Igračke s kojima smo se igrali

Igračke s kojima smo se igrali



Djetinjstvo.

Po filozofima najljepše životno doba.

Igra, hrana, igra, hrana, igra, hrana, spavanje.

Pa ispočetka.

I igračke.

S kojim ste se igrali igračkama?

Imate li koju još sačuvanu?

Ili ste sve u svojoj kreativnosti "rastavili" i uništili?

Na žalost, meni su bacili lutke i plišane igračke čim sam se zaposlila

Najviše sam volela lutke ...a onda sam igračke zamenila mobilnim telefonom, kompjuterom...

Počeo sam s







Najbolja prijateljica prvih par godina.

Nemam sacuvane igracke, bas ni jednu.Bilo je tu svega, lutki, lopti, klikera, muzickih instrumenata, plisanih meda...Sve to sad samo na slikama, neznam ni kome su ih dali

Čini mi se da nemam ni jednu igračku sačuvanu . Iz najranijeg detinjstva sigurno nemam, u silnim seljakanjima višak igračaka je uvek prvi stradao, ali mkislim da nisam imao 1000-ti deo igračaka koliko današnja deca imaju i da sam bio mnogo više vezan za njih nego današnji klinci, koji imaju sad i sve!

Imala sam svoju prvu Barbie-lutku do pre par godina.
Sve ostalo je odavno bačeno ili poklonjeno "nekim novim klincima"
Igrala sam se sa raznim igračkama, imala sam ih mnogo;

Rastavljala sam uvek sve što se moglo rastaviti da vidim kako izgleda unutrašnjost, po kom principu sve funkcioniše itd. ...
Uspevala sam i da ih ponovo sastavim

Čuvala sam igračke, uglavnom lutke i kasije ih poklanjala.
Jedina stvar koju sam pronašla u podrumu a podseća me na
detinjstvo je hula hop koji sam vrtela do iznemoglosti  

Klikeri 

Plišani medved dosta dugo , čak do srednje škole   

A vama?

Lutkice i krpice ..volela sam da šijem lutkicama haljinice ..  

Lutkica ali na žalost sam je izgubila kad smo se selili pa sam plakala ko kiša   

JO-JO: Mala istorija prastare igračke

Jeste li znali da je, prema nekim izvorima, jo-jo najpre upotrebljavan kao oružje za lov? Evo nekih zanimljivosti o poreklu ove igračke



Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.

Iako je jo-jo bez sumnje drevna igračka, ne postoji dokaz o njenoj starosti, niti o tačnoj lokaciji gde je nastala.

Samo nekoliko zapisa o njegovom poreklu je opstalo, usled činjenice da ljudi u prošlosti nisu smatrali da je jo-jo nešto o čemu vredi pisati.

Poreklo jo-joa je još uvek pod znakom pitanja, ali za sada na osnovu dostupnih dokumenata postoji uverenje da potiče iz Grčke. Navodno je korišćen kao oružje za lov, mada sam izgled ukazuje na to da bi jo-jo kao oružje za lov bio veoma neefikasan. Sama ideja da možete da vratite predmet koji ste bacili je izuzetna, a ljudi su i danas ubeđeni da je jo-jo korišćen kao oružje.

Neki istoričari veruju da je jo-jo nastao u Kini oko 1000. godine pre naše ere. Iako ne postoje zvanični dokumenti o jo-jou, postoji dokaz da je diabolo - igračka koja veoma nalikuje jo-jou - razvijen u Kini. Tvrdi se, takođe, da reč "jo-jo" (yo-yo) potiče od reči "doći" u drevnoj verziji tagalog jezika na Filipinima.

Prvi istorijski dokumenti koji prikazuju napravu sličnu ovom predmetu otkriveni su u Grčkoj i datiraju iz 500. godine pre naše ere, zbog čega istoričari smatraju da su Grci izumeli jo-jo. Neki stručnjaci smatraju da su korišćeni za namotavanje niti ili kačenje zastora, pošto su diskovi bili keramički i samim tim lako lomljivi. Međutim, na jednom crtežu na grčkoj vazi nalazi se scena koja liči na dečaka koji se igra sa jo-joom, što podupire tezu da su jo-joi ipak korišćeni za igru.

U Evropi je jo-jo postao veoma popularan krajem XVIII veka, a najverovatnije je stigao iz Indije. Uživao je veliku popularnost među francuskim plemstvom, gde su ga mnogi poznati ljudi koristili. Treba pomenuti i to da su jo-jo koristili uglavnom odrasle osobe koje su ga nazivale "bandalor" ili "kviz".

U 1791. švedski prosvetiteljski pisac Johan Henrik Kelgren pominje jo-jo kao joujou de Normandie u svojoj pesmi Dumboms leverne. Kelgren koristi francusku reč joujou (žu-žu), koja verovatno potiče od reči joeur (fr. igrati), i javlja se u Evropi skoro 170 godina pre nego što je navodno uvezena sa Filipina.

