Klimatske promene

Gotovo u čitavaj severnoj hemisferi zabeležene su rekordne temperature ovog leta



Toplotni talas, nezapamćeni u skorašnjoj istoriji, pogodio je sever Evrope, i iznenadio stanovnike Švedske temperaturama i preko 30 stepeni Celzijusovih.

Kako javlja reporeter "Vašington posta" čak su i u severnom Sibiru temperature porasle na 32 stepena ranije ovog meseca, što je za 4 stepena više nego što je normalno za to podneblje.
- Ovo je apsolutno neverovatno i u pitanju je porast temperature kakav nisam video do sad - rekao je meterolog Nik Hamfri.


Povišena temperatura izazvala je požare u nekoliko zemalja. U vatrenim stihijama oslobađa se ugljen-dioksid u atmosferu, što samo još više ubrzava stvaranje efekta "staklene bašte".

Drveću u severnim podnebljima treba više vremena da izraste, a postoje i rizici da će treset takođe biti uništen. Iz permafrosta, jako starog leda koji se otapa, oslobađa se metan.
Visoke temperature takođe dovode do većeg isparavanja vode, zbog čega vazduh postaje "težak" a vlažnost je velika.  To će dovesti i do povećane oblačnosti.

Gotovo u čitavaj severnoj hemisferi zabeležene su rekordne temperature ovog leta, pa je tako u Denveru zabeleženo nezapamćenih 40.5 stepeni Celzijusa, a u Omanu je tokom noći temperatura bila 42 stepena, što je najviša noćna temperatura izmerena u istoriji.

U Japanu je zbog vrućina 10.000 ljudi završilo u bolnici, a više od 30 je preminulo.

I dok su klimatske promene svuda i više nego očigledne, u Americi i dalje konzervativci odbijaju da poveruju u dokaze mnogobrojnih naučnika. Ekstremni konzervativci koji se usude da priznaju da se promene dešavaju, završe sa fatalističkim stavom da je sve u "rukama Boga" i da nas više proviđenje kažnjava zbog prevelikog razvoja industrije, pohlepe i gramzivosti. To nikako nije dobar stav o ovom gorućem problemu.

A čak i republikanci kojii za zagrevanje ne krive Bibliju, imaju neke apsurdne izjave. Tako je Skot Vagner, republikanski kandidat za guvernera Pensilvanije, zaključio da je doglobalnog zagrevanja došlo zbog porasta populacije, jer "ljudska tela emituju više toplote".

Zaključak - kraj je zaista blizu. Ljudi će uskoro postati svesni šta su uradili svom domu. Spora, ali neminovno mračna sudbina čeka sve nas.

Ostaje samo da se nadamo da će katastrofe urazumiti ljude sa dovoljno moći da urade nešto, ukoliko već nije prekasno za to.

Zemlje sveta bi morale da preduzmu mere "bez presedana" radi promene načina na koji funkcionišu, kako bi držale rast globalne temperature ispod ciljanog nivoa ili rizikuju još jače toplotne talase sa olujama i poplavama ili jakim sušama u nekim regijama, upozorava UN u današnjem izveštaju.

Zadržavanje rasta temperature Zemlje na samo 1,5 stepeni Celzijusa, umesto na dva stepena dogovorenih u Pariskom klimatskom sporazumu iz 2015, donelo bi čistu korist ljudima i prirodnim ekosistemima, navodi u saopštenju Međuvladina komisija UN za klimatske promene (IPCC) povodom objave svog izveštaja.

Prema izveštaju IPCC-a, sa trenutnom stopom zagrevanja, svetska temperatura će verovatno dostići rast od 1,5 stepeni Celzijusa između 2030. i 2052, nakon povećanja od 1,0 stepena iznad preindustrijskog nivoa od sredine 1800-ih. Sa održavanjem cilja na 1,5 stepeni Celzijusa, rast globalnog nivoa mora bio bi za 0,1 metar niži do 2100. godine nego uz porast temperature za 0 stepena, piše u izveštaju.



To bi moglo da smanji poplave i da vremena ljudima koji naseljavaju obale sveta, ostrva i delte reka da se prilagode klimatskim promenama. Ova niža stopa rasta temperature bi takođe smanjila gubitak i nestanak vrsta i negativan uticaj na kopnene, slatkovodne i priobalne ekosisteme, navodi se u izveštaju.

