Da li bih mogao da zasadim drvo limuna?
Kao i kod svih sadnica, izdanci će se razlikovati od matične biljke, jer sadrže i genetski materijal svog „oca“. Stoga, kao kod ostalog voća, kalemljenje je jedini način da se održe sorte limuna. To se postiže tako što se grane željene vrste nakaleme na „donatore korena“ koji služe kao osnova za kalemljenje.
Iako često možete uspešno da zasadite seme limuna, drvo koje izraste rađa tek nakon mnogo godina, a kvalitet i količina plodova su neizvesni jer je kombinacija gena semena nepoznata. Međutim, zanimljivo je to da u nekim slučajevima iz semena citrusa izraste ista sorta. Isplati se da pokušate. Klijanje nastupa kada se seme rashladi (ostavite ga u odeljku za povrće u frižideru 14 dana na temperaturu od 1-5 ° C).
Uživaćete u prizoru klijanja limunovih listova koji se probijaju kroz zemlju da ugledaju svetlost dana. Kada već govorimo o svetlosti: Seme citrusa bi trebalo posejati krajem februara ili početkom marta kada počinje da se uvećava količina svetlosti i raste dnevna temperatura. Vreme treba da je vedro i toplo sa konstantnom temperaturom klijanja od oko 21-25 °C. Sadnice treba da budu na veoma svetlom mestu.
Prezimljavanje
Verovatno vam je već poznato da je drveće citrusa malo nezgodno kada je u pitanju prezimljavanje. Ljudi se često pitaju kako mogu da spreče opadanje lišća do koga dolazi pred kraj zime, često zbog nepravilne nege.
Kako razumeti drvo
Vrsta uspeva u tropskoj i suptropskoj klimi, ali podnosi i mediteransku, gde temperatura zimi može da padne i nekoliko stepeni ispod nule. Kad je reč o nezi, to znači sledeće: Drvetu citrusa treba mnogo svetlosti i leti i zimi, kao što je to u njihovom prirodnom staništu.
Svetlost i temperatura su podjednako važni pošto oba deluju na aktiviranje metabolizma drveta, a to je ono što može da bude problem u zimskoj nezi citrusa. Drugim rečima: Što više svetlosti (koja pokreće fotosintezu) drvo primi, više toplote će mu trebati da postigne odgovarajuću brzinu metabolizma. Što više svetlosti drvo primi (čime će se ubrzati njegov metabolizam), više toplote će mu biti potrebno za postizanje dovoljnog nivoa fotosinteze.
Ako je metabolizam drveta previše brz tokom zime usled visoke temperature (npr. ako se biljka nalazi u dnevnoj sobi, naročito iza zavese) i ako nema dovoljno svetlosti, ono će da metaboliše više supstanci nego što može da stvori fotosintezom - trošiće samo sebe.
Međutim, dobro je uvesti biljku u hibernaciju tako što ćete je staviti na veoma svetlo mesto na niskoj temperaturi (ovo podrazumeva ventilaciju bez prisustva mraza). To se radi jer je najsvetlije moguće mesto na našoj geografskoj širini poput mračne sobe u poređenju sa tropskim uslovima, naročito zimi. Za vas koji volite brojke: izmerio sam jačinu svetlosti od 190.000 do 210.000 luksa u vreme ručka u Zanzibaru u februaru ove godine. U isto vreme je u Nemačkoj možda bilo 10-15.000 luksa na otvorenom. Veoma svetla kuća tokom zime (kao što je mali staklenik ili staklena bašta) može da obezbedi samo 10.000 luksa ili manje. Prosečna kuća u zimu (ljudi obično kažu:„Stavio sam je u hladan hodnik blizu prozora koji je okrenut ka severu, gde je najsvetlije“) dostiže oko 1000 luksa; jačina svetlosti u dnevnim sobama je obično 500 do 800 luksa. Vidite, u takvim uslovima je manje-više pitanje sreće i nadanja najboljem u zemljama kao što je naša, kad je reč o prezimljavanju drveća citrusa zbog razlike između svetlosti koja im je potrebna i količine koju zaista dobijaju.
Tri strategije za prezimljavanje koje su se pokazale uspešne.
A.: Ostavite drvo da prezimi u stakleniku rasadnika ili u malom kućnom stakleniku, staklenoj ili zelenoj bašti.
