Različite tehnike i načini ribolova

Različite tehnike i načini ribolova



Ovim tekstom započinjemo jednu manju seriju članaka posvećenu ovom zaista izuzetnom hobiju tj. sportu. U današnje vrijeme svakim danom se sve više suočavamo i sve se teže borimo sa stresom i problemima. Zbog toga je veoma važno naći neki vid "izduvnog ventila" kako negativnu energiju ne bi kanalisali u sebi. Ako tragate za sportom koji uključuje boravak u prirodi koja sama po sebi relaksira i pozitivno utiče na raposloženje, onda razmotrite ribolov kao jednu zaista lijepu aktivnost. Jezera, rijeke, priroda i voda zaista mogu učiniti mnogo za vas. U ovom tekstu naćićte osnove koje trebate znati prije nego što se upustite u ovu avanturu.

Osnovni tipovi i metodi ribolova

    Lov ribe pomoću udice i plovka - Najčešći  vid ribolova u kome se i totalni početnici mogu snaći. Za ovaj tip ribolova potreban nam je duži štap  (otprilike dužine od 3 do 4m) i manja mašinica. Siluk ili ribarska struna koja se koristi treba da bude tanja debljine od 0,18 do 0,25mm. Pored štapa potrebno je obezbijediti i paket manjih udica, te plovak i olova koja se prodaju u svim prodavnicama ribomaterijala u manjim kutijicama. Postoje dva vida plovaka: fiksni i klizni. Fiksni plovci se postavljaju na siluk tako što se kroz njihove vodilice provuče siluk i potom se gumicama koji sa plovkom najčešće i dolaze fiksiraju na siluk. Pomjeranjem plovka po siluku određujemo dubinu na kojoj želimo da pecamo. Fiskni plovci se montiraju tako što se prvo na strunu stavi graničnik od gume koji može da se kupi u svim prodavnicama ribomaterijala, a potom se i plovak montira na siluk. Nakon toga i kod jednog i kod drugog slučaja nanosimo olova, pa potom na kraju siluka montiramo i udicu. Ovaj tip ribolova podjednako se koristi i na rijekama i na jezerima. Riba kada zagrize  pomjera plovak u neku stranu ili ga podvuče pod vodu nakon čega mi kontriramo odnosno, trzajem štapa zarijemo udicu u usta ribe.

   Dubinski lov ribe pomoću dubinskih predveza. - I ovaj tip ribolova je zgodan i za jezera i za rijeke. Štap može da bude dužine od 2m do 3m i nosivosti od 40 do 100 grama. Potrebno je olovo gramaže od 40 do 100g i udice. Olovo može da bude na dnu ili sredini predveza u zavisnosti od tipa olova. Udice koje po sportskim pravilima mogu da budu najviše dvije vežu se iznad i ispod olova. Riba kada zagrize mamac pomjera vrh štapa i tada je pravo vrijeme za kontru. Ovaj tip je zgodan za one koji ne vole mnogo da se kreću i žele da se smjeste udobno u stolicu te čekaju da riba zagrize.

   Lov ribe pomoću varalica - Varaličarenje - Ovom tehnikom love se grabljive ribe kao što su štuka, mladica, pastrmka, smuđ, som bucov, klen i sl. Koristi se podjednako i na jezerima i rijekama. Postoje različite varalice i različiti metodi vođenja varilce. Sve varalice imitiraju mamac kojem ribe jednostavno ne mogu da odole. Što varalica vjerodostojnije imitira mamac to je vjerovatnoća udara veća. Ovaj tip ribolova je za sve one koji žele malo aktivniji ribolov, sa mnogo zabaca i podrazimijeva kretanje uz vodu i niz vodu u potrazi za ribom.

   Fly fishnig -  Mušičarenje - veoma atraktivan metod i moglo bi se reći pravi sportski metod lova ribe. Atraktivno izgleda i veoma je dinamičan. Ovim metodom love se pastrmka, lipljen i klen. Ovo je potpuno drugačiji ribolov od dosada navedenih i zahtijeva mnogo ribarskog predznanja pa se ne savjetuje apsolutnim početnicima.

