Životinjske vrste koje smo istrebili

Lovili smo ih zbog njihovog krzna, zbog mesa, zbog njihove masti, rogova, lovili smo ih zato što smo im oteli stanište i onda se čudili zašto nas napadaju na svojoj teritoriji. Lovili smo ih jer nam je bilo dosadno. Ovo su životinje koje su nestale sa lica Zemlje zato što smo najkrvavija životinjska vrsta koja je ikada hodala ovom planetom

[You must be registered and logged in to see this image.]

ISTORIJA ČOVEKA JE HRONOLOGIJA GENOCIDA! Ljudska vrsta je krvava do ramena, i to nije samo stvar istorije, to je stvar sadašnjice koja beleži brutalne statistike. Čovek jednostavno voli da ubija druge vrste. Čovek voli da ubija i svoju sopstvenu vrstu, neki bi rekli, pa zašto bi onda druge bile pošteđene njegovih bestijalnosti.

Istorija beleži ratove, sukobe koji su menjali političke i geopolitičke karte, narode koji su nestajali sa lica zemaljske kugle, ali postoji jedan bitan segment istorije – ne toliko popularan – koji beleži, slobodno možemo reći, genocide da životinjskim vrstama, vrstama koje su slobodno hodale Zemljom dok Čovek nije rešio da im na Zemlji više nije mesto.

Ponekad je to zbog krzna, ponekad zbog mesa, ponekad da bi se zaštitila naša imovina. Ponekad – a ovo je, drugovi i drugarice, najgore od svega – ponekad je to samo zbog sporta.

Da. Postoje životinjske vrste koje su nestale samo zato što je ljudima bilo zanimljivo da ih ubijaju.

Ovaj članak posvećen je bićima kojih više nema. Slava im.

telegraf.

Tasmanijski tigar

[You must be registered and logged in to see this image.]

Poznat i kao tilacin, ovaj psoliki torbar slobodno je hodao prostranstvima ostrva južno od Australije, sve dok nije došao Evropljanin.

Viđen kao opasnosti po njihova stada, proganjan je, hvatan i ubijan, i to pod pokroviteljstvom države. Dugo se smatralo da ga je istrebio nepoznati virus, ali sada znamo da za njegov nestanak nije odgovorna bolest. Odgovorni smo samo mi.

Poslednji primerak je uhvaćen 1933. godine, i prebačen u zoo vrt Hobart u Tasmaniji. Umro je tri godine kasnije, u zatočeništvu.

Vuneni mamut

[You must be registered and logged in to see this image.]

Istrebljen pre nekih 10.000 godina, sibirskim i severnoameričkim prostranstvima ova se vrsta šetala oko 250.000 godina.

Premda postoji nesuglasica oko toga šta je dalo smrtonosni udarac ovim životinjama, najnovija istraživanja pokazuju da je lov od strane ljudi – zajedno sa klimatskim promenama i promenama staništa – odigrao presudnu ulogu.

Ptica dodo

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vekovima je ova ptica slobodno hodala (da, hodala, pošto nije mogla da poleti) Mauricijusom, pošto nije imala prirodnih dušmana na svojoj rodnoj grudi.

Čovek je došao u 16. veku. 1681. godine više je nije bilo.

Štelerova morska krava

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prvi put otkrivena u Beringovom moru od strane jedne ruske ekspedicije 1741, ova divovska kreatura lovljena je zbog mesa i masti, i to po stopi sedam put većoj od one koja bi vrsti dozvolila da se oporavi.

Često su ubijane uzaludno: kopljima bi ih ranili, životinje bi otplivale i umirale u dubinama, a “pametni” lovac bi se nadao da će njihova lešina isplivati na obalu.

Samo mala grupa ovih nesrećnih bića je ostala na kraju da živi oko Beringovog ostrva, a i ona je eliminisana 1768. Lamantini, slična vrsta, danas se bori za opstanak ali iz drugih razloga. Premda ih love zbog mesa i masti kao i njihove rođake, kolizija sa motornim čamcima je glavni uzrok njihove smrtnosti.

Divlji golub

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nekada široko rasprostranjen u Severnoj Americi (njihov broj se merio u milijardama) ova ptica je zbrisana lovom zbog mesa.

Do 1890-ih godina, gotovo je u potpunosti nestala, ali poslednja od svoje vrste, Marta, umrla je u zatočeništvu 1924. godine.

