NIN-ova nagrada za 2013. ide Goranu Gociću za "Tai"

NIN-ova nagrada za 2013. ide Goranu Gociću za "Tai"


Dobitnik jubilarne 60. NIN-ove književne nagrade za 2013. godinu je Goran Gocić
za knjigu "Tai" koju je objavila "Geopoetika", odlučio je petočlani žiri.








Odluku je doneo žiri u sastavu Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov, Mića Vujičić i Vasa Pavković (predsednik), a od ogromne prošlogodišnje produkcije - pristigla su ukupno 182 naslova objavljena u 2013. godini - izabran je "Tai".

Čak petoro pisaca čiji su se romani takmičili i prošle godine bili su i ove godine u konkurenciji, a dvojica pisaca (Bojan Babić i Živojin Ivković) imali su po dva objavljena romana, koji su ispunjavali uslove takmičenja. U najužem izboru za prestižnu književnu nagradu bili su i romani "Mi, izbrisani" Slobodana Vladušića (Laguna), "Zlatno doba" Silvane Hadži-Đokić (Interpres i Tema), "Arkadija" Milete Prodanovića (Arhipelag) i "Vazdušni ljudi" novinarke Tanjuga Sonje Atanasijević (Prosveta).

Svečano uručenje nagrade Goranu Gociću zakazano je za 17. januara u 17h u Skupštini grada. Pokrovitelj NIN-ove nagrade je Pošta Srbije.

O romanu "Tai" Vladislav Bajac je napisao: "Knjiga koju određuje njen topos: Tajland. Ljubav i Tajland. Žena, putenost, demistifikacija glavnog junaka. Analiza Dalekog istoka u odnosu na (Daleki) zapad.

Da nije roman, ovo bi bila „studija o izvodljivosti“ na temu kako bi jedan samosvestan muškarac mogao ili pre – želeo da (hrišćanski) zaštiti jednu ženu. Projekat koji je u datim uslovima osuđen na propast: ne zato što nije ostvariv već zato što nije potreban. Ta naizgled krhka žena samim svojim „pasivnim“ postojanjem, prisustvom, (budističkim) odbijanjem u prihvatanju, doprineće samourušavanju ovog s početka knjige prividno mačo muškarca, koji će se u zapanjujuće poštenoj samoanalizi pretvoriti u jedno ranjivo biće. Toliko ranjivo da će njemu biti neophodan Sveti Hristifor, zaštitnik putnika.




Struktura romana građena je i jednostavno i komplikovano. Rezultat je vrlo koristan po knjigu: težina preteže u razumljivost, kao što drugi lik knjige, junakova senka, nadopuna, kontrast ili čak alter ego, idealno nadopunjuje ovog gosta u drugoj kulturi. Tako i beleške s kraja teksta nadograđuju beletristiku, to jest lepu umetnost.

Tai je lekcija samoljubivom Zapadnjaku o tome kako da izleči svoj oholi ego podatnošću Istočnjaka. No, nema tu pobednika. Možda samo poraženog. Ali i tada – „zalečenog“ Carstvom Praznine. A ona je ženskog roda."

Goran Gocić je krajem prošle godine dobio nagradu "Miloš Crnjanski" za svoj prvi roman "Tai". Rođen je u Užicu 1962. godine, diplomirao je anglistiku na Filološkom fakultetu Beograd i magistrirao medije i komunikacije na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.

Slobodni je novinar i filmski kritičar. Pisao je za Start, NIN, Filmsku kulturu, Sineast, Ekran, Borbu, Intervju, RTS i za još oko 20 medija: Dnevni telegraf, Politika, Bi-Bi-Si, Čenel 4, Indipendent, Sajt & Saund... Jedan je od autora zbornika o masovnoj kulturi "Degradirana moć: Mediji i kosovska kriza" (2000) i "Želimir Žilnik: Iznad crvene prašine", koji su objavljeni na više jezika.

Pre nekoliko godina uključio se u projekat Balkanski dnevnici, veb-sajt sa tekstovima i video klipovima o Bugarskoj, Grčkoj, Srbiji, Rumuniji, Albaniji i Makedoniji i njihovim pravoslavnim crkvama. Sajt je bio kratkog daha, ali Gocić je završio svoj dokumentarni film o crkvi u Bugarskoj.

Dobitnik je više nagrada za eseje. Objavio je studije: "Endi Vorhol i strategije popa" (1997/2012) i "Emir Kusturica: Kult margine" (2001/2006).

Autor je dugometražnih dokumentarnih filmova "Bloody Foreigners" (2000) i "Balkanski dnevnik: Bugarska" (2010). Radovi su mu prevedeni na deset jezika.




U intervjuu "Novostima" on je za glavnog junaka romana "Tai" naveo da je to "sredovečni, pomalo naivni i fantazijama skloni gospodin koji, posle decenije manje-više otmenog propadanja u Beogradu, gubi veru u ljude i zatiče se u tački gde se susreću emotivna, duhovna i profesionalna kriza".