Ovdje smo nabrojali najčešće ribarske metode. Svakom od njih posvetićemo mnogo više pažnje u narednim tekstovima. Takođe uskoro se možete nadati i tekstovima o ribarskom priboru u kojima ćemo vam dati praktične savjete kako da što jeftinije nabavite prvi početnički pribor za pecanje.


kakonapraviti.net

Varaličarenje

Po našem skromnom mišljenju varaličarenje je najlepši i pravi sportski ribolov. O ovoj temi je napisano viče knjiga i još uvek ima nedorečenih tema. Mi ćemo ukratko pokušati da vam približimo varaličarenje tako što ćemo opisati načine pecenja grabljivica koje su najzastupljenije kod nas.

-SMUĐ:

-Varalice: "vobleri", "tvisteri", "kašikaste varalice tipa effzet".
Pri zabacivanju varalice, sačekajte da ista padne na dno pa tek onda počnite lagano namotavanje sa težnjom da varalica bude što bliže dnu. Loviti smuđa pri dnu a ne pokidati nijednu varalicu je skoro nemoguće. Moja preporuka je da pre bacanja svoje omiljene "rapale" ispitate teren sa nekom jeftinom varalicom ili tvisterom pa tek onda krenete sa "prečešljavanjem" terena u potrazi za smuđom. Ako pecate sa "džigovima" (tvisterima) cilj je da tvister "radi u vodi": kombinacijom namotavanja mašinice, podizanja i spuštanja štapa tvister treba držati pri dnu a da pri tom on bez prestanka ide gore dole.

-ŠTUKA:

-Varalice: ovaj vodeni terminator će krenuti na svaku varalicu mada bi iz ličnog iskustva izdvojijo meps 3 srebrne boje.
Kako isprovocirati štuku, da pored mnoštva živog kedera u vodi uzme baš vašu varalicu? To ćete uspeti pravilnim vođenjem prave varalice u pravom trenutku na pravom mestu. Za štuku važi sledeće pravilo: što više šetnje, što više zabačaja, provucite varalicu pored svake prepreke u vodi (oborena stabla, panjevi), više puta. Štuku treba tražiti u svim slojevima vode. Naša je preporuka da na kraj najlona namontirate sajlicu sa karabinjerom i što češće menjate varalice. Neko će se sigurno usprotiviti upotrebi sajlice, naše je mišljenje da sajlica više pomaže nego što odmaže. Slobodno eksperimentišite sa većim varalicama.

-BUCOV:

-Varalice: kašikaste varalice uže, manjih dimenzija, poneki uzani vobleri, strimeri (kozija brada) u kombinaciji sa vaser kuglom.
Bucov je riba oko čijeg se lova vode mnoge diskusije u ribolovačkim krugovima, dali lovi sam ili u jatu, dali jato bucova organizuje lov.....



Iz ličnog iskustva reći ću vam sledeće, bucov lovi i sam i u jatu. Bucova treba tražiti ispod površine, nikako u dubini, varalicu treba brzo vući. Bucova koji lovi sam (samca) mnogo je teže upecati, ali su to obično krupniji komadi. Mi ga pecamo "gađanjem": kada vidimo gde radi (izbacuje se u poteri za sitnom ribom), to mesto gađamo varalicom i brzo je povlačimo.

