Šta je danas važnije - imati ili biti?
Biti uspešan za mnoge danas znači samo imati para, a siromaštvo je nepoželjno jer se izjednačava sa nesposobnošću pojedinca da pobeđuje u društvenoj utakmici
DANAS se abortus nudi preko interneta, i to sa popustom, a žene u trci za karijerom odlažu materinstvo. Sve kasnije stupamo u brak, populacija nam je najstarija u Evropi, a prosečna porodica tročlana.
Popularnost umetnika meri se "zvezdomerom" turbo-folka, a pamet nam "prodaju" starlete iz raznih rijaliti programa. Idoli devojčica su pevačice, a dečaci sanjaju da postanu fudbaleri.
Muškarci su opterećeni željom da zarade što više dok su žene rastrzane između posla i porodice. I jedni i drugi propuštaju odrastanje sopstvene dece. A deca sve više "vaspitavaju" i roditelje i nastavnike.
Teza da je rad stvorio čoveka mnogima zvuči kao dobra šala, jer kod mladih dominiraju hedonizam i želja da, preko noći, bez mnogo muke dođu do uspeha. I, dok se jedni trude da žive poštujući vrednosti porodice, braka, dece, prijateljstva, "fer-pleja", drugi u jurnjavi za materijalnim vrednostima zaboravljaju one životne. Sve se to preslikava i na opštu filozofiju i kodekse življenja. O tome šta sve utiče na formiranje sistema vrednosti kod mladih i da li je i kako moguće usmeriti ih prema istinskim životnim vrednostima, za "Život plus" govori prim. dr Zoran Đurić, neuropsihijatar i psihoterapeut.
- Mlade formira porodica. Kao što se na praznom listu hartije ispisuju reči, tako porodica svojim vaspitnim uticajem „ispisuje“ vrednosti, stavove i uputstva za život u netaknutim dušama svoje dece. Usvajajući šta treba i kako treba, deca nesvesno prihvataju vrednosti svoje porodice i šire sredine u kojoj odrastaju. Ako deca ne odrastaju u porodici, njihov sistem vrednosti se onda formira pod nesistematičnim, najčešće stihijskim uticajima dobronamernih i nedobronamernih, rođaka, komšija, vaspitača, medija, "ulice"... Izostaje ono što porodica daje, stalnost prisustva roditelja, odnosno drugih važnih osoba sa kojima se identifikuju. Da bi se deca razvijala u zdrave ličnosti, važno je da odrastaju uz roditelje ili uz dobronamere i uravnotežene vaspitače koji im mogu pomoći da usvoje vrednosti kuluture u kojoj žive.
Da li su poštenje kao etička kategorija i razumevanje za siromašne potpuno nestali iz našeg društva, ili su mediji to zamaskirali drugim “glamuroznijim” temama?
- Poštenje kao vrednost i odnos prema drugome u tranzicionom kapitalizmu je ugroženo. Vrednost koju kapitalizam ističe je sposobnost sticanja i pobeđivanja u tržišnoj utakmici. U takvim okolnostima poštenje smeta u brzom ostvarenju cilja, a to je zarađivanje, profit i istiskivanje takmaca. Štaviše, da bi se postigao uspeh, nije loše lažno prikazati sebe, obećati više nego što se može, ili saplesti konkurenciju i tako prvi stići na cilj. Ovakav vrednosni stav je u suprotnosti sa tradicionalnim porodičnim vaspitanjem i vrednostima naše kulture. Zbog toga su danas kod nas i porodica i tradicionalna kultura veoma ugrožene. Vrednosti koje one ističu su u suprotnosti sa borbom i težnjom ka uspehu koju zahteva savremeni kapitalizam. Poštenje ili davanje prilike drugom da iskaže svoje vrednosti i tako nas možda nadmaši, ne odgovara duhu vremena i zato gubi svoje mesto na lestvici poželjnih vrednosti. Danas je poželjno biti uspešan, a to znači imati para i materijalnih dobara, a siromaštvo je nepoželjno jer se izjednačava sa nesposobnošću pojedinca da pobeđuje u društvenoj utakmici. Stav prema siromašnima je obezvređujući, jer zaslepljenost materijalnim postignućima čini ljude površnim. Oni ne žele da razmišljaju zašto je neko siromašan – zbog ekonomske krize ili što nije krenuo sa jednako dobrog polazišta, što je bolestan ili na neki način drugačiji i zato neprihvatljiv za većinu. Reč je o klasnim, rasnim, nacionalnim, kulturnim, seksualnim i drugim predrasudama koje onemogućavaju i sposobne ljude da rade, zarade i dostojanstveno žive.
Društvo i mediji sve više nameću imperativ srećne dece kojoj stalno moramo da pokazujemo ljubav, pa roditelji u strahu da slučajno nekom kaznom ne traumatizuju svoje mališane, "zaboravljaju" na važnost discipline. Da li je i tu reč o poremećenim vrednostima?
