Kakav nam je odnos prema religiji

Vernici samo tri puta godišnje


citat iz blica


Kad se za Božić dupke napuni najveći hram na Balkanu, Hram Svetog Save, pomislio bi čovek da su tačne statistike koje tvrde da je čak 90 odsto Srba verujuće. Ali tek što Božić mine, a pečenje se pojede, hramovi nedeljom opet zjape prazni, a verujući Srbi zaborave na Boga, vraćaju pogled na zemne stvari.

Prema brojnim istraživanjima, i u mnogim anketama, većina ispitanika reći će da su vernici, da svetkuju glavne verske praznike, da pale sveće za pokoj duše, da krste decu i sahranjuju stare uz prisustvo sveštenika, da slave slavu...ali...

Vernik

zna “Oče naš”, “Vjeruju”, poštuje deset Božjih zapovesti (ne krade, ne laže, ne ubija, ne čini preljubu, ne zavidi...)
živi po načelima jevanđelja (ljubav prema bližnjem, pomaganje slabima, post, samoodricanje...)
svakodnevno promišlja život, postupke,kaje se za grehe
veruje u život posle smrti
veruje u vaskrsnuće Hrista
svakodnevno se moli Bogu
praznuje Božić i Vaskrs kako dolikuje (posti ceo post, odlazi u crkvu, čini dela milosrđa, poziva sveštenika u kuću...)
decu obavezno šalje na veronauku

Dok Vernik na srpski način misli:

ko je Srbin taj je pravoslavac
upalim sveću i miran sam
u crkvu idem najviše triput godišnje
krstim dete
sahranjujem bližnje uz sveštenika
venčavam se u crkvi
ne zovem popa kući
sam sečem slavski kolač
slavu mogu da slavim i u kafani
slavim Božić i Vaskrs
nije greh slaviti mrsno Svetog Nikolu
znam do pola “Očenaš”, “Vjeruju” ni početak
prekrstim se kad prođem pored crkve...


Šta mislite, da li je to dovoljno i da li je to vera?

Poštujem i ravnodušno ignoriram dok me ne dira.
Momentalno me dira.
Miješa mi se u život.
Bespravno, besramno, bahato, bezobrazno.

Nadam se da će nestati.
I da ću ja to doživjeti.  


PS
Govorim o katoličkoj religiji.

Smatram da je religija stvar koja je univerzalna. Koliko god verovali u nauku, postoje momenti kada nam samo viša sila može pomoći. Negiram da postoji Bog za svaku od religija u svetu. Postoji jedan Bog za sve nas, bar ja to tako vidim, a različita imena za božanstvo i opisi kakav je taj Bog jesu samo izraz kulture i snage propovednika u nekoj zemlji.

Lično, ne volim kada se ljudi mrze zbog toga kojoj veri pripadaju, jer znam da je u osnovi svake religije ljubav prema svima. To što neki veruju da je samo jedna vera ispravna, moram da demantujem iz svoje perspektive jer da je samo jedna religija "prava religija" ne bi postojale druge. Ne treba omalovažavati nikoga, ponajmanje zbog toga što je Pravoslavac, Katolik, Musliman, Jevrej, Šintuista, Hinduista, Budista, itd.

Svakome od nas potrebno je da ima vere u nešto, a kako će se to nazivati, bira kultura i biramo mi sami. Moj odnos prema religiji je takav da je ona za mene neko utočište, ne skup pravila, ne strah, nego samo ljubav. Ne verujem u to da postom u hrani možemo da nadoknadimo sve dane u godini kada smo loši. Jer post kao post, konkretno u pravoslavnoj religiji, nije samo: "ovo smem da jedem, a ovo mi je Crkva zabranila", već je to ispostiti svoju dušu i svoj karakter od loših misli, ponašanja i mržnje jednostavno. Ja u takav post verujem. Ne bojim se Boga zato što ga smatram nekim kome mogu da kažem sve i za to mi ne treba obred ispovesti. Ali, to sve zavisi valjda i od karaktera čoveka i njegove predstave vere.

 

Moj odnos je dobar