Tajne preživljavanja

U Galeriji evolucije u pariskom muzeju istorije prirode defiluju afričke životinje u zaista miroljubivoj povorci. U stvarnom životu njihovi međusobni odnosi nisu tako skladni. Nastanak, opstanak i raznovrsnost živog sveta teško se može objasniti samo zakonima fizike i hemije. Od malog broja hemijskih elemenata nastaje velika raznovrsnost složenih molekula koji se zatim organizuju u ćelije i oblikuju milione različitih vrsta biljaka i životinja. Svi ti organizmi postaju deo umreženog sistema raspoređenog u ekološkim nišama u kojima žive i razmnožavaju se. A izloženi su na milost i nemilost borbi za opstanak, razvili su brojne strategije kojima osiguravaju preživljavanje. Najbrojnije i najraznovrsnije nalazimo u životinjskom svetu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Deo istorije stvaranja- u Galeriji evolucije u pariskom Muzeju istorije prirode defiluju velike afričke životinje u zaista interesantnoj i miroljubivoj povorci. U stvarnom životu njihovi međusobni odnosi nisu tako skladni.


biologija.

Smrt koja život znači

[You must be registered and logged in to see this image.]

Avetinjak

Prirodni ekosistemi temelje se na načelu "jesti i biti pojeden". Mnoge strategije kojih se grabljivice pridržavaju vrebajući i loveći plen prilično su zadivljujuće. No isto tako zadivljuju strategije kojima plen pokušava pobeći od svoje sudbine da bude pojeden.

Da bi odvratile spremnost nasrtljivog biljojeda te da bi ga usmerile prema drugom izvoru hrane, biljke se štite raznim postupcima. Prilično su delotvorne upozoravajuće boje koje napadaču jasno poručuju: oprez, otrov! Neke biljke odbojnim izgledom ili mirisom na trulež uopšte ne izazivaju apetit. Za razliku od biljojeda čiji izvori hrane miruju, životinje lovci moraju svom plenu ući u trag, pratiti ga, iznenaditi i savladati.

Od velike su im pomoći posebne sposobnosti poput brzine, primene otrova, inteligencije, saradnje sa drugima. Setimo se samo riba koje oblikovanjem jata zbunjuju napadača. Celebski avetinjak (Tarsius spectrum), noću aktivni stanovnik šuma jugoistočne Azije, ne dopušta skakavcu ni da se premesti s noge na nogu. Ti primati su jednostavno prebrzi. Toliko su spretni skakači da plen uspešno iznenađuju. U razgranatom sistemu kruženja materije u prirodi gotovo svako žive biće mora računati na to da će postati deo lanca ishrane.

Moć grupe

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zajedničkom odbranom ovo jato mladih narandžastih šnjuraka (Carangoides bajad) uspeva naterati napadača barakudu u beg.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zajedništvo donosi boljitak velikom broju vrsta. Orke ili kitovi ubice (Orcinus orca), hijene i vukovi udruženi u grupi savladaju i veće grabljivice.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pčele pak šalju poruku drugim članovima zajednice iz pčelinjaka o tome gde se nalazi dobra paša. Jato golubova sposobno je da dovoljno rano uoči jastreba (Accipiter genitalis) i uspešno mu pobegne. A carski pingvini (Aptenodytes forsteri) uspevaju preživeti ekstremnu antarktičku hladnoću tako što se okupljeni u grupi brane od vetra

[You must be registered and logged in to see this image.]

Komunikacija

[You must be registered and logged in to see this image.]

Svaka živa vrsta se odlikuje posebnim načinom komunikacije. Ljudi vrlo uspešno vladaju govorom i mislimo da nas u tome ne može dostići nijedna druga vrsta. Ipak, životinje komuniciraju na veoma razvijene i prefinjene načine koji su ljudima teško razumljivi. Mravi, recimo ostavljaju mirisav trag koji često vodi do velikog izvor hrane. Izvođenjem takozvanog pčelinjeg plesa ti insekti poručuju gde sa nalazi i koliko je udaljena hrana, a orjentišu se uvek u odnosu na položaj sunca. Pčelinje i mravlje kraljice upravljaju ipak svojim "državama" pomoću hemijskih signala.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bojama se takođe upućuju različite poruke. U ritualu udvaranja ili za vreme lova grebenska lignja (Sepioteuthis sepioidea) koristi za komunikaciju više od 300 različitih kombinacija jednog te istog uzorka.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Skakuće li antilopa gore-dole lavu ispred nosa, zver će teško proceniti isplati li se životinju progoniti. Jelenja rika, režanje pasa, bejanje ovace ili pevanje ptica - sva ta sila oglašavanja upućuje na parenje, preteće ili umirujuće ili upozoravajuće ponašanje ili ipak na udvaranje i odbrambeno ponašanje. Zov zelenokrile are iz Perua (Ara chloroptera) neverovatne je jačine. Ona će s nekih 100 decibela (jačina koju inače stvara pneumatski čekić) štititi partnera i braniti mlade ili hijerarhiju zajednice.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rast