-Svako, i najmanje zagrevanje preko granice od 1,5 stepeni C ili više povećava rizike koji su povezani sa dugoročnim ili nepopravljivim promenama, kao što je gubitak nekih ekosistema, rekao je Hans-Oto Portner, koji vodi jednu od IPCC-ovih radnih grupa.

Nulta neto vrednost
Da bi se zagrevanje zadržalo na 1,5C, globalna neto emisija ugljen dioksida (CO2) koju uzrokuje čovek trebalo bi da padne za oko 45 procenata do 2030. godine sa nivoa iz 2010. godine, i da do sredine veka ima "nultu neto vrednost".

U sažetku izveštaja se navodi da bi obnovljivi izvori energije trebalo da obezbede 70 do 85 posto snabdevanja strujom do 2050. u odnosu na sadašnjih oko 25 procenata, kako bi se ostalo u granicama otopljavanja od 1,5 stepeni Celzijusa.

Korišćenjem tehnologije apsorbovanja i skladištenja ugljenika (CCS), udeo elektične energije proizvedene na gas trebalo bi da se smanji na 8,0 odsto, a na ugalj ispod 2,0 posto. U izveštaju se u ovom kontekstu ne pominje nafta.

Ako rast prosečne globalne temperature privremeno premaši 1,5 stepeni biće potrebne dodatne tehnike za uklanjanje ugljenika kako bi se zagrevanje vratilo na ispod 1,5 stepeni Celzijusa do 2100. godine.

-Izveštaj pokazuje da nam preostaju minimalne mogućnosti za preventivno delovanje kako bismo izbegli nezamislive štete po klimatski sistem koji podupire život kakav poznajemo, rekao je Amdžad Abdula, član odbora IPC C-a i glavni pregovarač jednog saveza malih ostrvskih država koje su u riziku od poplava zbog rasta nivoa mora.

IPCC se sastao prošle nedelje u Inčeonu, u Južnoj Koreji, da bi finalizovao izveštaj pripremljen na zahtev vlada 2015. godine kako bi se procenila izvodljivost i zanačaj limitiranja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa.


Tanjug

Zastrašujuća predviđanja Ujedinjenih nacija: Ako hitno ne reagujemo, ovih 5 opasnosti ugroziće čovečanstvo

UN upozoravaju da zbog novih rizika koje nismo predvideli, prošlost više ne može da bude vodilja za budućnosti



Sve složeniji i učestaliji rizici, od globalnog zagrevanja do zagađenja i epidemija, prete opstanku čovečanstva u slučaju da se ne spreči njihova eskalacija, upozorile su Ujedinjene nacije.

U dvogodišnjem izveštaju o tome kako se svet nosi sa katastrofama, UN upozoravaju da zbog novih rizika koje nismo predvideli, prošlost više ne može da bude vodilja za budućnost.

Posebno se kao "novi rizici" za ljudske živote i imovinu navode zagađenje vazduha, bolesti, zemljotresi, suše i klimatske promene.

Izveštaj takođe upozorava na sve veći potencijal jedne vrste katastrofe u izazivanju ili pogoršavanju neke druge nepogode, poput obilnih kiša koje nakon šumskih požara uzorkuju odrone zemljišta, prenosi "Dnevnik.hr".


- Ako nastavimo da živimo na isti način i nastavimo da se ponašamo jedni prema drugima i prema našoj planeti kao do sada, tada naš opstanak dolazi u pitanje - rekla je Mami Mizutori, posebna predstavnica generalnog sekretara UN, na sastanku u Ženevi o posvećenom smanjivanju rizika od katastrofa.

Ekstremne vremenske pojave u poslednjih 20 godina su se udvostručile, a prema izveštaju, nanose veliku ekonomsku štetu da su razvojni ciljevi UN-a u siromašnim zemljama skoro nedostižni.

U 2018. u svetu je zabeleženo 1.600 katastrofa, od monsunskih poplava u Indiji do šumskih požara velikih tazmera u SAD. Iste godine je usled katastrofa raseljeno 17,2 miliona ljudi, a od 2008. godine oko 265 miliona.

UN smatra da je potrebno uložiti više finanskijskih sredstava u sprečavanje katastrofe i zaštitu najranjivijih grupa ljudi od posledica ekstremnih vremenskih pojava.

