Molitve leče?

Molitve leče?



Prema istraživanju stručnjaka sa Univerziteta Indiana, moć molitve koja se izgovori uz prisutnost pacijenta ima itekako pozitivno dejstvo po njegovo zdravlje.

Moć molitve ne treba podcenjivati – ona zaista može pomoći bolesnima, a sada je to potvrdilo čak i jedno međunarodno istraživanje. Molitva bolje deluje ako je onaj koji se moli pored samog bolesnika. Prema rezultatima istraživanja i rečima stručnjaka koji su ga sproveli, vid i sluh pacijenata znatno se poboljšao nakon što su se iscelitelji molili za njih, ali pored njih.

Testiranja je sproveo tim stručnjaka da Univerzizezata Indiana, a predvodila ih je profesorka religioznih studija Kendi Ginter Braun. Usmerili su se, dakle, na takozvanu ‘proksimalnu molitvu’, odnosno molitvu pored pacijenata. Međutim, kao i uvek, skeptika ima uvek. Naročito iz redova Nacionalnog sekularnog društva (N S S ) koje je istraživanje etiketiralo „izuzetno sumnjivim”.

Teri Sanderson, inače predsednik N S S-a, je rekao da je istraživanje temeljeno na slabim dokazima te da je religijska motivisanost i više nego očita, što samim rezultatima oduzima nepristranost. „Činjenica je da su sva dosadašnja propisno sprovedena istraživanja o isceliteljskoj moći molitve pokazala kako je ona neučinkovita ili čak kontraproduktivna”, kazao je Sanderson. Bilo kako bilo, profesorka Braun je s kolegama sprovela istraživanje u sklopu istraživačkog programa o kulturnom značaju i iskustvu duhovnih isceliteljskih praksi. Ukratko, proučavano je 14 subjekata u ruralnom okruženju u Mozambiku koji su izjavili da imaju slab sluh ili vid. Tokom testiranja stručnjaci su koristili audiometar i posebne plakate za kontrolu vida kako bi se izbeglo subjektivno ocenjivanje samih pacijenata.

Najpoznatiji primer iz testiranja je slabovida žena po imenu Mariam koja nije mogla da vidi dva prsta na udaljenosti od oko 25 centimetara od očiju. Nakon molitve iscelitelja i nekoliko zagrljaja, tačnije posle samo jednog minuta Mariam je uspela da vidi svih pet kasnije ispruženih prstiju ispitivača ispred očiju. Slično testiranje sprovedeno je i u Brazilu s identičnim rezultatima. Detalji istraživanja biće objavljeni u septembru u časopisu Sautern Medikal Džurnal. Profesorka Braun je napomenula da ju nisu zanimali mehanizmi koji stoje iza zdravstvenih poboljšanja nakon molitve već samo njen klinički učinak. Ali Sanderson i dalje istrajava na tome da spomenuto istraživanje nije naučno precizno i da ne predstavlja ništa drugo do puku religijsku propagandu.

Ono iskorišćava očaj ljudi koji žive u ekstremno siromašnim uslovima i kojima je onemogućen pristup propisnoj medicinskoj nezi sve kako bi ih privuklo pod okrilje crkve, zaključuje na kraju Sanderson.



izvor:S media

Molitva - najbolja terapija za um



U teška vremena ljudi se često spuštaju na koljena i dozivaju boga ili neku višu silu da im pomogne. I zbog toga nisu pogriješili jer molitva zaista može olakšati život, što je utvrđeno i znanstvenim istraživanjima. Većina ljudi se, prema istraživanju Pew centra, moli u teškim situacijama, u vrijeme bolesti, kad osjećaju tugu ili bijes i tako dalje. Isto tako većina ljudi misli da je bog (nevezano za religiju) svakodnevno uključen u njihov život i da brine o njihovom osobnom blagostanju. Novo istraživanje objavljeno u časopisu Social Psychology Quarterly za cilj je imalo analizirati kako molitva poboljšava mentalno stanje i donosi olakšanje. Rezultati sugeriraju da molitva može imati pozitivno djelovanje na način da odvlači misli s negativnog, a može poslužiti i kao svojevrsna mentalna vreća za boks za izbacivanje frustracija.

Shane Sharp, sociologinja sa Sveučilišta Wisconsin-Madison, provela je iscrpne intervjue sa 62 žrtve iz nasilnih veza u koje su bile dobi između 19 i 72 godine različite geografske, obrazovne i rasne pozadine, uglavnom kršćanske vjeroispovijesti. Pokazalo se da bog, Bog ili neka druga religijska figura djeluje poput sustava oslonaca u teškim životnim situacijama. Subjekt štovanja često ima osobine poput moći, brižnosti, susretljivosti i ljubavi koji su ljude privlačili i poticali ih da ga traže. No bog je za razliku od ramena za plakanje prijatelja i obitelji uvijek i svugdje dostupan, naglašava Sharp u izjavi za Live Science.

