Imenice mogu imati jedan od tri roda: muški, ženski i srednji rod.

Imenice imaju svoj gramatički i prirodni rod.

Na primer: On je velika pijanica.

Očekujemo da će rod imenice "pijanica" biti muški, obzirom da rečenica počinje zamenicom "on", ali je njen prirodni rod zapravo ženski i zato uz nju ide pridev u ženskom rodu "velika".

Imenice imaju svoju promenu po padežima koja se naziva deklinacija.

U srpskom jeziku postoji sedam padeža, koji se dele na nezavisne i zavisne. Nezavisni su nominativ i vokativ, a zavisni: genitiv, dativ, akuzativ, instrumental i lokativ.

Takođe, imenice razlikuju i broj, tj. jedninu, množinu i sačuvanu iz starog jezika dvojinu (dual ili paukal). Jednina imenica je kada ima samo jedan pojam o kom govorimo, množina kada ih ima više, a dvojina se upotrebljava kao: dva, tri, četiri + imenica ili oba + imenica.

Primeri:

jednina: lonac
množina: lonci
dvojina: dva, tri, četiri lonca ili oba lonca

Imenice u srpskom jeziku su podeljene na deklinacije.

Prva deklinacija

U ovu deklinaciju spadaju imenice muškog roda koje se završavaju na suglasnik ili one srednjeg roda koje se završavaju na -o ili -e.

Postoje dva pravila za svrstavanje imenica u prvu deklinaciju:

1. Kod imenica muškog roda akuzativ jednine jednak je genitivu jednine ako označava ljudsko biće ili životinju, a jednak je nominativu ako označava neživi pojam.

* Neživim se smatraju biljke (na primer: hrast, jablan, kupus), kao i imenice koje označavaju skup živih bića: narod, skup, čopor i slično. Ali, imenice mrtvac i pokojnik se tretiraju kao imenice koje označavaju živa bića.

2. Sve imenice srednjeg roda imaju jednak nominativ, akuzativ i vokativ, kako u jednini tako i u množini.


Imenice muškog roda

Pored toga da li ima značenje živog ili neživog, ove imenice razlikuje i završni suglasnik. Ukoliko se imenica završava na palatalni ili predpalatalni suglasnik j, lj, nj, č, dž, ć, đ, š, ž, imenica će u instrumentalu imati nastavak -em (a ne -om), a vokativu nastavak -u (umesto -e).

Primer: učitelj

Nom. učitelj
Gen. učitelja
Dat. učitelju
Ak. učitelja
Vok. učitelju
Inst. učiteljem
Lok. o učitelju

U množini nema razlike u završnom suglasniku, nego se imenice normalno menjaju po padežima.

Nom. učitelji
Gen. učitelja
Dat. učiteljima
Ak. učitelje
Vok. učitelji
Inst. učiteljima
Lok. o učiteljima

Produžena množina

Kod jednosložnih imenica kao što su: stan, plan, muž, ovan, itd., postoji umetanje nastavka -ov ili -ev (ukoliko se završava na neki od palatalnih suglasnika).

Primer:

jedn. stan
mn. stanovi

jedn. muž
mn. muževi

Druga deklinacija

Po ovoj deklinaciji menjaju se imenice koje se završavaju na -a, pretežno ženskog roda, ali postoje i one koje su muškog, a menjaju se po drugoj deklinaciji.

Primer:

jednina

Nom. žena
Gen. žene
Dat. ženi
Ak. ženu
Vok. ženo
Inst. ženom
Lok. o ženi

jednina

Nom. sluga
Gen. sluge
Dat. slugi
Ak. slugu
Vok. slugo
Inst. slugom
Lok. o slugi

Vidimo da se promena imenice sluga poklapa po vrsti sa promenom imenice žena.

Treća deklinacija

Po trećoj deklinaciji se menjaju imenice koje se završavaju na suglasnik, a koje se u  gotovo svim ostalim padežima završavaju na samoglasnik.

Primer:

Nom. reč
Gen. reči
Dat. reči
Ak. reč
Vok. reči
Inst. rečju (reči)
Lok. o reči

Imenice su promenljiva vrsta reči koje označavaju imena bića, predmeta, pojava i stvari. Prema značenju dele se u nekoliko vrsta.
 

1. Vlastite imenice

Vlastite imenice označavaju vlastita imena ljudi, životinja, geografskih pojmova i životinja. 

Primeri:

Petar Petrović
Beograd
Novi Sad
Srbija
Alpi
Rusija
Belka
Šarac
Jupiter
Saturn

Po pravilu nemaju oblike množine, već samo oblike jednine.
Oblike množine mogu imati kada označavaju više pojmova sa istim imenom.



Primer:

U razredu imamo dve Jelene i tri Marka.
Morave su dve najlepše reke Srbije.

2. Zajedničke imenice

Zajedničke imenice označavaju predmete, bića i pojave sa istim osobinama. Po pravilu imaju oblike i jednine i množine.

Primeri:

kuća-kuće
knjiga-knjige
sto-stolovi
list-listovi

Pojedine imenice imaju nepravilnu množinu, odnosno supletivnu (dopunsku) množinu i u tim slučajevima je oblik množine zbirna imenica.

Primeri:

brat-braća
dete-deca
gospodin-gospoda

3. Zbirne imenice

Zbirne imenice označavaju predmete i pojmove koji se nalaze u paru ili u nekom mnoštvu. Oblikom jednine kazuju množinu.

Primeri:

lišće
cveće
granje
telad
jagnjad
pilad
deca
braća

4. Gradivne imenice

Gradivne imenice označavaju materiju ili građu. Po pravilu nemaju oblik množine.

Primeri:

voda
zemlja
brašno
šećer
voda
vino
pesak
čelik
pamuk

Kada označavaju više vrsta različitih materija mogu imati množinu.

Primeri:

crna i bela vina
beli i žuti šećeri

5. Apstraktne (misaone) imenice

Apstraktne (misaone) imenice označavaju pojave koje su nemerljive i koje se ne mogu videti golim okom, najčešće su u domenu misli i apstrakcije.

Primeri:

ljubav
radost
sreća
tuga
žalost
starost
mladost
bol

6. Brojne imenice

Brojne imenice označavaju broj.

Primeri:

trojica
petorica
petina
trećak
sedmorka
stotina, hiljada, milion, milijarda označavaju broj, ali su imenice.

*PLURALIA TANTUM su imenice koje imaju samo oblik množine.
Na primer: vrata, makaze, kola, sanke nedra, grudi, naočare, pantalone, boginje, Karlovci, Vreoci, Divčibare

*SINGULARIA TANTUM su imenice koje imaju samo oblik jednine.
Na primer: brat, dete, gospodin, vlastelin
To su one imenice koje nemaju pravilnu, već samo supletivnu množinu.