Na smanjenju rizika od katastrofa uloženo je od 2005. do 2017. oko pet milijardi američkih dolara, što je tek 3,8 odsto sveukupne potrošnje na humanitarna pitanja, tj. manje od četiri na svakih 100 potrošenih dolara.




Telegraf.rs

Kao što je Mija Aleksić upozoravao Slavka Štimca u "Varljivom letu" da su mu to možda poslednji dani u životu, tako se i u novom izveštaju o klimatskim promenama navodi da su ovo možda poslednje decenije života na Zemlji kakvim ga poznajemo



Kombinacija sve ozbiljnijih posledica klimatskih promena i čovekovom sporom reakcijom na njih postavili su čovečanstvo na sumoran put koji vodi haotičnom svetu, koji bi mogao da dovede do globalnog društvenog kolapsa.

To se navodi u novom izveštaju, melburnške organizacije "Breakthrough National Centre for Climate Restoration", koji je predstavio Kris Beri, bivši načelnik generalštaba i penzionisani admiral australijske mornarice.

- Autori su izneli surovu istinu o beznadežnoj situaciji u kojoj se čovečanstvo i naša planeta nalaze. U izveštaju se ističe da postoji realna mogućnost da ljudski rod ide u pravcu istrebljenja - rekao je Beri.

Jedan od zaključaka jeste da klimatske promene sada predstavljaju srednjoročnu pretnju po ljudsku civilizaciju i da svetske vlade moraju da pojačaju svoje napore u borbi protiv globalnog zagrevanja.


Štetni efekti globalnog zagrevanja će se odraziti na manjak hrane i vode u nekim delovima, što će poslužiti kao katalizator postojećim socio-političkim nestabilnostima i pogoršati nemir i sukobe širom sveta.

Na osnovu manjka preduzetih mera na globalnom planu, autori izveštaja računali su na scenario da se nastavi sa postojećim nivoima zagađivanja, što bi do 2050. godine uzrokovalo poraste prosečne temperature za tri stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba.



Efekat ovoga bio bi topljenje velikih ledenih površina, koje u današnjim uslovima odbijaju sunčevu svetlost, što bi dodatno doprinelo zagrevanju planete. Došlo bi do široko rasprostranjenog gubitka permafrosta, suša i odumiranja života u delovima Amazonije.

- Destabilizacija vazdušnih struja značajno će uticati na intenzitet i geografsku distribuciju azijskih i afričkih monsuna, a zajedno sa dodatnim usporavanjem Golfske struje dovodi u pitanje sisteme za održavanje života u Evropi - ističe se u izveštaju.


Severna Amerika bila bi izložena katastrofalnim klimatskim ekstremima, uključujući požare, toplotne talase, suše... Nestali bi letnji monsuni u Kini, a nivoi velikih azijskih reka bili bi značajno niži zbog gubitka više od jedne trećine himalajskog leda.

Gubitak glečera u Andima bi iznosio i do 70 odsto, a padavine u Meksiku i Centralnoj Americi bi opale za 50 odsto.

Model u istraživanju pretpostavlja da do 2100. godine prosečna temperatura poraste za pet stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period.


RTS

Početak kraja čovečanstva?

– Toplotni udari širom planete postaju sve gori svake godine.

Temperatura drastično raste.

Polovi se tope, nivo mora i okeana se diže…

Zašto?

Pa nemilosrdno se UNIŠTAVAJU ŠUME koje štite planetu od prevelikog zagrevanja….

Nove ne mogu da nadoknade stare.

Možemo očekivati da neke buduće godine temperatura na planeti odjednom skoči toliko da će postati nepodnošljivo za život!

MILIJARDE ĆE UMRETI!

Preživeće ljudski rod možda samo u dubokim pećinama?


V. B. Krstarica

Kazu da su Kinezi pronasli nacin kako da se spasi covecanstvo.Setili se da je samo potrebno zasaditi veliki broj drveca i napraviti nekoliko ogromnih suma na nekoliko mesta na planeti i resen Problem.

Potrebno je to samo da se sprovede u delo.Mozda su vec poceli da zasadjuju drvece na  pustim i praznim velikim povrsinama na zemlji.