„Ako su [žrtve] htjele izbaciti svoj bijes prema partneru zlostavljaču, rezultat bi najvjerojatnije bilo povećanje nasilja. No mogli bi biti ljute na boga dok se mole bez straha od uzvraćanja", kazala je Sharp. Za sobe koje nisu religiozne rezultati potencijalno ne vrijede osim ako one ne traže neku vrstu virtualnog prijatelja ili digitalnog boga u obliku poznatih ličnosti ili bilo koga drugog tko im olakšava život u doba krize. Nadalje, Sharp kaže kako molitva pomaže i u izgradnji slike o samima sebi - žrtve nasilja iz njenog istraživanja su se u molitvama vidjele na način na koji su vjerovale da ih vidi sam bog. Obzirom da je božja percepcija prema njihovom mišljenju uvijek pozitivna, jasno je kako molitva povećava osjećaj vrijednosti i neutralizira verbalne uvrede nasilnog partnera. Međutim, Sharp primjećuje da su molitve u kontekstu nasilnih veza dvosjekli mač. Većina zlostavljanih žena je izjavila da su kroz molitvu naučile opraštati partnerima kako bi sebe oslobodile ljutnje i prijezira. To je u redu ako su žene izašle iz nasilne veze - tako mogu nastaviti dalje sa životom, ali ako su i dalje u vezi to može odgoditi njihovu odluku da izađu, a to pak može biti jako loše.

Sharp smatra kako bi se ubuduće na molitvu trebalo gledati kao na interakciju, a ne jednosmjeran čin, naročito u istraživačkim sferama jer bi ona kao takva mogla imati velike implikacije za stručnjake za mentalno zdravlje i istraživače koji se bave stanjem duha. Sharp na kraju donosi jednostavan zaključak - kako molitva vraća pozitivno razmišljanje, povećava samopouzdanje i samovrednovanje i jača mentalno zdravlje, zdravstveni stručnjaci bi je trebali razmotriti kao potencijalni oblik mentalne terapije. Ako može pomoći, zašto ne?

„Gospode, molim te da mi oprostiš tri velika greha:

prvi je što sam išla na hodočašće po svetim mestima, ne pomislivši da si prisutan svuda i na svakom mestu;

drugi je što sam često tražila tvoju pomoć, zaboravljajući da ti bolje znaš od mene šta mi je potrebno;

i na kraju, jer te sada molim za oproštaj grehova, iako znam da su mi oprošteni pre nego što su učinjeni“


izvor: Antoni de Melo „DAMARI“

Достојно јест

Достојно је ваистину блаженом звати Тебе,
Богородицу,увек блажену и пренепорочну,и
Матер Бога нашега.Часнију од Херувима и
славнију неупоредиво од серафима,Тебе што
Бога Реч непорочно роди,ваистину Богородицу
величамо.

Sveti Andrej Duhom obasjani.
I apostol Hristov prvozvani,
Dan za danom Gospoda javljase;
I narode krstom krstavaše,
Kao vrtar po svojemu sadu,
On hođaše po selu i gradu,
Divlje drvlje vešto kalemeći,
Živom vodom kaleme kropeći,
Dokle stiže kraju svoga veka,
I krst vide gde na njega čeka.
Ves'o Andrej krstu besedio:
-Zdravo krste,Bog te osvetio,
Osvetio Hristos telom Svojim,
Budi,krste,odmorištem mojim,
Uzmi mene iz zemne prašine,
Podigni me Bogu u visine,
Nek sa tebe Hristos me uznese
Što zbog mene na tebi raspe se-
Učeniče Hrista Spasitelja
O Andreja,zvezdo prvozvana,
Pomozi nam tvojim molitvama

СИМВОЛ ВЕРЕ

Верујем у једнога Бога Оца, сведржитеља, творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, јединородног, од Оца рођеног пре свих векова, светлост од светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, нествореног, једносуштног Оцу, кроз кога је све постало.

Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек.

И који је распет за нас у време Понтија Пилата и страдао и био погребен.

И који је васкрсао у трећи дан, по Писму.

И који се вазнео на небеса и седи с десне стране Оца.

И који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима и Његовом царству неће бити краја.

И у Духа Светога, Господа Животворног, који од Оца исходи и који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави. Који је говорио кроз пророке.

И у једну свету, саборну и апостолску Цркву.

Исповедам једно крштење за опроштење грехова.

Чекам васкрсење мртвих.

И живот будућег века.

Амин

МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ



Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо,
Господ је с Тобом.

Благословена си Ти мeђy женама
и благословен је плод утробе Твоје,
јер си родила Спаситеља душа наших
Богородице Дјево, радујсја благодатнаја Марије,
Господ с Тобоју.