Na mikronivou, u romanu "Tai", zapadnjaci se isceljuju i vraćaju k sebi u društvu Tajlanđanki, dok one podižu budžet za popravku krova i školski pribor. Na makronivou, Zapad istrajno gaji pripovesti o pustolovima koji otkrivaju nove zemlje i njihove prirodne lepote, a Treći svet propoveda o prometejskim belim bogovima koji dolaze izdaleka i donose moć, znanje i tehnologiju, rekao je Gocić.

Ako pogledate sudbine Pola Gogena, Marka Pola ili Džejmsa Kuka, vidite da su se ovakvi mitovi pretočili u istoriju. Sličan je slučaj i s romanom "Tai" - i u njemu legende, kao što je ona o Svetom Hristiforu, postaju deo jedne intimne istorije.

"Mi iz bivše Jugoslavije smo, poput junaka romana 'Tai' preživeli gorku porodičnu svađu i razvod, tokom kojih smo uglas vežbali da se raspravljamo i mrzimo one koji su nam najsličniji. U kompletu sa strahom od stranaca, došli su i brojni drugi strahovi. Tužna je istina da smo se urotili protiv sebe. Posledica je blokiranost, podozrivost i izdeljenost na sitne, nemoćne i zavadjene feude - uključujući i raskomadanu književnost jednog zajedničkog jezika", rekao je Gocić.


b92.net

Dobitnik Ninove nagrade: Umalo da se manem pisanja i postanem fizikalac

Život je preplavljen žudnjom, a žudnja je veća od života; život je premali,
prekratak, pretesan da ona bude utoljena.





Ove reči stoje u romanu „Tai” (“Geopoetika”) za koji je Goran Gocić dobio Ninovu nagrada za roman godine.
Razgovor s njim vođen je gotovo odmah po proglašenju ovogodišnjeg dobitnika. U atmosferi uzbuđenja pominjalo se da je „Tai” dobio i nagradu „Miloš Crnjanski”, da je to knjiga koju određuje njen topos: Tajland, odnosno ljubav i Tajland, da se na njenim stranicama odvija, s jedne strane, ljubavna priča između Tajlanđanke i Evropljanina, a, s druge, analiza Dalekog istoka u odnosu na Zapad.

Susret ili sukob Istoka i Zapada?


- I jedno i drugo

Ključ te relacije je?


- Zapadnjaci to pokušavaju da reše već prilično dugo. Niko nije našao ključ. Svi probaju s nekim kalauzima. Ja sam nastojao da odškrinem vrata?

Šta se vidi kad se proviri?


- Fascinantan, sasvim drugi svet u kome su stvari kad-kad potpuno obrnute od onog što bi smo nazvali našom, odnosno zapadnom vizurom.

Na primer?


- I jedno i drugo

Ključ te relacije je?


- Zapadnjaci to pokušavaju da reše već prilično dugo. Niko nije našao ključ. Svi probaju s nekim kalauzima. Ja sam nastojao da odškrinem vrata?

Šta se vidi kad se proviri?


- Fascinantan, sasvim drugi svet u kome su stvari kad-kad potpuno obrnute od onog što bi smo nazvali našom, odnosno zapadnom vizurom.

Na primer?


- U Indiji sam video da mlada dobije prsten za nogu. Kao znak izuzetne časti na Tajlandu sam za posluženje dobio pečenog pacova. To je za tamošnje prilike skupo meso, smatra se poslasticom. Nastojao sam u jednom tekstu da pobrojim te stvari.

Razlika je nekad dramatična.


Šta bi trebalo eventualno preuzeti, na šta se ugledati?
- Mogu da govorim samo u svoje ime. Voleo bhi da preuzmem od njih tu naročitu staloženost i mirnoću u dramatičnim situacijama. Taj budistički pristup. Da se razumemo, to nije puka pasivnost, to je ugao gledanja na stvari.

Kako se u taj mozaik, u tu sliku uklapa korporativni kapitalizam, zakon tržišta...?

- Tajland je jedna od azijskih zemalja koja se brzo razvija, koja je otvorila vrata zapadnim kompanijama. Odvija se vrlo brz razvoj korporacija. Tajlandski kralj se obrazovao u Americi. U spoju budističkog stoicizma i korporacijskog Zapada javljaju se čudni hibridi. Ne bih rekao da su imuni na konzumerizam, brzo bogaćenje... Globalni kapital drma i njih kao i sve ostale. A to je veliko tržište gde je do pre 20 godina i radio bio luksuz, a sad imaju gotovo sve.

Ključna reč za vaš roman je ljubav?

- Mogli bismo tako reći.

Reč je o ljubavi prema ženi, ali i o ljubavi u širem, sveobuhvatnijem smislu iako se za to danas može čuti da nije „in”...?

- To kod mene nije bila stvar kalkulacije. Tim putem sam pošao instinktivno, to je moj jezik. Kad krenemo da govorimo o istinitim stvarima ili pak o stvarima koje se nama čine istinitim, onda je to prava stvar. Ako se to nekom sviđa - dobro, ako ne - opet dobro. Iskreno, nisam očekivao da će čitaoci tako dobro reagovati na knjigu. Predviđanja su bila obrnuta; da će imati malu prođu, da će teško komunicirati sa čitaocima, da Srbija nema interesovanja za egzotične, daleke zemlje i kulture, da se ovde traže samo romani koji se bave (domaćom) istorijom...

