Théophile Gautier [Teofil Gotje] (1811 - 1872), francuski pesnik i romanopisac
Po poetskom stilu bio je romantičar, ali ga je teško svrstati samo u tu kategoriju. Osnivač je teorije "larpurlartizma" (fr. "l'art pour l'art"). Svrha je umetnosti - prema Gautieru - traženje i stvaranje lepote i "jedino je forma važna", a pesnik mora biti ravnodušan prema polit. soc. i moralnim problemima. Gautier smatra da je lepo (le beau) bit umjetnosti: "Čim tvar postane korisna, prestaje biti lepa". Pripadao je krugu pesnika Parnasovske škole, a bio je blizak i idejama simbolizma. U mladosti se bavio slikarstvom, ali pod uticajem Viktora Igoa opredelio za pesništvo. Kao književnik, pored poezije, bavio se i pripovedaštvom, pisao je putopise, fantastične romane i priče. Bio je još teoretičar umetnosti i novinar.
U svom književnom stvaranju Gautier je pisao pjesme, objavljene u zbirkama "Emajli i kamelije", "Pesme", "Albertus", "Španija" i druge, drame "Putovanje u Španiju", "Đavolja suza", "Čarobni šešir", "Lažni razgovor" i druge, romane, "Gospođica de Maupin", "Roman mumije" i "Kapetan Fracasse". Pisao je i kratke priče i kritike.
Wikipedia
neno
MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
Naslov: Re: Théophile Gautier Uto 30 Jul - 13:57
Od svih ruševina na svijetu, sigurno je najžalosnije promatrati ruševinu čovjeka
Théophile Gautier "Tristesse" ("Tuga")
Avril est de retour. La première des roses, De ses lèvres mi-closes, Rit au premier beau jour; La terre bienheureuse S’ouvre et s’épanouit; Tout aime, tout jouit. Hélas! j’ai dans le cœur une tristesse affreuse.
Les buveurs en gaîté, Dans leurs chansons vermeilles, Célèbrent sous les treilles Le vin et la beauté; La musique joyeuse, Avec leur rire clair S’éparpille dans l’air. Hélas! j’ai dans le cœur une tristesse affreuse.
En deshabillés blancs, Les jeunes demoiselles S’en vont sous les tonnelles Au bras de leurs galants; La lune langoureuse Argente leurs baisers Longuement appuyés. Hélas! j’ai dans le cœur une tristesse affreuse.
Moi, je n’aime plus rien, Ni l’homme, ni la femme, Ni mon corps, ni mon âme, Pas même mon vieux chien. Allez dire qu’on creuse, Sous le pâle gazon, Une fosse sans nom. Hélas! j’ai dans le cœur une tristesse affreuse.
neno
MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
Naslov: Re: Théophile Gautier Uto 30 Jul - 13:58
POSLJEDNJI LIST
U goloj šumi, u jeseni, ničeg u spletu granja bijedna, već jedan list zaboravljeni, jedan list i ptica jedna.
U pustom krilu moje duše još jedna ljubav jadikuje, ali jesenski vjetar puše i ne dopušta da se čuje.
Odlazi ptica, listak pada, ljubav se gasi od studeni. Dođi mi na grob, ptico mlada, pjevaj, kad stablo ozeleni!
neno
MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
Naslov: Re: Théophile Gautier Uto 30 Jul - 14:00
Zaljubljena pokojnica i druge priče
Fantastične pripovijesti čine značajan dio opusa velikog francuskog romantičara Théophilea Gautiera U našem izboru njegove fantastične proze nalazi se devet pripovijesti ("Kafetijera", "Onuphrius", "Omfala", "Zaljubljena pokojnica", "Lula opijuma", "Dvostruki vitez", "Stopalo mumije", "Dva glumca za jednu ulogu", "Arria Marcella") koje na različite načine uključuju elemente nadnaravnog. U tim pričama pojavljuje se standardni repertoar fantastičnih motiva dragih prvoj generaciji romantičara, no Gautier im pristupa na originalan način, subverzivno im izvrćući uobičajene konotacije, stvarajući neobične zaplete, igrajući se tjeskobom i ironijom. Budući da se radi o autoru koji je u prvom redu bio pjesnik (Baudelaire ga je nazivao "besprijekornom pjesnikom, savršenim čarobnjakom francuskoga jezika"), njegov se jezik odlikuje osobitom gustoćom i sugestivnošću, a prema nekim kritičarima, stilski vrhunac njegova proznog opusa upravo su pripovijesti koje smo odabrali.
neno
MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
Naslov: Re: Théophile Gautier Uto 30 Jul - 14:01
OBLAK
Oblak se diže, nad zrenikom, Gradeć svoj lik sred neba čista: Ko djevica je što se, gola, Iz, pjene digla vala bistra.
Djeva! Trup nezin zračni rube Svjetlosti raznih vela i mrena, A zore ruka ruže baca Na ramena joj od satena.
Pojavi toj, na krilma strasti, - A spr'ječiti je ništa neće - Da zagrlim je ko Iksion, Duša mi žarka uvis l'jeće.
Razum će na to: "Dim je. Gledaš Varku što tvoj se san njoj smije. Sjen je što vjetar lik joj m'jenja, Puljak što puca - i već ga nije".
Al osjećaj će: "Neka! A Što je Ljepost? Sjen koju vjetra krila Odnose, avet neka krasna Što ništa nije, a sve je bila.
Otvori dušu idealu, U srce metni dio neba! I ljubi sjenu, ljubi ženu, Al' ljubi!l to je što nam treba".
Uto 30 Jul - 13:53