Alcelaphus buselaphus buselaphus

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ova podvrsta antilope nekada je živela u severnoj Africi i Bliskom istoku, ali je – postavši omiljena lovina evropskih lovaca – već početkom 20. veka postala ugrožena vrsta.

Poslednji primerak je ubijen u severnoj Africi negde između 1945. i 1954. godine.

Javanski tigar

[You must be registered and logged in to see this image.]

Još u 19. veku na indonežanskom ostrvu Javi živela je ova vrsta u ogromnom broju, ali je zbog krčenja šuma i širenja ljudskih naseobina zbijena i naterana da počne da upada u čovekova naselja.

Ubijan, trovan, poslednji je usmrćen 1972. godine, kada je poslednji put i viđen.

Zanzibarski leopard

[You must be registered and logged in to see this image.]

Podvrsta leoparda koja je živela isključivo na Zanzibarskom arhipelagu u Tanzaniji, veruje se da je istrebljen sredinom 1990-ih godina prošlog veka: dakle, relativno skoro.

Ova životinja je postala meta brutalne kampanje za istrebljenjem zbog toga što su primitivni ostrvljani uskraćeni inteligencije umislili da ih drže veštice i teraju da napadaju druge seljane.
Sujeverje na vrhuncu gluposti.

Pirinejski kozorog

[You must be registered and logged in to see this image.]

Domorodac francuskih i španskih Pirineja, ovaj papkar je nestao sa lica Zemlje 2000. godine, kada je poslednji poznati primerak tragično stradao tako što mu je drvo palo na glavu.

Na ivicu opstanka je doveden u 18. i 19. veku, zbog široko rasprostranjenog lova.

Zapadni crni nosorog

[You must be registered and logged in to see this image.]

Crni nosorozi

Ubijani zbog svojih rogova, za koje Kinezi veruju da leče mnoge bolesti (očito ne i psihološka obolenja), ova vrsta je istrebljenja 2011. godine, a mnogi drugi njihovi rođaci se suočavaju sa istom sudbinom.

Prošle godine isto se desilo javanskom nosorogu. Zbog tradicionalne kineske “medicine” i tigrovi su ugroženi, kao i azijski mrki medvedi, o čemu smo već pisali, ali nije zgoreg podsetiti se.



(M. B. / Foto: Wikipedia,AP)

Kvaga: pola zebra, pola konj (istrebljena od 1883.g.)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jedna od najpoznatijih afričkih životinja koje su istrebljene, kvaga je imala šare samo u prednjem delu tela. Na sredini tela, one su postepeno nestajale, da bi u zadnjem delu bila braon.

Irski jelen: najveći jelen koji je ikada živeo (istrebljen pre otprilike 7,700 godina)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Irski jelen je živeo u Evroaziji, od Irske do Bjakalskog jezera. Bio je visok više od dva metra, a imao je ogromne rogove, koji su bili široki i do tri metra i 65 centimetara, a teški i do 40 kilograma.

Pećinski medved

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izumro pre 27,500 godina. Naziv je dobio zbog činjenice da su njegove kosti nalažene uglavnom u pećinama širom Evrope (jedan čitav skelet je pronađen u Risovačkoj pećini u Aranđelovcu i može se videti u njihovom muzeju). Razlog njegovom izumiranju treba tražiti u više faktora koji su na to uticali. Poslednje ledeno doba je uticalo na to da nestanu biljke koje su bile osnova ishrane pećinskih medveda, a neka novija istraživanja pokazuju da je opadanje njihove populacije bilo postepeno za vreme dugog niza godina. Isključuje se uticaj čoveka, jer nas je u to vreme bilo premalo da bismo mogli da ih ugrozimo izlovljavanjem. Čak se pretpostavlja da smo ih izbegavali. S druge strane, izgleda da su neandertalci obožavali pećinske medvede, jer su nađene kosti poređane u specifičnom redu u pećinama za koje se zna da su neandertalci nastanjivali.

Urus

[You must be registered and logged in to see this image.]