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ako je dienovom smuku (Elaphe dione) koža postala pretesna, on će je jednostavno svući- jer je površinski sloj kože sastavljen od nekoliko odumrlih slojeva rožnatih ćelija i ne može rasti zajedno sa telom. Na sličan se način presvlače i vodozemci. Insekti se presvlače u svakom razvojom stupnju kroz koje jedinka prolazi. Kod sisara i ptica odumrle ćelije kože se uklanjaju perutanjem.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Svakom je rastu, bilo da je reč o životinjama ili biljkama, temelj deoba ili povećanje veličine ćelije. Biljke brže rastu jer im se ćelije istežu, mekušci poput puža rastu jednoliko, o čemu svedoče pruge na kućici, a kičmenjacima se kosti obično u naletima izdužuju, na posebnim mestima rasta.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Do danas je opisano oko dva miliona vrsta životinja - smatra se da je stvaran broj nekoliko puta veći. Koliko nepoznatih vrsta riba je skriveno u dubinama okeana, koliko vrsta insekata je ostalo neotkriveno u tropskim prašumama? Sudeći po broju "novih" insekata koji se pronalaze svake godine, oni za koje se zna, su samo delić onoga što postoji. Zbog toga neki istraživači procenjuju da možda samo insekata postoji 50 miliona vrsta.


Velika raznovrsnost života sadržana u drugim grupama ne može da se meri s najpoznatijim kičmenjacima po pitanju veličine, snage ili opšte popularnosti.

Za većinu ljudi lenjivci se ne nalaze u istoj ligi u kojoj su tigrovi, niti se cvrčci i rakovi mogu takmičiti sa delfinima i pandama. Ipak, ove relativno nepopularne životinje sposobne su za zadivljujuće podvige. Na primer, sipa putuje na mlazni pogon, dagnje menjaju pol kad ostare, mravi žive u slozi u kolonijama od više miliona članova.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Raznovrsnost života među kičmenjacima je zbunjujuća. Plavi kit je dug 30m dok je najmanji salamander kraći od 3 cm. Ostatak se pojavljuje u svim oblicima i veličinama između ove dve krajnosti. Ipak, kičmenjaci se ne ističu samo telom, nego neobičnim načinima njihovog korišcenja. Na primer, gušterica će odbaciti rep ako gladni predator sklopi čeljusti oko njega. I dok bezrepi gmizavac beži, njegov napadač se bavi priveskom koji se još vrti.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Čudnovata žaba predstavlja još jedno iznenađenje. Dok svi drugi kičmenjaci starenjem rastu, ovaj vodozemac u stvari urasta tako da su punoglavci veći nego odrasla žaba.

A slepi miševi, koji lete zahvaljujući koži koja je razapeta preko izduženih kostiju prednjih nogu, uspevaju da lociraju plen u mraku koristeći sonar. Oni ispuštaju visoke krikove koji se odbijaju od okolnih predmeta, a vreme potrebno za povratak jeke označava veličinu i mesto onoga što se tamo nalazi. Ovo su samo tri primera izuzetne raznovrsnosti prisutne u kraljevstvu kičmenjaka.

Svi živi organizmi se kreću, pa čak i biljke, iako pokreti biljaka nisu toliko očigledni kao kod ostalih. Životinje se kreću da bi umakle grabljivcima, da bi pronašle hranu ili partnera ili da bi izbegle neku neprijatnu situaciju. Pokret kod životinja i kod ljudi podrazumeva pokretanje mišića skeleta. Kod nekih beskičmenjaka, kao na primer kod insekata, skelet se nalazi van tela (trupa). Sisari i ostali kičmenjaci imaju skelet sačinjen od kostiju koji se nalazi unutar tela (trupa). Kosti se međusobno dodiruju preko zglobova, koji skeletu daju pokretljivost, fleksibilnost i omogućavaju mnoštvo pokreta.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jedna gusenica iz vrste južnoameričkih sovica ume munjevito da se promeni u crnu mambu.

Ako grabljivicu nije zbunilo njeno maskiranje u grančicu, ona će se munjevito pretvoriti u zmiju. Ona najpre uvuče glavu, a zatim se prevrne na leđa. Tamo se pojave dva "oka" koja izgledaju vrlo uverljivo. Iz tobožnje glave (koja je zapravo zadnji deo tela gusenice) čak viri i "jezik".

Strah od svega što čak i podseća na zmije prisutan je u čitavom životinjskom carstvu, tako da mnoge bezopasne životinje nastoje da oponašaju zmije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Španski rebrasti vodenjak

[You must be registered and logged in to see this image.]


Kada je napadnut, španski rebrasti vodenjak pomiče svoja rebra prema napred pod uglom i tako ih gura kroz nategnutu kožu. Efekat je: red šiljaka na obe strane tela.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vodenjak mora da probuši svoju kožu svaki put kada se oseća ugroženim, ali se čini da mu ovaj mehanizam odbrane uzrokuje malo ili nimalo štete jer vodenjaci, kao i svi vodozemaci, imaju izvanrednu sposobnost za regenerisanje svoje kože.