Благословена Ти в женах
и благословен плод чрева твојего,
јако Спаса родила јеси душ нашим.

МОЛИТВА ПРЕ ПРИЧЕШЋА



Верујем, Господе, и исповедам да си Ти заиста Христос, Син Бога живога, који си дошао у свет да спасиш грешнике, од којих сам први ја. Још верујем да је ово само пречисто Тело Твоје и да је ово сама пречасна Крв Твоја. Стога Ти се молим: помилуј ме и опрости ми сагрешења моја, учињена хотимице и нехотице, речју, делом, свесно и несвесно и удостој ме да се без осуде причестим пречистим Тајнама Твојим за опроштење грехова и за живот вечни.

Прими ме данас, Сине Божији, за причесника Тајне Вечере Твоје, јер нећу казати Тајну непријатељима Твојим; нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: сети ме се Господе у царству своме.
Да ми причешће светим Твојим тајнама, Господе, не буде за суд или осуду, већ за исцелење душе и тела.

Амин.

О МОЛИТВИ




Молитва је - вода жива, којом душа гаси жеђ.

СВ. ЈОВАН ЗЛАТОУСТ
Сви људи имају потребу за молитвом, више него што дрвеће има потребу за водом. Зато што нити дрвеће може да даје плодове уколико не упија воду кроз корење, нити ћемо ми моћи да доносимо скупоцене плодове побожности уколико се не напајамо молитвом. Зато треба и када устанемо из постеље да предухитримо сунце службом Богу; и када седимо за столом ради обеда и када се спремамо за починак. Или боље речено - сваког часа треба да узносимо молитву Богу, прелазећи тако помоћу молитве један пут који је једнак дужини дана.

МОЛИТВА СВЕТОМ ДУХУ



Царе Небески, Утешитељу,
Душе истине,
који си свуда и све испуњаваш,
ризницо добара и даваоче живота,
дођи и усели се у нас,
и очисти нас од сваке нечистоте,
и спаси, Благи, душе наше.

МОЛИТВА АНЂЕЛУ ЧУВАРУ




Анђеле Христов, чувару мој свети и покровитељу душе и тела мога, опрости ми све што Ти сагреших у данашњи дан и избави ме од свакога зла непријатељског ми противника, да не бих никаквим грехом разгневио Бога мог, но моли се за мене грешног и недостојног слугу, да ме покажеш достојна доброте и милости Свесвете Тројице и Матере Господа мога Исуса Христа и свих Светих. Амин.

МОЛИТВА ЗА СРПСКИ НАРОД


Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене.

Ако не спасеш народ Твој и мој, а спасеш мене, ја ћу се у Рају осећати у туђини.

Услиши, Господе, молитву праведника Твојих Саве и Немање, те грешни народ спаси Твој, иако је грешан.

Како си спасавао Јерусалим од незнабожаца и кривоклетника, тако спаси и Београд од безверника, да се гласи спасење од Тебе, а не од људи.

Liječe itekako. Drugi put ću vam napisati malo citata iz Svetog pisma na temu molitve.

BOGORODICE DJEVO

Bogorodice djevo, raduj se blagodatna Marijo, Gospod je s tobom; blagoslovena si Ti među ženama i blagosloven je Plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja duša naših.

ISUSOVA MOLITVA

Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog (grešnu).
Presveta Bogorodice, spasi me grešnog (grešnu).
Gospode Isuse hriste, Sine Božiji, radi molitava Prečiste Matere Tvoje i svih svetih, pomiluj nas.

Amin.