Urus je bila vrsta velikog govečeta. Bili su visoki oko 2 metra i teški jednu tonu. Nema ih od 1627.godine, a najvažniji razlog njihovog izumiranja je lov. Pravo da love ove velike životinje je ograničeno prvo na plemstvo a kasnije samo na kraljevske porodice. Kako je populacija urusa nestajala i lov je prestao, a za lovokradice je uvedena smrtna kazna. Međutim, bilo je kasno. 1627.godine poslednja ženka je uginula prirodnom smrću u Poljskoj. Da se ljudi ni na tome ne zaustavljaju, dokazali su Šveđani kojima je lobanja poslednjeg urusa bila interesantan ratni plen za vreme švedske invazije na Poljsku, tako da se ona i sada nalazi u Švedskoj. Početkom XX veka, dva nemačka naučnika su pokušala selektivnim parenjem domaćeg govečeta da dođu ponovo do urusa i rezultat toga je Hek goveče koje samo podseća na impozantnog urusa

Kaspijski tigar

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kaspijski tigar je živeo u Jermeniji, Azerbejdžanu, Turskoj, Mongoliji, Iranu, Tadžikistanu, Kazakstanu… Poslednji je viđen krajem pedesetih godina prošlog veka tako da se to računa kao period njihovog izumiranja, iako postoje neproverene tvrdnje da su i kasnije ubijani u Kini i Turskoj. Ruska vlada je žestoko radila na njihovom uništenju za vreme melioracije zemljišta početkom XX veka. Smatralo se da nema mesta za tigrove u njihovim planovima i ruski vojnici su imali naređenje da ubiju sve tigrove oko Kaspijskog jezera i to je sprovedeno vrlo efikasno. Kada je istrebljenje bilo skoro sasvim izvršeno, seljaci su počeli da krče šume i sadili pirinač i pamuk. Zbog svega toga, kaspijski tigar se povlačio prvo u šumovite krajeve, pa u močvare oko velikih reka i na kraju u planine, gde je i skoro sasvim izvesno izumro. Još uvek postoje priče očevidaca da tigrovi postoje u šumama Turkmenistana, ali naučnici nemaju nijedan čvrst dokaz da se te priče i potvrde

Dlakavi nosorog

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dlakavi nosorog je izumrla vrsta koja je živela u severnim stepama Evrazije i preživela poslednje ledeno doba. Odrasli primerci su bili preko 4 metra dugački i 2 metra visoki. Lov ljudi i neandertalaca se često navodi kao jedan od uzroka njihovog istrebljenja. Drugi navode da je klimatska promena koja je nastala posle ledenog doba imala za rezultat istrebljenje mnogih životinja, pa i dlakavih nosoroga u tom periodu.

Velika njorka

[You must be registered and logged in to see this image.]

Velika njorka je živela u hladnim vodama duž obale Irske, Islanda, Norveške, Velike Britanije, SAD, i Kanade. Ove ptice su bile odlični plivači, međutim, kada bi se našle na suvom bile su veoma trapave i lak plen za ljude koji su ih lovili zbog hrane, perja, ali i za muzeje i privatne kolekcije. Lov traje sve do polovine 19.veka kada je u Škotskoj ubijen poslednji primerak

Džinovski jednorog

[You must be registered and logged in to see this image.]

Džinovski jednorog ili Elazmoterijum je bio vrsta džinovskog nosoroga koji je živeo samo u Aziji. Bio je 2.7m visok, 6m dugačak a samo rog je bio 2 metra velik. Postoje nedoumice u vezi sa izgledom ove zveri. Prva je manje bitna: da li je bio prekriven krznom ili je više nalik na današnje nosoroge. Druga već sa sobom nosi mitove, narodne priče i legende: naime, džinovskom jednorogu nikad nije pronađen fosil roga. To je samo pretpostavka i deo lokalnih priča. U Kini postoji drevna priča o jednorogu zi koji je pomagao sudijama u odluci ko je krivac, jer je navodno legendarni kineski jednorog bio nepogrešiv u otkrivanju krivaca, a svoj izbor je označavao tako što je nevinog poštedeo a drugog probadao rogom. Iako se veruje da je Elazmoterijum izumro u praistoriji, postoje priče da je ova životinja opstala mnogo duže, dovoljno dugo da je srednjevekovni putnici opisuju u svojim putopisima.

Arapski noj

[You must be registered and logged in to see this image.]