Varalice koje koristimo su kašike najčešće effzet ili ručno pravljene od drške male kašikice. Radi daljeg izbačaja slepite (zavarite) dve effzet varalice. Naš najomiljeniji način pecanja bucova je vaser kuglom i strimerima. Napravite predvez dužine 1,50m (najlon 0,50) na vrhu vežite vaser kuglu a na kraju dva strimera koji treba da budu udaljeni 50cm. Sistem zakačite na kraj najlona i zabacujte, povlačite ga polako uz povremene trzaje da bi vaser kugla bućnula oponašajući zvuk bucova koji lovi. Ovaj sistem se najbolje pokazao kod bucova koji lovi u jatu. Sistem ne smete zabacivati pravo u jato već nekih dvadesetak metara uzvodno, kada sistem dođe do mesta gde bucov "radi" krenite sa namotavanjem. Uspeh zna da bude neverovatan, dešavalo se da se zakače dva bucova po 2,5-3kg u jednom zabačaju.



-SOM:

-Varalice: velike dvodelne ili trodelne Rapale (dubokoronuće), velike kašike, imitacije žaba, džigovi nalik durdubku..... Vobleri koji u sebi imaju kuglice, tako de zveckaju prilikom povlašenja (što dodatno iritira soma).
Da bi lovili soma varalicama potrebno je da se steknu određeni uslovi: bistra voda, mutno vreme, najbolje nevreme i preporuka da se lovi iz čamca. Svako ko iole poznaje ovu ribu zna da se ona kreće i hrani na samom dnu ali ga za vreme nevremena (grmljavina) treba tražiti u gornjim slojevima vode. Udarac soma je veoma sličan udarcu štuke, kao da je varalica zapela za nešto. Ali kada borba počne to je doživljaj, koji ako nemate dobar pribor spreman za soma veoma kratko traje i som se vraća u dubinu vode (lično iskustvo).

(Pecaroš)

PECANJE MUŠICOM (Mušičarenje)
 
Ovaj način ribolova smatra se a i jeste, vrhunska veština, finoća i znanje, gde nema upotrebe snage i sile. Može se slobodno reći da je to da je to zabava ljudi koji na sebi svojstven način vole prirodu i reku.



U prirodi ima više vrsta insekata. Ribolovac mora bar u najmanjoj meri poznavati insekte sa vode na kojoj peca. Razlog za to je što se svaka riba hrani insektima koji se mogu naći na vodi na kojoj pecate.Ima više načina izrade veštačkih mušica, a lov može biti suvim mušicama, mokrim mušicama i nimfama. Posebno je važno obratiti pažnju na veličinu veštačke mušice koja treba biti što bliža prirodnoj veličini mušice.Ništa manje važna nije ni boja mušice jer su prirodne boje mušica raznih nijansi i to treba uspešno imitirati.Treba uzeti u obzir da svaki materijal potopljen u vodu menja svoju originalnu boju tako da i to treba uzeti u obzir pri izradi mušice.
Lov veštačkim mušicama zahteva poseban pribor: štap, strunu, čekrk, predveze, podveze i slično. Postoji viče načina lova veštačkim mušicama: lov mokrim potopljenim mušicama, lov suvim mušicama (one koje plivaju po površini vode) i lov nimfama koji nudi ribi imitaciju ovog polu insekta pri samom dnu ili sredini vodenog sloja.


(Pecaroš)

PECANJE NA PLOVAK



Pecanje na plovak je kod nas najzastupljeniji način ribolova, o kome bi se mogla napisati knjiga (i napisane su mnoge). Pokušat ćemo vam predstaviti ovaj način ribolova kroz primere na ribama koje su najzastupljanije kod nas. Koji ćete plovak koristiti zavisi isključivo od vode na kojoj pecate i ribe koju pecate. Postoje razne vrste plovaka možemo ih deliti po veličini, obliku, dali je klizeći ili ne.... i mi vam nećemo preporučivati određenu vrstu, zato što je nemoguće znati koji uslovi vladaju na vodi na kojoj vi pecate. Možemo vam samo reći da veličinu plovka diktira dubina i brzina vode na kojoj pecate. Neke naše kolege kažu da je najbolje ići sistemom koliko je metara duboka voda toliko grama treba da "nosi" plovak. Ova teorija na Drini i bržim rekama pada u vodu, zato što će mamac promašiti hranjeno mesto dok stigne do dna.