Stidljiva tinejdžerka iz Švedske ponovo je uzburkala svet kada je na UN samitu o klimatskim promenama u Njujorku svetskim liderima u lice sasula da zbog njihovih praznih reči planeta umire, a njena generacija ostaje bez budućnosti



To nije bio prvi put da je Greta Tunberg svojim oštrim jezikom i delima postidela starije i odgovornije od sebe, pa je sa svojih 16 godina uspela da postane lice borbe za spas planete od globalnog zagrevanja i švedska kandidatkinja za Nobelovu nagradu za mir.

Gretina borba počela je pre tačno godinu dana kada je svakog petka bežala iz škole i ispred švedskog parlamenta protestovala protiv klimatskih promena. Ovaj primer su sledili njeni vršnjaci širom sveta, pa se usamljeni akt građanske neposlušnosti pretvorio u globalni pokret "Petak za budućnost". Demonstracije su inspirisale veliki broj ljudi da pruži svoj doprinos smanjenju emisije ugljenika, a Gretu pretvorile ikonu aktivizma koja diskutuje rame uz rame sa vodećim stručnjacima.

Međutim, dok ju je svet slavio kao "klimatski ratnicu", pojavili su se i skeptici koji su se pitali ko profitira od njenog rata.


Greta Tunberg rođena je 3. januara 2003. godine kao daleki potomak Svantea Arhenijusa, jednog od osnivača fizičke hemije kao moderne naučne discipline i prvog naučnika koji je predvideo da bi emisija ugljenika mogla da dovede do globalnog zagrevanja.

Njena majka je operska pevačica i učesnica Evrovizije Malena Ernman, a otac glumac Svante Tunberga.

Greta je sa osam godina prvi put saznala za klimatske promene i seća se da se i tada pitala zašto odrasli to ne shvataju ozbiljno. To je bio jedan od faktora koji su doveli do toga da sa 11 godina oboli od depresije. Prestala je da jede, ide u školu i govori sa svima osim sa članovima svoje porodice i jednim nastavnikom.

Tada je utvrđeno da ima Asperbergov sindrom (oblik autizma), opsesivno kompulsivni poremećaj i selektivni mutizam. Kako je sama rekla, selektivni mutizam znači da ona govori samo kada oseća da je to potrebno, a ona je shvatila da mora da govori o klimatskim promenama. Njeni roditelji su odustali od svojih karijera kako bi Greti njenoj sestri Beti, koja takođe boluje od Asperbergovog sindroma i opsesivno kompulsivnog poremećaja, pružili potrebnu negu.

Život porodice promenio se iz korena kada je biznismen, pi-ar stručnjak i aktivista za zaštitu životne sredine Ingmar Rentog na svom Fejsbuk profilu objavio fotografiju Grete koja protestuje ispred švedskog parlamenta. Priču je preuzeo lokalni list, stigla je i do svetskih medija, a već tada se Gretina majka suočila sa prvim optužbama da je upravo ona uz pomoć Rentoga osmislila celu kampanju kako bi promovisala knjigu o borbi svoje ćerke sa brojnim dijagnozama.


Junakinja ili populistkinja?
Gretin uspon i prašinu koja se diže za njom sa posebnom pažnjom su pratili nemački mediji koji su primetili da tinejdžerka ima jednu zajedničku osobinu sa populistima - savršeno pojednostavljuje komplikovanu problematiku.

Nemački mediji su se osvrnuli i na Gretin talenat da deli društvo, što je još jedna odlika rastućeg populizma.

- Uvek isti stereotipi: sa jedna strane je društvo odraslih koji uništavaju klimu i život, sa druge strane mladi ljudi koji se brinu za budućnost iako žive u bogatim industrijskim zemljama. Njima nije bitno da odvagaju različite interese. Brige za radna mesta ih ne zanimaju. Greta i njen pokret su nova verzija populizma. Svet je podeljen na crno i belo, dobro i zlo, mlade i stare - piše nemački list "Rojtlinger general ancajger".


The Sun

Ledena istina o globalnom zagrevanju


dw


U najnovijem izveštaju IPCC opisuju se razorne poslednice klimatskih promena na okeane i ledene Zemljine površine. Pa kad reagovati, ako ne sad? I ko, ako ne mi? Tako razmišlja Irene Kvajle, urednica u DW.