Arapski noj je podvrsta noja koja je nekad živela na Arabijskom polustrvu. Oni imaju bitno mesto u kulturi ove oblasti i mogu se videti naslikani na zidovima i mnogim predmetima. Jevreji nisu baš imali blagonaklon pogled na ovu pticu i ona im je bila, što se tiče roditeljskog instikta, na suprotnom kraju od rode. U stvari, nojeva jaja imaju jako tvrdu ljusku i grabljivci teško dolaze do njihovog sadržaja tako da je roditeljima bilo dozvoljeno da prošetaju i ostave gnezdo nečuvano. Ipak ovo racionalno objašnjenje nije bilo dovoljno, jer se u hebrejskoj bibliji ženka noja pominje kao bezdušna a meso noja je nečisto i Jevrejima je bilo zabranjeno da ga jedu. U vreme Rimljana, postojala je potražnja za nojevima zbog lova i mesa, a u vreme procvata islama arapski noj je predstavljao bogatstvo i eleganciju (perje, jaja, koža i meso su bili simbol luksuza). Sa razvojem vatrenog oružja nojeve je bilo mnogo lakše ubiti i postali su sve ređi, sve dok ih jednog dana više nije bilo.

Kineski rečni delfin

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kineski rečni delfin ili Baidži je bio slatkovodni delfin koji je živeo samo u reci Jangce. Njegova populacija je naglo počela da opada proteklih decenija od kad se Kina industrijalizovala i počela mnogo više da koristi reku za ribolov, transport i hidroelektrane. Tradicionalna kineska priča opisuje Baidžija kao reikarnaciju princeze koju je udavila porodica jer nije želela da se uda za čoveka koga nije volela i otud delfinu nadimak „Boginja Jangcea“. Pedesetih godina prošlog veka bilo je oko 6000 primeraka, a već 1970. ih je ostalo samo nekoliko stotina. Osamdesetih godina je ostalo oko 400 rečnih delfina a 1997.godine samo 13. Poslednji baidži je viđen 2006.godine. Glavni razlozi za njegovo istrebljenje su nelegalni lov strujom, mreže, sudari sa brodovima i zagađenje.

Javanski tigar

[You must be registered and logged in to see this image.]

Javanski tigrovi su bili veoma mali u odnosu na ostale tigrove iz Azije, a to se objašnjava veličinom ostalih životinja (plena) na ostrvu Java koje su manje od onih na azijskom kopnu. Početkom 20. veka na Javi je živelo 28 miliona ljudi. Za 15 godina proizvodnja pirinča je zahtevala da se poveća obradivo zemljište za 150%. Do 1975.godine samo 8% šume je ostalo na ostrvu, a ljudska populacija je porasla na 85 miliona. Javanski tigrovi su se povlačili dok su imali gde da se povuku, a u međuvremenu su ih trovali i ubijali, jeleni – koji su bili glavni obrok tigra – su nestali, a za vreme građanskog rata oružane grupe su ih ubijale da bi se sigurnije smestile u prirodi. Od 1979. nema potvrđenih susreta sa tigrovima.

Poslednji na svetu


Zbog izuzetno unosnog posla prodaje njihovih rogova na crnom tržištu, severni beli nosorozi nalaze se na rubu istrebljenja. U kenijskom rezervatu Ol Pejeta živi Sudan – poslednji mužjak severnog belog nosoroga na planeti.

Sa njim, u rezervatu površine 360 kvadratnih kilometara, žive još dve ženke. Oni su sve što je preostalo od ovih veličanstvenih životinja u divljini.

Glavni problem jeste činjenica što bi Sudanov rog mogao da se proda i za 75.000 dolara po kilogramu, zbog čega su lovokradice za svega nekoliko decenija svele broj severnih belih nosoroga u divljini na samo tri.


Srećom, Sudan ima telohranitelje – iskusan tim rendžera koji nadgledaju područje i rade zajedno sa državnim snagama na zaštiti svih životinja u rezervatu.

Odlična oprema, dži-pi-es tragači, letelice za nadgledanje i obučeni psi pomažu im u ovome.


Pošto su veoma male šanse da će se vrsta spasti prirodnim putem, naučnici smatraju da imaju najbolje šanse sa veštačkom oplodnjom pet preostalih ženki na svetu (dve u rezervatu i tri u zoološkim vrtovima).


Smrću dva druga mužjaka prošle godine, Sudan je bukvalno poslednja nada svojoj vrsti i slamka spasa za koju se drže naučnici. Uz njega su rendžeri rezervata 24 časa dnevno.


rts