Olimpijske priče

Prerušavanje



Prevara nikada ne stoji dobro uz olimpijska načela, bilo je mnogo pokušaja da se nesportskim putem stigne do pobede, i nije samo doping u pitanju.

Nacistička Nemačka je bila izvor bizarnih ideja prevare u sportu, pokušavali su na sve načine da se obezbede, odnosno da osvoje najviše medalja u Berlinu 1936. Sve je bilo u službi pokazivanja nemačke nadmoći.

Izvesni Herman Ratjen iz pokreta nacističke omladine je dobio naređenje da se kao žena takmiči u skoku udalj. Prevara je bila dobro odrađena, iako su „koleginice“ iz tima sumnjale. Problem je što je završio kao četvrti i ostao bez medalje.

Nastavio je da glumi atletičarku, čak je 1938. osvojio prvenstvo Evrope, ali je prevara otkrivena i onemogućen je da se kasnije takmiči, a medalja mu je oduzeta.

Najgori u istoriji



Bez sumnje to su pentatlonci Tunisa koji su se takmičili na igrama u Rimu 1960.

Obratite pažnju, nisu uspeli da osvoje nijedan poen. U jahanju su sva trojica pali sa konja, zatim su u streljačkom sportu eliminisani jer su pucali isuviše blizu sudija, bili su opasni po okolinu.

Zatim se jedan nije umalo udavio tokom plivanja, pa nisu ni tu uspeli da se upišu. Do pete discipline nisu ni stigli, naime u četvrtoj mačevanju su probali da varaju, samo jedan je znao nešto o tom sportu, pa je glumio tim, ne skidajući masku.

“Provaljeni” su i diskvalifikovani iz kompletnog takmičenja.

Sudija, pogledaj kako udaram



Kubanski tekvondo borac Matos je diskvalifikovan u borbi za bronzu u disciplini preko 80 kilograma, jer je medicinskom timu njegove zemlje bilo potrebno previše vremena da mu saniraju povredu.

Iznervirani Matos je pokazao da je bio spreman za nastavak udarcem u glavu švedskog sudije Čakira Čelbata.

On je doživotno diskvalifikovan, Kubanci su tvrdili da su zvaničnici Kazahstana, odakle je bio njegov protivnik potplatili sudije.

Anhel Valodija Matos je inače olimpijski šampion iz 2000. iz Sidneja.

Mek Donald izvukao deblji kraj




Najpoznatija kompanija brze hrane je bila jedan od sponzora OI u Los Anđelesu.

U sklopu kampanje „Kada Amerika pobeđuje, pobeđuješ i ti“, kupci njihovih proizvoda dobijali su u restoranima karticu sa imenom sporta. Ukoliko domaćin osvoji bronzu dobijali su besplatnu Koka – Kolu, srebro je donosilo pomfrit, a zlato Big mek.

Sve je to reklamirano pre bojkota igara, a zamislite kako su se u kompaniji osećali kada su komunističke zemlje osim Rumunije donele odluku da bojkotuju Olimpijske igre.

Jasno da su Amerikanci dominirali, osvojili su blizu 200 zlata, duplo više nego na igrama u Montrealu, osam godina ranije.

Priča se da je Mek Donalds izgubio milione na ovoj kampanji.

Sigurni u princezu



Mnogo je bilo sumnji u Istočne Nemce, ali i druge komunističke države kada je u pitanju pol nekih takmičarki. Ličile su na muškarce i imale izuzetno dubok glas.

„Nismo ovde došli da pevamo, nego da pobeđujemo“, govorili su treneri za svoje „pulenke“ koje su bile pod sumnjom, pogotovo u atletici.

Tako je u Montrealu 1976. odlučeno da sve učesnice prođu kroz test utvrđivanja pola.

Tačnije, sve osim jedne, britanske princeze Ane koja je učestvovala u konjičkom takmičenju i to na Gudvilu, konju kraljice Elizabete, njene majke.

Male tajne velikih majstora



Naravno da olimpijski velikani imaju razne tajne koje im pomažu da budu bolji. Mark Špic je ostao poznat po svojim brkovima, a legenda kaže da je slagao Ruse da je pustio brkove jer zadržavaju vodu da ne ulazi u usta.