Izvor:kurir.rs

Monopoly



foto:wikipedija

Чарлс Брејс Дароу (енгл. Charles Brace Darrow; Филаделфија, Пенсилванија, 10. август 1889 — Округ Бакс, Пенсилванија, 28. август 1967) био је Aмериканац најпознатији по томе што је изумио друштвену игру „Монопол“.



Након што је изгубио посао у берзанској фирми након слома берзе 1929, Дароу је почео да се бави разним занимањима. 1933. године на свом кухињском столу играо је игру „лендлорд” (коју је измислила Елизабет Меги) и одушевио се овом игром толико да је пожелео да је донекле измени и модернизује. Нову варијанту која је понела назив „Монопол”, развио је уз помоћ старијег сина Вилијама и супруге Естер, а играо је са родитељима и пријатељима, и неколико месеци касније патентирао је свој проналазак. Дароу је затим правио ручно копије ове игре и продавао их за четири долара по комаду. Када је потражња била толика да више није могао да стигне да направи довољан број примерака, обратио се компанији „Браћа Паркер” и покушао да је заинтересује за свој изум. Одмах су га одбили уз објашњење да у својој игри има 3 грешке , а не 52 како се данас популарно мисли. Касније, међутим, власници компаније су ипак прихватили изум Чарлса Дароуа и решили да откупе права на игру. Тако је 1935. године „Монопол” постао најпродаванија игра у Америци. Браћа Паркер су платила и Лизи Меги, као и свим другим иноваторима који су у међувремену дизајнирали сличан тип игре, за раније варијанте „Монопола”, и прогласили Дароуа творцем ове игре.

Игра „улагања” у некретнине од тада до данашњих дана популарна је у целом свету и донела је велику зараду компанији „Браћа Паркер”.


Izvor:wikipedija

Čovječe, ne ljuti se

Čoveče ne ljuti se je igra sa kockicama za 2-4 igrača. Izmislio ju je Jozef Šmit 1905. godine.


foto:idesh.net

Prvi kompleti su proizvođeni ručno, a zatim je usledila serijska proizvodnja. Međutim, do početka Prvog svetskog rata kupaca uopšte nije bilo, a kada je počeo rat, Šmit je sve proizvedene igre poklonio Crvenom krstu odakle su prosleđene bolnicama. Ranjenici su bili toliko oduševljeni ovom igrom da su je povratkom na front poneli sa sobom i često se dešavalo da se "Ne ljuti se čoveče" igra u rovovima. Na kraju rata, 1918. godine, u upotrebi je bilo više od milion kompleta, a danas gotovo da nema kuće na svetu koja nije "opremljena" bar jednim kompletom ove čarobne društvene igre.

izvor:glas-javnosti.rs

Lego kockice



LEGO grupa je imala skroman početak. Ole Kirk Christiansen, stolar iz Billunda, Danska, počeo je 1932.g. raditi drvene igračke, a ime LEGO se pojavilo 1934.g. Ime je osmislio Christiansen, a nastalo je iz danske fraze „leg godt“ što znači „lijepo se igraj“. Proizvodnja je proširena i na plastične igračke 1947.g. kada je LEGO kupio prvi stroj za ubrizgavanje plastike. Kockica tada još nije postojala - ona se pojavila 1958.g. kada je patentiran njen oblik. Iako su sistemi spajanja kocaka i prije postojali (drvena verzija je postojala još od 19. stoljeća), novost kod ovih kockica je bila to što su se, zahvaljujući okruglim izbočinama na vrhu kockice, mogle vrlo jednostavno spojiti i razdvojiti.
Moto LEGO grupe je „Samo je najbolje dovoljno dobro“, a osmislio ga je Ole Kirk kako bi potaknuo svoj radnike da rade kvalitetno. To je bila jedna od vrijednosti koju je iznimno cijenio, a moto se i danas koristi u poduzeću.
Ljudi su u početku bili vrlo nepovjerljivi prema plastičnim igračkama, preferirali su drvene, pa je prodaja bila vrlo loša. Smatralo se da plastične igračke nikada neće zamijeniti drvene. Usprkos teškom početku LEGO je nastavio razvijati svoje igračke. Suvremeni izgled LEGO kockice su dobile 1958.g. a još slijedećih 5 godina tražio se pravi materijal za njihovu proizvodnju. Od 1963.g. kockice se proizvode od čvrste, otporne plastike, akronitril butadien stirena ili ABS. Interesantno je da su kockice napravljene 60-tih godina prošlog stoljeća kompatibilne sa onima proizvedenim ove godine.

izvor:zena.hr/