Našli klijet staru 3700 godina, čuvali najbolja vina toga doba

Našli klijet staru 3700 godina, čuvali najbolja vina toga doba

Kemijska analiza otkrila je sofisticirane sorte, a najvjerojatnije je u tom vinu uživala aristokracija. Vodila se i stroga kontrola proizvodnje i pratila se točna receptura





Najmanje 3700 godina star je vinski podrum kojeg su znanstvenici ljetos otkrili u ruševinama palače Kanaanka u Izraelu. Riječ je o 40 keramičkih posuda istog proizvođača u kojima je nekada bilo uskladišteno oko 13 litara vina, javlja Time.

Kemijskom analizom uzoraka iz posuda utvrdili su kako su one najvjerojatnije sadržavale sofisticirane sorte onoga doba u kojima su uživali pripadnici ondašnje aristokracije, a u prilog tom zaključku ide i činjenica da je ipak riječ o premaloj količini vina za opskrbu lokalnog stanovništva.

Otkriće je značajno i jer dokazuje da se čak u ono doba vodila stroga kontrola proizvodnje i analize vina jer je, pokazuju tekstovi, svaka ''boca'' morala biti napravljena po jednakoj recepturi.



(Index.hr)

In Vino Veritas: vinski krčag priča istoriju atinskog života



U antičkoj Atini muškarci su učestvovali u formalnim ”pijankama”, koje su se nazivale symposia, gde su prisutni pili vino pomešano sa vodom, u turama. Učesnici su sedeli ili ležali zavaljeni oko kružnog ili kvadratnog prostora, tako da nije bilo ”glavnog” u grupi.

Tokom vekova, ”koktel-zabave” starih Atinjana su ocrtale pun krug, od običaja rezervisanog za elitu, preko onih vrsta otvorenih za sve, pa do luksuznih zabava u IV veku p.n.e. koje većina nije mogla sebi da priušti.

Krčazi za vino korišćeni na symposia okupljanjima, oslikavaju ovu priču, ako je verovati Ketlin Linč ( Kathleen Linch), profesorki klasične arheologije, sa Univerziteta u Sinsinatiju. Ovi krčazi su bili važan činilac symposia, jer je svaki učesnik pio jednaku količinu vina, pomešanog sa vodom, koje je servirano u turama, dok su oni ležali zavaljeni na kaučevima ili madracima postavljenim oko kružnog ili kvadratnog prostora.

”Na isti način kao što tip šolje za kafu u Vašoj kuhinji govori o Vašim vrednostima i Vašoj kulturi, na isti način nam često korišćeni, obični predmeti iz prošlosti govore o toj prošlosti”, rekla je Linč.

Kako je društveni kontekst opisao pun krug, od elitne zabave, preko uobičajene prakse i opet natrag, izgled krčaga se razvijao, od jednostavnih i bez stope, preko obilja stilova, pa do imitacija srebrnog posuđa.

Tokom gvozdenog doba, od 1100-700 p.n.e., symposia su bila rezervisana za elitu, pa su i nadgrobni spomenici za veoma bogate pravljeni tako da podsećaju na posude (kratere) u kojima se vino mešalo sa vodom tokom symposia. Ljudi su želeli da budu zapamćeni po svojoj mogućnosti da prisustvuju ovakvim događajima, objasnila je Linč.



U drugom delu kasno arhajskog perioda, od 525-480.p.n.e., broj krčaga za piće se povećao, što ukazuje na demokratizaciju ovih zabava, što je fenomen koji se takođe dešavao u političkoj i drušvenoj areni. Zapravo, ovi krčazi namenjeni zajedničkim ”pijankama”, nadmašuju po broju obično posuđe u jednoj tipičnoj kući tog vremena.

Tokom vrhunca klasičnog perioda, od 480-400. p.n.e.,evolucija i dizajn su se nastavili, pri čemu su na početku bili popularni crveno-figuralni krčazi, ali koji su postajali veći i plići. Kako bi Atinjani preživeli Peloponeske ratove i kugu, oni su tražili izlaz, a moda krčaga za piće je dolazila i prolazila. Ipak, oni su pokušali da imitiraju srebrno posuđe. Na primer, obični, crno obojeni krčazi od gline sa sjajnom površinom su postali uobičajeni. Uglavnom, obični krčazi od terakote su bili kopije, sudeći prema Linč.

Ovaj trend imitiranja se nastavio i u kasnom klasičnom periodu, od 400-323.p.n.e., pri čemu su girlande i venci zamenili ljudske figure kao dekoraciju. Atinska demokratija je nestala i do kraja ovog perioda, običaj koji se ticao symposia se vratio u krug elite. Jednakost više nije bila važna u državi koja je sada bila monarhija, kazala je Linč. Ketlin Linč je predstavila svoj rad na Godišnjoj Skupštini Arheološkog Instituta Amerike, u San Antoniju, u Teksasu.



Livescienc