Naziv Tai ima više značenja?

- Tai je jezik kojim se govori na Tajlandu. Ali ta reč ima i druga značenja. Jedno od njih je sloboda. A među težnjama junaka su upravo sloboda, spasenje. Spominju se tu, što bi se reklo, krupne reči: bog, greh... Naravno, na nepatetičan način. Meni je pisanje o tim stvarima bilo neophodnost.

Rekli ste da vam je roman značio i spasenje?


- Bio sam u vrsti ćorsokaka, beznađa. Nekoliko projekata mi je propalo. Jer, mi frilenseri prvi stradamo od udara ekonomske krize. Dakle, bio sam u vrlo neprijatnoj životnoj situaciji, a taj roman me je izbavio, vratio me pisanju. Naime, hteo sam da se manem pisanja, da se zaposlim kao fizički radnik, da kaznim sebe. Al’ onda se desilo malo čudo. I proces pisanja obeležen je vrstom malog prosvetljenja.
 
Politička scena u krimi-žanru
 
Vaše viđenje savremene srpske književne i političke scene?

- Nisam kompetentan. A i teško je sažeto reći, a neću da se bavim pamfletskim etiketama.

Žanr političke scene?

- Krimi-žanr. Više bih voleo da bude nešto dosadnije. Na primer, dosadna knjiga iz ekonomije. Previše istorije. Višak istorije je odgovor i za književnu i za političku scenu.

blic.rs

Goranu Gociću uručena NIN-ova nagrada


Izvor: Tanjug Jubilarna, 60. NIN-ova nagrada za roman godine svečano je
uručena 17. januara u Skupštini Beograda Goranu Gociću za roman "Tai"
 u izdanju "Geopoetike"




Pozdravljajući zvanice, među kojima su bili premijer Ivica Dačić i mnogobrojne ličnosti političkog, javnog i kulturnog života, glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk podsetio je na listu uvaženih autora, dobitnika ovog priznanja tokom šest decenija.

Prvi laureat - Dobrica Ćosić zbog bolesti nije mogao da prisustvuje, rekao je Ćulibrk dodajući da su na listi dobitnika ove nagrade bile takve veličine kao što su Meša Selimović, Danilo Kiš, Miloš Crnjanski, Milorad Pavić, Borislav Pekić, Miroslav Krleža, Miodrag Bulatović, Slobodan Selenić, Branko Ćopić...

Ćulibrk je ovogodišnjem laureatu uručio povelju, a novačani deo nagrade (milion dinara) predala je Nela Bojović, direktorka marketinga "Pošte Srbije", koja je prenela pozdrave direktora te institucije Milana Krkobabića.

"U vreme u kome su mnoge vrednosti dovedene u pitanje, od izuzetnog je značaja podržati NIN-ovu nagradu, ne samo kao kulturno dobro i nacionalnu vrednost, već i kao čuvara naše kolektivne svesti i pamćenja i naše pisane reči", istakla je Bojovićeva.




Nagrađeni roman predstavio je književni kritičar Mileta Aćimović Ivkov, član žirija čiji je predsednik bio Vasa Pavković, a ostali članovi Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković i Mića Vujičić.

"Tai" se izdvojio u obimnoj produkciji u 2013. godini ozbiljnošću autorske problematizacije odnosa istočne i zapadne civilizacije. Spoj egzotične intimne ljubavne priče i univerzalnog pogleda na ljudsku egzistenciju i njene izazove, tematizovan je u ovom romanu-eseju na tragu najboljih primera iz svetske književnosti, ocenio je žiri.

Gocić je rekao da je 1998. godine, dobivši stipendiju, ostavio posao novinara u "Dnevnom telegrafu" i otišao "na dugi put u Jevropu", magistrirao u Londonu, radio na Bi-Bi-Siju (BBC), objavljivao knjige-studije, ali je 2001. odlučio da se vrati u Srbiju, gde ga je, "uprkos nadama koje je većina od nas gajila u to vreme, povukao vir hladne ponornice".





Pominjući iskušenja tokom narednih godina, istakao je da "danas podvlači crtu ispod svojih izbora i odluka, prihoda i rashoda, ostvarenih i neostvarenih planova, biografije koju je rešio da nastavi u svojoj zemlji, tamo gde je uvek najlakše i najteže, gde o svemu gajite najintenzivnija osećanja, najisključivije stavove".

"Prepoznajem svoj grad pun poznatih lica, koja su se vremenom ipak privikla na mene, ženu koju volim, dete koje je stasalo lepo i pametno, porodicu na okupu i konačno - ovo priznanje u ruci. Sada, ovog trenutka siguran sam da čovek treba da bude istrajan u svojim opredeljenjima i da sam 2001. godine doneo ispravnu odluku", izjavio je Gocić.

Deo iz njegovog, velikim delom autobiografskog, romana na svečanosti je pročitao dramski umetnik Tihomir Stanić.


b92.net