Kokoska ili jaje?

Svi su sigurno nekada našli suočeni sa poznatim pitanjem: “Šta je starije – kokoška ili jaje?” Ovo, na izgled jednostavno pitanje muči ljude već nekoliko vekova. Prvi koji su se bavili ovim pitanjem bili su grčki filozofi, a danas se ovim i sličnim pitanjima bave savremene nauke. Koliko god jednostavno i nevažno ovo pitanje delovalo ovo pitanje, ono je imalo i ima veliki značaj jer se u njemu krije suština traganja za odgovorima na druga, mnogo važnija pitanja, kao što su pitanje nastanka života, svemira, tj. ono poznato – “šta mi tražimo ovde gde jesmo i zašto smo ovakvi kakvi smo”.

U potragu za odgovorom na ovo pitanje može se krenuti na različite načine. Neka rešenja su vrlo jednostavna i ako u volite da sve u životu radite na najlakši mogući način, bez naprezanja sivih ćelija preskočite ceo tekst i pročitajte samo poslednjih nekoliko paragrafa. Za sve ostale, put do odgovora nije nimalo lak, zato krenimo redom.

Koji god odgovor probali da damo nailazimo na problem – kokoška nosi jaja a iz tih jaja izlazi nova kokoška, i tako redom. Prvi koji su probali da nađu odgovor bili su stari Grčki filozofi. Aristotel je, suočen sa velikim problemom, zaključio da su kokoška i jaje uvek postojali. Ovu teoriju o večitom Aristotel je proširio i na sve ostalo, takođe je tvrdio da je nemogće da je postojao prvi čovek, jer svaki čovek mora da ima oca i majku. Tako je zaključio i da su ljudi uvek postojali. Plutarh je, nekoliko vekova posle Aristotela, zaključio da je odgovor na pitanje o kokoški i jajejtu nemoguće dati jer je pre toga potrebno naći odgovor na pitanje o nastanku sveta uopšte.

Nijedan od odgovora koji je ponuđen nije bio kompletan, nijedan odgovor nije u potpunosti prihvaćen, pitanje je ostalo. Činjenica da niko ne može da odgovori, jednoznačno, na ovo pitanje uopšte i ne iznenađuje jer pitanje je nepotouno!

Da bi našli tačan odgovor na neko pitanje prvo moramo da znamo kako to pitanje tačno glasi. Kada je reč o kokošci sve je jasno, ali jaje… iz pitanja se ne vidi na koje jaje se odnosi pitanje. Moguća su dva slučaja:

- Kokoška ili bilo koje jaje
- Kokoška ili kokošije jaje


Prvi slučaj je najjednostavniji i najmanje zanimljiv. Jasno je da je jaje postojalo i pre kokoške, ribe su nosile jaja, dinosaurusi su nosili jaja. U ovom slučaju prvo je nastalo jaje, ali to jaje nije imalo nikakve veze sa kokoškom. Naravno, ko god postavio ovo pitanje sigurno nije mislio na jaje koje nema baš nikakve veze sa kokoškom, to bi onda bilo nekako kao mešanje baba i žaba. Prema tome, ovaj slučaj je nevažan i može se zanemariti.

Lako je zaključiti da se pitanje zapravo odnosi na drugi slučaj – kokoška ili kokošije jaje, ali sada nailazimo na novi, veliki problem. Potrebno je definisati “kokošije jaje”. U svakodnevnom životu mi prilično dobro znamo šta je kokošije jaje, kako ono izgleda, kako nastaje i šta se sa njim dešava. Svakodnevno iskustvo ne pomaže kada je reč o nekim ekstremnim slučajevima, kao što je ovaj na prime. U tim slučajevima moramo primeniti neke druge metode i ne možemo se osloniti isključivo na naše iskustvo i naša čula. Ova definicija je izuzetno bitna jer od nje zavisi i konačan odgovor na pitanje. Moguće su dve definicije kokošijeg jajeta:

- jaje iz koga se izlegla kokoška
- jaje koje je snela kokoška


Treba napomenuti da postoji i treći slučaj, koji je kombinacija ova dva, tj. kokošije jaje je ono jaje koje je snela kokoška i iz koga će se izleći kokoška. Koliko god ova definicija delovala najlogičnije i najprihvatljivije ona ne može da bude tačna, jer ne važi u svim slučajevima – ne važi za prvu kokošku i prvo jaje. U slučaju da kokošije jaje definišete na ovaj način, pitanje na koje tražimo odgovor gubi smisao i postaje pogrešno definisano. Naravno, svako može da odluči da je ovo najbolja i najprihvatljivija definicija, ako spadate u tu grupu – preskočite veći deo teksta koji sledi i pročitajte, već pomenute, poslednje paragrafe.

Zbog logičke greške do koje dovodi ova, treća, definicija kokošijeg jajeta ovaj slučaj je nemoguć, ostaju nam prve dve definicije i traćenje rezultata do kojih one dovode.