Bio je toliko uverljiv da su na sledećem takmičenju svi sovjetski plivači imali brkove.

Legendarni Bob Bimon je u Meksiku 1968. postavio svetski rekord u skoku udalj, to je rekord koji je odolevao četvrt veka, delom i zbog velike nadmorske visine u Meksiko Sitiju, to jest ređeg vazduha.

Bimon je odao tajnu.

„Nekoliko tekila i seks sa devojkom Glorijom su bili idealna priprema za finale“, priznao je veliki as.

Kako ukrasti Hirohitovu zastavu?



Daun Frejzer čuvena australijska plivačica i četvorostruka olimpijska šampionka je nakon trijumfa na igrama u Tokiju suspendovana na deset godina.

Šta se desilo u Japanu?

Prvo je ražestila federaciju i sponzore jer nije obukla propisani kostim na ceremoniji otvaranja, već neki stari udobniji na kome nije bilo imena sponzora. Zatim je uhapšena jer je plivala kroz kanal do zamka cara Hirohita, kako bi ukrala olimpijsku zastavu, za opkladu.

Priča se da je bila i pod dejstvom alkohola, ali su Australijanci uspeli nekako da izdejstvuju da prođe bez optužnice. Postala je sportista godine u Australiji te 1964. ali je dobila i desetogodišnju zabranu bavljenja plivanjem. Kasnije je kazna ublažena, ali Daun se bacila na politiku i više nikada nije predstavljala svoju zemlju na OI.

Neki nepotvrđeni izvori su inače kasnije otkrili da joj je japanski car poslao zastavu koju je želela da ukrade, kao suvenir sa igara.

Lako je Ugandi



Olimpijsko pravilo je da izvođenje himne ne sme da traje više od minuta. Postoji i zemlja koja ne popuni čitavo vreme, u pitanju je Uganda, naime njihova himna se sastoji od devet taktova i traje pedesetak sekundi.

Možda bi mogli da pozajme onih nekoliko sekundi Urugvajcima koji muku muče, naime njihova himna traje 6 i po minuta.

Osim urugvajske, grčka himna je izuzetno duga, a kad smo kod izvođenja, Estonci i Finci štede vreme orkestru za vežbanje, imaju istu himnu, kao i Lihtenštajn i Velika Britanija. Malo se razlikuju, iako je osnova ista Tanzanija i Zambija, kao nekadašnja „Hej Sloveni“ i poljska nacionalna himna.

Što ne kažete da sam pobedila



Izvesna Margaret Abot je sa majkom doputovala na svetski sajam u Parizu, a igre su bile deo tog događaja.

Inače njena majka je bila dopisnik jednog američkog lista, a Margaret je u Francusku stigla kako bi proučavala slavne slikare i posetila muzeje.

Pošto se dosađivala, prijavila se za golf turnir, nije ni znala da je u pitanju Olimpijska disciplina, niti je ikada čula za igre. Kako to obično biva, pobedila je i otputovala preko bare i ne znajući da je olimpijska šampionka i to kao prva Amerikanka u istoriji.

Nikada više se nije ni takmičila, a u olimpijskim knjigama stoji da joj niko nikada i nije rekao da je pobedila na Olimpijskim igrama. Umrla je 1955. a do tada praktično nije bilo ni potvrđeno da je taj turnir u golfu bio deo programa drugih modernih igara.

Basket na šljaci



Košarka je prvi put bila na programu Olimpijskih igara 1936. u Berlinu.

Od tada do 1972. Amerikanci su dominirali, što je normalno, iako do 1992. nisu slali profesionalce na igre.

Najmanji broj koševa je postignut baš u Berlinu, SAD su savladale Kanadu sa 19:8. Problem je bio u terenu.

Naime, igralo se na otvorenom i to na pesku, tačnije šljaci na teniskim terenima, a prilično haotični turnir je zatvoren finalnom utakmicom po jakoj kiši. Nešto efikasniji je bio meč za treće mesto, Meksikanci su savladali Poljake 26:12.

Inače na košarkaškom turniru je učestvovalo čak 23 nacije, bio je to najmasovniji kolektivni sport, a medalje je dodelio čovek koji je i izmislio igru pod obručima, Džejms Nejsmit.

