Deca i televizija

Znate li da, prema merenjima američkih psihologa, a sigurna sam da ni naša merenja ne bi dala drugačije rezultate, prosečan predškolac gleda TV prosečno 4 ipo sata dnevno.



Tako bude izložen, na godišnjem nivou, uticaju 20.000 televizijskih reklama koje u 2/3 slučajeva popularišu nezdravu hranu.
Svako dete do svoje 18. godine vidi 16.000 ubistava na ekranu, što znači – biti svedok nasilnog umiranja bar 2 puta dnevno!

Deca su nam, jednostavno, oguglala na agresiju u tom smislu što je tretiraju kao deo normalne svakodnevnice, jer joj kontinuirano prisustvuju! Nije ni čudo što je nasilje sve češće, jer je prisutan obrazac učenja po modelu koji svakodnevno oblikuje ponašanje mladih (a model je najčešće agresivna osoba, pa čak i u crtanim filmovima), a oni koji taj obrazac ne usvajaju jer u sebi nemaju genetski predodređene potencijale za takav oblik ponašanja, na nasilje ne reaguju onoliko burno koliko bi trebalo pošto su na njega naviknuti, što bi stručno rekli – habituirani!

I, šta onda? Gasiti TV?

Kažu da to nije rešenje. Neke emisije mogu pobuditi dečije interesovanje za čitanje, razviti određene socijalne veštine, pokrenuti na razmišljanje, pobuditi istraživački duh, a šteta bi bilo toga se lišiti. Zato je jedino ispravno rešenje, najpre, ograničiti vreme pred TV-om i tako podstaći decu na igru, više kretanja i zdrave aktivnosti, a ono vreme koje provedu pred ekranom, strogo profiltrirati – odabrati im kvalitetne sadržaje koji ih mogu oplemeniti! Dakle, promeniti kanal kada se spaze agresivni i drugi nepoželjni i opasni sadržaji, BEZ RAZMIŠLjANjA!

E, a to, takođe, znači neprekidnu roditeljsku pažnju, praćenje, upućenost u svakodnevni život deteta što zahteva enormnu energiju, principijelnost i vreme.

Kad se sve to prožme ljubavlju – zauzvrat dobijate srećno, stabilno dete koje zna šta hoće i nastavlja Vašu misiju na sopstvenoj samoizgradnji, tamo gde ste joj Vi udarili temelje. Nagrada je neprocenjiva!


roditeljsrbija.

Uticaj televizije na decu



Nesumnjivo je da televizija ima veliki uticaj na decu iz i da će to uticati na njihov kognitivni i socijalni razvoj. Uloga koju televizija ima u procesu socijalizacije dece je veoma velika. Televizija moze biti obrazovna I korisna, međutim postoji I onaj negativni aspekt...

Da li ćemo I kako kontrolisati štetne uticaje televizije ?

Do navršene treće godine deca obično ne mogu postati TV manijaci, jer je raspon njihove pažnje veoma kratak. Dakle, decu je lako omesti u gledanju TV-a. No, došli su novi trendovi, roditelji su toliko zauzeti poslom da nemaju dovoljno vremena da se posvete svojoj deci. Kada dođe sa posla, majka ne može da kuva i provodi vreme sa detetom istovremeno, ide se linijom manjeg otpora, upali se TV, dete se stavi ispred, i polako postaje zavisnik.
Uticaj televizije ne zavisi samo od programskih sadržaja već i od formalne funkcije televizije, kao što su visoka animacija, prenaglašene muzičke deonice, vizuelni i auditivni specijalni efekti. Ove navedene karakteristike pomažu u privlačenju i zadržavanju pažnje kod dece. Većina govornih odlaganja uzrokovano je usled preteranog gledanja televizije, jer gledanje televizije nije interaktivna aktivnost, šta vise oduzima detetu vreme za interakciju sa drugom decom i odraslima.

" ...Statistiku, koja svedoči da 63 odsto dece predškolskog uzrasta ima probleme u govorno-jezičkom razvoju, u velikoj meri „kroji” činjenica da prosečno dete predškolskog uzrasta provede po tri sata dnevno ispred malih ekrana i dodatnih dva-tri sata u igri sa video-zanimacijama, a to uzrokuje lepezu lingvističkih, psihomotornih i lokomotornih poremećaja. Pre svega, zato što su televizija i video-igrice primeri jednostrane komunikacije u kojoj deca satima ćute, a vokabular kojim govore junaci crtanih filmova zadovoljava govorni nivo dece od dve godine. Ako oslušnemo komunikaciju ovih mališana, videćemo da je ona puna neartikulisanih glasova i ratničkih pokliča kojima govore junaci crtanih filmova ili video-igrica i veoma siromašna”, upozorava dr Mirjana Sovilj - direktorka instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora.

Negativan uticaj televizije na dete povećava se i gledanjem programskih sadržaja koji nisu primereni njihovom uzrastu, jer dete ne shvata suštinu priče, vec pažnju usmerava samo na akcentovane događaje, uglavnom nasilje, pa je verovatnije da će kasnije kroz igru imitirati ono što vide.


Vreme provedeno gledajući televiziju odvlači od važnih aktivnosti kao što su igranje, čitanje, vežbanje i socijalizaciju.



Gledanje televizije stoga ne možete zabraniti, ali morate, ograničiti.

Evo šta bi konkretno roditelji trebalo da urade kako bi kontrolisali uticaj televizije na dete
Gledajte programe sa svojom decom,
Ukoliko gledate emisije koje nisu primerene njihovom uzrastu objasnite im o čemu se radi
Ograničite im količinu gledanja televizije (dnevno); ne dozvolite da u preterano dugim intervallima gledaju TV * 2-3 sata dnevno
Isključujte TV u toku porodičnog obroka, a npr pustite muziku,
Ako se i desi da prisustvuju scenama nasilja ili povredjivanja objasnite im da su to glumci, da se ti ljudi nisu zapravo povredili
Preskočite emisije za koje mislite da nisu prikladne za Vašu decu.
Odaberite programe koji su edukativnog karaktera… Primer kanala Nacionalne geografije je pozitivan, jer pomaze da prikupimo informacije o razlicitim zemljama I kulturama
Pojedine kanale obavezno deprogramirati

Dečije emisije na javnoj televiziji su prikladne ( mada su u mnogo manjem broju ), ali izbegavajte :

Sapunice :
reality programe, -
kvizeve sa ekscentričnim ličnostima
dečije telefonske kvizove
talk-show emisije
parade estradnih zvezda.


Setite se programa koji ste Vi pratili tokom detinjstva :

Muzički tobogan,
Na slovo na slovo,
Branko Kockica,
Kolariću Paniću,
Fazoni I fore,
Aca Poštar,
Laku noć deco,
i mnoge druge...

Opstanak, mada ne spada u ovu grupu emisija


Na žalost danas se u medijima ne posvecuje ni priblizno tolika paznja na razvoju edukativnih sadrzaja za najmladje, pa iako Vam se čini da je država digla ruke od svega, a da je borba protiv novih televizijskih trendova i agresivnih crtanih filmova za decu slična Don Kihot-ovskoj borbi protiv vetrenjača, imajte na umu da ne treba odustajati jer je u pitanju dobrobit naše dece.

Ne zaboravite da deci sami dajete najbolji primer.


vrticportal