Prošla su vremena kada izveštaji Međunarodnog panela UN o klimatskim promenama (IPCC) nisu pokazivali pun obim i posledice promena u okeanskim i ledenim delovima planete Zemlje. Imali smo nedovoljno podataka i previše rupa u znanju o kompleksnim mehanizmima odnosa zemlje, mora, atmosfere, vremenskih prilika i klimatskog sistema.
Od osnivanja IPCC 1988. godine, kroz programe zaštite životne sredine Ujedinjenih nacija UNEP, to telo borilo se s nedostatkom sredstava i resursa, dok je istovremeno pokušavalo da sažme naučna saznanja koja bi što brže mogla da nadvladaju eksponencijalno zagrevanje planete.
Nedostatak podataka, prvenstveno o ogromnom okeanu, koji pokriva 70 odsto površine planete, a zatim i o kriosferi, ledenim površinama na planeti Zemlji (Arktik, Antarktik i glečeri koji pokrivaju najviše vrhove Himalaja), bio je dobar izgovor za one koji odbijaju da klimatske promene shvate ozbiljno. To ih je spasilo od teškog zadatka da preispitaju naš ekonomski sistem baziran na rastu i korišćenju fosilnih goriva i drugih ograničenih resursa.
A okean? Pa on je toliko veliki da može da upije sve što u njega bacimo. Arktik ili još hladniji Antarktik? Topljenje leda? Ledeni vrhovi Himalaja? Koga to još brine? I zašto?


Nema više izgovora


[size=15]Sada, tri decenije od osnivanja Međunarodnog panela o klimatskim promenama, u rukama nam je i treći Specijalni izveštaj o okeanima i kriosferi, objavljen ubrzo nakon Izveštaja o korišćenju tla i Specijalnog izveštaja o globalnom zagrevanju od 1,5 stepeni celzijusa. Danas nema više izgovora za „business as usual“. Ti izveštaji dokazuju sve brži tempo klimatskih promena i nepobitne veze između našeg životnog stila i zagrevanja planete.
[/size]
Poslednji izveštaj opisuje na koji način klimatske promene utiču na okeane i ledene površine na planeti Zemlji, ali i kako to sve utiče na prirodu i ljude. Okeani i zamrznute površine su dva sistema koja direktno ili indirektno utiču na živote svih nas. To je „globalni transportni pojas“ zadužen za razmenu vodenih masa. On spaja sve okeane svijeta i istovremeno utiče na klimu.
Sad znamo da se čak i dubine naših mora zagrevaju, da topljenje leda na polovima menja vremenske prilike u Africi i tropskom pojasu, da glečeri koji nestaju prete snabdevanju pitkom vodom, da okean postaje sve kiseliji i da nivo mora raste brže nego se ikada očekivalo.

Neće potonuti samo male ostrvske države – već i neki veliki gradovi sveta koji se nalaze na obalama.


............

...........

Odgovornost je na nama


Šumski požari haraju – od bujne, vlažne Amazonije, pa sve do nekada ledenog 
Arktika. Toplotni talasi i suše, čak i u takozvanim „umerenim“ regionima. Životinjske
 i biljne vrste migriraju u pravcu polova.
Oni koji nisu impresionirani izumiranjem polarnih medveda ili pingvina, ipak se možda 
uplaše kad čuju podatke o smanjivanju zaliha ribe, nedostatku voća, povrća, useva 
i neodrživosti naše intenzivne poljoprivrede.





Irene Kvajle

Predugo smo oklevali, pronalazili opravdanja za sopstvenu neaktivnost, tražili izgovore.
 Nismo štedeli na vožnji ili letovima. Nismo promijenili svoje obrasce ponašanja iako bi 
morali da se prebacimo na obnovljive izvore energije. Uspevali smo da umirimo našu
 savest.

Alternative su tu. Šta je to još potrebno da nas u bogatom, industrijalizovanom svetu 
uveri da su naši dani ekstravagantnog načina života odbrojani? Ali i na te dane se mora 
računati kako bi se zaustavile klimatske promene i osigurao dugoročni pa čak i srednjoročni 
opstanak naše planete, s njenim brzorastućim brojem stanovnika.

„Fridays for Future“? Lako bi lako bilo sve prepustiti mlađoj generaciji. Naravno, reč je
 o njihovoj budućnosti. Ali mi smo ti koji su izazvali njihovo buđenje.


Irene Kvajle, DW