Kad je zlato suđeno



Mađarski strelac Karolj Takač je bio pod zabranom učestvovanja na OI 1936. jer nije bio oficir, takva su bila pravila.

Ipak, posle mnogo peripetija, ipak je izborio odlazak u Tokio 1940., ali mu je par meseci pre igara eksplodirala granata na vojnoj vežbi i gotovo je izgubio desnu ruku, tačnije nije njome više mogao da drži pištolj. U svakom slučaju, igre u Japanu nisu održane zbog izbijanja Drugog svetskog rata.

To ga nije obeshrabrilo, u narednim ratnim godinama je naučio da puca levom rukom i osvojio dva olimpijska zlata, u Londonu 1948. i Helsinkiju 1952.

Postao je i svetski šampion, a kasnije je radio kao trener mađarskih strelaca.

Sigurna pobeda



Najbizarnija situacija u istoriji Olimpijskih igara dogodila se 1908. u Londonu u trci na 400 metara.

Naime, Amerikanac Džon Karpenter je blokirao domaćeg takmičara Vindama Halsvela tokom trke što je u SAD bilo dozvoljeno, u Evropi nije. Zbog ovog poteza, MOK je naložio da trka bude ponovljena.

Karpenter nije želeo da ponovo trči, on je u prvoj trci osvojio zlato, a i ostali takmičari, dvojica Amerikanaca su se sa njim solidarisala. Tako je na startu Vindam Halsvel ostao sam pa je džogirao 400 metara i osvojio zlato, bez konkurencije…

Nisu baš navežbali



Neretko olimpijski šampioni plaču na pobedničkom postolju, naravno da ih emocije savladaju.

Međutim Žozi Bartel je plakao iz drugih razloga. Naime, niko nije očekivao da će ovaj Luksemburžanin pobediti 1952. u Helsinkiju u trci na 1500 metara, pogotovo ne orkestar koji nije znao himnu njegove zemlje.

Naravno, u toj situaciji su morali da improvizuju, nije im baš išlo pa se Bartel u šoku rasplakao smatrajući to izrazom nepoštovanja prema Luksemburgu. On je učestvovao i na narednim igrama u Melburnu, ali nije bio ni blizu medalje, mada je verovatno tada orkestar uvežbao dobro himnu Luksemburga.

Krv u vodi



Sigurno najpoznatiji meč u istoriji vaterpola. Radi se o duelu Mađara i Sovjetskog Saveza na Olimpijskim igrama u Melburnu. Duel je odigran pod velikim političkim tenzijama zbog mađarske krize i ustanka protiv marionetske sovjetske vlasti u Budimpešti.

Mađari koji su bili mnogo bolji tim, suvereni svetski vladari u vaterpolu, su dobili sa 4:0. Tokom meča su bili razmenjivani udarci i uvrede, na kraju je Rus Prokopov udario Mađara Zadora pesnicom u vodi, a slika krvavog vaterpoliste je obišla svet.

On nije igrao u finalu u kome su Mađari savladali Jugoslaviju i osvojili svoje četvrto zlato.

Inače, publika je sve vreme bila na strani Mađara, čak su po završetku meča probali da se obračunaju sa Prokopovim.

Kventin Tarantino je o ovom duelu 2006. snimio nezavisni film u kome je narator bio slavni Mark Špic.

U vinu je pobeda



U Grčkoj je pred prve moderne igre zavladala prava histerija kada je francuistoričar Mišel Brel predložio da u znak antičke prošlosti OI bude organizovana trka maraton. U pitanju je bilo podsećanje na grčkog glasnika koji je pretrčao put od polja Maraton kako bi javio vest o pobedi nad Persijancima.

Filipides je javio vest, a onda se srušio i izdahnuo. Zbog istorijskog konteksta, domaćinu prvih modernih igara je itekako bilo stalo da pobednik maratona bude Grk.

Želja im se ispunila, Spiridon Luis je dobio trku, a tokom nje je čas zastao da popije čašu vina sa grčkim prestolonaslednikom.

Kasnije je ispunio želju princa i zajedno su ušli u cilj. Od tada se u grčkoj kaže „postani Luis“ kada vas savetuju da požurite.