MOLITVE JUTARNJE

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha, Amin.
Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, radi molitava prečiste Matere Tvoje, i svih svetih, pomiluj me. Amin.
Slava Tebi Bože naš, slava Tebi.
Care nebeski, Utešitelju, Duše istine, koji si svuda i sve ispunjavaš, riznico dobara i davaoče života, dođi i useli se u nas, i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi, duše naše.
Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas (triput)
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Presveta Trojice, pomiluj nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladaru, oprosti bezakonja naša; Sveti poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi.
Gospode, pomiluj! (triput)
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Oče naš, koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas;i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje,no izbavi nas od zloga.
Ustavši od sna, padamo pred Tobom, Blagi, i uznosimo Ti anđelsku pesmu, Moćni: svet si, svet, svet, Bože, pomiluj nas Bogorodicom.
Slava ocu i Sinu i Svetome Duhu:
Iz postelje i sna podigao si me, Gospode; um moj prosveti i srce, i usne moje otvori da Te slavim, Sveta Trojice: svet si, svet, svet, Bože pomiluj nas Bogorodicom.
I sad i uvek u vekove vekova. Amin.
Sudija će doći iznenada, i otkriće se svačija dela, no sa strahom vičemo u ponoći: svet si, svet, svet, Bože pomiluj nas Bogorodicom.
Gospode pomiluj!(dvanaest puta)
Hodite, poklonimo se caru našem Bogu!
Hodite, poklonimo se i pripadnimo Hristu, caru našem Bogu!
Hodite, poklonimo se i pripadnimo samom Hristu, caru i Bogu našem!
Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti svojoj, i po obilju milosrđa svoga očisti bezakonje moje. Operi me sasvim od bezakonja moga, i od greha moga očisti me, jer ja znam bezakonje svoje i greh moj stalno preda mnom.Tebi jedinome sagreših, i zlo pred Tobom učinih, da se opravda u rečima svojim i da pobedi kad ti sude. Gle, u bezakonjima se začeh, i u gresima rodi me mati moja. Jer gle, istinu ljubiš, i javljaš mi neznano i tajno svemudrosti svoje. Pokropi me isopom, i očistiću se; operi me, i biću belji od snega. Daj mi da čujem radost i veselje, da se prenu kosti potrvene. Odvrati lice svoje od grehova mojih, i sva bezakonja moja očisti. Srce mi čisto sazdaj, Bože, i duh prav obnovi u meni. Ne odbaci me od lica Tvoga, i Duha Tvoga Svetoga ne oduzmi od mene. Daj mi radost spasenja Tvoga, i duhom vladačkim učvrsti me. Naučiću bezakonike putevima Tvojim, i nepobožnim će se obratiti Tebi. Izbavi me od krvi, Bože, Bože spasenja moga; Obradovaće se jezik moj pravdi Tvojoj. Gospode, otvori usne moje, i usta će moja kazivati slavu Tvoju. Jer da si hteo žrtve, prineo bih; za žrtve paljenice ne mariš. Žrtva Bogu je duh skrušen; srce skrušeno i smerno Bog neće prezreti. Po blagosti svojoj, Gospode, čini dobro Sionu, neka se podignu Zidovi jerusalimski. Onda će Ti biti mile žrtve pravde, prinosi i žrtve paljenice; tada će metati na žrtvenik Tvoj teoce.

POKAJNI 50. PSALAM

Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti svojoj, i po obilju milosrđa svoga očisti bezakonje moje. Operi me sasvim od bezakonja moga, i od greha moga očisti me, jer ja znam bezakonje svoje i greh moj stalno preda mnom.Tebi jedinome sagreših, i zlo pred Tobom učinih, da se opravda u rečima svojim i da pobedi kad ti sude. Gle, u bezakonjima se začeh, i u gresima rodi me mati moja. Jer gle, istinu ljubiš, i javljaš mi neznano i tajno svemudrosti svoje. Pokropi me isopom, i očistiću se; operi me, i biću belji od snega. Daj mi da čujem radost i veselje, da se prenu kosti potrvene. Odvrati lice svoje od grehova mojih, i sva bezakonja moja očisti. Srce mi čisto sazdaj, Bože, i duh prav obnovi u meni. Ne odbaci me od lica Tvoga, i Duha Tvoga Svetoga ne oduzmi od mene. Daj mi radost spasenja Tvoga, i duhom vladačkim učvrsti me. Naučiću bezakonike putevima Tvojim, i nepobožnim će se obratiti Tebi. Izbavi me od krvi, Bože, Bože spasenja moga; Obradovaće se jezik moj pravdi Tvojoj. Gospode, otvori usne moje, i usta će moja kazivati slavu Tvoju. Jer da si hteo žrtve, prineo bih; za žrtve paljenice ne mariš. Žrtva Bogu je duh skrušen; srce skrušeno i smerno Bog neće prezreti. Po blagosti svojoj, Gospode, čini dobro Sionu, neka se podignu Zidovi jerusalimski. Onda će Ti biti mile žrtve pravde, prinosi i žrtve paljenice; tada će metati na žrtvenik Tvoj teoce.

КАКО СЕ МОЛИТИ ЗА ОБОЛЕЛЕ

ДАНИ  БОЛЕСТИ  И  ТЕЛЕСНЕ  НЕМОЋИ

“Ето постао си здрав, више не гријеши,
да ти се што горе не догоди.” (Јн. 5, 14)

“Зато сам добре воље у немоћима... јер
кад сам слаб онда сам силан.” (2 Кор. 12, 10)