Skobalj



Skobalj je riba koja se kreće u velikim jatima i hrani se algama koje skida sa krupnog šljunka. Pošto se kreće u bržim vodotocima i na šljunkovitom dnu pojavio se problem prihrane. Domišljati ribolovci su smislili ovaj genijalan sistem kako da privuku i zadrže skoblja na jednom mestu. Na slici dole vidite taj sistem, on je sastavljen od: izlivenog olovnog utega teškog 2-4kg, mrežice za mamac širine okca 1x1cm koja "prima" oko 2 kg hleba i najlona (min 1mm) sa plovkom na kraju. U olovni uteg je potrebno montirati (uliti pri odlivanju utega) šipku sa rukohvatom, kroz koji ide najlon. Na tu šipku se navlači mrežica tako da olovo ne bude u mrežici već ispod nje.

Način ribolova ovim sistemom:
Potrebno je pronaći na prelivu vodotok koji je bez vodenih kovitlanja u dužini od nekih 20-30m i tu zabaciti mamac. Mamac ste prethodno napunili sa 2kg bajatog hleba i aromatizovali nekom od aroma (nije obavezno). Dubina vode nije previse značajna, skobalj radi i na 0,5m i 2m dubine. Lovi se tako što se udica zabaci nekoliko metara uzvodnije od plovka koji vam signalizira gde je mamac. Tako da udica sa mamcom dođe do dna otprilike metar pre mrežice. Koliko ćete uzvodno zabacivati zavisi od brzine reke na kojoj pecate. Najbolje je kao mamac koristiti hlebnu ružu i crviće. Za ovakvo zabacivanje je potrebno malo vežbe i nekoliko pokidanih udica, koje će ostati zakačene za mrežicu. "Udrac" skoblja treba očekivati odmah kada plovak prođe pored mamca do nekih 1,5m iza mamca. Nije na odmet ponekad pustiti da plovak ode i 7-8m iza mamca posto tu ponekad vreba jez koga je privukao trag hrane koji mamac ostavlja. Ako u mamac umešate malo usirene krvi možete se nadati i krupnom jezu (isprobano na Savi kod Šabca).

Babuška, bodorka, crvenperka....



Znamo da će mnogi negodovati što smo više vrsta riba stavili zajedno, ali iskustvo govori da se sve ove ribe primamljuju i pecaju na isti način. Više puta nam se desilo da sve gore navedene ribe upecamo na istoj vodi (iskustvo sa Bosuta, Save NBGD...). Prvo i osnovno je da odaberete dobro mesto sa pristojnom dubinom (nije pravilo) i travnatim lejama. Kada prilazite vodi i za vreme pecanja potrudite se da se sto manje krećete i lupkate, to smeta svim ribama. Ribe su vrlo osteljive na zvučne vibracije, to znaju svi oni kojima je tokom pecanja iz čamca ispao npr. upaljač i zveknuo o patos (kada se to desi lepo se vidi kako kederi beže oko čamca). Jelovnik ovih riba je širok, od biljnih hrana preko hlebne ruže do crvene gliste i mesnih crvića.
Pri postavljanju crvića na udicu "žrtvujte" jednog crva da bi ste pokrili udicu a drugog crva samo ovlaš ubodite tako da "radi" na udici (na slici 1.). Njegov rad na udici dodatno će privući ribu. Kada pecate na hlebnu ružu uzmite veću mrvu hleba i jednostavno je stisnite prstima oko vrata udice (slika 2.). Nikako nemojte umesiti mrvu oko cele udice. I za ove ribe je potrebna primama, dovoljno je da pomešate stari hleb sa koncetratom za piliće, dodate šaku dve prženog suncokreta, malo kukuruznog brašna i malo arome anisa ili vanile. Možete kupiti i gotove hrane (dubinske) u prodavnicama riboopreme. Ako kupujete hranu naša preporuka je "Bambijeva" dubinska hrana. Kada dođete na vodu odmah spremite hranu i prihranite mesto pecanja sa 5-6 lopti veličine šake. Tek posle toga raspakujte pribor popijte kaficu i sl., dok završite sa kaficom i riba će doći. Ponovno prihranjivanje vršite samo ako riba prestane da radi duže od pola sata. Kakav pribor koristiti pri ovom pecanju, što lakši. Štap treba da bude dugačak (4m) i lagan, najlon 0,15-0,20mm, udice 14, plovak vretenastog oblika. Plovak treba dobro opteretiti tako da reaguje što brže. Potrebno je tako opteretiti plovak da mu vire samo antenica i obeleženi deo plovka.