Sestre ili braća?



Nikada dve sestre nisu tako dominirale u atletici kao Tamara i Irina Pres. Njih dve su osvojile pet zlatnih medalja na dve Olimpijade, u Rimu i Tokiju.

Tamara je bila najbolja u bacanju kugle 1960. Irina je slavila u trci 80 metara sa preponama.

Vratile su se četiri godine kasnije u Tokiju, Tamara je odbranila zlato u kugli, a usput je slavila i u bacanju diska, dok je Irina ostala u istoriji kao prva olimpijska šampionka u sedmoboju.

Međutim, ono što je izazivalo sumnju je njihov pol, iskreno, više su ličile na braću, sa dubokim glasom i muškobanjastim izgledom. Slučajno ili ne povukle su se iz atletike kada je međunarodna atletska federacija počela da sprovodi testove dve godine kasnije.

Na prozivke iz zapadnog sveta Rusi su odgovarali da su Amerikanci ljubomorni i da se sestre Pres ne takmiče jer im se majka razbolela pa su se povukle iz sporta kako bi je negovale.

Pola srebro - pola bronza



Jedna od najdirljivijih priča o prijateljstvu viđena je na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936.

Dvojica Japanaca, inače dobri prijatelji Šuhei Nišida i Su Oei, inače skakači sa motkom, delili su drugo mesto. Rešenje je bilo da se takmiče za srebro u svojevrsnom baražu, ali su oni to odbili, iz poštovanja prema ovom drugom.

Izgleda da su imali drugi plan, naime, zbog olimpijske statistike Nišida se složio da uzme bronzu, a da Oei dobije srebro.

Kada su se vratili u Japan, podelili su medalje na pola, a onda su iskovali nove, polovinu od srebra, polovinu od bronze u znak večnog prijateljstva i poštovanja.

Bolje od šopinga



Britanka En Peker-375-20120717110449 je 1964. osvojila srebro na 400 metara, a toliko je loše trčala u kvalifikacijama na 800 metara, da je želela da propusti finale, svesna da nema nikakve šanse za medalju.

Umesto finala trebalo je da ode u šoping sa drugaricama iz reprezentacije.

Međutim, kada je njen verenik Robi Brajtvel završio kao četvrti na 400 metara i ostao bez medalje, En je kako bi ga oraspoložila odlučila da ostane sa njim na stadionu i da ipak nastupi na 800 metara.

Obećala mu je da će dati sve od sebe. Izgleda da je dobila ljubavnu injekciju, u poslednjih 100 metara je oduvala rivalke i osvojila zlato. Odmah posle igara se povukla i udala za Brajtvela.

Od šampiona do taksiste



Boris Onišenkо zaslužuje epitet jednog od najvećih varalica na Olimpijskim igrama. On je u Montreal 1976. došao kao olimpijski šampion u pentatlonu, ali se vratio osramoćen.

Prijavili su ga Britanci koji su posumnjali u njegov mač, koji mu je oduzet prilikom borbe sa britanskim kapitenom Džimom Foksom. Naime, sovjetski takmičar je modifikovao svoje oružje koje je pokazivalo udarac iako nije ni dodirnuo protivnika.

Naravno mač mu je oduzet, ali je on i sa rezervnim lako dobijao protivnika. Ipak, posle analize oružja kojim je započeo borbu, jasno se videla njegova namera da vara, pa je diskvalifikovan, a sovjetski tim se povukao sa takmičenja.

Izbačen je iz olimpijskog sela, kasnije je otpušten iz Crvene Armije, skinuti su mu činovi i platio je novčanu kaznu. Kasnije se izdržavao vozeći taksi po Kijevu.

Pobeda je ne udaviti se



Ponekad ni medalja ne znači uspeh koliko spektakularan poraz. Svi koji su pratili Sidnej 2000. sa lakoćom će se setiti afričkog plivača Erika Musambanija.

Plivač iz Ekvatorijalne Gvineje je naučio da se održava na vodi januara 2000. već u septembru je bio u olimpijskom bazenu, koji je video prvi put u životu.

Postao je heroj, uspeo je da završi trku na 100 metara sa neverovatnim minutom zaostatka, ali svejedno, pribavio je simpatije sveta. Nismo ga videli u Atini, nije dobio vizu.