  У току свога живота, човек је принуђен да много дана проведе у болести или телесној немоћи. Како говори пророк Давид: “Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачега до осамдесет година: и сам је цвијет њихов мука и невоља...”   (Пс. 89, 10)
Као ни целом људском роду, тако ни хришћанима нису страни болести и немоћи.
  У суштини, несрећу за човечанство не представља болест, већ њен узрок - болест душе - страсти и греси, који леже у основи болести тела. Како пише св. Јован Кронштатски: “Све наше болести су у суштини казне Божије за грехе; оне нас очишћују, измирују нас с Богом, и уводе поново у љубав с Њим.
  Зато је болест подсећање од Господа на ужасно зло - да је наша душа већ оболела од греха. Отуда је за излечење од болести потребно пре свега покајање. Господ је, пре него што ће исцелити раслабљенога, опростио му грехе (Мк. 2, 3 - 12). А  када је у “овчјој бањи” исцелио човека који је боловао 38 година рекао му је: “Ето сад си здрав; иди и не греши више да ти се што горе не догоди” (Јн. 5, 14). Отуда можемо разумети да исцељење од болести по молитвама Цркве или праведника укључује у себе и опроштење грехова (Јак, 5, 16), и као резултат тога следи оздрављење.
  Треба знати да болести и немоћи не сналазе само велике грешнике. Господ је рекао апостолу Павлу: “Сила се моја у немоћи показује”, и апостол Павле говори о себи: “Зато сам добре воље у немоћима, у поругама, у невољама, у гоњењима, у тјескобама за Христа; јер кад сам слаб онда сам силан.”     (2 Кор. 12, 9 - 10)
  Свети оци сматрају да је општа гојазност тела и недостатак у њему физичке снаге највећа препрека за духовни живот; на томе се заснива неопходност сурових аскетских подвига за све оне који желе да живе духовним животом и да имају веома здраво тело.
  “Здравље је дар Божји” - говорио је преподобни Серафим. Но тај дар не бива увек на корист. Као и свако страдање, болест има силу да нас чисти од душевне прљавштине, да заглађује наше грехе, да смирује и омекшава нашу душу, да нас тера на размишљање, да спознајемо своју немоћ и да се обраћамо Богу. Преподобни Марко Подвижник је писао: “Када видиш човека који греши, који се никада не каје и ни од чега не болује, знај, чека га немилосрдни суд.”
  О тим благим странама болести писао је и митрополит Филарет Московски: “Корисно је у болести искусити осећање ослобађања од свега светског, да би се и после болести држали тог осећања. Није необично ако то осећање после болести не долази тако лако као у време болести; у болести га Бог дарује јер је немоћном оно потребно, а здрав треба да га кроз подвиг задобије.
  Ето зашто су светитељи и праведници са благодарношћу трпели и подносили своје немоћи и болести. Многи од њих чак нису сматрали да је потребно да се лече од болести. Објашњење тога ми налазимо код преподобног Макарија Великог који пише једном монаху следеће: “Ако би ти заиста веровао да се вечне и неизлечиве ране бесмртне душе и греховне болести лече Христом, ти би веровао и то да је Он моћан да излечи и привремене телесне немоћи и болести, и к Њему Једином прибегао би, одбацивши лекарску помоћ и услуге... Наравно, ти ми одговараш следеће: Бог је за лечење тела дао земаљско биље и лековита средства (материје) и за телесне немоћи припремио лекарску помоћ... И ја се слажем, заиста је то тако... али Господ је лекове и лекарске вештине дао ради утехе и лечења тела, када је то неопходно, људима у свему световним; дозволио им је да се користе свим средствима зато што они нису у стању да целога себе предају Богу. А ти си монах, дошао си ка Христу са жељом да будеш син Божји и родио си се свише од Духа... дужан си да стекнеш такву веру, и разумевање, и живот који су ретки код мирских људи.”
  Неки светитељи не само да нису прибегавали медицинским средствима, него се чак нису усуђивали да моле Бога да их исцели од болести. Тако је једном к преподобном Пахомију дошао његов ученик Теодор, мучен жестоком главобољом и молио преподобног да он својом молитвом умине силну главобољу. Али, преподобни му је одговорио: “Да ли ти мислиш, да та болест или друга - слична невоља настаје без воље и допуштења Божијег? Трпи, и када Бог благоизволи помоћи ће ти и исцелиће те.”
  Старци, преподобни Варсануфије Велики и Јован такође су саветовали својим ученицима који су били довољно јаки у вери, да се при болести не лече код земаљских лекара, већ да предају целога себе Господу - “Лекару душа и тела наших.”
  Тако преподобни Варсануфије Велики пише: “За оздрављење сина мога (духовног) могли би се помолити Богу неки од светих који се овде налазе, да он не буде болестан ни један дан, - и то би се испунило, но тада он не би добио плодове трпљења.”
  Међутим, у другом случају преподобни Варсануфије Велики је молио Бога за умањење телесних страдања једног свог ученика. Али, тада је чуо следећи одговор Бога: “Пусти да га испитамо на корист његове душе, и да се кроз телесно страдање открије, какво је његово трпљење и шта ће он да задобије за труд и молитве.”
  Ево зашто се такође није лечио ни преподобни Серафим Саровски. Он је око три године страдао од водене болести и половину тог времена је провео у постељи. Када је дошло до крајњег погоршања болести настојатељ Саровске пустиње предложио је преподобном да позову лекара. Преподобни му је одговорио: “Ја сам, оче свети, предао себе истинитом Лекару душа и тела, Господу нашем Исусу Христу и Пречистој Његовој Матери; ако ваша љубав расуђује дајте мени убогом, Господа ради, небеске лекове” (т. ј. причешће Светим Тајнама). По причешћу Светим Тајнама преподобном се јавила Богоматер и исцелила га додиром руке.
  Други пут, кад је преподобни лежао потпуно изнемогао пошто су га разбојници претукли, био је такође удостојен јављања Пресвете Богородице. При том је Богоматер погледавши ка лекарима казала: “Зашто се ви трудите?” Пренувши се из дремежа, преподобни је поново одбио помоћ лекара, и после тог виђења његово стање се почело брзо поправљати.
  Преподобни Варсануфије Велики говори: “Кад год сам био болестан, никада нисам легао и нисам остављао своје рукодјеље, мада су ме и тешке болести сналазиле. Али убрзо после тога, како сам се затворио у келију, појавила се таштина и није ми допуштала болести: жалим сада желећи трпљење, а шта трпети - не знам.