Kokošije jaje – jaje koje je snela kokoška

Ova definicija kokošijeg jajeta deluje kao najlogičnija i najbolja. Saglasna je sa našim iskustvom, saglasna sa jezikom i gramatikom. Svi dobro znamo da kokoške nose jaja, iz nekih jaja izlegu se pilići, tj. nove kokoške, ali ima i onih jaja koja završe u našem tanjiru. Bez obzira što iz tih jaja nikada neće nastati nova kokoška mi ih ipak nazivamo “kokošija” jer snela ih je kokoška. Takođe, ova definicija saglasna je i sa gramatikom. Reč “kokošije” zapravo je genitiv, a genitiv znači da nešto pripada nečemu. To nešto u ovom slučaju je jaje, a ono čemu jaje pripada je kokoška. Da bi genitiv mogao da postoji, tj. da bi jaje pripadalo nečemu, mora da postoji kokoška. Jasno se vidi da je u ovom slučaju kokoška nastala pre jajeta.

Ako mislite da je ovde kraj, varate se. Upotrebom ove definicije na izgled dolazimo do rešenja problema kokoške i jajeta ali dolazimo do novog, još većeg problema – odakle se stvorila prva kokoška! Šta god probali nemoguće je stvoriti kokošku bez jajeta, jedan problem zamenjen je drugim problemom bez logičnog rešenja.

Postoji par izlaza sa ovog slepog puta. Prvi, i najjednostavniji, je da zaključite da je kokoška večito postojala (ideja slična onoj Aristotelovoj sa početka ovog teksta). Drugi način je da zaključite da je neko ili nešto stvorilo kokošku, u jednom trenutku, ovakvu kakva je danas, odraslu i spremnu da nosi jaja. Ako ste izabrali jedan od ova dva puta i ubeđeni ste da je ova definicija jedina tačna i moguća, možete da preskočite ostatak teksta i pročitate poslednjih par paragrafa.

Postoji i treći “izlaz”, meni najlogičniji – idemo drugim putem, definicija je pogrešna, tražimo novu i bolju definiciju.


Kokošije jaje – jaje iz koga se izlegla kokoška

Stigli smo i do ove, mnogima najmanje verovatne i najčudnije definicije. Pitaju se sigurno mnogi kakvo je to kokošije jaje koje nije snela kokoška… Koliko god čudno zvučalo upravo ova definicija je put ka pravom rešenju.

Kokošku, jaje i prirodu uopšte nije uopšte briga za našu gramatiku, za naše jezike, definicije, logiku, nije je čak briga da li će da pojedemo to jaje ili ne, zapravo prirodu uopšte nije briga da li mi postojimo ili ne. Mi smo ti koji se prilagođavamo prirodi, mi smo ti koji tragamo za definicijama koje je postavila priroda i koje na pravi način opisuju tu prirodu. Moramo da prilagodimo sebe i naše definicije prirodi, jer ona se neće prilagoditi nama.

U tom prilagođavanju prirodi, u našim pokušajima da saznamo njene tajne došli smo do nekih bitnih saznanja koja nam pomažu da damo tačan odgovor na pitanje iz naslova.

Da bi dali pravi odgovor na pitanje moramo se setiti biologije, genetike i nasleđivanja. Verovatno je svima poznato da se sva živa bića sastoje od ćelija. Ćelije su male, njihov prečnik je najčešće manji od jedne desetine milimetra. Unutar svake ćelije nalazi se tamna grudvica koja se naziva jedro, a u jedru se nalaze hromozomi. Koliko god izgled i funkcija ćelija u jednom organizmu bila različita sve one imaju jednu zajedničku osobinu – imaju iste hromozome. Hromozomi su zapravo lanci DNK, a DNK je molekul koji karakteriše svaku vrstu. Neke gotovo zanemarljive razlike u ovom molekulu dovode to toga da jedan čovek ima plave, drugi crne oči. Neke malo veće razlike u DNK lancu stvaraju različite vrste. Upravo je razlika od nekih 2% u strukturi DNK odgovorna za sve razlike koje postoje između čoveka i šimpanze. DNK je zapravo šifra vrste. Mnogo zanimljivih osobina poseduje DNK, a jedna od najzanimljivijih i najvažnijih je to što taj molekul može sam sebe da kopira i umnožava. DNK se prenosi sa jedne na drugu generaciju vrste. Svaki roditelj “daje” jednu polovinu DNK svojoj deci . DNK roditelja se kombinuje i nastaje potpuno originalan DNK deteta. U svakoj generaciji dolazi do nekih malih promena, te promene su nešto što se naziva evolucija.


Vratimo se našim kokoškama, i krenimo na putovanje kroz vreme, u period kada nisu postojale ni kokoške ni kokošija jaja. Tada je postojala neka druga ptica, slična današnjoj kokoški. U procesu razmnožavanja ta pra-kokoška nosila je jaja, ali to nisu bila kokošija jaja. Pra-kokoške su svoj DNK predavale svojim potomcima. U jednom trenutku, dok je nastajalo jaje neke nove pra-kokoške, tokom spajanja DNK roditelja, došlo je do velikih promena u strukturi DNK lanca. Pra-kokoška je snela jaje, ali to jaje nije bilo isto kao ostala jaja pra-kokoški. To jaje nosilo je DNK nove vrste, iz tog jajeta izlegla se kokoška. Kokoška je bila samo nalik svojim roditeljima, ali to je bila sasvim nova vrsta.