- Imperativ zvani „srećna deca“ takođe ukazuje na poremećaj vrednosnog sistema i shvatanja u društvu. Dobro vaspitati dete znači optimalno ga frustrirati. Postavljanje granica, šta se može a šta ne najvažnije je u razvojnom životnom dobu. Znanje, poštenje i sposobnost kritičkog mišljenja su vrednosti kojima treba da teže. A to im treba pokazati primerom. Potpuno je pogrešno neograničeno ih nagrađivati jer će im to poremetiti sistem vrednosti. Decu treba vaspitavati u slobodnom duhu, treba razgovarati sa njima, davati im putokaze i objašnjenja. Treba ih i razumeti kada nešto ne uspevaju da postignu. U krajnjem slučaju, treba ih kažnjavati kada ono što su prihvatila da urade ili ostvare ne postignu iz obesti, nemara ili nepoštovanja autoriteta roditelja. Tada kazna nije štetna već korisna, jer ukazuje na to koje ponašanje se podstiče i pozdravlja, a koje se sankcioniše. Decu ne treba lišavati nečega što će im omogućiti da se dobro razvijaju. Treba da se igraju, rade na računaru, gledaju filmove, čitaju i druže se. Ako ih nečega treba lišavati, to su skupe stvari koje postaju same sebi svrha. Znanje i veštine treba da budu stvari prestiža, a ne skupi predmeti.
Pojam "imati" u potrošačkom društvu uglavnom se odnosi na materijalne vrednosti. Ko više utiče na formiranje svesti o sistemu vrednosti, atmosfera u porodici, odnosno vaspitanje ili društvo, mediji, škola?
- Imati ili biti, to je pitanje koje najbolji odgovor može naći u porodici. Zato je zdrava porodica nezamenljiva u podizanju i vaspitavanju dece. Mediji koji ističu vrednosti potrošačkog društva smetnja su dobrom vaspitanju. Naravno, nisu svi mediji „loši“ niti je škola loša. Dobra škola lako nadgradi temelj koji postavi zdrava porodica. Zato odrasli u porodici moraju deci da objasne šta je vrednost života, življenje u slobodnom izražavanju osećanja i mišljenja.
Živimo u i socijalno i obrazovno siromašnom društvu, a, sa druge strane, tajkunska bogatstva nam bodu oči... Dok se jedni razmeću materijalnim “eksponatima”, drugi ne uspevaju da za svoje obrazovanje izbore ni vrednovanje ni nagrade.
- Nije mudro pretvarati se da je neko “prosjak” a “kraljević” je. Dobra je poruka da treba biti ono što čovek jeste. Kraljević treba da bude kraljević i to samo po sebi nije razmetanje. Isticati vrednosti jednog kraljevića da bi se unizili drugi i među drugima i prosjaci, ružno je ponašanje. Pretvarati se da je čovek manji nego što jeste manipulativno je i nepošteno. Kraljević duha i sposobnosti treba to da pokaže jer će tako podstaći i druge da teže da ga dostignu. To je zdrav primer.
Treba podražati kao dobar primer čoveka aktivnog, spremnog da se suoči sa pitanjima života, koji radi i sarađuje, spreman je da razume i pomaže drugima. Uspešan je onaj ko je sposoban da živi u uzajamnosti, da radi za druge, a ne samo za sebe i da prihvata rad i vrednosti drugih. Onaj ko beži u ulogu prosjaka, taj je begunac od odgovornosti i nespreman da se suoči sa životnim izazovima. Kakav god bio, čovek treba da nađe način da bude aktivan. Ako mu je društvo svojim razvojem namenilo u nekom trenutku ulogu prosjaka, dužan je da to osvesti i da se na društveno prihvatljiv način bori za to da postane ličnost spremna da se uključi u društveni život i rešava probleme koje on donosi.
Koje životne vrednosti treba da nas vode putem do uspeha?
- Sopstveni integritet i odgovornost za sebe i druge. Biti dobar prema drugima i dobar u svojoj profesiji, svestan svoje vrednosti, držati se svojih stavova i boriti se časnim sredstvima za njih, voleti i raditi u granicama svojih moći - to je uspeh.
ATRAKTIVNE ŽENE ILI "VUČICE"
Neke žene umeju i nesvesno da "pobegnu" u neku drugu ulogu kako ne bi morale da ulažu napor u to da budu profesionalno uspešne?
- Muškarci vole privlačne žene, a da li je neka žena privlačna samo po svojim biološko-psihološkim svojstvima ili i po svom društvenom uspehu, to je pitanje sistema vrednosti i položaja žene u društvu. Ovaj društveni trenutak nije baš "osmomartovski". Žene su danas, u medijima i popularnoj kulturi, atraktivne kao simboli seksualnosti ili kao "muške žene", vučice koje se afirmišu u svetu muškaraca, u biznisu, u vlasti, u politici. Današnji sistem vrednosti gura ženu-majku, koja neguje vrline porodičnog života i vaspitavanja dece, u ulogu onih žena koje niti su lepotice sa naslovnih strana niti su moćne kao političarke. Tako dolazimo do paradoksa da su najmanje cenjene one koje život društva održavaju rađanjem i njegove vrednosti šire i utvrđuju svojom važnom ulogom u vaspitanju dece.
Da li je žena poželjnija ako je manje uspešna i ako nije konkurencija muškarcu po društvenom statusu, uspehu i materijalnoj samostalnosti?
- Ličnost koja živi u skladu sa svojim vrednostima i stremljenjima, ostvarena u svom polnom identitetu, spremna da se prihvati svakog zadatka da poboljša svoj život, kao i život svojih najbližih, konstruktivna u saradnji sa drugima – takva je poželjna za druge. Deliti ljude po polnim razlikama skriva jednu vrstu seksizma, jednog ideologizovanog pogleda na ljude. Što bi smo ženu gledali kao na slatku glupaču? Kom je muškarcu takva žena poželjna? Tako se žene gledaju samo u onom muškom društvu koje ističe jake muškarce i njihove priveske, lepe žene koje im se dive i nemaju sposobnost da misle i stvaraju izvan kuhinje i kreveta. Takva uloga ne odgovara emancipovanoj ženi.
novosti
Uto 11 Dec - 13:08