  Тако пак старац, при болести не саветује усиљене молитве за исцељење. Он говори: “Није добро усиљено се молити за то да добијемо исцељење јер не знаш шта је за тебе корисно. Препусти то Ономе који је рекао: “зна Отац ваш шта је вама потребно и пре вашега мољења” (Мат. 6, Cool. Помоли се Богу, говорећи овако: “Владико, у Твојим сам рукама, помилуј ме по вољи Твојој и, ако ми је то на корист, даруј ми брзо исцељење.”
  Моли се и светитељима Божјим и чврсто веруј да ће ти Бог подарити оно што ти је на спасење и благодари Му на свему сећајући се речи Писма: “За све благодарите” (1 Ефес. 5, 18), и добићеш оно што ти је на корист и душе и тела.”
  И тако, у болести треба да се уздамо, не толико у помоћ земаљских лекара, колико, пре свега у милост Божију и зато треба приносити сузе покајања и тражити исцељење у тајнама исповести, причешћа и јелеосвећења.
  Треба увек имати на уму, без обзира лечи ли се хришћанин код лекара или не сматра да је то потребно - најважније у сваком случају је са смирењем се надати на опроштење грехова и милосрђе Божје.
  О томе овако говоре старци Варсануфије и Јован: “Они који прибегавају лекарима и они који не прибегавају треба да чине то са надом у Бога. Они који се обраћају лекарима говоре: “У име Господње предајем себе лекарима, да нам кроз њих подари Бог исцељење.” А они који се не обраћају, са надом у име Божје не обраћају им се и Он их лечи. И тако, ако си употребио лекове ниси погрешио, а када не употребиш не горди се. Знај да, ако и лекарима одеш то ће бити само зато што је тако Богу угодно.”
  А свети Силуан Атонски је говорио следеће: “Душа, која се предала вољи Божјој, лако подноси свако страдање и сваку болест, зато што се она и у болести моли и созерцава Бога: Господе, Ти видиш моју болест, Ти знаш да сам ја грешан и немоћан, помози ми да трпим и да Ти на свему благодарим.”
  Треба знати да и одлука хришћанина да не тражи лекарску помоћ може бити погрешна; и у том послу као и у било ком другом потребно је хришћанско расуђивање.
  Као пример тога можемо навести случај духовне кћери познатог московског пастира о. Валентина Амфитеатрова. Њу су јако болеле очи, али она није хтела да се лечи и упорно је молила о. Валентина да јој он својом молитвом исцели очи. Видећи у тој њеној жељи чудотворног исцелења одсуство смирења и пројаву гордости, о. Валентин је одбио да се моли за њу и предложио јој је да се обрати лекарима, т. ј. да иде оним путем којим иду сви људи.
  Старац о. Нектарије Оптински је указивао да се и у приручнику за исповест налази питање: “Не пренебрегаваш ли ти лечење?”, и додавао је “ И доктор је од Бога и лекови такође.”
  Ево још неколико примера, како су се старци односили према болестима.
  У својим списима старац Силуан Атонски пише: “Ономе ко се потпуно преда вољи Божјој, живот је много лакши, зато што и у болести и у невољи и у гоњењу он мисли: “Таква је воља Божја, и због мојих грехова треба да трпим.” Ето, мене већ много година боли глава, и није ми лако трпети, али је корисно, зато што се кроз болест смирује душа. Душа моја ватрено жели да се моли и свршава бденија, но болест ми смета, јер болесном телу треба покоја и одмора: и ја сам много молио Господа да ме исцели, али ме Господ није услишио, значи, није ми на корист (исцелење).
  Ево и другог случаја који ми се догодио, када ме је Господ брзо услишио и спасао. Једном на празник, на трпези је била риба. Када сам јео, једна кост ми је ушла у грло, дубоко према грудима. Ја сам призвао у молитви светог великомученика Пантелејмона молећи га да ме исцели зато што лекар не може да извади кост из груди. Када сам рекао: “Исцели”, добио сам одговор у души: “Изађи из трпезарије, удахни и искашљи и кост ће излетети са крвљу.” Ја сам тако и урадио: изашао сам, удахнуо, накашљао се, и велика кост је са крвљу искочила. Разумео сам да ако Господ неће да излечи моју главу значи да је тако корисно за душу.”
  Проучавајући ту корист душе од болести, оптински старци су саветовали многима да “залечују” своје болести а не излече, т. ј. да траже само да им се поврати радна способност а не потпуно излечење од болести.
  Ево како се према болести односио праведник и велики молитвеник о. Јован Кронштатски: “Ти молиш Господа да те љуби Својом љубављу као смрт крепком или све до смрти. И одједном, Господ ти шаље тешку унутрашњу болест, која те приближава ивици смрти. Немој да ропћеш на Господа, већ храбро трпи, благодарећи Господу за Његову очинску посету. То не значи ништа друго већ оно што ти називаш љубављу Божјом јаком као смрт. И при незадрживом напредовању болести чврсто се надај да је Бог, не само од болести већ и од саме смрти моћан да те избави само ако је то по Његовој светој вољи...
  Чак и ако видиш да се у болести тело распада, говори: “Господ је дао, Господ и узео... нека је благословено име Господње” (Јов. 1, 21). Ти си навикао да посматраш своје тело као нешто што само теби лично припада, но то је крајње неправилно зато што је твоје тело - Божја творевина... Из љубави према Њему немој да штедиш своје трулежно тело, већ га добровољно и свецело предај Господу и неизрецивој вољи Господњој као што је Авраам сина свога Исака принео да спали на жртву; не губи веру у милост Божију, не клони духом, нека из уста твојих не излази безумље упућено Богу, тобоже учињена ти је неправда што се силно мучиш, - и ти ћеш принети Богу велику жртву, попут Авраама или попут светих мученика.
  И тако, трпи великодушно своју болест и не само не тугуј, напротив, ако можеш, радуј се својој болести... Радуј се томе, што ти је Господ послао привремено страдање, да очистиш душу своју од греха.
  Радуј се, што се не предајеш (препушташ) оним страстима, којима би се предавао да си здрав. Радуј се што носиш крст болести и значи, идеш уским и тешким путем, који води ка Царству Небеском.”
  А ево шта о болести пише о. Александар Ељчанинов: “Болест није несрећа већ поука и Божја посета. Болесног преподобног Серафима посетила је Мајка Божија, и нас, ако ми са смирењем подносимо болест, посећују небеске силе...
  Болест - то је најпогодније време за повратак свога срца к Богу. Са оздрављењем та могућност опет постаје бесконачно удаљена (далека)... Колико је само прошло пред мојим очима случајева када су се безнадежно телесни (плотски) људи под утицајем болести преобразили у танане, духоносне, умилне.”