Zanimljivo da je Musanbani sada trener plivača Ekvatorijalne Gvineje.

Tukao ga glavom u pesnicu



Najveća krađa u istoriji bokserskih turnira, a nije da ih nije bilo, dogodila se 1988. Kada je sudija podigao ruku Park Hi Sunu u finalnoj borbi u srednjoj kategoriji na OI u Seulu ni njemu samom nije bilo jasno.

Svi koji su gledali tu borbu sećaju se šoka u dvorani i slavlja južnokorejskih zvaničnika. Sa druge strane ringa je bio kasnije veliki profesionalni šampion Roj Džons Junior. On je zadao najmanje tri puta više udaraca rivalu koji je jedva stajao na nogama.

Ipak i pored silnih protesta Amerikanaca, MOK je ostao pri odluci da ne poništi borbu, a nezavisna istraгa je tek deset godina kasnije utvrdila da su trojica sudija koji su glasali za pobedu domaćeg takmičara bili korumpirani od strane organizatora.

Nakon toga je promenjen sistem bodova, a Park Hi Sun se odmah nakon OI povukao iz boksa.

Uteha

Bizarna situacija na OI u Berlinu 1936. Naime južnoafrički bokser Tomas Hamilton Braun je utehu zbog poraza potražio iste večeri u hrani.

Verovatno za stolom ga je zatekla vest da je došlo do greške u brojanju i da je u stvari pobedio.

Tako se naknadno plasirao u naredno kolo, ali je već sutradan izgubio službenim rezultatom. On je prešao težinski limit, narednog dana na merenju je imao višak kilograma pa je izgubio bez borbe.

Skupa dremka

Vim Esajas ušao je u olimpijske anale kao prvi čovek koji nije uspeo da postane prvi olimpijac u istoriji svoje zemlje.

Ovaj atletičar je trebalo da postane ponos svoje nacije na OI u Rimu 1960. Do tada Surinam nikada nije imao olimpijca jer je tek godinu ranije osnovao olimpijski komitet.

Esajas nije dobro razumeo kada mu počinju kvalifikacije za 800 metara ili nije dobro obavešten kako je tvrdio. Vreme do navodnog početka je iskoristio da odrema.

Naravno kvalifikacije su održane bez njega, nije debitovao, a njegova zemlja je čekala osam godina, tačnije do Meksiko Sitija 1968. kako bi konačno imala takmičara na OI.

Nepoznati pobednik



Na Olimpijskim igrama 1900. u Parizu, Holanđani su pred trku čamaca ostali bez kormilara. Pošto im je bio potreban neko niži ko bi mogao da stane u čamac, nagovorili su nekog dečaka iz publike.

On je bio toliko glasan tokom trke, i terao ih na najveće napore, da u njihovom osvojenom prvom mestu, sasvim sigurno ima zasluge. Slikao se sa timom, pošto nije još postojalo pobedničko postolje, a zatim nestao u gužvi.

Ni višegodišnji napori da ga pronađu nisu urodili plodom, pa je ostao jedini nepoznati pobednik Olimpijskih igara.

Suze pobednika



Često pobednici na Olimpijskim igrama ne mogu da zadrže suze radosnice, takve scene gledamo stalno. Međutim, ponekad bol natera sportistu na suze i to nikako ne treba tumačiti kao znak slabosti.

Japanski gimnastičar Šun Fudžimoto se povredio na OI u Montrealu, ali nije prijavio to lekarima niti treneru kako ne bi pokvario šanse svoje reprezentacije za peto ekipno zlato u nizu na Olimpijskim igrama.

On je izdržao sa povređenim ligamentima uz velike bolove takmičenje na dve sprave, a kaže da ga je to nateralo da se maksimalno koncentriše. Problem nije toliko bio u vežbanju koliko u doskoku. Nakon sjajne izvedbe na krugovima Fudžimoto je doskočio poklonio se i zatim onesvestio od bolova.

Tada je otkrivena povreda, a njegovi drugovi su u završnici takmičenja motivisani njegovim herojstvom odbranili prvo mesto i nastavili dominaciju na igrama.



sportske.