Iz kokošijeg jajeta izlegla se prva kokoška. Jaje je nastalo pre kokoške. Ovo je pravi odgovor na pitanje iz naslova.

Verovatno se sada neko pita zašto je ova definicija bolja od one prethodne. Razlog za to leži upravo u DNK. Kod prve definicije kokošijeg jajeta DNK kokoške i jajeta koje pripada kokoški nije isti, jaje sadrži kombinaciju DNK kokoške koja ga je snela i nekog petla, tj. reč je o novoj jedinki. U slučaju druge definicije, tj. kokošijeg jajeta iz koga izlazi mlada kokoška DNK jajeta i kokoške je isti, to je ista jedinka. Zbog toga je jaje nastalo pre kokoške.

Priroda je svakoj jedinki dodelila jedinstvani DNK, ovu definiciju postavila je priroda. U procesu evolucije sve promene nastaju prilikom stvaranja nove generacije. Vrste evoluiraju, postaju otpornije i bolje prilagođene. Pra-kokoška je u procesu evolucije snela prvo kokošije jaje iz koga je izašla prva kokoška.




Naravno, neko može da pita šta je bilo pre pra-kokoške. Za razliku od prethodnog pristupa koji tu upada u problem, ovde nema problema. Pre pra-kokoške postojala je neka pra-pra-kokoška koja je na sličan način snela prvo jaje pra-kokoške. I tako redom, iz generacije u generaciju, unazad kroz istoriju planete. Ako nastavite da postavljate pitanja doćićete do vremena dinosaurusa, vremena riba, vremena jednoćelijskih organizama. Možete krenuti i dalje u prošlost, pojavljuje se mnogo pitanja ali postoje i odgovori i, što je najvažnije, postoje dokazi. Požete ići i do perioda kada je nastajao život, do perioda kada je nastajala Zemlja, Sunce i čitav univerzum, daleko u prošlost… ali to je već jedna sasvim druga priča, možda i zanimljivija priča ali o tome možda drugi put, na nekom drugom mestu.

Koliko god mnogima čudno delovalo ova poslednja definicija prepisana je iz prirode i jedino nas ta definicija vodi do odgovora koji je saglasan sa evolucijom, sa naukom – jaje je nastalo pre kokoške.


Poslednjih nekoliko paragrafa

Stigli smo i do poslednjeg dela, dela za one koji su možda preskočili veliki deo prethodnog teksta. Pre svega ovde moram da pomenem još jedan pristup, pristup koji mnogi prihvataju kao najbolji. To je pristup religije, pristup kreacionista. Ako spadate u grupu onih koji vole da im neko servira najjednostavnije rešenje i ako to rešenje uvek prihvatite kao tačno i ne želite da se mučite razmišljanjem o tome, jer neko je to već smislio za vas, otvorite Bibliju, na samom početku piše da je Bog stvorio ptice i petog dana:

Citat :

Potom reče Bog: "Neka vrve po vodi žive duše, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski." (Postanak, 10)

Ako spadate uovu grupu, ovde više nema šta da se priča jer tako kaže Biblija, mesta za diskusiju i razmišljanje nema, kokoška je nastala pre jajeta.

Postoji još jedan pristup ovom i sličnim problemima, oni koji na taj način pristupaju verovatno misle da je sve ovo nevažno, da ne služi ničemu i da je proučavanje evolucije, kosmologije i traganje za odgovorom na pitanje “šta je bilo pre” samo gubljenje vremena i para. Ne znam, možda oni i jesu u pravu, postoji toliko jedinki na našoj planeti koje nikada nisu razmišljale o tome kako i zašto su tu dospele, ali upravo razmišljanje o takvim pitanjima, razmišljanje o stvarima od kojin ne zavisi naš opstanak razlikuje čoveka od ostalih životinja koje šetaju ovom planetom. Čovek je jedino biće koje je sposobno da sazna tajne sveta u kome živi, čovekova želja za upoznavanjem prirode i potraga za pitanjem “odakle ja ovde” stara je isto koliko i ljudska vrsta, stara je koliko i želja za opstankom. Ako čovek izgubi želju za takvom vrstom saznanja, pitam se da li je on još uvek čovek. Ovoj poslednjoj grupi ljudi potpuno je nevažno šta je nastalo prvo kokoška ili jaje, oni jedino znaju da kokoška bolje izleda u tanjiru, ali ni jaja u tanjiru nisu loša.

Stigli smo do kraja. Krenuli smo od jednostavnog pitanja i stigli do različitih odgovora na to pitanje, odgovora koji zavise od toga kako čovek doživljava svet oko nas. Ne znam koliko vam vam je važno da li je prvo nastala kokoška ili jaje, ali ovaj odgovor vam sigurno može pomoći da razumete kako onaj ko odgovara doživljava svet oko sebe.

Što se mene tiče odgovor je samo jedan, onaj koji je saglasan sa evolucijom, prvo je nastalo jaje.


Piše: Milan Milošević
Preuzeto sa: Svet Nauke.org