ОЧЕ НАШ

Оче наш, који си на Небесима
Да се свети име Твоје
Да дође Царство Твоје
Да буде Воља Твоја
И на земљи као што је на Небесима
Хлеб наш насушни дај нам данас
И опрости нам дугове наше
Као што и ми опраштамо дужницима својим
И не уведи нас у искушења
Но избави нас од злога

Јер је Твоје Царство и Сила и Слава
Сада и увек и у векове векова.

О МОЛИТВИ

Молитва је - вода жива, којом душа гаси жеђ.

Сви људи имају потребу за молитвом, више него што дрвеће има потребу за водом. Зато што нити дрвеће може да даје плодове уколико не упија воду кроз корење, нити ћемо ми моћи да доносимо скупоцене плодове побожности уколико се не напајамо молитвом. Зато треба и када устанемо из постеље да предухитримо сунце службом Богу; и када седимо за столом ради обеда и када се спремамо за починак. Или боље речено - сваког часа треба да узносимо молитву Богу, прелазећи тако помоћу молитве један пут који је једнак дужини дана.

СВ. ЈОВАН ЗЛАТОУСТ

Ако су демони преклињали Господа да их не пошаље у бездан и молба им беше испуњена, колико ли ће пре бити услишене молитве нас који смо се обукли у Христа, када се молимо да се избавимо од умне (духовне) смрти? Посветимо се стога, молитви, јер је велика њена сила.

