Odšteta za maratonska parničenja

Odšteta za maratonska parničenja

Građani od ove godine mogu da traže odštetu ako suđenja traju predugo. Zbog ovoga i Strazburu stiglo čak 10.000 žalbi. Ako se dobije spor, novac se isplaćuje u roku od tri meseca

SRBIJA bi od ove godine konačno trebalo da se oslobodi maratonskih suđenja, jer je vlast građanima za Novu godinu poklonila moćno oružje - ubuduće će moći da tuže sud ako smatraju da im suđenje traje predugo i da traže odštetu! Ovo pravo predviđeno je izmenama Zakona o uređenju sudova, koji je stupio na snagu 1. januara.


Očekuje se da tako bude rešen i problem mnogobrojnih ustavnih žalbi zbog višegodišnjih, pa i višedecenijskih procesa. Naime, pred Ustavnim sudom Srbije na kraju prošle godine našlo se 14.000 žalbi, a više od dve trećine podneto je upravo zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. I gro od 11.800 predstavki, koliko je početkom novembra bilo podneto protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, uloženo je iz istog razloga.

Naknada štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku biće isplaćivana iz budžeta, iz novca odvojenih za rad sudova. Kako je iz Ministarstva pravde najavljeno, to znači da će u sudovima morati više pažnje da povedu o razumnim rokovima, jer će to uticati na njihove plate.

- Ogroman broj ustavnih žalbi doveo je do toga da se ni pred Ustavnim sudom ne može efikasno ostvarivati zaštita i zato smo predvideli da o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučuje neposredno viši sud, dok postupak još traje - rekao je državni sekretar Ministarstva pravde Danilo Nikolić, podsećajući da je do sada ustavna žalba zbog povrede tog prava mogla da se podnese tek po okončanju postupka.

SUDIJAMA PO 900 PREDMETA
OD 26 viših sudova u zemlji, u beogradskom, u žalbenom građanskom odeljenju, sudija ima više od 900 predmeta u radu. U 16 drugih ima manje od 10 predmeta. Zato je jasno, naglašava Dragana Boljević, da će sudija u Beogradu postupati sporije, za šta ne može da bude odgovoran.
Kada sud više instance utvrdi da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, dužan je i da odredi rok u kome će tuženi sud morati da donese odluku i, ujedno, da odredi visinu odštete. Ona mora da bude isplaćena u roku od tri meseca od podnošenja zahteva. Šta je „razumni rok“ u kom treba da se okonča suđenje ceniće se od slučaja do slučaja, a orijentacioni rok koji je utvrdio Sud u Strazburu je oko dve godine.

Uprkos tome što izmenjeni zakon stupa na snagu od januara, zakonodavac je ostavio mogućnost sudovima da se pripreme, pa će ova konkretna odredba zaživeti tek 21. maja, objašnjava Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije:

- Država je time pokušala da pospeši brže ostvarenje pravne zaštite, da rastereti Ustavni sud i predupredi „odlazak“ predmeta u Strazbur. Šteta je, ipak, što pre nego što se opredelila za ovo rešenje nije napravila analizu uzroka zbog kojih se sporije postupa u pojedinim sudovima. Na to je ukazivalo i Društvo sudija i Venecijanska komisija.

A uzrok je, kaže Boljevićeva, najčešće u nesrazmerno većem opterećenju određenih sudova. Građani će samo u pojedinačnim slučajevim dobiti bržu pravnu zaštitu, ali će biti stvoreno više novih problema:


PODELA
AKO pravo na suđenje u razumnom roku bude povređeno u nekom od osnovnih sudova, o zaštiti prava odlučivaće viši sud, a ako je pravo povređeno pred višim sudom o zaštiti će odlučivati apelacioni sudovi. O žalbi na odluke po tim zahtevima uvek će odlučivati Vrhovni kasacioni sud (VKS). Ako su u pitanju postupci pred Višim prekršajnim sudom, Upravnim ili Apelacionim privrednim sudom, o povredi tog prava odlučivaće Vrhovni kasacioni sud.

- Biće povećan broj predmeta zbog tih „paralelnih“ procesa. Sudska odluka imaće negativne posledice ne samo po sudiju jer nije dovoljno brzo rešio predmet, već i po predsednika suda, jer nije dobro organizovao funkcionisanje suda. Krajnji rezultat biće - pretvaranje sudija i predsednika sudova u mete. Po „potrebi“, država će se regresirati od konkretnog sudije, pokretaće se disciplinski postupci i razrešavati sudije i predsednici sudova. Zbog nesigurnosti položaja, neki će podleći pritiscima, neki su već podlegli, da predmete rešavaju što brže i po svaku cenu. Završavaće predmete, umesto da rešavaju sporove. Građani će zbog toga ostati uskraćeni za pravično suđenje.

Iz Ministarstva pravde, pak, poručuju da „paralelni postupci“ nikako neće dovesti do zatrpavanja, jer će se ti predmeti razmatrati u vanparničnom postupku, i to tako što će se izvršiti uvid u predmet i utvrditi u vrlo kratkom roku da li je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Da bi se izbegli problemi, Društvo sudija predlaže da bar sudije u sudovima viših instanci prođu obuku u vezi sa ovakvim sporovima. Takođe naglašavaju da treba sagledati sve što utiče na dužinu postupanja i da ne treba zaboraviti da i same stranke često odugovlače postupak

autor:V. Crnjanski Spasojević | novosti.rs