Antički Beograd

На око 600 година п. н. е. овим простором су прошла трачко-кимерска и скитска племена, а у III веку п.н.е. Келти. За присуство келтског племена Скордисци везује се настанак Сингидунума, који се, као утвђено насеље, први пут помиње 279. године п.н.е. Први део речи Синги означава округли, а дунум утврђење или град. Могуће је да назив потиче од имена трачког племена Синга, затеченом, у време доласка Келта. Нема готово никаквих трагова о том келтском граду, осим што су на локалитетима Карабурме и Роспи ћуприје пронађене некрополе са уметнички вредним предметима, које су припадале ратницима племена Скордисци. Знатни келтски културни утицаји уткани су у духовну културу становништва Сингидунума, који су делом пренети и помешани са римским античким културним елементима.


Римљани су Београдом овладали почетком I века нове ере и под њиховом влашћу био је читава четири века. Војници мезијских легија, чине прву римску војну посаду у Сингидунуму. Из тог периода потичу гробови у облику бунара пронађени на Тргу републике и другим местима у граду. Поред Сингидунума у саставу римске империје био је и Таурунум, данашњи Земун. Оба града постају значајна војна упоришта на утврђеној римској граници - "лимесу".


Највећи процват Сингидунум доживљава 86. године, доласком Легије IV Флавија. Тада је изграђено прво утврђење од камена на Горњем граду, чији се фрагменти и данас могу запазити. Тај је каструм био квадратног облика и обухватао је простор данашњег Горњег града на Калемегдану. Изглед Таурунума (Земуна) из тог времена је мање познат и он се вероватно налазио на месту данашњег Доњег града. Као значајнији римски војни логор Сингидунум је стекао градска права у II веку н. е. за време цара Хадријана. Његов војнички значај је порастао још више у III веку, када је цар Аурелије напустио Дакију а Горња Мезија добила нове границе дуж десне обале Дунава. Тада је Сингидунум средиште хришћанске епископије. У њему је нешто касније рођен римски цар Јовиан Флавие Клаудије.

Уз војни логор, Римљани су насељавали ветеране својих легија како би још више обезбедили своју границу. Тако је временом ту настало доста велико насеље које је имало праволинијску основу, са улицама које се секу под правим углом. Неке основе оваквих урбаних елемената сачуване су и данас, што се види по положају улица Узун Миркове, Душанове и Краља Петра I. Такав правоугаони облик сачувао је и Студентски трг (некадашњи римски форум са термама откривен пре тридесетак година).

Између Сингидунума и Таурунума, преко Саве, постојао је мост који је спајао ова два града и којим је ишао један од најзначајнијих римских путева. Тако је Сингидунум постао значајна друмска раскрсница за римске провинције Мезију, Дакију, Панонију и Далмацију. Војни пут - Via militaris, који је ишао са запада на исток, преко Сирмиума (Сремска Митровица), Сингидунума и Viminacijuma (Костолац), до Византа, био је заштићен утврђењима. Таквих утврђења било је и на данашњој територији Београда, као што су била: Mutatio ad Sehtum (Мали Мокри Луг), Castra Tricornia (Ритопек), Mutatio ad Sehtum Militare (Гроцка) и друга. Значајан је био и пут који је спајао тадашња рударска насеља на Авали, Космају и Руднику. Значајније трагове материјалне културе (гробнице, споменици, скулптуре, керамика, новац) нађени су у многим селима београдске околине.

Поделом римског царства на Источно и Западно 395. године, тадашњи Сингидунум постаје гранични град у саставу Византије. Тај нови положај града одредио је његову даљу судбину, јер он постаје не само спона различитих културних утицаја, већ пре свега саобраћајни и стратегијски кључ Византијског царства.

beograd.rs

Арехолошко налазиште Антички Сингидунум обухвата каструм, цивилно насеље и некрополе. У периоду од I до VII в. н. е. Сингидунум је представљао важно стратегијско упориште на граници према варварским земљама. У њему је у I веку била стационирана IV Флавијева легиа за чије потребе је изграђен велики каструм, на данашњем платоу Горњег града Београдске тврђаве. Посебан географски положај и раскршће војних и трговачких путева условили су у Сингидунуму и развој економски јаког цивилног насеља које је на свом путу прошло све фазе римских провинцијских градова, почев од canabae (уз бедема каструма), преко муниципија, до колоније. Некрополе су се формирале око цивилног насеља. Систематским ископавањима и случајним налазима приликом земљаних радова откривени су многобројни археолошки предмети – остаци профане, култне и гробсне архитектуре, скулптуре, бројни епиграфски споменици, керамика и други покретни материјал. По остацима материјалне културе у слојевимам непосредно под нивоом Београда. Сингидунум представља ризницу археолошког материјала од неоцењиве вредности за изучавање историје, културе, топографије, економике и стурктуре града и живота у њему.


spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/

Beograd se nalazi na izuzetno dobrom i značajnom geografskom, ali i strateškom položaju, koji je od davnih vremena privlačio narode da se tu nasele. Prvi zapisi datiraju iz vremena Herodota, o tome da su u četvrtom veku pre nove ere keltska plemena naseljavala prostor od današnjeg Trga republike do ušća Save u Dunav. Takav položaj naselja privukao je i moćnu Rimsku imperiju, koja je tu stvorila limes, odbrambenu granicu prema Dakiji. Prva legija koja dolazi u ove krajeve je Sedma legija Klaudija i pretpostavlja se da je to početak formiranja jednog kastruma, legijskog logora koji se i danas čuva na prostoru parka Kalemegdan koji okružuje Beogradsku tvrđavu. Oko logora se formiralo naselje koje se prvi put pominje 86. godine za vreme vladavine rimskog cara Domicijana. Tada se iz Dalmacije povlači čuvena legija Flavija, koja se razmešta u Gornjoj Meziji, koja teritorijalno odgovara današnjoj Srbiji. Ta legija je bila ključ razvoja antičkog Singidunuma i u ovim krajevima ostaju do kraja antičkog doba. Singidunum, kako su današnji Beograd nazvali njegovi prvi stanovnici Kelti, bio je administrativni centar i razvijao se od legijskog logora prema današnjem centru Beograda. To je bio dobro utvrđen vojnički grad na 20 hektara površine današnjeg parka Kalemegdan,sa moćnom legijom koja je granicu Dunava branila od upada Varvara.


Druga celina antičkog Singidunuma je bilo civilno naselje koje se protezalo današnjim centrom Beograda, od ulice Kralja Petra do Trga Republike, a sa savske strane, na području Kosančićevog venca bilo je njegovo elitno naselje. Ulaz, odnosno granica između civilnog i vojnog dela je na mestu današnje Biblioteke grada u Knez Mihailovoj ulici, a o tome svedoče ostaci zidina koji su ugrađeni u enterijer ove institucije, tzv. Rimsku dvoranu u kojoj se organizuju mnogi kulturni događaji.

Rimljani su bili dobri graditelji i urbanisti, pa su stotinama godina kasnije, u srednjem veku, turski osvajači u tom delu Beograda, kada su gradili svoju varoš, koristili trasirane ulice iz rimskog perioda. A one su se pravile pod pravim uglom i glavne su bile, današnja pešačka zona Knez Mihailova i prva paralelna, Vasina ulica.

Tu je bio obod civilnog naselja antičkog Singidunuma, odakle je počinjala treća celina, groblje. Stoga i nije neobično da se pri svakoj rekonstrukciji ulica i građevina u centru Beograda, otkopa i po neka nekropola ili pronađu materijalni ostaci života u ovoj koloniji Rimske imperije.

Rimljani su živeli vrlo komforno, kuće su zagrevali vodenom parom, o čemu svedoče ostaci tog sistema, kao i vodovodnog. Ako ste se pitali šta predstavljaju polukružne građevine ispred Filozofskog fakulteta, treba reći da su to replike autentičnih termi koje su i dan-danas na četiri metra ispod površine.

U Singidunumu je rođen rimski vladar Flavije Jovijan.


glassrbije.org

Stari Beograd je imao vrsne lekare



U Donjem gradu na Kalemegdanu pronađeni su medicinski instrumenti i drugi lekarski rekviziti.

Nalazi medicinskih instrumenata na ostacima Kalemegdanske tvrđave ukazuju na to da je u Singudinumu postojao veliki broj medikusa koji su brinuli o zdravlju stanovnika ovog grada.

Arheolozi su u ruševinama pronašli pincete, skalpele, specijalne noževe nalik onim hirurškim, kuke raznih veličina kao i male kašike. Najveću pažnju izazvao je pronalazak pečata jednog lekara koji je pronađen baš u Donjem gradu. Neki od instrumenata, uz male vage, imali su široku primenu u farmaciji.

Profesija medikusa podrazumevala je i poznavanje farmakologije, spajanje lekova kao i spravljanje aromatičnih melema.



dnevno.