segmenata tog kulturnog nasleđa. Oni su zadržali komunikacijsku aktuelnost, bez obzira na to što je opseg upotrebe turcizama u novije vreme znatno smanjen.

Turcizme je i Vuk Karadžić zadržao u jeziku kao njegovu živu i u mnogo čemu nezamenljivu komponentu.

- Oni jeziku daju ekspresivnost, stilski ga boje, čine ga bogatijim - kaže Tanasković. Dokaz su pozitivne dimenzije kulturnog nasleđa iz osmanskog doba. Ali to, naravno, nema veze sa obnavljanjem neoosmanističkih ideoloških pretenzija svojstvenih nastupanju turske politike na Balkanu.

A o turskim serijama koje su preplavile našu televiziju, Tanasković kaže:

- One su višestruko kulturno osiromašujuće i štetne!

Jezik je stvor, mlad i mator istovremeno - kaže pisac Zoran Petrović:

- Kada danas čujem, a čujem retko, koji od turcizama, pomislim dve stvari: prvo - kako je moja baba Savka iz Vranja, koja je, uostalom, lično poznavala Koštanu, govorila živopisnim jezikom. Tako i ja danas radije ulazim u svoju avliju, kroz svoju kapiju, na svoj doksat, zahvalan svojoj majci, onoj Savkinoj ćerki, zbog koje nikada nisam ni smeo da pomislim da ustupim porodičnu kuću za izgradnju više porodičnih stanova, jer ona neće da živi bez avlije, bakče i šedrvana, pa makar zimovala u memli, apsani i ćereu, koji joj je ostavio njen muž Radosav, šumadijsko seljače, sa partizanskim iskustvom i nikakvim potrebama.

I šta ja da mislim o jeziku, o turcizmima, posrbicama i tako tome? - pita se u svom prepoznatljivom tonu pisac, i kaže:

- A šta da misle moji klinci, koji govore: ekstra, vrh, i sviraju neki hevi-metal koji danas lupa po Londri, a sutra će i ovde. Kao pisac znam samo jednu stvar: svaka je reč dobra, kao uostalom i kuglični ležaj, ako legne na svoje mesto, a to će vam potvrditi bilo koji mehaničar.


novosti.

А

Астал – сто

абер – глас који испуштају животиње или људи, вест

Аваз – глас

Ага – господар; заповедник, старешина агалук – звање, достојанство агалук- посед који припада аги

адет – обичај, навика

аздија – плашт (обично украшен скупоценим везом)

азна – види хазна

акшам- први мрак, сумрак; муслиманска молитва no заласку сунца.

алај – скупина, гомила, мноштво, мaca; вojнa јединица, пук.

алај-барјак – застава једног алаја

аламанка – врста немачке сабље алат – коњ риђожуте длаке

аманет – завештање, завет, светиња

антерија – врста горње хаљине

ар – в.axap

арамбаша – в.харамбаша

аратос – (у изразу) не било гa, нека га ђаво носи

аргат – Hajaмни радник, кулучар, надничар

аргатија – присилни рад, кулук аргатлук – кулук

аргатовати – кулучити, принудно радити без плате

аршин – стара мера за дужину

атлија – коњаник

аферим – узвик за одобравање: честитам, браво

ахар – коњушница

аџамјија – наивно, неискусно момче

ашлук – свакодневни трошак

ашчија – кувар, економ

авлија

Ајвар

Б

Бабо – отац

бабајко – хипокористик од бабо

бакрачлија – стремен, узенгија

бакшиш – напојница, поклон

балчак – држак од сабље, мача и сл.

баљемез – Ton великог калибра

баша – поглавар, старешина

башка – посебно, одвојено, засебно

бедевија – кобила добре пасмине

безистен – наткривени трг, чаршија; дућан

белило – место гдје се бели, пере платно

белћим – можда, ваљда, вероватно

бенђелук – опојна трава или напитак; мађије

берибет – благослов; срећа, напредак

бешкот – добро печен хлеб, двопек

биљега – обележје; мета

бињекташ – камен са кога се узјакује

бињиш – широки огртач, обично од црвене чохе

бошчалук – у нарочиту мараму, бошчу увијен дар

брешка – старинска, мала пушка, названа no италијанској вароши Бреши

бугар-кабаnица – чобанска кабаница

букагије – окови за ноге, негве

буљук – чета, одред војске; мноштво, гомила, група

бусија – заседа, заклон

бутун(бутум) – сав, цео, целокупан: заједно, скупа

буђелар

баксуз

бурек

B

Ваиз – познавалац верске литературе (код муслимана), проповедник вајда – корист, добит

везир – министар, управник вилајета

вересија – продаја или куповина на почек, на кредит

веђил – заступник, повереник

вилајет – покрајина, провинција; народ, становништво

вакат – време

Г

Гадара – врста сабље која је оштра с обе стране.

гаирет – nомоћ, потпора; веселост, весеље

градина – врт, башта

грозан – који обилује горжђем, гроздан

Д

Далбулана – турска војна музика,

деветак – деветогодишња домаћа животиња

дели – храбар, неустрашив

делибаша – заповедник војног одреда у турској царевини

деније – ноћна литургија, бденије

дервиш – члан неког исламског верског реда

дерт -јад, бол, чежња

дива, диба – скупоцена свилена тканина, брокат

диван – разговор; сабор, веће; дворана за примање

дивит – мастионица; прибор за писање

дизген, дизђен – каиш, кожни поводац од узде, дизгин

диздар – заповједник тврђаве

дилбер – драги, драган; леп, красан, мио

диљка – врста старинске дуге пушке

димишћија – врста сабље из дамаска

дирек – дрвени стуб

дишер – напоље! ван!

долама – врста горњег капута у народној ношњи

дорат – коњ црвеносмеђе длаке

дохакати – доћи коме главе, савладати – некога

дувар-зид

душманин – непријатељ, противник

дунђер – градитељ

Ђ

Ђаконија – бирано јело, посластица

ђем – део узде

ђемија – лађа

ђердан – огрлица

ђечерма -јелек, прслук

ђувегија, ђувеглија – младожења; муж

ђугум – бакрени суд за воду

ђумишли – од сребра, сребрн

ђорда – врста сабље

ђутуре

Е

Елчибаша – главни изласланик

ефендија – господин; господар

ећим – в.хећим

ексер

Ж

Ждрака – зрака

жура – мали, ситан човек; особа слабог карактера

Ж

Ждрака – зрака

жура – мали, ситан човек; особа слабог карактера

И

Ибришим – свилени конац; тканица од таквог конца

измет – служба, дворење, услуга

измећарка – слушкиња, служавка

изубаха - изненада, неочекивано

интов – кола, кочије

инцијел, инцил – евета књига