Антиох Пандект

МОЛИТВА ЗА БОЛЕСНИКА






Благословен си, Господе Боже наш, лекару душа и тела, који и немоћи и болести наше на телу свом понесе, чијом се раном ми исцелисмо, пастиру добри, који дође да изгубљену овчицу тражиш и који изнемоглима дајеш утеху и живот са васкрсењем; Ти си се у последње време учовечио и Бог Реч се са телом на земљи јавио и са људима поживео ради људског спасења.

О, Господе, Ти на висинама живиш и на смирене гледаш; као што си некада примио Језекијину молитву и сузе, подигао га са болесничког одра, и продужио му живот за петнаест година; као што си преко пророка Јелисеја очистио од губе Неемана Сирца, и васкрсао Сунамићанкина сина; и као што си Петрову ташту од грознице избавио; и заповешћу својом губаве исцељивао; и додиром хаљине своје исцелио од болести жену, болесну дванаест година од течења крви; и због вере капетановог слугу оздравио; и удовичина јединца сина из мртвих васкрсао и предао га мајци његовој жива и здрава; и Хананејкину кћер од свирепог злодуха ослободио; и помазавши калом очи слепом од роћења, вид му повратио; и четвородневног и љубљеног пријатеља твог Лазара оживео и дао га сестрама његовим; као што си некада дао власт Апостолима твојим да болесне исцељују и губаве чисте; као што си царинике оправдао, и прикован на крсту, рај си обећао разбојнику, Ти који узимаш на себе грехе света; као што си преко врховних Апостола твојих Петра и Јована код Красних врата хромога исцелио, и Тавиту из мртвих васкрсао, и Евтиха Павлом оживео, и од гујина уједа Павлову руку неповређеном сачувао, и преко Павла апостола твога крепком руком својом оца Пуплијева од ватре и грознице исцелио, тако и сада, неисказаним човекољубљем својим и уобичајеним милосрђем својим исцели слугу твога (или: слушкињу твоју) (име) од његових (или њених) душевних патњи. Молимо Ти се и преклињемо Те, разреши, опрости слузи твоме (или: слушкињи твојој) сва безакоња за која Те моли, и исцели га од страсти, очисти од сваке прљавштине тела и душе, угаси ватру у њему (или у њој) росом милости твоје; опрости му ако коју заповест твоју наруши као човек који тело носи и телесно живи, ако сагреши пред Тобом дању или ноћу, вољно или невољно, свесно или несвесно, или се ум његов повреди погледом очију или слухом ушију или мирисањем или нечим другим, те сагреши и телом и духом, и отуђи се од воље твоје, но Ти сам, Господе, као благ и човекољубив, подигни га од опаке болести и патње.

О, Владару Господе, услиши нас грешне сада, и кад год Те призовемо; погледај као благ и не помени безакоња његова прва, и избави њега (или њу) и нас од вечних мука, и очисти њега и нас од сваке рђаве намере, и уста његова (или њена) нека величају Тебе, и усне његове нека славе Тебе, и руке његове (или њене) укрепи на вршење заповести твојих, и ноге његове поведи путем твојим, и све удове и разум његов (или њен) утврђујући молитвама пречисте Мајке Твоје и свих Светих твојих.

Јер си милостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем, и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Молитва за пријатеље


Предобри Боже , молим Те , искажи своју доброту свима,
који ме због Тебе љубе , који се за мене жртвују и
због мене трпе тјелесне и душевне боли.
Удијели снаге свима којима је потребна Твоја помоћ ,
услиши желље оних којима сам обећао да ћу се за њих молити
или за које сам дужан молити.
Ја их све љубим небески Отче , јер их Ти љубиш.
Ти си ми их дао као браћу и сестре у Христу и хоћеш
да их љубим као што их Ти љубиш.
Пошаљи нам свима свога Светога Духа љубави,
да бисмо у слози испунили Твоју свету вољу.

Амин.

Молитва је - вода жива, којом душа гаси жеђ.

СВ. ЈОВАН ЗЛАТОУСТ

Сви људи имају потребу за молитвом, више него што дрвеће има потребу за водом. Зато што нити дрвеће може да даје плодове уколико не упија воду кроз корење, нити ћемо ми моћи да доносимо скупоцене плодове побожности уколико се не напајамо молитвом. Зато треба и када устанемо из постеље да предухитримо сунце службом Богу; и када седимо за столом ради обеда и када се спремамо за починак. Или боље речено - сваког часа треба да узносимо молитву Богу, прелазећи тако помоћу молитве један пут који је једнак дужини дана.

Антиох Пандект
Ако су демони преклињали Господа да их не пошаље у бездан и молба им беше испуњена, колико ли ће пре бити услишене молитве нас који смо се обукли у Христа, када се молимо да се избавимо од умне (духовне) смрти? Посветимо се стога, молитви, јер је велика њена сила. ".

Amin.