utorak 28.06.2011 / B92
Kancelarija nas čini gojaznim?
Moderna kancelarija je bogat izvor nezdrave hrane – počevši od činije sa bombonama na ulaznom pultu, pa do ovala sa sendvičima koji nam pomažu da preguramo dosadne sastanke. Da ne pominjemo beskrajne zalihe rođendanskih torti ili kolača koji su pretekli od slave.
Ukoliko želite da pazite na liniju, nemate šanse – biološki smo programirani da jedemo sve što se stavi ispred nas, rekao je profesor Piter Rodžers, šef eksperimentalne psihologije na Univerzitetu u Bristolu.
Ljudi su živeli u svetu koji oskudeva hranom, pa smo predodređeni da koristimo prilike kada nam se serviraju energetske zalihe.
Naša pishologija nas podstiče da konzumiramo, a nažalost, neki su jači u odluci da kažu “ne”.
Nevolji doprinosi i činjenica da ukoliko imate posao na kom se pretežno sedi, statistički imate i duplo veće šanse da budete gojazni od onih čiji posao zahteva da budu u pokretu.
Ovo je užasna posledica po zdravlje – istraživači su zaključili da je dijabetes tip 2 u porastu među kancelarijskim radnicima. Još jedna opširna studija pokazala je da oni koji presede većinu dana imaju 54% veće šanse da umru od srčanog udara.
Sledi lista največih neprijatelja zdrave ishrane na radnom mestu:
Kancelarijski hranitelji
Da li radite sa nekim ko dolazi na posao sa kroasanima za sve? Ili sa nekim ko ostavlja ukusnu, visokokaloričnu posalsticu na ivici vašeg stola?
“Ovakav način ponašanja se ćesto podudara sa osećajem nesigurnosti,” objašnjava dr Majkl Sinkler, konsultant psiholog iz Londonske gradske psihološke grupe. “Davanje hrane čini da se ta osoba oseća potrebno i dopušta joj element kontrole nad svojim kolegama.”
Ipak, hranioci mogu imati i jedan još sebičniji razlog.
“Ovi ljudi možda pokušavaju sebe da oslobode krivice zbog sopstvene nesposobnosti da smršaju,” rekao je dr Sinkler. “Podstičući druge da jedu poslastice, oni se sami osećaju manje krivima, jer nisu jedini koji učestvuju u tome.”
Rešenje: Može da bude teško da kažete “ne”, naročito ako ne želite da nekog uvredite. Dr Sinkler savetuje da odbrite taj fini gest, ali i pristojno odbijete i ako je neophodno kažete da ste na strogoj dijeti.
Naglasite odlučnost praznim papirićima i kesicama od hrane na svom stolu. Dokaz ranijih grehova često ima efekat odbijanja.
Konzumiranje hrane za stolom
Da li često pojedete ručak za stolom, u vidu efikasnog multitaskinga – dok odgovarate na mejlove, završavate izveštaj i obavljate finalne telefonske razgovore?
Izveštaj kompanije koja proizvodi sredstva za čišćenje kompjutera govori da 87% Britanaca svoj ručak jede za radnim stolom. Problem je u tome što u takvoj situaciji ne obraćate pažnju na hranu, pa je samim tim nemoguće da vaš mozak registruje da ste siti.
Jedna prošlogodišnja studija je pokazala da oni koji su ometani za vreme jela mogu da pojedu duplo više od osoba koje se koncentrišu na hranu.
Rešenje: Ustanite od stola kada želite da ručate, izađite napolje, na svež vazduh. Kada jednom povežete vaše radno okrženje sa jelom, svaki put kada sednete za sto razmišljaćete o hrani.
Energetska kriza u 15h
Popodnevni pad energije rezultira potrebom za brom dopunom, obično u vidu visokokalorične poslastice. To se događa delimično zato što se krv spušta u stomak kako bi pomogla varenje hrane. Takođe, naš telesni časovnik je programiran za dremku u ovo vreme. To datira još iz praistorijskog vremena – “Za opstanak je bilo važno da u toku dana odmaramo u određenim fazama,” objasnila je ekspert za spavanje dr Nerina Ramlakan.
Nedavni rezultati nisko-karbonatne Etkins dijete pokazali su da je 15:23h najopasnije vreme za mršavljenje i da 62% ljudi tvrdi da u to vreme osećaju najveće iskušenje da prekrše dijetu.
Istovremeno, uobičajeno je da posežemo za nezdravom hranom pod pritiskom. Stres podiže nivo hormona kortizola, koji utiče na potrebu za nezdravom hranom, jer telo skladišti energiju.
Rešenje: Pobedite želju kratkom, 10-ominutnom šetnjom. To će vam pomoći da oterate krv iz digestivnog trakta nazad u mišiće i mozak. Druga opcija je šoljica kafe ili jakog čaja, ali bez previše šećera.
Sedeći poslovi
Sedenje za stolom znatno otežava dijetu. Čovek troši svega 1-2 kalorije po minutu dok sedi, čak dva puta više njih dok stoji, a trostruko dok hoda. Studije su pokazale da su enzimi odgovorni za razbijanje sala suzbijeni dok sedite. Osobe koje sede za stolom duže od 6 sati dnevno imaju dvostruko veći rizik od gojaznosti.
Rešenje: Stojte kad god vam se ukaže prilika. Na svakih sat vremena ustanite od stola i prošetajte.
Hrana od slavlja
Kada želite da budete zdravi, nikako vam ne treba proslava nečijeg rođendana i ogromno parče totre koje sledi.
Rešenje: Kada stigne rođendanska torta, potrudite se da dobijete poslednje, namanje parče.
Bežite od mentaliteta gomile
Kada svi oko vas grickaju stvari sa “zabranjene liste”, može biti veoma teško da se pridržavate svoje dijete. Na poslu unesemo 30% više kalorija nego kad smo sami, a žene su podložnije uticajima kolega po tom pitanju nego muškarci.
Rešenje: Proneđite nekog u kancelariji ko razmišlja kao vi. Imajte uz sebe zdrave grickalice, kao što je voće ili nesoljeni lešnici.