(Pecaroš)

DUBINSKO PECANJE

Dubinsko pecanje je posle pecanja na plovak najzastupljenija tehnika pecanja kod nas. U najvećem broju slučajeva ovim tehnikom se bave stariji ribolovci ( bez uvrede ), mada je sve veći broj i mladih pecaroša koji idu na kampovanja, i po nekoliko dana čekaju soma i krupnog šarana. U ovakvim slučajevima ribolovčeva aktivnost je ograničena na sedenje ili stajanje u očekivanju da zadrhti vrh štapa ili zazvoni namontirano zvonce - zasvira signalizator. Dubinskom tehnikom se mogu pecati najrazličitije vrste riba, od šarana preko soma, štuke pa sve do babuške i cverglana. Za svaku od ovih riba je potrebno spremiti odgovarajući pribor i mamce. Može se pecati sa mamcem ispod i iznad olova.

(Pecaroš)

Pecanje na ledu!



Zimi obicno pakujemo pecaroški pribor u šupu, garažu ili tavan i cekamo neki topliji dan pa da se vratimo vodi. Na Aljasci to nije potrebno. Omiljena disciplina poslednjih godina u tom delu sveta je pecanje na zaleðenim jezerima. Radi se to, doduše, i kod nas. Mi to zovemo pecanje na odušcima. Isece se (obicno sekirom) rupa u ledu, kako bi se stvorio otvor za vazduh. Riba nagrne na to mesto pa je nije teško upecati. Problem nastaje kad majstori ribokradice, osloboðeni sportskog duha, pecaju - lopatama za sneg. Ali, da se vratimo onima koji umeju da uživaju u ledenom pecanju.
Za pecanje na ledu je potrebno znati nekoliko osnovnih stvari, ali i ispoštovati mere opreza. Na zaleðeno jezero nikada ne idite sami. Topla i nepromociva odeca se podrazumeva, kao i odeca za rezervu.
Pri odabiru mesta važno je znati da je led debljine pet centimetara dovoljno jak da izdrži coveka s lakom opremom, 20 centimetara je dovoljno za manji automobili ili snegomobil. Na led uticu cak i najniže temperature kakve vladaju na Aljasci, pa je ledena kora mnogo krhkija na nižim temperaturama.
Odušak u ledu se pravi rucnom bušilicom i opreznim proširivanjem sekirom. Beli led je upola slabiji od prozirnog plavog, pa po tome valja birati mesto. Rupa treba da bude ne veca od 25 centimetara u precniku.
Kada je sve spremno, preostaje samo da se zabaci. I dubinka kao i pecanje na plovak dolaze u obzir. Pomenuli smo da riba sama ide ka otvoru, zbog vazduha, pa je ulov skoro uvek stoprocentan. Pravi zaljubljenici u pecanje na ledu znaju da provedu kraj oduška i po nekoliko dana, zbog cega cesto na mestu pecanja montiraju kucice od svega nekoliko kvadratnih metara. Kompanije koje proizvode pecarošku opremu nude i kucice s grejanjem, osvetljenjem, cak i ugraðenom muzikom.
Nije redak prizor da na jezeru zateknete na stotine kucica oko kojih se klizaju klinci. Pecanje na ledu je odavno postalo porodicna zabava.



(Moja lađa)