B.: Ostavite drvo da prezimi na svetlom mestu na temperaturi između 5 i 10 °C; često provetravajte prostorije i zaklonite ga u hlad ako topli sunčevi zraci ulaze u prostoriju (od kraja januara, naročito za prozore koji su okrenuti ka jugu).
C.: Ostavite drvo da prezimi na veoma svetlom mestu na temperaturi od oko 16/18 do 20°C.
Varijanta C je najteža jer je takve uslove skoro nemoguće stvoriti. U ovim predelima imamo manje svetla i u hladnim zimskim danima obično temperaturu u dnevnim sobama održavamo na najmanje 21 °C. Prostorije sa temperaturom od 16 do 18 °C, što bi bilo najpogodnije, su uglavnom one koje se retko koriste ili hladni hodnici. U takvim prostorijama drveće bi trebalo postaviti sto bliže prozoru.
Što se tiče temperature:
lišće često opada jer je drveće previše vlažno i jer su velike razlike između temperature korenja i lišća. „"Vruća glava i hladne noge" kako to baštovani kažu ili zapravo "vruće noge i hladna glava". Razlog se retko uoči: kako se prostorija zagreva, veći deo drveta se zagreje na sobnoj temperaturi od npr. 21 °C. Ali ono stoji na podu sa temperaturom od samo 16 do 18 °C. Hladnije korenje funkcioniše mnogo sporije od toplih listova; drvo je pod stresom i odbacuje listove. Rešenje: premestite drvo sa poda na pokretno postolje ili saksiju sa točkićima i dovoljno ventilacije ispod ili podmetnite debeli sloj polistirena između poda i saksije kako biste je izolovali od hladnog poda.
Obrnuta situacija: drvo može da se postavi na podno grejanje tako da se korenje zagreje do 20-28 stepeni, a krošnja bude na 18-22 stepena. I ovde imamo sličnu situaciju kao u prethodnom slučaju: drvo je pod stresom jer je sada koren aktivniji od listova. Rezultat: lišće je odbačeno.
Sada imate dosta materijala za čitanje! Međutim, što bolje budete razumeli drveće citrusa i kako možete da utičete na njih tokom faze prezimljavanja, bolje ćete se izboriti sa situacijom i smisliti strategiju za preživljavanje koja najviše odgovara uslovima u vašem domu. Ona će vam pomoći da brže reagujete i da preduzmete odgovarajuće mere ako se pojavi problem.
Ovaj odnos svetlosti/temperature je prilično jednostavan kada se uporedi sa strategijama za đubrenje i zalivanje tokom šest hladnijih meseci u godini.
Nemojte da đubrite od septembra do februara, a ako biljka treba da prezimi na hladnom (gorenavedena varijanta B), nemojte da đubrite od septembra do marta. Nedostatak gvožđa (zelene vene listova, žuto lišće) nadomestite dodatkom odgovarajućeg đubriva.
Zalivajte mekom vodom na sobnoj temperaturi. Nemojte da upotrebljavate tvrdu vodu jer bi ovo moglo da dovede do nedostatka gvožđa. Za toplije prezimljavanje, zalivajte veoma pažljivo u skladu sa uslovima, naročito izbegavajte prekomerno zalivanje i zadržavanje vode. Više drveća se potopi nego što se osuši! Za hladno prezimljavanje drveće treba da bude suvlje (blago vlažno zemljište) - zemlja ne treba da bude potpuno suva i drvo ne treba da se osuši.
Ostavite drvo napolju što je moguće duže i vratite ga napolje na proleće što je moguće ranije.
Naročito na kraju zime i u rano proleće drvo možete da držite na zaštićenom mestu. Mesto ne bi smelo da se zagreje toliko da se dnevne i noćne temperature mnogo razlikuju, npr. noću 5 °C, a danju 20-25 °C.
Pre nego što unesete drvo u kuću, detaljno ga očistite i uklonite sve puževe i vaši. Ako je potrebno, možete ga i orezati. Proredite previše guste krošnje tako da može da se probije više svetlosti. Krajem januara proverite da li ima štetočina (koje su u porastu u ovo doba godine). Štitaste vaši i prve brašnaste vaši su već u akciji u ovom periodu. Poslednje se pojavljuju lisne vaši, ali se one javljaju tek od marta.
Želimo vam mnogo uspeha u prezimljavanju drveća citrusa!
Još jedan savet:
ljudi koji žele malo, lepo drvo citrusa koje takođe može da preživi na toplim, manje osvetljenim mestima tokom zime, treba da pređu na fortunelu - kumkvat!